Obradović, Dositej - BASNE
Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče. Mili roditelji, oprostite mi ovo primječanije: kad se otac i mati među sobom ne ljube i ne počituju, od koga će čada njihova
Lisica onjuši meso, pritrči pod drevo, i počne hvaliti vrana govoreći: „Mili bože, krasne ptičice! Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!
On kaže da kukavica lepše kuka. Izgubi slavuj opklad, no uteši ga pastir govoreći: „Ne stidi se, mili slavuju za tebe je to veđe poštenje što se tvoje pojanje magarcem ne dopada.
često napominjati i govoriti sasvim je otlično od višerečenoga, ovo je tome podobno: kad smo uvereni da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti.
Odsad pomažite mi samo s vašim dobrim sovjetom, pak ćete me toprv poznati. Gospodine mili bože, da zle ženice! Izbavi take i mog zlotvora! Lako se vami smejati, jer vi jošt ne znate što je zla žena!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja, bogami, ne znam šta ću. Niti mi se mili služiti ga više, niti ga mogu ostaviti sad u nevreme. — Gotovo bi bolje za te bilo da ga ostaviš. — Ama kako ću?...
— dočeka Strahinja odsečno. — Meni je od Ivanjadne omrznulo i ono. selo,.. i ljudi, i moja kuća, i sve... Vala, mili mi se više ni živeti.
« ili tako što... Ele, bilo kako mu drago, tek — neki đavo ne da čoveku da se uljudi, pa to ti je! — Ih, ala taj mili kao puž! — reći će pop Mića svojoj poši, hodajući nestrpljivo ispred kuće i čekajući Vuju da donese trebnik i petrahilj.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Beše skočio na noge, ali je stojao na mestu kao zakovan... I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet.
Ko ih volio, u kući mu bili!... Zar ti misliš da ja oblećem oko Turaka što su mi šili?... Dabogda oni bili mili bogu koliko meni, ali mora se, brate! Ja se ne mogu s njima boriti!
Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo... Onda oseti kako mu nešto hladno mili po koži... Zatim mu se učini da se ruši i lomi tavanica nad njim... I on ugleda nebo oblačno, tamno...
— Vidiš, gazda Kruško, kako lepo sunce sija. Badava!... Što bog da, on da! Eto, ova bubica!... Vidiš kako mili. A ona je srećnija od čoveka... Šta je tebi vajde sad od svega tvoga gospodstva. Ništa!...
Ali kad ga nevolja otrgne od njega, pa se posle vrati — tek tada oseća sve... Kao kakav mili, stari poznanik, tako te pozdravlja ono visoko sleme i onaj dimanjak s natkrovom.
Dučić, Jovan - PESME
ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo, zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnikâ mili? Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, i ja da sam plakô.
No slast ženskog tela ne pozna, od srama Umre... sed ko ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... i tako dalje, uspomene jasne! Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Nego ovako u ovom masnom šeširu i dorocu, pa i ne mili mi se ni da pogledam kudgođ... Eto, pa i ovako, kakav sam da sam...pa opet se strefi pa ponekoj zamaknem za oko...
E, pa tako ti je i sa mnom sadakana, kad mi je prazna glava... ovaj... tedo’ reći, prazan trbu’, pa i ne mili mi se ondak ni da duvam u dužnost... ovaj u rog. — Pa što se ne »fatiraš«, što kažu, iznutra, k’o ja?
— Laku noć, čâ-Nićo. — Eh, kad ovako ide sve lepo, pa ondak mi se i mili da služim! Al’, gazda-Pero, — veli Nića i metnuo prst preko usta, — samo: ćutkac! — A sad, laku noć. I fala na dočeku.
! I jesi mustra da se nećkaš! — A valjda ja baš to pijem od besa? Nego, tako... pijem, pa mi se ondak pomalo još i mili da živim. Jerbo to je moja sladost jedna!... Pa velim: ta dobar je bog, pa neće on svoje bojtare baš tako ostaviti.
Ali je mržnja još tu jednako; ona tiha, ali stalna, večna mržnja. Ona ih krepi, daje im snage i mili im život. Kao ono ponekoj paorskoj babi što treba svakoga dana izvesna mera rakije pa da se može kretati, — tako je i
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Hvala, ne prija mi; a i onako moram odlaziti. Oprostite što sam vam dosađivao. — Bože sačuvaj! Vi ste mi mili, ostanite još. — Ne mogu, oprostite. Tako Čekmedžijić preporučivši se ostavi kuću popinu.
No, ona ne može srcu da odoli te mu piše pismo: „Slatki Milivoje, mili rode moj! Sad sam nezavisna, a bogata. Prva ljubav nikad se ne ugasi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Gde si, mili moj, o gde si? Glava klone i tako drhćem i plačem, gušim se, tonem negde. Stežem tvoje male... koje ti najvoliš, molim
Napolju, na mesečini, usred one gužve, ogreѕѕe je, piskavim glasom, grdila nosače. — Mili moj — govorila je verenica Jurišiću kad su ostali sami i grleći ga nežno onoga dana kad mi je mama rekla da je stiglo
celu sobu pa sam ga primetila na velikom stolu, u belom velikom omotaču i sa onim tvojim finim, svojstvenim rukopisom, mili Aleksije.
Ali kad sam iz njega saznala da dolaziš ah kad sam saznala da dolaziš... Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane..
Od kad te nisam videla, moj starče, moj mili mladi starče, kako si sed, pa taman pa namučen, moj jadni, moj dobri, mili moj dragane.. I u onom divnom radosno-nežnom zanosu ona je umilno nastavljala: — Koliko te volim, koliko te volim.
— Moji su živci već sasvim iskidani, pa sam dužan sačuva i bar ovaj bedni ostatak. Ja moram pomišljati i na sebe. — Mili, o čemu to govoriš, ama šta ti to govoriš? smejala se Nataša za sve vreme i htela da ga zagrli.
— Ne, ne vredi, ne vredi tako, brani se — vikao je Aleksije koga je njen smeh dražio do besnila. — Od čega, mili? Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama! — Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće.
— Od čega, mili? Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama! — Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće.
— Brani se, brani se, izbezumljeno je ponavljao Jurišić Neka čuje ko hoće. — Ubilo bi je, nju bi to ubilo. Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta.
Pa se ona tanka kolona, dokle god se dobro ne zagleda, činila kao da mili u jednom istom pravcu, tamo ka vratima. Ali je Jurišić na to bio obratio naročitu pažnju i uočio: da se ona crna
šta je sve ona radila, samo osećam: da je neko veliko, i široko čišćenje bilo i da se tamo htelo da čovečanstvo više ne mili.
Mislila sam više te nikad neću videti. — Oprosti, oprosti, oprosti, oprosti, — bezumno je jaukao Jurišić. — Mili, zašto mi se nikad nisi javio? Samo jedanput... Samo da si mi se bar jedanput javio..
Afrika
To isto sunce što je na našim širinama dobri i mili drug, pod čijom se toplotom prijateljstva rascvetava naša krv, ovde je za belca najveći dušmanin, jedini neprijatelj
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ti si ono mačka što predi za furuna, a gledi što ći da kradi. Ti si onu Ezopovu lisicu što viči: „Cili mili, kir Janja!“ A ovamo mu metiš štranga za vrat. JUCA: Zaboga, ali šta imate sad opet protiv mene?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
su da neće da vuku pesak iz Begeja, ni šljunak iz Tamiša, a što se tiče tog ribolova, da ih od takvog ribolova Bog mili sohrani! Neće da plaćaju!
Ona je rekla, ocu, da živa neće napustiti one, koji su joj bili postali mili i dragi u životu. Isakoviči su bili – kao neki talas – poneli tu lepu, riđokosu, Šokicu.
Đurđe je imao običaj da kaže, katkad, na račun svojih snaja, da su pijanoj snaši mili i đeverci, ali je i kod Đurđa naglasak bio na „pijanoj“, a ne treznoj.
Sunce je kroz granje još svaki dan sijalo. Pavlu se činilo da nije na putu u Rosiju, nego da se vratio u svoj mili Varadin. I tamo je bilo, često, tako, toplo, i u septembru mesecu.
Nikad, da znaješ, nismo bili jedno drugom, toliko mili i dragi – tvoj mi obraz, sad, na srcu leži. Petrova si, ali kao i moja da si.
Pavla je bila obuzela neka neizmerna žalost, i tišina. Nije više video, ni kako se Trifun udaljava, ni kako mili dug red kola, ni njihovu sirotinju iz Mahale, kako, umorno, kraj kola, korača.
U snegu, varoš i njena okolina, ličili su mu na Belgrad, na njegov mili Varadin, a duž obale Dnjepra, na Crnu Baru. Kijev je bio mesto, koje, i nepoznato, dočekuje, kao poznato.
Nema on šta sebi da prebaci. A ceo naš nacion zna da su pijanoj snaši mili, i đeverci. Ona, Ana, Ana, je ta, koju će on, na veki, voleti!
Teodosije - ŽITIJA
A napisa i poslanicu iparhu solunske oblasti, da ga otrgne i iz same Svete Gore, i da ga nemu vrati. „I ako ovim, mili moj, utešiš srce moje, mnoge počasti od nas darom i ljubavlju primićeš; ako li ppezpeš našu molbu, znaj da ćemo ti mesto
I odmah, kao da su ga posetili neki iz davnine mili drugovi, bio je veseo duhom, a ovim veseljem potvrđivaše se dolazak anđela Božjih k njemu i pokaza se neiskazano svetao
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
primače se mačku Toši i tek što ga dodirnu šapicama, kad li ga Toša omirisa i poče da se oblizuje: — Au-mijaju, mili moj, alaj mi mirišeš na slaninicu! Kako bi bilo da te malčice gricnem, samo malo za uvence?!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Možda bih video snežnog čoveka, a možda bi mi od mraza otpale uši. Osetih kako mi hladnoća mili niz kičmu, a onda odmahnuh glavom: ipak je bolji plan o putovanju na ostrva Južnoga mora.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
U očekivanju, dakle, tihe, vidne noći, počeše da provode večeri septembarske, ne znajući da se, u tuđini, njini mili i dragi, ostavivši mrtve, vraćaju na zimovanje.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Spavaj čedo i sine mili, uroci ti pod nogama bili, kao konju ploče sve četiri.“³⁸ Postoji i veći broj magijskih zabrana, tabua, kojima je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u trbuhu i ova učionica plesnivih zidova, a neko slatko-gorko očajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srećom. Mili moj, laku ti noć! Do našeg ponovnog Susreta ovaj pupolj ljubavi Razviće možda zreli leta dah U divan cvet...
Matavulj, Simo - USKOK
Knez donese odnjekud iz ugla starješinski tronožni stolovač, primače k vatri i reče: — E, sad, gospodine i mili goste, sjedi! Sâm sjede na slamu i podvi noge. Pošto se gost nećkaše, on ga povuče, i nastavi: — Sjedi molim te!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je pisao u stihu i u prozi. On voli poeziju i na jednom mestu veli: »Meni su na svakom jeziku stihovi mili.« Ali njegovi stihovi su slabi, kao sva srpska poezija u XVIII veku.
Serbinom«; »preslavni pervoprosvetitelj slaveno-serbskago roda našega«, veli Gligorije Trlajić; »srebrovlasi mili Obradović«, piše Lukijan Mušicki; »veliki Dositej«, naziva ga Mihailo Vitković; »blaženi starac«, veli Sima
ličnosti su preterane ili u dobru ili u zlu, psihologija površna, sklada nema, u radnji negde se juri a negde mili.
Sremac, Stevan - PROZA
Već pre toga zaplašio je komšijskoga mačora, s kojim se Jova užasno mrzeo. »E, prosto mi se ne mili život zbog njega«, — tužio bi se češće Jova u kafani među društvom.
Radičević, Branko - PESME
pesme, mile tice, Oj livado što se sjajiš Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre, vetre blagi, Oj izvore, zdravo, zdravo!
Niko tebe ne ćede pomoći, Rode mili, u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dovati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu,
Plači, travo, zapevaj, slavuju, Zlato moje zemljica pokriva! Mili Bože, podigni oluju, Sred me srca gromom udri živa! Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama!
“ Četa bliže, pa sve bliže, Već do beli dvora stiže — „Bože mili, Bože blagi, Ta ovo je bogme dragi!“ Pa polete pred miloga, A on klonu s konja svoga — Ao jada iznenada!
od zemlje me diže, Pomače me, pa sve suncu bliže, Kroz oblak me zlaćani pogoni, Kroz zlaćani i rumeni oni, Bože mili, čuda golemoga!
Obojica divno pomireni, Latismo se gore i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe
Cveće leži u artiji suvo, Pesme slavlja vetar je oduvô, Al' mi ćemo kao što smo bili Jedan drugom svagda biti mili.
Jedna ljuba na vojna izgleda, I evo ga, na nožu mu, pobre, Do dve turske, do dve glave dobre, Ona preda nj: „Zdravo, mili druže!“ Pa dovata krvavo oruže, Uzima ga mlada u naruče, Od mila joj skoro srce puče.
Šta ti misliš, more, s poslom ovim, Što magarci njemu se raduju, Čkalja tvoga što oni blaguju, Pa ti viču: zdravo, mili pobro, Misliš da je i za ljude dobro? Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija?
i druga beše čuda straga, Al' prednjači jedan kaluđere, Zavrgô se straotnim: jegože, Zavrgô se da me odadere, Ao mili što ću li ti Bože, Taka vrata, take jegožine, Take brade, taka oka strma, Take jošte ogromne glasine, Viče pusti,
Pa cvetiće oko sebe iti, Amo do tri, tamo četir struka, U jedan čas okiti se luka, Zamirisa cela okolina, Bože mili, što ću od milina! De cvet pao, tu se i primio, Ko je tako čudo još vidio?
Na krmu se pas taj naslonio, A očima strašno zažagrio, Razvalio usta i čeljusti, Pa udrio u taj lavež pusti, Bože mili, ta šta mu je, šta je? Kuda gleda, na koga li laje?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
pred njim će u nizini praznički bljesnuti modra Una, granična rijeka podgrmečkog kraja, a tamo, s druge strane — ehej, mili moj! — i tamo, kanda, ima svijeta, šuplje je ispod neba. Ima, ima ... Hoćemo li dolje?
kakoće pobro ulazeći u dvorište, a djed se pravda, veselo šireći ruke: — Šta ćeš, obladao posao, pritisle godine, ne mili se čovjeku nikud s praga. — A kako te noge služe?
Počnem ti ja, moj mili Radane, da živim samo za svoju dušu. Pa kao da i samog slušatelja šalje svojim putem, on počinje, zaneseno, da mu sladi
— A ti, rođo, malo u pljačku, a? Seljak opet vrdnu postrance. — Druže moj mili, jesu nas opljačkali ovi dolje dušmani, pravo ti kažeš. Nećemo im vratiti da sto ruku imamo.
Da ih nijesam ni imao, morale bi mi dosad izrasti. Ovolika vojska i ordija, moj mili brate, ne hrani se i ne drži bez stotinu ruku.
— Zašto baš od njih zazireš? — Ma u jednoj mi je sin, a u drugoj sinovac, brate moj mili, pa da ne osramotim dječake. — Eno ga sad. — A bojim se i Trinaeste brigade, tamo mi je kum komandant.
Začeprkaj se, gdje si tu si, pa stisni petlju, gledaj niz puščanu cijev i čekaj neprijateljev streljački stroj. Mili četa kuvara Perajice na začelju kolone, gnjura se sve više u nepoznate šikare, gajeve i klance, a Grmeč, rođena planina,
Pomeli se, bolan, dječaci kao ždralovi u ljutoj mećavi ...Kao ždralovi, eto to. Kakvi izdajnici, mili moj kumiću! RELEJNA STANICA Čim se negdje uspostavi relejna stanica, partizanska „pošta“, to je najbolji znak da se
Osluškuje baba u nedoumici, s lakom tugom: ne, nije ovo više ona stara tišina. Neće je više nikad ni biti. Mili tu, mravinja nešto kao za ranog proljeća kad neko nevidljiv lazi kroz vrbik i za sobom ostavlja svjetlucave piknje po
Izgubiše se i mili bogo, i rođeni svetitelji i blažena rajska hladovina, toliko draga utruđenoj seljačkoj duši. I pođe tako baka po selu s
Onoga dana uglavnom je ovdje ostala. — Pa zar čitavo svoje stado, brate mili? — To je moja stvar. — A šta ti veliš na to, drugarice? — okreće se predsjednik babi.
— Kao što vidiš. Branio je i odbranio, a sad ...Šta ćeš, trbuvom za kruvom kao i naši stari, druže moj mili, Stojane.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da me je gušilo to vaše negovanje, Ti vaši mili i puni strahopoštovanja pogledi. I odlazio sam pre vremena. I tada sam o tebi retko razbirao i čuo.
Ti se odjednom diže, istrže od matere i izlete u kujnu pred njega, da ga zaustaviš. — Ne, Nikolo! Sladak, mili Nikolo, ne ulazi! — Molila si ti, sirotice moja, jer si se stidela da ja njega, tvoga muža, vidim takvog.
Dođi, dragi, dođi, mili!“... I otpočeše se ređati sve lepša za lepšom. Sunce beše već klonulo, hladovina se raširila, a iz bašte pirka vetrić.
A majka, sa suzom koja joj polako, polako mili niz obraz, gleda me gde gologlav stojim između njih i svirača i dvorim ih sa očevim sahatom na prsima, pa kao da mi
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
JOSIFE FTORI, mili vladetelju, Sunce sveta i blagodetelju! Blažena majka koja TE rodila, Sveta sisa koja TE dojila!
Kostić, Laza - PESME
« Očima me vila kori: »U tebe su oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor nerazmera, »rajski krotnik divljeg zvera,
Paučinom si sapet u krili', gmizavi pauk po tebi mili, šeće se po tvom srcu strvenu, sisa ti plavu krv i crvenu, a ti zar živiš, zar očekivaš?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga! šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se
One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l' đeđernija.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će. SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili. MAKSIM: Zar devojka nema druga posla? SOFIJA: Njojzi je ovo sad najmilije. A, Svetozare? SVETOZAR: Tako je.
MAGA: E boga vam, braca, pa zašto ne bi išla, kojoj se mili i koja, eto, može da stigne. MAKSIM: Gdi je ta žena, koja bi mogla dospeti na bal, ako je dobra gazdarica?
DOKTOR: Samo te na to uslovije u službu primam, i umesto što bi ti plaćao, stupićeš u plodnost nauke. To i želiš, mili. Za nekoliko meseca možeš biti doktor filosofije. MANOJLO: Doktor? doktor, kao vi? Ej Isajlo, čuješ li?
(Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo! DAMJAN (iza scene): Čujem, komšo. KUZMAN: Odider, boga ti, malo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Da tako radi naš gospodin, ne bi ona njegova aspida onako praskala i lupala. Nego on cili-mili oko nje. Bre, lupaj ti nju, nek joj se puše aljine! Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Zar ne osećate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli? Dok u podnevnoj sumaglici čili Trajekt što bez žurbe prema kopnu hrli.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
kaže: „Gotovo i ovo sranje, hajd kud koji, mili moji, srećna vam nova!“ — pa se svi raziđu, a šljakatore svuče kombinezon i, onako mrtav umoran, kud koji, mili moji,
“ — pa se svi raziđu, a šljakatore svuče kombinezon i, onako mrtav umoran, kud koji, mili moji, pa na ulicu. U Mišarsku mu se ne ide, šta će tamo?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Čuj! Na školi razleže se Našeg zvona mili glas, K'o da veli: Skupljajte se, Majka škola zove vas! SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad
Tu gnjezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. VII NA NOVU GODINU Lete dani i godine, Večitosti to je hod — U svečanom ruhu
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano? MIĆA: Pa da, zaboga, vi ste tako lepuškasti i mili, i mogu vam reći čak i da mi se dopadate, vrlo mi se dopadate. (Pokušava da je pomiluje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A u neko doba osetih kako mi nešto mili niz leđa, pa me zasvrbe. Odmakoh se malo da se počešem, ali, bila je to ona mrtva tačka negde oko pleća, koja se ne
Sa strepnjom išli smo lagano, osluškujući šum granata kroz vazduh. — Bogo mili, ala grokće — progovori podnarednik Gruja. Sa jednoga uzvišenoga talasa zemlje ugledasmo topove one baterije.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Oho, imaćete dobru muziku na predavanju, reče ona i diže se sa klupe. Uh, mračno, nezgodno!... U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo.
Šta je to?... Ne čuje se kukanje ... Noge mu se odsekle on trči preko dvorišta, ali mu se čini da mili kao bubica... Brže, brže... ah, proklete noge, izdaju... baš sad. Evo ga unutra u kući.
A?... — Hoćeš... hoćeš da me uzmeš?!... čekaću, trpeću dokle god hoćeš, samo nek znam da ćeš nekad biti moj... O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama... Tako im prođe čitav čas...
— Zna on dobro. Nego mi se onako nešto ne mili da ga gledam u ovoj kući... — Što? — Ta... onako... Jednako me gleda dušmanski. Ne može da zaboravi onoga...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
SVATOVSKE PESME 50. Za ran’, Pavle, za ran’, mili brale! Za rana mi snau prstenujete. Kada budeš u taštine dvore, Kad izvedu lepotu devojku, Ne gledaj joj vence ni
govoraše: “Što t’ se, Mare, žao od’jeliti Od tvog roda i od mile majke, I od braće i od bratučeda, Od sestrica i mili nevjesta?
ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila!
“ 135. Asan-aga niz Užice sađe, Gledale ga užičke devojke, Gledale ga, pa su govorile: “Mili Bože, da čudna junaka! Na njemu je zelena dolama, Izvezena od suvoga zlata.
Ne znam hoću l’ ugoditi, perin divoj, Momu svekru i svekrvi, aj hadi moj’, Er me majka uzgojila, perin divoj, Mili hrabar uzbludio, ah jadi moj’.“ 144.
150. Vudi majka svog Ivana sina: “Ustani se, moj mili Ivane! Prođe tebe Mara ispred dvora, U ruci joj srebrni kondijer, Da donese lađane vodice.
187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše dvoje mili i dragi, Koji su se iz malena voleli, I iz jedne sitne knjige učili, Dođe vreme da se mladi rastaju! 188.
188. Angelina vodu lila, Na vodu se naklonila, Sama sebi govorila: “Mili Bože, lepa li sam, Lepa li sam, mlada li sam, Još da imam crne oči Sve bi momke prevarila, Oženjene raženila,
se Prizrenska devojka, Kod Prizrena na nova bunara, Belila se pa se ogledala, Pa je sebi sama govorila: “Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još
Kod Prizrena na nova bunara, Belila se pa se ogledala, Pa je sebi sama govorila: “Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još da imam kuti usta, Sve
Belila se pa se ogledala, Pa je sebi sama govorila: “Bože mili, divna li sam, Bože mili, lepa li sam, Bože mili, bela li sam; Još da imam gajtan veđe, Još da imam crne oči, Još da imam kuti usta, Sve bi momke prevarila.“ 190.
Gledala ga s čardaka devojka, Gledala ga, pa je besedila: “Bože mili! da čudna junaka! Da li mi ga Bog u sreći dade!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar sam to ja, što upaljenim pogledom spržim, sav taj svet, kuda više ne mogu da se vratim? Da li tela, mili gradovi, ili seni, to drhte, u slabosti sna i žudi ruku grubih?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ — Vetrić i dale piri s plavih planina koje se vide tamo u daljini, a nebo ćuti. „Kaži mi, ti mili vetre što duvaš od tih plavih gora, jesu li to gore domovine moje?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Mašismo se razbibrige, a snaje se ustumaraše da spreme »posluženje«.... Bogo mili, žesna uživanja!... rasplamteli se ćuci na pročelju, pa nema, no samo puca, a kuća se svetli, ka' da je sva u plamenu.
Naposletku uze knjigu i stade da beleži... Ja se već sav ohladio. »Kud li ću sad, Bogo mili ?« mislim u sebi i prilazim polako k stolu. On baš tada izvijaše rukom svoj dugi potpis.
Tom prilikom se svi žale mojoj ženi, kako im se ne mili svoja kuća, kako ih sve nešto vuče ovamo... Istina, i teško im je, nije vajde.
No za divno čudo, Kaja je vrlo vesela, sve joj se mili, pa da vidite i gazda Milošu pođe radnja na bolje otkako mu ona dođe.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Eto ti sad! A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako. Ne mili mi se. Da si ti kao drugi ljudi, da odeš na dan izbora pa da glasaš, 'ajd', 'ajd'!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hrče li? Oh, ne! Najotmeniji u selu, On spava nečujno, kao jagnje, i tiše ... Jedna velika buba mili mu, eno, po čelu; On za nju ne haje; ko riba u vodi diše!
plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti se ništa ne mili?
Kuda li će? U Beč? Mec? Na kontinent afrički? U zemlju gde žive Grci? Mili, ozbiljna kao žrec ... U susret joj stiže zec Spreman da se u trci Svud, sa svakim takmiči.
još Dok se znalo ko je dobar, ko loš: Ni onda, naime, nisu dva loša Savladala hrabrog Miloša, Već Miloš i kum, mili rođa, Smakoše, na spavanju, Karađorđa! Prošlost je lepa samo onda Kad se u nju ne spušta sonda.
Teže je pitanje: da li su u Kamenom dobu Preci nam osećali strah, zebnju i teskobu? Budući kanibalac, mili neandertalac Svakako nije bio istančan intelektualac: Divljina i grubost prosto su brizgale iz njeg.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
N ne tako ti, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, malopodatljiv bil jesi va tljenih i malovečnih, kolmi pače va neprehodimih i velikih,
No nisi ti tako, o mili moj gospodine i sveti mučeniče, bio malodaran u propadljivom i malovečnom, koliko više u neprolaznom i velikom, što
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
tu hiljade bjehu nevoljnikah, svi u ljuta gvožđa poputani, te građahu principu brodove; tu od plača i ljute nevolje ne mili se uljesti čovjeku.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— A sad u zdravlju i sreći da mi sutra dočekate slatki i mili praznik! Sve mi pozdravi, i svi mi zdravi i veseli bili! — Hvala, nano! Hoću, nano!
| I onda otpoče da se tuži, kao svi suviše stari ljudi koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli ruke od njih i u neko udaljeno sopče metli ih da sede.
jače k njima da se približi, da im dâ na znanje kako su mu, pored svega što ih je bio napustio, ipak oni jedini na svetu mili i dragi.
padne mu oko vrata, zagrli ga i od radosti, zbog tolikih muka što su zbog njega pretrpele, da proplače: — Tato, tato mili! Ali je on sa materom od kapije tako polako ovamo dolazio.
i zato je tek posle nekoliko nedela jedva ponova dolazila, i to više sveta, običaja radi, nego li što joj se mili da vidi Sofku.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao. Njegove lijepe crte dođoše opet u sklad. Pošto se obrediše vinom dva puta, serdar se digne te dohvati gusle
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O izdati, mili brate, idi onom ko te prati. 2 Izdat komendat! Pošli sedamdeset i devet nožića; vi sedamdeset i devet, jeste li ga
Spavaj, spavaj, čedo, sine mili! Uroci ti pod nogama bili Kao konju ploče sve četiri! 3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala, Bela
A i stare babe, da im ne bude džabe: bog im dao dobre jarce, koze muzenice i lijepe starce. Oj, mili junače i junački sine, vala i ejvala! Zemlja ti dala, pomogo ti gospod Bog i sveti današnji god.
Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa
i! Ubio ga gospod Bog strijelom kroz plot! Vala, mili domaćine, i ejvala! Zemlja dala, da ti pomože gospod Bog i sveti današnji god!
Prvjenče, brate, zdrav si mi i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedan put među sobom razgovarati: „Mili Bože, da čuda velikoga! šta se učini s našijem sestrama kad ne znadosmo ni traga ni glasa, kud odoše i za koga se
da s njima napreduje, pak pred skupljenijema nasmija se i reče: „Vala, gospodo, kad mi gusli lijepo ne isleišu, ne mili mi se ni da sam oslijepio.“ 9. ZET U PUNICAMA.
ne mili u pustu kuću uljesti za to što imam nesretnu ženu, i prosta Turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi ste
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
decom valja upravljati da budu s vremenom dobronaravni i pošteni ljudi, roditeljem pokorni i poslušni, ljudma s kojima živu mili i dragi, otečestvu i sami sebi polezni i blagopotrebni.
na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje
” Mal[enica]: „Nemoj, preosvešteni i mili gospodine, tako ti tvoje duše! Nego, ako ti samo nije trudno, govori i naslađuj nas s tvojom besedom.
i mi i[h] ne poznajemo razve samo po imenu, a one kojima su oni dobro činili, ni po imenu, ništa manje oni su nami mili i dragi baš kako da smo mi u nji[h]ovo vreme živili i kao da su nami sva ona dobra učinili koja su oni, sam bog zna
Oni ljudi tako su mi dobri i mili bili da od toliko godina i danas srce mi za njima tuži kao da sam se s njima juče rastao.
ljubimi Lazar Slavujević Mostaranin, s[a] svojim drugom Simatom, i proči kupci Sarajlije — svi su mi ovi tako dobri i mili bili da Mi nije moguće slovom nji[h]ovu blagost i dobrotu opisati.
učiteljeva, žena njegova, sestra, brat, sna[h]a i ko bi god u kuću iz komšiluka došao, svi su to bili moji predragi i mili učitelji, i želim im srdečno blagopolučan od boga život.
i mister Klark, da mogaše, bi me u svoji nedri nosio; no, sa svim tim, kako ja, tako i on, jedva dočekamo da naši mili domaćini stignu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Predoči mu se i Stipan, njekad mili Stipan, a sad crnji od đavola, jer taj mahniti Kotaranin bješe začetnik svake „nepodopštine.
“ pogna konja u sav trk, a svi ostali za njim... A rkaći „pleći daše, i bježati staše!...“ Bože mili, što se od njih čini!... Kršćanluk ih siječe, gazi, kuće im i crkve ruši i spaljuje, vješa im kaluđere za bradine!...
— Dobro, dobro, de da čujem tu, kad je već znaš! Bakonja opet zažmuri, prekrsti ruke i započe: „O Isuse, slatki, mili, Od mene se ne odili! Duša moja nije živa, Ako tebe ne uživa! Ti si rados u žalosti, Ti si sunce u tavnosti...
gadni Mačak, otkad nestrpljivo očekuje da se zafratri i da dobije parohiju postao je taka pritvorica da se čovjeku ne mili pogledati na njega!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Stud bockavo mili od šaka što čvrsto drže pušku na kolenima, penje se dolakticom i struji ka ramenu, grebucka duž kičme, a glava je puna
Procvetale jabuke granama ga udaraju po licu, mlado lišće mu mili po čelu, jer je noć, pa je i lišće crno, iako se ne vidi, crno je, a vetar lako, kao zmija po livadskoj travi, luta
Livada majem opkolila i stegla stari kameni zid, godinama izrošavljen i izglodan, koji umorno mili oko manastira i konaka.
Prezime je kapa. Ništa. Sam će dušom da oseti ko mu je otac. Valjda neće biti bezdušnik.. ...Simkinom ranom mili vijavica iz mraka u jabučaru. Teče njome lako, kao krv iz nje.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ „Oživeće u lugu slavuji, Sva će ropa pesmom da zabruji!“ Ona šapnu: - „Oh, mili slavuji!“ „Dić' ćemo se fruškogorskom raju, Ići ćemo sve u zagrljaju, Plandovati po onom bukviku“ Ona reče: - „Ti ćeš
Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare. „Mila deco, mili Srbi, Oh, idite putem pravim, Mladost Moju, kletvu moju, Ne mogu da zaboravim!“ J.
za mutnim dalekim, Čeznući tako u tišini jâdâ I opet čita... Bol k'o more raste U mrtvoj noći... dok san žudni, mili, Krilom je, mekim k'o paperje laste, Oseni tužnu, umornu, na svili. Sama sveća gori u samotnoj vili. J.
zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'? Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, a ja da sam plak'o!
O mili časi, kako ste daleko! Vi draga lica, iščezla ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas više ja sreće ne
K'o da bi htjela zbrisati sjen tuge... I slušaj! Redom zapjevaše one! ... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni k'o luk mlade duge: „Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
No slast ženskog tela ne pozna: od srama Umre... sed k'o ovca, malen kao jare... Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... (i tako dalje), uspomene jasne! Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne“. J.
„Gde su sad dani i časovi mili Kad bi, u šetnji, u šumicu zašli, I jedno drugo tobož izgubili, Pa bi se opet, uz klicanje, našli?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U to doba poslaću ova dva moja roba sa jednom nosiljkom i sa dostojnom pratnjom da te, mili goste, iz Demokritove kuće doprate u moju“.
samo onda kad jednostavno živi, ne traži da zna više no što mu je potrebno i ne teži za većim blagom no što mu je mili Bog darovao u obilnoj meri“. Opatov pogled pade na čašu, napunjenu rumenim vinom.
“ „Ne govorite tako, gospodine Gerike! Ne, čim dospem, već odmah!“ „Odmah, smesta“, razdera se njegov sin. „Dobro, mili moji, učiniću!“ Njegov sin zapljesnu radosno rukama, a ja zovnuh gostioničara: „Hej, domaćine!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Dobošar, zaboravi mi samo kočiće od velikog šatora! I dok puk, kao ogromna sura i svetlucava gusenica mili, gureći se i rastežući se prašnjavim drumom, on se još vula sam po usmrdelom bivaku punom rasturene slame i svakojakih
Dobar pljačkaš, je l' zvrndove?... A vi, vojnici, videli ste dobro kako prolaze nevaljalci. Pa u pamet se... i opet mili kolona po jedan i gazi po mekom i sitnom pesku; noge upadaju, mali kamičci žulje i vređaju ranjave tabane, i sve je teže
mir je već, samo popac dosadno škripi među drvima kod peći i bolničar je, na prstima, poslednji put prošao kroz sobu. Mili tako beskrajna noć olovna i sve je više vazduh zgusnut i mrak, i sve se žešće bori mozak jedan sa sobom samim.
su oni bili protkani, dokaz je ono prvo osećanje prvog trenutka; a kako je snažan instinkt samoodržanja, dokaz 1 Jest, mili moj. Molim te da mi to veruješ. A ja imam svoju nadu. je onaj osmejak.
Kažu — ne šalim se — ozbiljno tvrde: čovek oseća, sve oseća kako po njemu mili, puzi, sisa, grize, gamiže, liže.“ I sav se tresem od ludačkog smeha, i strasno se naslađujem njegovim mukama,
previja se kao crvić, očajno pruža ručice prema meni dok se ja izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica
Rastopljeno zlato razli se po maglama zagrevajući ih, raznoseći svuda svoj topli, svoj spasonosni, svoj mili pozdrav, i sve živo, zamirući, odgovori u nežnoj, drhtavoj sreći, još sanjivo sve se pružalo suncu, očekivalo njegovo
I privijajući se sve poverljivije i maznije nastavljala je brzo, ne dišući: — Eto, mili, dragi, ti, mili moj dragi ... kad sam bila mala ... ovako ...
I privijajući se sve poverljivije i maznije nastavljala je brzo, ne dišući: — Eto, mili, dragi, ti, mili moj dragi ... kad sam bila mala ... ovako ...
posmatrao dva velika crvena oka voza koji je lagano prelazio savski most i ličio na ogromnu i crnu gusenicu koja mili. — Dobro si spavala, mila, priznaj. — A ti, zašto nisi spavao ti? Pa sama odgovori:.. — Jer ne brineš, je li?
A on preklinjući: — Što me mučiš? Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom
Žena se podiže pa sede u postelji ne diveći se otkud joj snaga. — Mili, da znaš kako te bezumno volim, mili, bezumno — pa se videlo koliko je ozarena srećom, milujući mekom i belom rukom njegovu plavu kosu, dok je on, rumen i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zamišljao sam kako u noći leži pored nje — ona spava a on bdije — i u njoj nezaustavivo nešto raste, raste. (A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?
Znam ja već te stvari! Nije stvar u violini ili peru: stvar je u čovjeku, mili moji! Ipak, katkad sam pokušavao da ih poslušam. No ubrzo sam, i s osjećanjem neiskazanog olakšanja, odbacivao pero.
A on je zaljuljao ramenom, malko stidljivo: — Kako kad. Nekad jest, nekad i nije. A koji put je crljeno-crljeno, mili bože, rekao bih sama vatra!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To mu behu jedini glasnici dana, koji vladaše na polju srećnome svetu. Kako su mili i dragi sužnju ovi retki i neobični za tamnicu darovi sjajna sunca!...
kuršum ili robija... ne znam, ali je to za tebe sve jedno, ako ti je teško u samoći, ako ti je duši teško... — Mili mi se još živeti, popo! — Jadan ti je takav život, sinko! — Šta ću ! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto prođe dosta vremena, stanu se braća jedanput među sobom razgovarati: — Mili bože, da čuda velikoga! Šta se učini s našijem sestrama, kad ne znadosmo ni traga ni glasa kud odoše i za koga se
One ga upute dalje. Otale dođe na jedno mjesto, a tu igra kolo samijeh djevojaka. Mili bože, djevojke lijepe kao smišljene, ne znaš koja od koje ljepša, koja l’ đeđernija.
— E, kako odskače, — veli Nasredin — eto ga sad kod kuće, ama ni u cara boljega tatara. Mili bože, šta se orači načudiše: kad učilo podne, a eto ručka, ma baš onakova po kakav Nasredin poruči.
— Bržaj, ako boga znaš, mrče; nećemo noćas nikad kući doći, — a krvnik mu odgovori: — Meni se, brate, duše mi, ne mili u pustu kuću uljasti zato što imam nesretnu ženu, i prosta turska sablja ma ne njezin jezik, i ko bi me ubio, dušu bi
Petković, Vladislav Dis - PESME
HIMNA Odmani rukom i zagazi baru Što mili, teče, kao život meka, Sarani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka.
Moja je duša sada suvo polje. JESEN Noć bez neba, noć jesenja; a kroz tamu Ide, mili sumaglica, vlaga hladna, Zemlja mokra i crni se k'o strast gladna.
Kroz dokon vetar što uzalud cvili, Ja čujem korak moćnog raspadanja; I raspadanje, raspadanje mili Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.
Apatija i klonulost — reči stvari; A dosada preko svega mili, tiska, Težnja sreće vidna, prazna — nigde čari, Nigde ičeg da se žali, da se iska.
izumrlih sada Za njom se kreće: nit ropće, nit cvili, Uvelo lišće šušti, tiho pada — Život nestaje, al' trag za njim mili. “Tako mi noći i prirode ove!”...
Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, a od nje ni reči. Sve mi se čini uzalud sam ček'o. Sve više su moji mili od mene daleko. Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Nije u tome zla! — A što ću kazati? — popusti on. — Ona je, valja reći istinu, majka ovoga školja. Bijahu joj mili ljudi, — nadoda lakše, — ali to su njezini posli... Napij se, stara!
A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno. Sam kako će dočekati zimnju zoru? Đavo bi znao što je to da ne može bez nje!
Nema kod njih ni škole, ni puteva, ni uređenih lokava. I crkva je podaleko: zimi bije led, a leti pripeka, pa se ne mili ni ići.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U reci je voda „zamrtvljena, a sva mračna, mili i preko brvna, jaza, kao pri kraju svoga korita, valja se i nestaje u kao neki ponor”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Bićeš opet, bićeš. Evo, molim te, kumim te. Smiluj se! Dođi k sebi! Kakav si mi ti Turčin!.. Moj dragi, moj mili, po Bogu brat, kum. otac n majka!.. Poslušaj me, kad zora zarudi... preko Ibra, preko planina, u... u... Miloje!.. U...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde će se zagrliti, — Al’ mi crnim slovom piše: Tu, na zemlji, nikad više! »Javor« 1890.
Da li?... možda... jeste... Na vilinski krili Amo hrli... tu je Naš pokojnik mili. Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa.
A ona ga dušom Pokajničkom krili, Šapuće mu tiho: Spasitelju mili! Ona mu je anđô U novome nebu; Ljube se i štuju — Al’ u raju zebu.
Jer ova avet, ovaj vampir bledi Ne pušta nikog dok ga ne iscedi. On mreže steže, žrtve mu se guše; Njemu se mili kad te nesvest hvata; Zalud ga pitaš: — „Ta imaš li duše?“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!
Petrović, Rastko - AFRIKA
To isto sunce što je na našim širinama dobri i mili drug, pod čijom se toplotom prijateljstva rascvetava naša krv, ovde je za belca najveći dušmanin, jedini neprijatelj
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ — Slušamo ih, zanosi nas Taj nebesko-zemski poj. Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko ih bolje Sad razume, ja il’ ti?“ L A moliš li se, svete? Ti s’ Bogu ne moliš!
“ Oživiće u lugu slavuji, Sva će gora pesmom da zabruji. Ona šapnu: „Oh, mili slavuji!“ Dić’ ćemo se fruškogorskom raju, Ićićemo sve u zagrljaju, Plandovati po onom bukviku.
Dragi časi, — mili zagrljaji — Reči pesme, — uzdisaji, nadi, Ljubav, vera — a vera se sjaji — Kad’jonica mladosti ih kadi.
Ja i tako k nebu gledim, Tu im tražim lika, Kad se setim mojih milih, dragih pokojnika. LVII Kad nam mili na put pođu, Puni smo žaljenja, Rukujuć’ se govorimo: „Zbogom, — do viđenja!
“ Lepe reči, topla nada Iz grudi ih kreće; To velimo, to želimo A — biće, il’ neće. Al’ kad mili u grob padnu! — Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći: „Zbogom, — do viđenja!
U snu, dabogme u snu, Dođoše druzi mili, I stisnuše mi ruku, Sumor mi razvedrili. U snu, dabogme u snu, Dođe mi moja draga, — U salomljenim grudma Razvi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili. Jednim drvcetom zaprečio sam mu put. On pođe u stranu. I s te strane preprečio sam mu hod.
A onde vidim i ikonu. Nedostaje vam još samo krst na kući. — I jedan natpis na vratima: „Ovde počivaju naši mili i nikad neprežaljeni.“ — Kapetan Bora se najednom uozbilji. — Džamiću! — gledao je strogo posilnoga kapetana Radoslava.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
i ne imajući s načala iz Otečestva svoga izvjestija kakvog mu takvog, i potom, polučivši ga, vosklicava: Veni, vetre mili, I na zlatnih krili Ti dovej mi glasak I mio i sladak: Da na mome kraju Mir i sloga traju.
Srblja ščastljiviti sve želite muža, Vi ćete se radovati, uživati slasti Imajući svog supruga, budući u vlasti, I ljubovi mili zalog, grliti svog sina, Dok ženiha ona čeka još iz Nedođina!
Pavle Solarić POSLANICA DRAGU TEODOROVIĆU TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u dalji moje gore grudi, Da za serce sve
Zimmermann Videvši mnoge narode, gradove, I škole, nrave, svojemu narodu na Stokratnu polzu, srebrovlasi, Mili Obradović navek usnu.
Plamtu obrazi sad mladom junaku, I on vernu danas traži sebi ljubeznu. Pogledaj, brate o mili, na sve mi pogledaj strane, Videćeš ružičnocvetajuće lepote. Blago ne traži mi, brate: varljivo zlato i srebro!
Đorđe pak, stegnuv od žalosti srce, poče: „Mili roditelju! Šta ti reče, da od Boga nađeš? Malo li zar nam je stradanja, tuge i nevolje teške?
U čisto žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski pobro, Da opevamo što nam srce greje, Da opevamo slavnoga junaka, U mišci krepka, srcem, duhom jaka.
Ostaviće teret, s lica otrt znoj, U mislima tražeć on zavičaj svoj. Zapevaće pesmu, odjeknuće gaj: „Zavičaju mili, odmora mi daj!” Uzabraće, možda, još i koji cvet, Pa odmoran ići sve dalje u svet.
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta
1841. Jovan Subotić EMBRIONU Otkuda tako, ti mili putniče, U život ovaj posla l’ život tebe? Je li to život, je l’ to pravo biće?
Da je sav život jedan put za tamo, Svi bi stoletni umirali samo! Zbogom, o zbogom, ti mili putniče! Naći će tebe i otac i mati; Oni će tebe, ti ćeš njih poznati, I kad um ćuti, srce jasno viče.
s’ puta, Od tog truda Nije vajde — U dvor hajde Vila deva, Da ti peva Sila zemska I nebeska; Devi vili, Brate mili, Ruku pruži, Da ti služi Grdna sila Sviju vila! Ljubi lice Od kraljice Vila sviju!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom? I satani se ništa ne mili, — Pa opet traži sluge, robove; A zašto?...
Jesi li čula? Šeset tisuća!... Pred njima besni uvređen lav!... JELISAVETA: Tvoj mili brat. KNEZ ĐURĐE: Jest, on — A za njim lete dva osvetnika, Dva mrka vuka — dva Orlovića — I oštre kandže krvlju
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi... Samo šjutra! Rođeni moj, mili moj, dragi Moj Jabo — samo šjutra! U Lujinom promuklom glasiću drhtalo je meko, nježno preklinjanje.
A meni moj mili i dobri narod pomaže, pa i ja njemu šta mogu i kako mogu... Pomogô bi' mu, Bog zna i moja napaćena duša, i drukčije kad
Bojić, Milutin - PESME
Ponavljamo skalu što poznasmo rano, Skalom sudbe, kojom drugi jedva mili; Zato nama danas ništa nije strano, Čini nam se, svuda već smo jednom bili.
Zar ne osećate kako more mili, Da ne ruši večni pokoj palih četa? Iz dubokog jaza mirni dremež čili, A umornim letom zrak meseca šeta.
Jakšić, Đura - PESME
Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima. Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I dublje li nas nema, dublje se otvori spasenje. MIROVANjE DRVEĆA Sve boli. Mili druzi, rad mene mirujete. Trepetom ne ozledi me ni list. Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč.
Tiho i tiše, umin iz rana ovaploti me u reč. Celivam stabla, braću moju redom, milujem ožiljke nežno. Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem?
Sav narod što se rodi tad Zvaće te Učitelju. PESMA SLUŽAVKE Vodi me, mili moj, Niz brežuljak za ruku Da vidimo, dragi, je li nam loza u cvetu. Dragano moja, loza nam nije cvetala.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A nikoga po čaršiji, ćepencima. Samo sproću, gde je hladovina više vade, po kojoj od žege presušila voda jedva mili, metnuta vrata dućanska. Na njima izvaljeni, raskopčani, po nekoliko komšija sede. Puše.
Ćipiko, Ivo - Pauci
i živa, sto puta rekao pokojni Niko, dok je bolovao, kad bi mu natuknuo da su njemu moji sinovi što mu je i Rade, i mili mu taman kao i on; pa je li moguće da je na samrtnome času ostavio sve Radi? —A koji su bili svjedoci? — upita gazda.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Čuvajte slatki glas Za pozdrav dana, kad zora rana Istokom raspe kras; Pa svu noć budan kad pogled sklopi Anđelak mili moj: 3vonite zvuci, zvonite zvuci, 3vonite onda njoj. 1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć?
1881. LjELjO U čudnoj cpeću milja svog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan. I vesô leti svetom svud, Šireći slatki jad I strelom ràni moju
I s čudne sreće, jada mog, Kô ljupki, mili dan, Veselo igra mladi bog, Uz liru i timpan! 1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i
Talasi mili! Ravnodušno tako Ostavljah i ja sve što ljubljah jako, I gonim - jurim - a gde li ću stati, - Sudba ću, možda, znati!
A sanjiv bršljan iz trave se diže Ja strasno grlih njezin mili stas, A on joj blago do kosice stiže, I vencem uvi raspletenu vlas. 1883.
I ti, O mili anđele moj! pozvana božanskim zvukom, Pripremi čarobne dvore, kad sunca izumre moć, Nad ružičasti naš svet da Ljeljo
Gle, majska ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni lug I cvetne, blage ravni.
Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mese
Do vraga s njome! Zanos taj Studenim zrakom sjaje O, Hebo moja, vina daj! Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo.
1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu vlas; Niti će ikad više
prižeže žarko, Varljive slike vaše: kristalnih voda sjaj, I sniske, kudrave šume, i sunce nad njima jarko, Prohladni, mili kraj. Al' gde je kristalna reka i senka pitomih šuma? Preda mnom rudine pukle i ravna pola ta...
Tu gnezdo jeina vije, I zmija odvratno mili i gušter po travnom podu. 1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Da ja moram odlaziti, Tebe, dragu ostaviti, i moj mili rodni dom!“ Taj grom bilo je jedno preporučeno pismo moga čika Andrije.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Slavuj će nam popevati, Dok ne bude danu kraj, Mi ćemo se naigrati, Vesel' će nas mili maj – Hajdmo svi u gaj! MATI PEVA ŽARKU JOVAN SUBOTIĆ Ustaj mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš
pesme, mile tice, Oj livado, što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili vetre, vetre blagi Oj izvore, zdravo zdravo!
Niko tebe ne ćede pomoći Rode mili u preteškoj noći, Al' s' u goru diže sinak pusti, Pa dohvati rukom mrak taj gusti, Ajduk kliknu, šara puška planu, A
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O
Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore! MRAV STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Mili, mili, mali mravak Pa po vazdan radi, Leti kupi, vuče, slaže A zimi se sladi.
Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore! MRAV STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Mili, mili, mali mravak Pa po vazdan radi, Leti kupi, vuče, slaže A zimi se sladi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Drugi bogataši propuštaju kroz prste dukate, a on se kao dete raduje kad mu kroz prste mili žito. U sebi mrmlja: „Ovi mali golicadu, ovi krupni šuštu, a rumenika je k'o od somota, svileno joj brašno, i svilena i
” I zaista su pucala leđa; i pekao je Natu stid, kad je prvi put unela tuđ veš, i osetila kako kao gusenica mili po glavi reč: vešerka. Sela je pod orah i gorko plakala.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
cui menѕ dіvіnіor, atque os magna ѕonaturum za znak spomena delce ovo posvećuje Sočinitelj Muza moja ljubno tebi, mili druže, diže spomen, al’ je lepši onaj spomen kog sam, druže, dižeš sebi.
Petrović, Rastko - PESME
Pod talasima gledam kako ribe kruže. Bacimo brzo mrežu, mili druže; Kakav je danas plodan sinuo dan. Bitka je dobijena, Doboši zvone: Pam, pam!
Oh prokleta! Ta ključevi violinski u jetri mi kote se, ko bakcile Kohove: Hanibale, Karavađo lopove, hajdmo mili da slavimo kanibalike.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
TOMA (strese se): Ah, sinko! Zar ovakav Božji, mili, sveti dan, i ja ovako da ga dočekujem. Ne, sinko! Nećeš ga ni ti da zaigraš i da zapevaš!
Ne ljuti se toliko! TOMA (besno): Kako? Da se ne ljutim? Šta sam ja? MAGDA Gazda! Gazda! Stari, mili, slatki gazda! (Ljubi ga u ruku.) Nemoj, gazdo! (Pokazuje na jelo, piće.) Sedni! TOMA (zgranuto): Još i da sednem?
STANA (cedi peškir od hladne vode, oblaže njime Stojanovo čelo, tiho ga ljubeći): Bato moj mili! (Odlazi uplašeno.) STOJAN (budi se): Zora! Dan već? (Uplašeno.) Neću ja dan! Nju, usta njena hoću!...
Šantić, Aleksa - PESME
O mili časi, kako ste daleko! Vi, draga lica, iščezla steko'... ste davno! Pusta je soba... moje srce tavno... I bez vas vi
I slušaj! Redom zapjevaše one!... I glasi dršću, tresu se, i zvone, Mili i sjajni ko luk mlade duge: ''Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gdje bi?!
O moj dragi, ti mi pod pendžere dođi! Pa put neba često mili pogled pusti, Ko da jedva čeka da se veče spusti... Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada
U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene... Mi bjesmo u raju, Jabuke slatke berući sa grana...
Večeri sveta, dođi! Tiho, tiše! Jer ovdje niko ne čeka te više — Svi moji mili zaspali su davno. 1904. VODENICA Staro mjesto moje!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I šta je bilo potom? Blaženi se okonča sečenjem glave, a njegovi mili drugovi primiše smrt istim načinom pre njega, moleći mu se što su mogli lepše da oni svrše pre njega, te da njegovu smrt
Stereotipni počeci su veoma česti. Oni mogu biti dvojaki. Jedni nemaju veza sa sadržinom pesme: „Bože mili, čuda velikoga!“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!
Oni mogu biti dvojaki. Jedni nemaju veza sa sadržinom pesme: „Bože mili, čuda velikoga!“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!
(Propast carstva srpskoga) Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
Stade svata dvanaest hiljada te gledaju konja u Bugara; konja glede, a sami se čude: „Bože mili, čuda velikoga! Dobra konja, a loša junaka!
Pa otide niz polje leđansko. Gledale ga Latinke đevojke, gledale ga, pak su govorile: „Bože mili, čuda velikoga! Kakva je to careva zamjena?! Ta na njemu ni haljina nema! Veseli se, kraljev zatočniče!
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
Ta ti li si, moj mili nećače! Blago majci koja te rodila i ujaku koji te imade! Zašto mi se otprije ne kažeš, nego sam te putem namučio: i
Veli njemu ljuba Vidosava: „Ne boj mi se, mili gospodaru! Dobar junak dobar san usnio; san je laža, a bog je istina.“ Opremi se vojvoda Momčilo, pa on siđe niz
Vi udrite vojsci po krajima, ja ć' udarit vojsci po srijedi“. Mili bože, čuda velikoga! Da je kome pogledati bilo kako s'ječe vojvoda Momčilo, kako krči druma niz planinu!
Vala tebe na tvojoj besjedi, istina je kako što govoriš“. 7 MILOŠ U LATINIMA Bože mili, čuda velikoga! Kada slavni srpski knez Lazare posla zeta Miloš-Obilića u Latine da kupi harače, Latini ga divno
Morô te je kogod naučiti, veće kazuj ko te naučio?“ Odgovara sirota devojka: „Mili kume, Kraljeviću Marko, tvoja me je sablja naučila!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta je?! — prepade se Jovanče. — Jao, nešto me ubode za vrat! U-uh, što boli... Jao, jao, evo ga mili niz leđa! Jovanče mu brže-bolje posvijetli iza vrata, pa i nehotice prasnu u smijeh.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije li sve jedno — zemlja i prah! Koščine ka kamenje valjaju se... I što je to od nas? Jučer, moj mili sadrug, ka neki mi u telu zglavak, A sade, ka neke mršine lipsale Od njega se grozim.
A u onoga mu siromaška konšije ništa više nejma krome jedno žensko jagnješce. Pak ko tom boljaru dođe mu na konak neki mili tuđin gost. (Neki tuđin — sotim ukazuje slepoću želje.
I oni što su tobože pobliži i ponajbolji i mili prijatelji kostreše se i rastresaju te ustaju skačući na zlo druževlje, jerno bili smo jošte iz detinjstva zli i pakostni
Kaži mi koji je napredak u tome ako jedan duvar zida a drugi pak razmeće? E da se može kad dokonati da ceo bude? Moji mili, eto svakog učenja pomalo vam iznosim napred, eda biste se poboljali i s dobrog se poživili, nego zato vrlo mi je mučno