Matavulj, Simo - USKOK
Šta gubi lišiv se izvještačenijeh potreba i navika i predrasuda svoga staleža?... Koliko je godina Milici? Po svoj prilici sedamnaest-osamnaest! Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim?
To tako kažemo, jer znamo da neće biti! A o Đurđevu dne stvar mora biti načisto, jer je vrijeme Milici da se udomi... Čim se čuje da je slobodna, navaliće prosioci... Među ljudima bješe se zavrzla žestoka raspa oko nječega.
Janko samo što naglo dihaše, ali ne pusti jauka. — Junak, đetić — reče medik, okrenuv se Milici, koja stojaše podalje i sva drhtaše!... — Čuh od vašega pristava kako se podnio u četi i sve. A kud ode pristav?
duga kićenja, završi: „Ja bih želio, veli, da vidiš moga Stanoja samo da ga poznaš, pa da vidiš bi li bio prema tvojoj Milici! A, valaj, kad bi htio i da raspitaš je li valjast i čojski! I onda da rečeš pošljednju riječ!
Reče mi: „Hoće i Janko da sveti Miluna, da bi se i Milici bolje svidio!“... Knez ćutaše. — Ljutiš li se, brajo! — zapita Stane bojažljivo.
— Pusti me, tajko, molim ti se! — Hoću, odmah ću te pustiti, samo reci! — Ma što? Ma što? Milici se učini da nješto škrgnu kraj kolibe, te streknu, pa se svom snagom trže da se izvuče, ali je stegoše gvozdene mišice
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ja sam Milica Obradova ... čuo si valjda?... Jest, on je nešto čuo da govori mlađi svet o nekakvoj Milici; tada je slušao mnoge razgovore i zadirkivanja, ali se sad ne seća ničega...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tek mu sune u gladu da u dan najvećeg posla stavi na sebe praznično odelo; i iskvari ga. Ali Milici njegovoj draga njegova lepota, draga joj njegova gizdavost, potegne i radi, dvostruko, krišom od muža radi i po tuđim
Ja na Labudu. Josin Duško na Cvetanu, a Luka na kobilici Milici. — Opet smej i podvriskivanje. Šegrt jedan se prevrnu triput na rukama: „Živela kobilica Milica!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
SA PLANINE 82 CARICA I ZEVALICA 86 ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO 90 SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE Majci Milici, za mudrost njene ljubavi!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A to je dalo prilike Milici da postavi jedno od najvažnijih pitanja: „Zar izdade cara na Kosovu?“ Ovo pitanje je istaknuto i time što ranjenik ne
se maši rukom u džepove, te izvadi hiljadu dukata, i izvadi od zlata jabuku, u jabuci trn kamena draga, obilježje Milici ćevojci.
moljaše: „Ti me, bože, donesi na svake na nevoljne sreće, bože, ma me nemoj don̓jeti na junaka izranjana, er su meni, Milici, ljute rane dodijale, ljubi Lazarovoj“.
“ „I ovo sam otpravila Lazara gospodara, tuđinine jedan, i ovo sam otpravila i Miloša zeta moga.“ Ali ranjen junače Milici odgovaraše, ljubi Lazarovoj: „A davori, davori, Milice Lazarovica, koga si otpravila, veće nećeš pričekati, punice moja!