Jakšić, Đura - PROZA
— Milisave, iziđi-de ti napolje! Milisav iziđe. Lep, visok momak, širokih prsiju, vitka stasa, u licu beo, a oči velike, zagasite
Milina ga je gledati! — Milisave, dede mi ti što čitaj iz psaltira!... — veli mu uča blagim glasom, čisto tepajući mu, jer je njega više sviju učenika
— Lepo, Milisave, — veli uča, — ti si dobro momče i dosta se valjano učiš... A jesi li mi što regracije doneo?... — Jesam, učitelju.
— Oh, kako bih voleo da... Ne! Ne! Milisave, dete moje, živi ti i budi srećan!... Posle toga se okrete od njega, a glavu je zaronio u jastuk, duboko uzdahnuvši.
Učitelja je njegova pohoda jako obradovala, jer osim rakije voleo je i svoga bivšeg učenika. — O, Milisave sinko!... Pa kako, dete, kako još?... E, e! Do juče đak, a danas svršen momak!
— Milisave dete, ti si mi nešto neveseo!... Šta je to od tebe?... Da nije?... Učitelj ne hte sve što je mislio iskazati, nego, bri
Ta, evo, ako se ja o njemu ne staram, onda, vere mi, nije mu se ni otac starao!... Pa kakva vajda?... Ja mu velim: „Milisave, ne idi onoj veštici, ta znaš šta o njima celo selo govori!“... Pa misliš da me je poslušao?...
Čudo od sveta!... „Milisave“, svetujem ga ja, „ta ima u našem selu ljudi, te kakvih gazda, i od kakve familije, pa i u njih ima devojaka!...
Ona je u njegovome naručju drhtala kao prut, a kad se izvila iz njegovih ruku, ona ga začuđeno pogleda: — Šta radiš to, Milisave? — Ljubim te!... Hteo sam te u staroga Sremca zaprositi, ali mi tutori ne daju... Grom ih spalio!
— Oh, Milisave!... dragi moj!... I oni se nanovo poljubiše. Beše to svečan trenutak kakav se u životu više ne vraća... Niko ga dvaput
iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo zadrhtao: — Milisave sinko, uđi u kuću! Milisav ga je poslušao.
Stari Sremac skide s duvara nož i kao neku dragocenost položi ga pažljivo na astal... — Milisave, šta si ti naumio sa mojom Jelicom? — pitaše starac ozbiljnim glasom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?... Imaš li duvana? — E, to „zelje“ ni kod mene ne raste... Milisave! Na ulazu se pomoli zgužvana prilika jednoga vojnika. — Ima li, bre, gdegod duvana? — Ima kod ovoga tobdžije...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude. Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!! — Šta veliš?
Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna! — Ne poznajem ja, predsedniče Milisave, ili kako li se zoveš, druge vlasti do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljače i
— Ne poznajem ja, predsedniče Milisave, ili kako li se zoveš, druge vlasti do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljače i građanine Misilave, suveren, vlast, veličanstvo, — a sve ostalo, sav onaj
Zar ja, ja da budem saučesnik u tom atentatu na krvavo stečenu imaovinu narodnu! — Dakle, kmete Milisave, — završi jetko i sarkastično, — mi... onako... to da jedemo i pijemo, a narod da plaća sve to! A?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
To beše kapetan. — Šta je to tamo, Milisave? — Viknu on, ne izlazeći iz sobe. — Došla, gospodine, ona devojka što ide sa Đuricom...
— Čuo si... Hoću da ti predam Đuricu. — Čudo to ?.. Ti živiš sa njim. — Kazaću ti na samo sve... — Dobro. Milisave, probudi sve žandarme i pandure. Neka se živo obuku i nek spreme konje. S oružjem... znaš. A ti, Stanka, hodi ovamo.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
To ćeš ti, gospodine Milisave, da napišeš! MILISAV: Je l' strogo? JEROTIJE: Strogo, nego šta? I da mi svršiš raspis sa onim: „Za svaku nemarnost
Razumeš li me, gospodine Milisave, hoću da napišeš tako da se predsednici opština, čim pročitaju raspis, počešu odostrag.
MILISAV: Treba! JEROTIJE: Mi treba, gospodo, da podelimo posao među sobom. Ti ćeš, gospodine Milisave, recimo, da napišeš raspis... dobro! Ti ćeš, gospodine Vićo, recimo, da primiš na sebe varoš... dobro!
Ovako, kad spavaš ovde u varoši, možemo te i probuditi ako zatrebaš. Ne ostaje ništa drugo nego da ti, gospodine Milisave, svršiš brzo raspis da da pođeš u srez! ŽIKA: Jeste!
VIĆA: Hoće! JEROTIJE: Deder, gospodine Milisave, ti si bio podnarednik u vojsci; deder ti napravi plan. 'Ajde pokaži se! MILISAV (važno Aleksi): U kojoj je sobi?
MILISAV (Tasi): Umeš li ti da zvizneš? TASA: Umem, gospodine Milisave. MILISAV: E, evo, Tasa će da zviždi. JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde.
VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane! JEROTIJE: Bre, gospodine Milisave, gde bi ti bio kraj da si ostao u Vojsci pa da osvajaš tako Evrope. Ovaj plan ti pare vredi.
) Hej, šta je tamo! Oni se praktikanti opet tuku! Idi, tako ti boga, Milisave, pa im ti malo vojnički podvikni! VII TASA, PREĐAŠNjI TASA (utrči i skuplja bačene stvari): Molim te, gospodine Žiko,
VIĆA: Vala i ne treba mi, i volim sam da rukovodim celu stvar. Daj mi, boga ti, gospodine Milisave one spise nađene kod optuženog. MILISAV (dajući mu): A, kaže kapetan, treba i dva građanina, prisutnika...
JOSA (povuče se). VIĆA (Milisavu): Hoćeš ti, boga ti, gospodin-Milisave, da vodiš zapisnik? Poverljivo je i, posle, taj zapisnik ide ministru. MILISAV: Ja ću, razume se!
Sedi, sedi sad slobodno! MILADIN (seda s nepoverenjem). VIĆA: Jesi l' previo tabak, gospodine Milisave? Napiši mu tamo „rađeno” i upiši imena prisutnika. (Zvoni. Josi, koji se javlja na vratima.
ĐOKA: Đorđe Ristić. VIĆA: Odakle si rodom? BOKA: Iz Pančeva. VIĆA: Pišeš li, gospodine Milisave? MILISAV: Pišem, pišem! VIĆA: Kakvo ti je zanimanje? BOKA: Apotekarski pomoćnik.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ako, ako, neka ova teška gađa nas, jer bi inače napravila lom među pešacima — veli komandant. — Udri, Milisave, tako ti boga, i navlači vatru na nas. Druga baterija kao da je pobesnela.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
da mu, veli, neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti, pravo kaži: il’ da ti dam jedan milion, ili jednu dobru kišu za našeg seljaka?“...