Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Lepo je videti lepa jurata, pravih nogu, srazmernih udova, pa još Milivoja Svilokosića sa crnpurastim licem, kad astragansku kapu naeri.
Ćirković će mu verovati. i Alku će već utišati. I onako svet zna da za Milivoja Marko radi, a i ovo je stvar Markova, tek ide pod Milivojevim imenom.
Uzmi samo Milivoja. Kako smo mu dobri bili, pa on sad protiv mene za Micu proces tera! Tom se nisam nadala. — Ne čudi se!
Ovaj mu odgovori, ako ima s njim posla, pismeno nek raspravlja. Marko se čudi smelosti toj od Milivoja; ta od njega gotovo zavisi, bez njega nikud.
Sad je udovica, pa još bogata, Milivoj hoće da ponovi staru ljubav. Kad je imala za Milivoja poći, slab joj bio miraz za jurata. Kao kad zaplamti panj koji dugo tinja, tako i Alkino srce.
Kao kad zaplamti panj koji dugo tinja, tako i Alkino srce. Alka čeka Milivoja, ali on ne dolazi da se pokori, ponosit je. No, ona ne može srcu da odoli te mu piše pismo: „Slatki Milivoje, mili
Svi se čude. Stanu pred kuću Alkinu. Alka je već izvirivala kroz žaluzije. Srce joj jače kuca, eto joj žive želje Milivoja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
„Srećni ljudi! Oni su sigurni zimnje, duge, hladne noći!” Milivoja telom obiđoše mlaki, leni žmarci. Protegnu se i, uznemiren, koraknu nekoliko koračaja. ...Suton poljem pada.
—Hajd'mo! —Nemoj, brate! — zamoli odjedom Arnaut Milivoja. — Nemoj! Pusti me da nađem decu, da im naložti vatru da se ogreju kao i oni srećnici tamo! Majka im je umrla!
Ko da ih prikupi? Zar su oni čemu krivi? —A koliko ih imaš? —Petoro! —odgovori Arnaut i gleda u oči Milivoja. „Troje više od mene”, pomisli Milivoj.
Ruka mu se mače kao da će da potraži njihove glave da ih pomiluje. Arnaut gleda u Milivoja i polako odmiče. Pa, udaljivši se od njega nekoliko koračaja, naglo se okrete i potrča ka šumarku.