Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Odma ja odatle pošljem Živana iz Kutešice u Suvodanje Miliću Kediću (koga je Fočić oknežio, i koji je takođe kod Birčanina bio buljubaša), i pišem mu da kupi čete da tučemo
pošljem onu jednu vrećicu od 16 oka baruta knezu Nikoli Grboviću i njegovu sinu Milovanu, da oni dadu polovinu knezu Miliću Kediću. Februara 28.
Drugo tako isto pismo napišem knezu Milovanu Grboviću; treće knezu Miliću Kediću, četvrto Mijailu Nediću buljubaši. Odnesem njemu pisma, pročitam. „E tako, tako!” reče. Pošljem po momcima svakom.
Matavulj, Simo - USKOK
I ti do njega tako isto, vojvodo Miliću! Dedete! Budite voljni, kao da ste gdje na svadbi u vašim pitomijem i bogatijem Cucama i Bjelicama!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ne bojim te se, ljuta zmijo, Pešikane Šunjo! Ne bojim te se, Cuca; iako od tebe dršću nikšićki Turci! A ni tebe vojvoda Miliću, ni vašijeh Cuca i Bjelica ravnijeh...
Kad to svrši, povika: „Je li ovako, braćo?“ „Jest, jest!“ Onda on uze prvi dio da ga dade Miliću, a ovaj š njim u tobolac; dade drugi Mijajlu, a treći sebi, pa onda redom svakome druge. Ostaše četir gomilice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Rekao si onda: ,Gde budeš da budeš, Miliću, ja ću te venčati, a ako to ne mogu, reče mi, i ako srećan budeš pa te Bog obdari porodom, ja ću ga i niko drugi
Pa te molim ispuni reč koju si mi dao kod mejane ,Jadra‘ kad ono kadar oslužismo, pa mi ti kaza: ,Gde budeš da budeš, Miliću.
u Valjevu ono veče sedeli svi zajedno i lumpovali za sretna puta i što su kadar prebrinuli, i kad je Mija obećao Miliću da će mu, gde bude da bude, kumovati.
kumstva i održi reč koju je dao kod mejane „Jadra“ u Valjevu, kad je zaista rekao od reči do reči: Gde budeš da budeš, Miliću“, i sve tako uporno da Mija nema kud niti sme da pomisli pogaziti onako zadatu reč, nego odlazi da se za kumstvo i put
za krštenje, rešio se za ime kumčetu, pa sve kasom krenuo onim kao dlan ravnim putem za Čevrntiju da kumuje ispisniku Miliću Sandučareviću, i kasao, kasao sve do „Beloga krsta“, gde su ga presreli pa ga tu zadržali i odatle vratili, da se ne
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A četvrtu knjigu opravio, prati knjigu u Drekaloviće na Milića Šeremetovića: „Bre, Miliću Šeremetoviću, kupi svate sve Drekaloviće, vikni đecu sve Vasojeviće, kreni đecu do zelena Lima; što je veće, to je
Na njima je čudno odijelo: na onome starom Vujadinu, na njem binjiš od suvoga zlata, u čem paše na divan izlaze; na Miliću Vujadinoviću, još je na njem ljepše odijelo; na Vuliću, bratu Milićevu, na glavi mu čekrkli-čelenka, baš čelenka od
curin đuvegija (curi je posesivni dativ). Najbolji je, najžešćijeh jada, tj. dar koji će Miliću zadati najveći jad. Posuše je grošim’ i dukatim’ itd.