Upotreba reči milo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

I on je tu istu devojku ljubio koju i ja, pa će milo biti starcu da razabere što o idealu svoje mladosti... Znam da će vas pitati: da l’ je još lepa, mlada, sveža, sjajna?

Obradović, Dositej - BASNE

njegov dar t e b i, p r e d r a g a j u n o s t e, pridajem, soveršeno uveren da će nj e m u zato ovo spisanije toliko milo i blagoprijatno biti koliko da je nj e g o v o m slavnom imenu posvešteno.

Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!” Vranu to | nije milo bilo da ga lisica pri tolikoj njegovoj lepoti za mutava drži, otvori kljun pak stane gakati.

Pozna li on da je nama milo govoriti a da on sluša? Neka ćuti, neka nas gleda zablenut, neka nam se čudi, i katkad nek' podvikne: „Čuda, ljudi!

Ko je silom hoće, ona od njega beži. I ovo dobro da upamtimo: što nam god u drugima nije milo, od onoga da se vsegda čuvamo. Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle.

I opet ovo je lepo pravilo: što nam u drugima nije milo, toga da se čuvamo. Što u dobrim i pametnim ljudma pohvaljujemo, za tim da nastojimo; što god vidimo da prosvešteni

„Moje je pojanje ljudma u noći vrlo milo, — odgovori petao — „jer po njemu poznaju koje je doba noći, i kom je potreba — ustaje, a kome nije, on spava spokojno.

” Naravoučenije Nikom nije milo umreti, ako će kako bedno živiti. Dalmatinci znadu različne vesele prepovetčice svrh ove materije.

da smo kome mili i dragi, i kad to želimo i tome se radujemo, po sto puta na dan ljubeznim svojim da nas naziva, milo nam je čuti.

Muha, ako i ne ujeda, a često na obraz naskakuje, dosadi nam: bocanje buhe niti ubija, niti truje, ali opet nikom nije milo. Učimo dakle decu iz mladosti rasuždeniju, i dajmo im na to u sebi primer.

Kad se s vremenom ovom poretku i načinu priobiknemo, tada nam se to preobrati u prirodu i biva nam lasno, milo, slatko i prepolezno.

” — „Neću ni to,” — reče ovca — „ni | to mi nije milo. Volim stradati, kad se bez zla ne mogu zla izbaviti.” Onda blagoslovi car Jupiter ovcu, zapovedi da unapredak ovce

— „Ne trebaju meni haljine — odgovori trn — „niti ih ja hoću, nego samo milo mi je derati i parati. Naravoučenije Ova basna izobražava zlo i pakosno srce, koje bez svake svoje polze nahodi

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

carske oprave, i ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici, a i milo mi bude da se čas pre turskog zuluma izbavimo, jer nam je bio sasvim dosadio.

Kad ja kažem Mijušku da hoću da idem da vidim cara, ne beše mu milo, nego mi reče: ,Ostani ti u Valjevu, a ja ću ići u Fenek.

onda neće se znati ni rz (čest), ni din, ni srpski ni turski, sve će biti brbat, a to neće ni Bogu ni ljudima biti milo. A malo je zar što smo se s carem zavadili, pak sada hoćemo i s Bosnom?

To je bilo 15. februara 1804. leta. Sutradan eto ti počeše ljudi iz bližnji sela sa oružjem dolaziti, i svima je čisto milo i nakupi se oko 700 ljudi koje stari̓ koje mladi̓.

srećno, srećno! Mi se poklonimo i odemo preko Drine opet na konak kod Sirčića, koji se veće poče spremati. Milo je meni i Čupiću, i pišemo Jakovu na Šabac kako smo ugovorili.

— Ne bi, no bi mu jošte milo bilo. Mi bi na one teskere pokupili arače, jerbo bi naš narod dragovoljno davao, samo da carske teskere dobije.

glas po ordiji: mir, mir — i svi kapetani sve svoje siromašnije otpustiše vojnike, i poslaše kućama, i svoj Bosni je milo. No sad da vidite. Čovek ugovara, a Bog rešava. (I ovo sam zaboravio.

Ivan ispreko Drine donosi mi ribe drinske, i on me razgovara, ali uzdiše, ili je lukav ili vrlo žalostiv; to mi nije milo, gotovo bi̓ volio da mi ne dolazi s njegovim uzdisanjem. Dolazi mi danjom i pop Galonja mačvanski.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Nije. — A što ti, gazda Mile, toliko razbiraš za nj? — upita Vidak lukavo. — A što ne bih razbirao? Momak valjan. Milo mi je videti valjana čoveka — odgovori Milun. — E, to je onda drugo!

— poče Pupavac udešavajući fino i po čaršijski — ako smemo služiti, Mojsilo, znate, Pupavac, trgovac... — Milo mi je osobito! — reče stranac gledajući ga nekako važno, pa mu i on kaza svoje ime i prezime i da je putnik.

štogod prismače! Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...

Pop Vujica je voleo da je u njega sve najbolje, to jest da ni u kog nema što u njega ima, i zato mu baš nije milo kad opazi da drugi ima nešto što u njega nema.

Pop Vujica pokazuje im šta ima, a oni se samo čude; njemu milo, bože, milo, pa im tek čisto ponosito reče: — Ama, da vi vidite drugo nešto što ja imam — pa zovnu crkvenjaka i šapnu

Pop Vujica pokazuje im šta ima, a oni se samo čude; njemu milo, bože, milo, pa im tek čisto ponosito reče: — Ama, da vi vidite drugo nešto što ja imam — pa zovnu crkvenjaka i šapnu mu: — Idide,

i dobrom prijatelju; da on ne nalazi momku mane; da se mogu baš i oprijateljiti — samo ako i Stamena bude voljna. Milo popu što Boško nije oraskida, i dogovori se s njim da ujutru upitaju devojku.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I zagleda se Turčinu u lice. A to lice beše tako blago, tako milo da ti se činilo da je svetiteljsko. Marinku se i nehotice oteše reči: — Moj dobri efendija!...

Nešto vrelo, nešto strahovito prožma mu snagu... On ciknu, ciknu kao guja pod kamenom... I sve svoje milo i drago, ovu lepu sliku, složi na plamen i sažeže...

Stanko sad vide da su to ljudi kao i on, ljudi koji se šale, smeju i razgovaraju. I bi mu milo, pa se rašćereta. Osećao je kao da je među svojim drugovima.

Ali dođe i njemu!... Nađe se čova pa zakla iz puške!... Pričam ja Stojanu, a njemu milo. A tek proti Nikoli!... On nije znao šta radi od radosti!... Znaš šta je kazao? „Taj Stanko”, veli, „nije lopuža!

— Pa gledaćemo... — A, to moraš učiniti!... Kad se djeca vole, neka se i uzmu. Nema većeg grijeha nego rastaviti milo i drago!... To moraš učiniti... I kad nijesi učinio ove jeseni... — Ta ja ću ovih mesojeđa — svejedno!... — reče Ivan.

— Sad!... Hajdmo iz ovijeh stopa!... Hoćeš I ti, Lazo? — Hoću! — A ti, Ivo? Turčin je tako milo pogledao Ivana da se ovome ne može na šo, nego reče: — Hoću!... I krenuše se svi hanu. Brzo su se opremili.

A Ivan je moj!... Kako mu ja reknem onako će kmetovati!... Lice mu se razgali... Nešto milo i toplo razli mu se po grudima, srce mu zalupa brže... — Baš sam pobudalio! — mislio je. — Čega sam se plašio?...

I mladež pođe ruci gostima. Pošto posedaše i prineše im čuturu s rakijom, reče Aleksa: — Pa, kako si, Milo?... Dao te bog videti! — Bogu hvala! — Kako na domu? — Ono što je tamo — dobro je. Ama nije mi sve tamo...

— Kog? — Stanka. — Ali on je hajduk! — Zar je jedan hajduk oženjen? — Znam, ali... — Upamti, Milo, ovo! Hajduci nisu baš najgori ljudi.

Vazduh blag, a svež, nadimao mu je grudi. On se baci u misli. Tako lep dan... Tako sve milo oko njega, a u njegovoj duši pakao...

Pa kako ga je milo tada pogledala. — Voleš i ti jaganjce? — Volem. — Ja bih se, da me nije stid, igrala s njim i dan i noć!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Znala je da ja to volim. Je li to moje podmlađivanje, spomen na davno prohujalo detinjstvo, ali meni je tako milo kad ja sklopim oči, predajem se pokoju, otpuštam stražu i opet znam da majkino uvo sluša svaki moj dah, da sveća još

Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova!

pričati joj što sam mogao indiferentnije stvari, samo da ne bih došao na ono čega sam se tako bojao, jer mi je tako milo, tako prijatno i opet tako opasno.

Njoj ne prilazim, kô punom topu, i tako se čuvam i još jače hladim, i valjda ću se sasvim ohladiti. Milo mi je što je u celoj ovoj istoriji bila moja čast angažovana. Ja sam je očuvao, i dostojan sam da budem tvoj pobratim.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila, pa proklinjem i sebe i šprickrofne. A gospoja-Sidi milo, bože, pa se sve namešta na stolici, a trbuh joj se trese od zadovoljstva, pa je teši: — E, gospoja-Perso, tako vam je

Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo. — Jeste, očekivali smo vas željno, — veli Arkadija. — Čim koja kola prođu, a mi mislimo: eto ga!

Ovim se umirio i pomislio u sebi: »Blagoobrazan mladić! Isti ja!« A zatim produži glasno: — Milo mi je... Paroh Spiridon, ovdašnji... E, naravno! Mogu misliti da vam je teško bilo rastati se i doći amo.

— Moja supruga... g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo!

g. Petar Petrović, naš nov učitelj, — predstavi ih pop Spira. — Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo!

— Milo mi je! — veli gđa Sida. I doista bilo joj je milo! Čim ga je videla, dopao joj se, a osobito joj je milo bilo što se to baš tako strefilo da je i nju i ćerku gost zatekao u poslu, znala je ona da je ovo učen čovek, pa će

— A i onako ponjamo mi to već... i zbog slova ste malo vozbuđeni. — A, gospodine, milo mi je što vam mogu čestitati. — A, dakle ste slušali. — O, vrlo pažljivo... Vrlo, vrlo lepo. — Ja to tako počešće...

— O, molim... kako bi’ ja to želeo — veli Pera. — Ja ću, dakle, biti tako slobodan. — Biće nam zdravo milo. Izvol’te. Izvol’te kad god imate slobodna vremena od nauke — veli gđa Persa. — Vrlo dobro!

Melanija — reče i rukova se, pa kuražan kao svaki bogoslovac u tom raspoloženju, dodade plašljivo i polako: »Laku noć, i milo i drago«. Melanija mu odgovori prijatnim stiskom ruke, i Pera sav sretan izađe praćen gđom Persom i Melanijom.

Pa opet, kako joj je milo bilo kad začu iz baba-Makrine bašte tamburu! Juli je tako milo bilo, i tako veselo plevila baštu da je s travuljinom

Pa opet, kako joj je milo bilo kad začu iz baba-Makrine bašte tamburu! Juli je tako milo bilo, i tako veselo plevila baštu da je s travuljinom počupala i svu mirođiju, tako da su sutradan iz komšiluka morali

i Šaci i Juli toga trenutka, jer to se i ne može opisati, to vredi doživeti i osetiti, i posle ga se doveka sećati. Milo oboma, i njemu i njoj. »Nema sumnje, — misli i jedno i drugo, — to se mene tiče!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Oh lele! Oh lele! — Uzmicao bi Taja uplašen i obilazio oko ulaza. I tako cele noći dreždao. A opet, uvek mu je milo bilo kad bi se ona na njega odobrovoljila, te ga pustila unutra, kod sebe.

— Čisto, čisto brašno, snaške, iskam. XIV Č’A MIHAJLO Bio je iz planina. Meni je uvek bilo milo da ga vidim. Kao da se od njega širio onaj planinski, čist, na majčinu dušicu miris. Za čudo kako je bio pitom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Kanda ste pogodili! — Ala ste đavo, tek vam je preči miraz nego devojka. — Jedno mi je tako milo kao i drugo. — A kako sam ja pošla za moga bez miraza? — To je sasvim drugo.

— Nemajte brige, daće hiljadu forinti, — šušne mu gospođa Jelka. — A vi izvolite k meni sa celom familijom. — Milo će mi biti.

— Vi ste na dobrom mestu. Vi ćete tu ostati i na večeri i na kvartiru, a i ja ću ovde spavati. — To nam je baš milo. Sad se počnu sve dublje i dublje razgovarati: svaki hoće sve čistije na stvar da udara. — Ženske pripravljaju večeru.

— Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom!

Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama.

— Baš ste me tako uprljana zatekli! Dobro došli! Izvolite unutra! — Posao ne škodi; besposlica je zlo. Meni je baš milo što sam vas tako u poslu našao. Uđu u sobu. Tu je Ljubina mati koja lepo gosta dočeka. Ljuba je izišao da se preobuče.

— Imam, al’ što ima biti, nek bude odma’ na panju. — E, kad je tako, ja sad idem, pa ću vam pisati. — Milo će mi biti.

— Meni će milo biti, ma odma’. Sad se pomešaju i drugi. Čika-Gavra je dotle Jocu iskušavao. Dođu kući. Frajle spremaju ručak.

— Ta nema vam para, gospođo! Hajd’ što ste lepi, al’ kad pevate — e, onda mi sve srce igra! — To mi je baš milo kad mogu svoje mile goste veseliti.

Kako vam se dopada naša Marta? — Prilično. — Tako isto i ona o vama kaže. — Milo mi je! — Čula sam da biste je radi uzeti. I ona bi rado za vas pošla.

Svilokosić sleže ramenima. — Nek bude volja tvoja, Marko, tebi sam obavezan. Konferencija svršena. Svilokosiću nije milo bilo, ali nije na ino, prvi mu je prijatelj Marko, njemu sve mora žrtvovati.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

iz vagona, dođe mu najednom da se napregne i uspravi, pa da onom skupljenom brižnom ali ponositom svetu, koji ga tako milo i sa divljenjem posmatra, kaže prosto i jasno: Gospodo, braćo moja, deco, žene, evo tu pred vam a, gledajte dobro, evo

Ti si tako dobar. Ja obožavam to tvoje brižno i veliko čelo puno bora, to milo tvoje nemirno oko iz koga ja crpem svu snagu i svu radost i milosrđe I vrlinu i sklad.

Pa je milujući njenu bujnu plavu kosu gledao u one bezazlene i pametne oči i mislio: „Ti divno, milo stvorenje, ti zaista znaš da voliš.

— Pa budala! I đaci grohotom prskoše u smej. IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo. Na krovovima je ležao hladan pokrivač beloga snega, a po ulicama vrveli su ljudi, žene i deca pod čijim je sitnim,

Afrika

Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću. To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu.

To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

oko vrata lanac od dve struke; aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader, pa ti stala kod stola seka Jule, milo ti je da je poglediš: A ja? Idem kao majstor Glišina žena. A, nećemo mi tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bio je odrastao kod konja i život je proveo kod konja, pa mu je bilo milo da ih se seti. Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih, ždrebadi.

Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli. Bilo mu je žao da sa njom i novorođenče izgubi, a pomisli i to da je bolje što je nema.

Taj smeh se odmah dopao umornom Pavlu. Gospoža Božič ga je posmatrala, svojim krupnim, crnim, očima, od početka, milo, a devojče ga je gledalo, kad bi im se pogled susreo, čudno, ukočeno.

On mu, kaže, to dozvoljava. Pavle na to preblede. Gospoža Evdokija, međutim, pogleda Pavla, milo, pa mu reče da ne treba pridavati nikakvu važnost šalama njenog muža. Ona je na te glupe šale, kaže, već odavno navikla.

uveravao je gospožu Evdokiju da njena ćerka nije učinila ni korak, koji bi bio nedostojan mlade devojke, nego joj je milo da se malo našali, sa njim, neukim oficirom, koga je srela na putu.

Neka ide, kaže, kud ga oči vode. Ne može on primiti u kuću dezertera. Neka se oni, Isakoviči, dave, ako im je milo da se dave, ali neka oni ne uvlače u vodu i druge, za sobom. Uvek je ta familija bila luda.

Nagovarajući Pavla da je uzme, on je ponavljao da je ta lorfa, kraj svega, stvorenje milo, pitomo i dobro. Sirmijski husari, prema turskom običaju, držali su, kad su bili neženjeni, po koju Vlahinjicu, koje su

Kirasir, koji je bio preboleo, ponovio je da je stvorenje – iako je prešla mnogu postelju – stvorenje dobro, milo i pitomo. Isakovič, posle dve‑tri godine, ni ime njeno nije tačno izgovarao.

Ko god se milo moli imaće osećaj Božije prisutnosti. Isakovič onda reče da ima svoju slavu, Svetog Stefana Dečanskog, Svetog Mratu,

Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka. Ponela ga je neka oluja, diše, kao posle nekog strašnog zaguša.

A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič. Grozdinu je bilo milo da čuje da mu je gost došao samo na dan, dva, u goste. Zbog Trifuna, bio je omrznuo i Pavla, sa namirisanim brkovima.

Neka mu kapetan, dakle, kao njenom ocu, kaže, je li mu pokvario ono što mu je još, jedino, ostalo, milo i drago, u životu.

Teodosije - ŽITIJA

A starac, uzevši reč, reče mu: — Žudna je ljubav roditeljska, junače, i veza prirode neraskidna, i milo jedinstvo s braćom i za jedničko življenje.

Odsluživši dane njegove svete uspomene, milostinjom i milo srdnom štedrošću nište veoma obogati i počasti, tako da nije ništa ostavio kod sebe nego sve razdade mnoštvu koje je

ustavši s velikom radošću, i klanjajući se ovo uze n celivaše, i pročitavši pismo sve što se dogodilo Božjim milo srđem sa prepodobnim Simeonom ocem njegovim razumede.

Gospode Bože moj, slavim te i opevam ime tvoje, divim se tvome velikom čovekoljublju i brzome milo srđu, jer si divna dela sa svetima svojima učinio i činiš!

Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u tebi nađem. Makar mi ti budi milo stiva, primi i mene ovde, i grobom neishodnu sebe mi satvori, jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim, niti mi

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

I kad je mladić bolan od merak (od ljubavi) kaže, da bi mu bilo milo i drago na Struga dućan da imam, na Struga dućan da imam, na ćepencite da sedam i da se ubavica prošeta ispred njegova

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) A, ovo je od gospođe Rine! MILE: Da, gospođa me je uputila k vama. SPASOJE (pročita pismo): A, tako? E, milo mi je, izvol'te, sedite, mladiću. MILE (sedne).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Biće mi posebno milo! - rekoh, a onda ga videh kako ide prema školi nogama od dva metra i s glavom crvenom kao cvekla.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa još u dućanu kako prodaje, kako espap hvali, milo ga je videti i čuti, a šegrt kao na drotu igra — espap dodaje! U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak

— A da šta će, kad se otac za njega pobrinuo. Gospodar Sofri je to milo. — Al’ sam se dosta namučio. — Da ne bi Buniparte, i ti ne bi do toga došao.

Bogat čovek. Tu je već kod Krečara. — Dobar dan, Jovo. Bi l’ pogodio za što sam k tebi došao? — Otkud ti kod mene? Milo mi je, sedi. — Došao sam k tebi da mi za kratko vreme uzajmiš deset hiljada forinti.

U podrumu mlađima daje piti koliko ko hoće, pa, kad ih izopija, to mu je milo. A najvoleo je biti u šetnji, među konjima i kočijašima.

Grof proba „auspruh”; istovetan je sa mustrom. Izvadi novce i isplati. Čamča primi u ruke i preda Krečaru. — No baš milo mi je što ste mi to doneli, sutra mi je baš imendan, sveti Stanislav, doći će mi mlogi gosti, gospoda; imam razna vina

— A ko je to? — Jedan šljahtec iz Mađarske. — Šljahtec iz Vengerske? Milo će mi biti da ga ugostim. Vengerski šljahtec, to je brat Poljaka.

Kada se Čamča natrag vrati, gospodar Sofra razveseli se. Milo mu bilo, doduše, poljske magnate videti, ali onde se nije nalazio u svojoj koži.

Frajla Lujza se zarumeni. Ona je njoj već mnogo o Šamiki govorila. Iz očiju frajle Lujze vidi se da joj je milo što je Šamika došao; poznalo se to već pri pretstavci, pa sada, razgovarajući se, baca pogled na ogledalo i namešta

Meni je milo. Ja poznajem vašeg oca i njegovu kuću, ja bi’ vam drage volje dao moju kćer, vi ste fini gospodin, no samo jedno fali.

Zato se opet možemo slagati. — Iskreno ti kažem, kao otac, nije mi milo, ali i to ću pregoreti. Vidi se valjana devojka, a i sva kuća Polačekova je uvek čestita bila; još sam mu oca poznavao.

Pismo je ovako glasilo: „Blagorodni gospodine! Koliko bi mi milo bilo da se moja kći za vas uda, i da dođe u takvu čestitu kuću, opet moje verozakonsko čuvstvo ne dopušta mi da moja

Ništa, bar je sebe i oca od nezgode oslobodio. XIX Šamika je neveseo. On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

nikad u životu zlatnik, ni srebrnik, sem sitneža, koje je bacao, svečano raspoložen, sirotinji, oseti sad da bi mu bilo milo da rastrese dukate, koji mu dođoše u pasu pod šaku.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

mrska, kako bi ga ostavile na miru veštice, babice i druga zla bića i uroci koji napadaju baš ono što je lepo, drago i milo. Iz istog razloga, piše Maretić, roditelji daju svojoj deci i ova imena: Mrkša, Zavid, Zloba.

Mnoga srpska vlastita imena nastala su od glagola ili prideva kojima se izražava želja roditelja da im dete bude: dobro, milo, zdravo, napredno, jako, uspešno, slavno, radosno, veselo, srećno, duševno itd.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Odlučio sam tog popodneva uoči Nove godine da se proslavim jednog dana i tako vratim svetu milo za drago, za one pantalone koje nisam imao. Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven.

Matavulj, Simo - USKOK

Eto ga prije noći! Biće ga izjutra u nas do koljena! Rako prihvati: — Daj bože! E mi nije milo gledati samo bijelu kapicu na Lovćenu, kâ lani i onomlani i ove godine do danas, no mi ga je milo vidjeti cijela u

E mi nije milo gledati samo bijelu kapicu na Lovćenu, kâ lani i onomlani i ove godine do danas, no mi ga je milo vidjeti cijela u bijelo obučena na Božić; tadaj mi se čini kao da blagosilja!

Ovaj je Janko, đedo, grof, a to je više no vojvoda! On je po rodu malo manji od Dolgorukog. — Lijepo, vaistinu! Biće milo vladici... A da li si, Janko, dijete, bio kad u ratu? — Jesam — reče Janko. — A gdje?

— Kako bi bilo, kneže, da ja sad zađem da pohodim redom brastvenike. — Bilo bi lijepo i svima veoma milo! I po tome se vidi da si kućić i čojković! Idi, Janko, sine, obiđi ih sve redom!

— U svemu tome, gospodine vojvodo, nema kakve moje zasluge — reče Janko. — Čuven sam bio zbog svoje nesreće! — Da. Milo mi je što tako lijepo govorite srpski! Čuo sam da ste živjeli među Graničarima, ali ipak to je preveliki uspjeh!

— reče Savo smijući se, jer bješe opazio da taj lik najviše privlači uskokov pogled. — Pravo da vam kažem, milo mi je mnogo što ga ovdje vidim!

Podalje od oružja, na kamenoj klupi, nalažahu se: vladičin poslužitelj Milo Savov Njeguš, kuvar Lazo, konjušar Miraš Bjeloš, govedar Zeko Ugnjanin i sedam đaka, nejednake dobi, bilo ih je od

On im reče: — Odoste na lijeganje? E, hajte sa srećom. Skoro ćemo svi! Đak Obrad i momak vladičin Milo zavrgoše se takođe puškama, a đak još izvuče iza pojasa golemi ključ od kapije, te ispratiše mlađe. — Lazo!

Još mu reče: „Treba drugi put više i jačega, jer ovaj ne valja!“ Vratiše se Obrad, Milo i smijenjeni vojnici. Ovi, crvenijeh obraza i ruku, čim položiše puške, sjedoše primaknuv se dobro vatri.

Ja bih radije putovao po ovakvom vremenu no po ikakvom drugom! — To mi je milo! — reče vladika očevidno za sebe. — Ali na konju, da bog sačuva! — doda onaj što je guslao.

— A-ha! — učini đakon. — I onaj to kaže! — Jadno zvijere! — doda vladika i krenu se. Milo uze svijeće od đaka. Ostali se oprostiše s vladikom. Duhovnici otidoše u svoje ćelije, desno od mađupnice.

“ Klepanje zateče vladiku budna: na prvi kucanj on ustade, odmaknu rezu na vratima i opet leže. Njegov momak, Milo Savov, bješe već pred vratima, te uđe i, čučnuv pred odžaklijom, raspreta žeravicu, naloži i poče piriti.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Gledim, bože, kad smo bili na svadbi, tu su ti ogledala, tu su kanabeta, astali — milo ti je da poglediš. Ali i umu ljudi, brate. OTAC: E, šta ćeš. UGLED 3.

PROVODADžIJA: Mi smo slobodu uzeli vas posetiti. (Ustanu.) OTAC: Meni je osobito milo. Ta molim. (Opet se svi posade.) PROVODADžIJA: Pa kako ste mi? OTAC: Fala bogu!

- Je l’ dobra prilika? MATI: Vrlo dobra. Baš sam zadovoljna. KUMAČA: No, to mi je osobito milo. MATI: A šta će, dosta je i probirala. KUMAČA: Ta probirati, to nije ništa. MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe.

I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine. TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro. MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro.

MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar. MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš? MUŽ: Znam, znam; samo me ostavi. ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA. Oni su malo drvenasti. MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš?

(Gavriloviću) No, kako sad stojimo? GAVRILOVIĆ: Meni je to milo; ali ja sam onakovo dobio pismo. ŽUTILOV: Vi sve druge korešpodente imate, zašto ste protiv Srpstva.

ŠERBULIĆ: Smemo li čestitati. NANČIKA: Jest nešto u stvari, no nije baš svršeno. ŠERBULIĆ: No, to mi je milo. SMRDIĆ: Vi ste najbolje profitirali u bežaniji. LEPRŠIĆ: Je li prilika dobra?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Od Trifkovića je ostao jošte izvestan broj prerađenih, mahom šaljivih igara: Milo za drago, 1870; Mila, Ni brigeša, 1872; Tera opoziciju i Pola vina pola vode.

I te prerade, mahom sa nemačkog, sem Milo za drago i Ni brigeša, izišle su u Zborniku pozorišnih dela. Posle Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski

Milićević, Vuk - Bespuće

— Milo mi je, milo mi je, - reče Gavre Đaković, progunđavši svoje ime i pitaše se: „Šta hoće ovaj čovjek od mene?“ i gledaše

— Milo mi je, milo mi je, - reče Gavre Đaković, progunđavši svoje ime i pitaše se: „Šta hoće ovaj čovjek od mene?“ i gledaše njegova

Sremac, Stevan - PROZA

« — »Pa, pazari se, pazari; kraj s krajem, eh, taljiga se, taljiga!« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.« I onda iziće s predlogom.

— E, pa, rođače, baš mi je milo. Velim, bolje svome da dam pare nego nekom tuđinu. Pa pošto, veliš, da je to prasence? — Ama...

Šta je bilo — bilo! Dok sam bio »jeger«... ali sad, sad sve česno i pošteno! — brani se Jova, a milo mu što ga Kaja sumnjiči. I sad opet poče da priča kako su se on i ista Kaja upoznali, zavoleli i uzeli.

— U moje zdravlje još niste pili, gospo’n-Pajo. Da se kucamo. A g. Paji dođe nešto milo, kao mačku kad legne ispod vrućeg šparherta, pa se brzo maši čaše i kuca s domaćicom, a veli domaćinu: — More, priko,

Ovde mi moja biografska savesnost nalaže da budem objektivan, pa bilo kome milo ili ne. Naš Maksim je bio čovek dobar, meka srca. Kazne je izricao vrlo suvremene.

Radičević, Branko - PESME

O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez prestanka! Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se

— Laka pesmo, odi u pomoć, Jera ono već je blizu noć, De prigrli pesmo, moja snago, Pa ižljubi sve milo i drago!

ubave; Zbogom i vi po njima izvori, Velja slasti kada žeca mori; Zbogom ostaj, ubavo Belilo, Ti mi beše uvek mesto milo, Svud po tebi deklice, tanane, Svaka od nji laka kâno lane, Lica bela pa malo rumena, Suknja borna divno pridevena,

zašlo već odavna, Očo danak, došla nojca tavna, Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca rasplašila, Što ne mogla, u tamu zavila, Nigde traga od dana bijela, Crna nojca sasvim preotela.

Zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo — Ko da gledne čarne oči tvoje Pa u srcu da mu ne zapoje!

“ — „Zmaj Milutin — ta Boga ti, sine! Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.

da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo, sve je pesme vredno. Eto moje, pa nek mi je prosta, Jer za sada svakako je dosta.

Stojanova Mila, Teški jad joj srce pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz', Bože, nje golemom jadu.

Teški jad joj srce pokosio, I u oku suze zasušio, Oko stalo pa se ukočilo, Ona gleda svoje sunce milo, Sunce milo, ali na zapadu — Pomoz', Bože, nje golemom jadu.

Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega? Život, ime, i sve što mu bilo Negda tako i drago i milo, Sve prežali, sve veće pregore, Samo jedno još junak ne more, Cvetu ne mož' — oh da j' mrtva veće — I ka njojzi

se Tale iznenada, Pušku malu na Srba obara, Pogodi ga sred živih nedara, Pade Stojan s konjica pretila: „Zbogom, Milo, jesi pogodila.

“ Moma začu, plamom planu, Ali putnik još ne manu: „Ti, oh, ti, što nebo milo Davno meni namenilo, Da l' si blizu tu degode?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Uzeo sam sliku sa sofre i obradovano graknuo: — Ovo đed Rade! Poznao sam dobrodušno, milo starčevo lice uprkos dugoj bradi i svetačkoj potkovici koju mu je dodao slikar.

Što da propusti ovakvu zgodu i da se zeričak ne okoristi. Na te moje riječi, seljačak sav prosinu i pogleda me milo, kao svog prirodnog saveznika.

— Vidi ga, kako zna lijepo ružiti, čisto čovjeku milo slušati — pohvali ga četno spadalo. Tršavi dječak pribi se još više uza svoga kuma, udarajući mu uz put u noge kao

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo, tiho i ponizno. Ko njega nije poznavao? Zapitajte ma koga za njega, i svaki će vam odgovoriti: „A, to je naš Dimitrija!

I učas bi se on ukazao gde ide trčeći, smejući se i gledajući milo I ponizno u onoga koji ga zove. Ali nikad nije mogao da se ljudski obuče i odene. Da kažete: e je bio nemarljiv, nije.

A on im se smeje i gleda ih milo kad mu kažu kako je lep. Nikome nije bio na smetnji. Što god mu se naredi, on učini.

Ili uzme pa stane da ga tuče. On ćuti, trpi, i kad ga ovaj pusti, Dimitrija se povlači, češe i gledajući ga milo i ponizno — smeje se. Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem.

zbog koga istrčava? Pa da bi šala bila veća, počnu je dirati za Marka. A Marko čuje, milo mu, pa se čini nevešt i samo viče: — Žene, brzo! ... Brzo bre, eno komšije već trinaest tovara, a mi?... Ih!...

— Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim. Mogu ja — hrabrila me je milo, a već grcala od sreće što ću da se odobrovoljim, ne srdim više na nju. — Ne, ne! — Ustadoh.

Ulazi ona: glava joj pognuta, oko meko i milo, pokreti topli, a na njoj šušti „kitajka“ — anterija i svileni mintan. — Na zdravlje i slatka vam večera!

zgure, a ona ih sve skuplja, kao da ih štiti, a ovamo odgovara mužima na njihova peckanja, doskače svima, ali tako milo, ponizno.

Kleknu do svoga brata čiča-Tome, nasloni se na njegovo koleno i gledajući stidljivo u svoj kut, čupkajući bošču, zapeva milo, drhtavo, iz dubine... Isprva kao stideći se, a posle, kad počeše da joj pomažu, pusti glas i otpeva celu pesmu.

Snaška Pasa naslonila svoje lice na ruku, grlo joj treperi, glas iz otvorenih joj toplih usta ide pravo, meko, milo ...

A snaška Pasa se baš najviše oko njega vije, igra mu: čas kao rob, pognute glave, blagodarno, do crne zemlje; čas milo, nežno, ganuto, sestrinski. Tomča se diže: — Da idem!

I to zato što je taj Ariton, tada momak, sâm, sa sela, ipak već bio svoj čovek, imao nešto, stekao. I čak im bilo milo njegovo druženje s njihovim Mitom, jer su bili uvereni, da ga on neće pokvariti.

Kostić, Laza - PESME

pa zato imam rekraciju sad do prva kukurika.” — E gle! pa lepo, milo mi je baš, pa kad je tako, znaćeš jamačno ima li Renan pravo ili ne?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Kad ujutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

Čovjeku bi vrlo milo carstvo u svijetu, ali mu ne bi mio kratak vijek, tek ipak ne reče ništa. Posle čovjeka stvori bog magarca i reče mu:

Kad luk stane zreti, dolazaše đavo počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo kad vidi da pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga.

mu se nimalo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim srcem dočeka i predusrete, govoreći mu: — Milo mi je što si prispio, ali mi je vrlo žao što mi se čestito nije namjerilo nego krtole na bistru vodu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Jeste, jeste. Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo. SOFIJA: E, milo mi je ako si uvidio, da sam ti verna i da pošteno mislim. MAKSIM: Jesi li mi verna, miluješ li me?

DOKTOR: Nikako, neka se uzme svaki u pamet. ŠALjIVAC: Znate li, kad ste pali u klopku, kako vam je milo bilo kad ste našli ko će vas braniti. DOKTOR: Drugo je kad nema dokazatelstva, a drugo je kad knjiga pečatana svedoči.

DOKTOR: To mi je milo, ali ja bez razuma ne mogu da budem. ŠALjIVAC: Koliko je to velika nesreća, toliko je s druge strane sreća.

„Na“, rekne mi, „Nosi ovo doktoru, znam da će mu milo biti.“ DOKTOR: I ti si primio tu paškvilu? ISAILO: Kako se zove ne znam, jer ne umem čitati; nego sam mislio kad vam

PIJADA: E doci cu, kad je tako lepo drustvo. Osobito mi je milo, kako Velimir ume da pravi kur. LjUBA: E more, Pariz! Nije šala. 9. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo frornes.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Na kakav bal, gdi krpe igraju? SRETA: More, tako se cej poštuje? Je li, a milo ti je bilo kad si bila cehmajstorovica? Vidiš li ti ovo? Sad ćeš drugojače o balu govoriti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jedan za radni dan, drugi za nedelju. Pa se prepoznaju, Čarli! Pa im milo što je jedan od njihovih najzad ostvario zajedničke snove, zdipio lovijanović i nabacio frižider s ugrađenim

Hej ti tamo? — Ama, samo ti valjaj, Ana; ja lepo ležim u krevetu i baš mi je fino! — E, da znaš, baš mi je milo što se tako lepo provodiš! Ja sam, inače, bosonoga i skakućem u predsoblju po betonu. Gde sam ono stala? —...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Bruj-ritmovi tajnih prela pale lampu Jevanđelja. Anđeoski, izvan zala, trepne Čedo iz jasala. Čuvan sapun, ili milo, rasplamsa se uz kandilo. Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: To mi je virklih vesma milo da sam se s vama upoznala. Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju.

ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri tako velikom bogatstvu svet u udivlenije postavlja... Samo ako inače bude njegova volja.

JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to mi je osobito milo. ALEKSA: Ne mislite, gospodine, da ja nju iz kakovoga interesa uzimam. Bože sohrani! Nego iz prave, čiste ljubovi.

MARKO: A, Batić ostaje moje dete. BATIĆ (Aleksi): I tako smo gotovi? ALEKSA: Soveršeno. BATIĆ: To mi je milo. Samo ću ja policiji javiti da pretrese malo toga barona, i nas izvesti za koga Jelica polazi.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Ni jednome ne bi milo! Povikaše svi u mah: „Ko si, kazuj sad odmah, jer nas grdno hvata strah! trnci plaze,

Često sam joj pisao zadatke, šaputao tablicu množenja, a kad bi me milo pogledala, osjećah se kao mladoženja. Sanjao sam o njenome liku, pokraj Une, skriven u vrbiku.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Onaj što tera lađicu nije se još nijedanput okrenuo, tako da mogu zamisliti, ako mi je milo, da ima lik čudovišta. Zbog tih ljudi koji se do kraja ne osvrnu, detinjstvo je puno fabuloznih bića.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo. Iz daljine samo lisica se krade, Pa kokoši vreba i piliće mlade — I od njenih

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo”. Vekovi su prohujali od čudesne one noći, — Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći — Al' to dete jošte

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo. Nas dvojica i treba da razgovaramo o svemu, jer jedino smo ja i vi onako ljudi od zakona.

AGATON: Pa srde se, dabome, takav je red. I ti si se bajagi srdila kad su ti mene pomenuli, iako ti je u duši bilo milo. SIMKA: Velim, znaš, da nešto ne pokvarimo. AGATON: Ostavi ti to meni.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh. — Milo mi je, milo, da vidimo i artiljeriju — govorio je dežmekasti čovek u vojničkom odelu i bez epoleta, ležeći na dvema

Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli. Sagoh se na ulazu i uđoh. — Milo mi je, milo, da vidimo i artiljeriju — govorio je dežmekasti čovek u vojničkom odelu i bez epoleta, ležeći na dvema daskama

A iz naših nepotpunih izveštaja više komande pisaće opet onako kako je njima milo i drago. I večito: „Na nadležnost“. Na kraju, „kola se slome“ na kaplaru Živulju, ili na nesrećnom Tanasiju.

Pođem ja tamo, a konje ostavim malo podalje od kuće. Još izdaleka čujem larmu, pesmu, ženski smeh, i podiđe me neko milo. Bre... bre... znaš koliko ih ima!... Sve se poređali: žensko, muško, žensko, muško... Ima deset parova...

— E, baš mi milo što smo živi! — ote se iznenadno, ali iskreno iz usta Aleksandrovih. Neko baš tada zakuca na vrata.

Znaju oni da će sutra mečka i pred njihovom kućom da zaigra! — dira ih poručnik Branko. — Baš mi je milo što ti jedva čekaš sutrašnji dan, da isprsiš tvoj junački „rikverc“, kipislcauf — odvrati mu poručnik Luka.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gojka obuze prijatna toplina: Milo mu što ona sama vezuje svoju sudbinu za njegovu, pa i on razvuče usta u širok veseo smeh.

nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi... milo mu posmatrati ovaj zanimljivi rad.

A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo. Roditelji pomrli, sestre se razudale i svaka za sebe savila gnezdo, braća se rasturila po belu

Sad je odjednom opet obuze neka milina, vrati se pređašnja ljubav prema ovoj deci, i njoj je neobično milo što stoji sa ovako čistom i uparađenom decom.

Ostavi stvari, pa opet leže. Oko podne dođe joj mati. Ona se sva promeni, kad ugleda to milo joj lice, skoči s kreveta i obisnu majci oko vrata. — Zar još nisi ustajala od spavanja ?

Sklupčati se tako pod toplim pokrivačem uz to milo suho telo i ćutati, ćutati dugo, večno... ćutati i sećati se srećnoga i bezazlenog detinjstva... Ćutati, ćutati, ćutati.

— Onda... e onda beremo kožu na šiljak!... uzviknu Velja, smejući se. Ljubica sluša, gutajući svaku reč. Naročito joj milo što se Velja odobrovoljio, jer za dugo vreme nije joj se hteo nikako javljati. I to je, bez sumnje, Gojkova zasluga.

Nikad!... Zar ja nisam mnogo stradao ?... Zar su ono male muke bile!... Pa opet, vidite li... sad mi je milo i to stradanje n sve... Time sam vas otkupio, to je moja plata za vas, ja u to tvrdo verujem. — Ne verujte !...

Ja ne znam... Boga mi, ne znam... Niti je smeo reći joj da ne ide: bojao se uvrediće je tim; niti bi mu milo bilo da pođe i ona. Muka!... Ona je pročitala njegove misli, pa se još sama dvoumljaše.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Oči moje, kud ste pogledale? Srce moje, šta si požuđelo? Da bi Bog d’o svakom, ko što hoće, A i mene, što bi milo bilo!

Da mi s’ hoće dragi smilovati, Da se hoće sa mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u subotu

Ja bi znala, gdi bi izvirala: Ukraj Save, ukraj vode ladne, Kud prolaze žitarice lađe; Da ja vidim moje milo drago, Cvati li mu ruža na kormanu, Vene li mu karanfil u ruci, Što sam tužna u subotu brala, U nedelju mome dragu

mi treba konju na uzdu, Kada ga jezdim, nek mi je lepo; Biser mi treba ljubi na grlo, Kada je ljubim, nek mi je milo.“ Al’ sestra bratu otporučuje: “Nisam ti, brate, Turska robinja, Već sam ti, brate, Turska carica.“ 223.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Jeste li učestvovali u bitkama?“ Pa mi je milo da odem i ne gledam to. U početku jula, ja sam opet u Komoranu. Ađutant puka više nije major Taš, nego jedan major iz

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Ajde sa mnom... volim te kao svoje rođeno dete. Siroče: Idem! Gospođa u crnini. (Miluje je.) Milo dete moje!... Siroče: Mati moja! (Odlaze.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Tu je guranje, psovanje, — u tom pomalo liče na nas Srbe, pa mi bi milo — otimanje ko će pre doći do vrata: Neki se čak i pogušaju.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Trepere milo sićane zvezde, htele bi ma kako da osvetle gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci,

« — Ama 'ajte da pripevamo Anđu, kad ona nas 'voliko dira, veli Milica. — Davno sam ja, Milo, pripevana i opevana. — E, al' mi nećemo za Gaja. — Pripevajte je za Zuka, veli njen Gajo.

Vidiš predskazivalo mu se! A ko bi mislio da će zlo sa te strane da dođe? No, još je dobro. Gotovo mu bi milo, jer on se nadao većem, strašnom zlu, a ovo šta je, — ništa... Čudna mi čuda.

Tako se, eto, samo u mome domu živi kako je Bog zapovedio... To vide ljudi, milo im, pa mi zato i dolaze... Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom svi

Njemu dođe neobično milo ovo jednačito zveckanje u raznim tonovima, koje se još iz daljine slivaše u jedan odmereni takt: tres... tres — tres...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A Sreti milo kad čuje da tako strašno piše i da se tako cene njegovi dopisi. Izrezili ih što su kukavice pa ne umeju da umiru i ginu

Ali je nešto i izašlo, nije taj koš bio porodična grobnica baš sviju umnih čeda Sretinih. I Sreti je bilo osobito milo kad tako nađe u Odgovorima uredništva: »S. u * * * Hvala na poslatom. Javljaj se češće. Što si zaćutao?

Pokrstila se i sad se, naravno, zove Ljubica, ali je gazda-Đorđu milo i ono starije ime, valjda zato što ga je nosila kad je bila za deset godina mlađa.

prijatno razvukao lice, zažmirio očima kao mačak ljubimac kad ga dobra starica, protektorka, češe iza vrata; tad bi mu milo bilo, pa bi kroz zube propustio: »He, he slatko zensko!

— Ja sam ovdašnji učitelj, Sreten N. Danas sam došao. — A, učitelj, didaskalos. E, mnogo mi milo za to, za učevni ljudi. — A, je li ste sas familiju došle? — Ne, nisam... ja sam neženjen. — Vrlo lepo i to!

Sprema on sve u svojoj kući, a bogata, dao bog, kuća, pa mu to i lako i milo mu. Sprema se za kapetana; a tu, boga mi, treba paziti da se ne postidi ni gost a ni domaćin.

Tu će biti i kapetan. — Kapetan?! — Kapetan i još nas nekoliko, ta znaš, milo bi nam bilo da i ti dođeš da proeglenišemo malo! — veli mu snebivljivo čiča Milisav. — Aaa, ko vam je ono?

A što se ovako promučio, to mu je baš i milo, jer šta je život nego borba; i kad je slađi odmor nego posle umora?! »Ustaj živi, bori se, ne kloni!

— svrši ćir Đorđe ljutito, pa se nabrecnu na Zaca ni kriva ni dužna. A Sreta ga samo sluša, pa mu, bože, milo što je naišao na čoveka koji o kapetanu misli sasvim onako kako je on u sinoćnjem dopisu rekao; i on, dakle, štiti selo

Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću! A Sreti milo, pa mu sve raste kika i za svoj dopis, a i za ovo zgodno upoređenje kapetana s vrećom.

« Ostrvio se svet, pa voli samo inat i svađu. Navikli se na dopise, pa im milo kad im se pročitaju njihova imena naštampana u novinama.

— I nema, nije ovo srednji vek! — veli Sreta. — A on samo ćuti i duva na nos. E baš lijepo vidiš kako mu nije milo, ama izmaklo mu se. — A ti drži one za koje ti rekoh. Čini mi se da kao malo vrdaju. A ja na tebe svu nadu polažem.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kraj puta, u jarku, u repuši Cigla se jedna greje i suši. MARTOVSKO SUNCE Pred svakim pragom nešto se milo i tiho dešava, Baka vasceli dan pred kapijom dremucka, Zamišljena, kao da zadatak neki rešava...

Sanjarim kako me brod doneo Na Celebes, na javu, il na Borneo Il prispevam među Irokeze Koji mi se, odasvud, milo keze. Dok duša pliva kroz nadahnuće, Majčin glas prekida njena stremljenja: „Ovamo, dok je jelo jošte vruće! Za sto!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SKENDER-AGA (Vidi Vuka đe šapti; nije mu milo) Što je ovo, braćo Crnogorci? Ko je ovaj plamen raspalio? Otkud dođe ta nesrećna misâ o prevjeri našoj da se zbori?

Daću vola za njega iz jarma. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Ja ću ti ga pokloniti, Vuče, tek ako ćeš da se okumimo; milo mi je s takvijem junakom. VUK MANDUŠIĆ Nema kumstva bez krštena kumstva, ako hoćeš i četvorostruko.

KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan? Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo. KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate.

VOJVODA BATRIĆ Da pričamo snove pri kretanju! Ja sam snio što nijesam nigda (milo mi je za moje oružje): noćas na san Obilić proleće preko ravna Polja Cetinskoga na bijela hata kâ na vilu; oh, divan

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sofka je međutim sišla i ovamo u kujni mater nameštala. Čisto i Sofki. milo što joj je maTi, sada ovako obučena u novo, u toj svilenoj anteriji, lakovanim papučama, skupocenom zagasitom

— Dosta, dosta, Sofkice! — prekidala je i zaustavljala Sofku, a ipak videlo se kako joj milo što joj odelo tako lepo stoji.

Sofka je znala kako će sada biti milo ocu što je kuća tako nameštena. Naročito će on sad uživati kad gost, kupac, bude iznenađen zbog nameštaja, osobito od

Zar ja to hoću, milo mi? Zar ja ne znam koliko je to što ja to moram? I to ja, ja! Oh! I razgnevi se na neblagodarnost Sofkinu, jer on se

ko zna pre koliko godina, valjda celog života jedan put, valjda još u početku braka, prve bračne noći, ako joj je tako milo i potreseno izletelo to: „Oh, bre, Marko“, pa eto tek sada, posle tolikih godina.

Što, kada je sve znala, ipak da joj sada dođe ovoliko teško? Što da je vide i gledaju kako njoj nije milo, ne raduje se.

valjda od bola i tuge što im se nikad one nade nisu ispunile, ne pošle za dragoga, niti će ikada osetiti šta je drago i milo — postaju toliko lude i besne.

Čak naprotiv bi joj milo kad vide kako se svekrva, obučena u novo, varoški a opažalo se da je silom, jer je sve na njoj bilo tako široko i

nasladom, kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, | ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan,

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

od dvadeset godina, visok, tanak, bjeloputast; smeđa naustica tek ga se hvatila; oči mu bjehu krupne, plave, a gledahu milo. Ele, u punom smislu riječi, lijep momak.

„Sjedajte!“ „Vi gospodo iz gnjezda gospodskoga, iz pitomijeh Njeguša, napredujte!“ reče đakon Ivo, kome je uvijek milo bilo kititi. Tri Petrovića: Savo Markov, Stanko i Joko Stjepovi, uđoše.

“ odgovori Vladika. „Imao si šta nositi, igumne!“ reče neki. „Bogme, dijete, breme, ama milo breme. Svi su ti bili u manastiru božićnijeh poklada.

„A da hoće li to gospodaru milo biti?“ zapita Radoje. „To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš.

selu, da je on tobož vještac i koješta drugo, a u istini da je on prijatelj dobroj djeci, da živi osamljen jer mu je to milo. Iza toga zapitkivao ih je za sitnice i za djetinjske poslove, samo da ih, štono rijek, raskravi i razgovori.

Zamijeniti neograničeni prostor svoga zavičaja sa tjeskobom vaspitališta, slobodu sa gvozednim zaptom, strikovo milo lice i predavanje sa ćosim učiteljima, koji mu sad ućerivahu u glavu prazne izreke i još praznije pouke kako će

Peju milo bi sprijateljiti se s takijem čovjekom, pa vjeri Stanu za sina Radojeva“. „Pa je li živ sin Radojev?“ zapita medik.

„Ja ću činiti kako je tati milo“, kaže ona. „Pa i bez toga, ti lijepo znaš, da se djevojke i ne pitaju!“ „A da serdar, što on veli?

“ reče Markiša zagrlivši je nježno, i gledajući je bratskijem pogledom. I ona njemu stavi ruke na ramena, pa ga gledaše milo. U našem je narodu rodbinski osjećaj snažan i među daljom svojtom. On se prenio u pobratimstvo pa čak i u kumstvo.

Ona ga povuče za skut, pa se odlučno zagleda u nj. „Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...

„Kani se, ženo, nije mi milo o tome razgovora voditi, noćas najskoli!“ „Ni meni ne bi milo bilo, ni noćas, ni sjutra, Pejo, ama...“ „Bre umukni i ajd lezi!“ serdar će osorno.

„Bogu fala!“ reče serdar. „E milije mi je, popo, što si mi taj glas donio, milije valaj, no ikakav drugi!“ „Milo svima, bogme!“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Na malu se ribu velika hvata. — Za malo se vele izgubi. — Veće prekreće. O LEPOM I DRAGOM — Lijepo je svakomu milo. — Sve je novo lijepo. — Srebrno je lijepo, a pozlaćeno još ljepše. — Nalepši cvet nikne na bunjištu.

— Nije lijepo što je lijepo, nego što je (komu) drago (ugodno). — Za čim srce, za tim oči. — Kako je kom milo, tako i misli. — Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu.

— Umiljato janje dvije ovce doji. — Ubavo se brašno u komšiluk prodaje. — Na drago oči utječu. — Tuđe milo, ali svoje najmilije. — Što nije lijepo gledati, nije lijepo ni ljubiti. — Na najmilijega je najžalije.

Turčinu to bude milo, i, pokazavši da je i on junak, pristane da ga briju nenakvašena; ali kad stane vrlo boljeti, i više ne mogne trpljeti,

Putniku to bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu sreću čestitati zahvaljujući bogu što se tako dogodilo. Ali rob ne mareći ništa za to,

— Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju. 3 Pitali su konja: — Kakva je najgora slama? — Bobova. — A ima li gore od bobove?

— Ja se bojim i dvojice, pa i da nijesu sveti. 6 Pitali kadiju: — Zašto ti je mito milo? — Zato što je mukte došlo. 7 Pitao aga agu: — Od ovijeh tvojih čipčija koji ti je najmiliji?

Hajte, uroci, uz more, likom se štapali, vratilom se opasali, ne urekli milo i drago, dok ne prebrojili u moru peska, na gori liska, na zemlji travice, na travi kapljice, amin!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Ja imam još za jednu ovaku knjižicu našijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao

Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

” Kad je brat sestri došao, starca nije bilo kod kuće, ali malo čas dođe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru pa mu reče: „Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali

Zet kad vidi da mu je šura konja namirio, vrlo mu bude milo, pa mu reče: „Ti si moj šura; sad ćemo se veseliti i gostiti.” Pa onda sednu za trpezu i stanu večerati.

za koje je Vuk u predgovoru prvoga izdanja ove knjige kazao ua ih ima još za jednu ovakvu knjižicu, i svakome će jamačno milo biti da ih ovdje ima zajedno sa onijem pripovijetkama prvoga izdanja.

Kad luk stane zreti, dolažaše đavo počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo kad vidi da pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga.

Skoči domaćin znajući, šta se dogodilo, pak prinese svijeću, i reče mu: | „Žao mi te, ali mi je milo đe sam oklad dobio, jer je dan bjelji od mlijeka.“ 8. LjENIVI SLIJEPAC.

mu se ni malo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim srcem dočeka i predusrete, govoreći mu: „Milo mi je što si prispio, ali mi je vrlo žao što mi se čestito nije namjerilo nego krtole na bistru vodu.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ocima i bratijom, nego svako da pođe svojim ćelijama odvažno, a ujedno i mudro i bodro, i svagda čineći što je Bogu milo.

A ovo treba od uzdržljivosti vaše da bude, a ako nije moguće, a ono neka bude od suviška. I Bogu je milo ako je moguće. A i umrle treba sahranjivati.

Stanković, Borisav - JOVČA

ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite. MITA Pa eto to, bato.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

No, ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa mećemo i dobro sakrivamo.

No, ako je što dobra u nami, to nam je milo gledati, to dobro vidimo i tome se čudimo; a što nam nije milo viditi, to za leđa mećemo i dobro sakrivamo.

Vrlo je malo taki[h] ljudi koji samo iz zloće srca i s namerenijem čine zlo samo zašto im je zlo milo. Sa svim tim, moje namerenije, budući ispravljenije narava i običaja, dobre hvale|ći, a zle pohuždavajući, uzdam se da

Videći me da mi je milo gledati druge dece nove bukvare i časlovce, obeštao mi [je], kako svršim moj bukvar, pokloniti nov časlovac, i ispunio

Moga tetka Nikole nije tada bilo doma, a moja teta Marica ništa se nije mešala u moju nauku; njojzi je samo milo bilo da ja idem u školu, bilo u koju bilo. A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio!

i milostivoj materi, koja ima prvorodno čado svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se vrati, noseći pune prsi nektara človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i

človečeskog života, i nađe mili plod utrobe svoje gdi plače i tuži za sisom, uzima čado svoje k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao.

” Vladika, ispivši čašu, počne sve druge kaniti: „Čada moja, budimo veseli! Srblji, gdi su god, milo im je vino; vaistinu božju, imadu pravo. Zna sveti car šta govori — i vino veseli srce človeka.

Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora biti bogu ugodno i milo bračno i zakono človeka i žene sojedinjenije i milovanje, črez koje bog biva človekov tvorac.

Meni nikad nije milo bilo zaludu stajati. U nekolikop meseci očitam sva žitija. I osim sviju omili mi se žitije moga imenjaka.

No, vi svi upamtite moju reč. Kako je njemu odveć milo mnogo čitanje, on zadugo u [H]opovu mesta neće zgrijati.” Ja sam među množestvom u sali negde u bužaku stajao i slušao

Taj dan po ručku vratismo se u manas|tir. Ja - mlad đakon i malen kaluđer, milo mi je bilo služiti s čredom i bez črede.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Nakon dvadeset gutljaja, Bukar preduši valjajući očima. — Još, još! — viču đaci, iako ostalijema to ne bješe milo. Grgo opet nagnu: kljuka, kljuka, dokle se ne nadu kao tenac, pak sjede nasred poda i poče puniti lulu.

Pa je bilo stranijeh ljudi i u mlinu i u vignju. Bakonji bi milo, čuvši što jedan govori o njemu: — Vidite li — veli — ovoga dijačića?

I on je detetu vraćao milo za drago i bio mu od koristi učeći ga svakoga dana, čim se učvrsti u milosti Tetkinoj. Kad Butre donese hladnu vodu,

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Tebi kao milo što meni noćas propustiše glavu? — Niko nije ni pretio tvojoj glavi. Ja i ti smo vršnjaci. Zajedno smo odrasli i

Ništa nije moglo da je smiri, škrgutala je golicajući ga i štipajući. „Milo ti što si takva, a?“ pridigao se na laktove, nije joj video oči.

— Odgovaraj što te pitam! — kapetan se zakašlja od ljutine. Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima. — Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji!

Tapka maramicom po usnama i retkim brkovima. — Da mi je milo što će jedno kuče manje da pogani zemlju, to mi je milo, i to ću da kažem kralju Milanu ako me pita. — Kralja ne pominji! — ustade kapetan. — Kome si platio da ga ubije?

Šta ćeš, pusta smrt. Ti si, dakle, njegov unuk? I ličiš na dedu, ličiš, bogami. dobro seme ne rađa šuljak. Baš mi je milo što te vidim. Mogu li šta da ti pomognem? Nemoj da se stidiš. Zar je tvoj deda meni malo činio!

Ona, sigurno, jauče i boli je, a Milo joj je i radosno to što boli i što jauče. Zato ti kome će ona do sunca postati mati, kad dorasteš da oreš po ženama,

Nije, oduvek je to znao. Nije ni sada, a bilo bi mu milo da nije tako, jer Vukašin više nije njegov sin. „Nijedan Katić nije nevin“, rekao je.

Zaklinje mu se na vernost i podaničku službu. Vođa stranke — izdajnik! Pa To sam znao! Kao da mu je i milo što je znao. Gleda po praznoj ćeliji. Baci novine i pljunu na njih. Zašto su njegovi Prerovci ginuli?

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

zoro bela, sunce ogrejano, Lisna goro, polje obasjano, Cveće milo, roso, bistro vrelo, Pa ti jošte, moje čedo belo! Ko da gledne čarne oči tvoje, Pa u srcu da mu ne zapoje!

Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile. Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila...

Natoči mi čašu vina Iz podruma svog, Poljubi me, zagrli me, Pomog'o ti Bog! Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila.

jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, K'o da nikad premaleća Mom životu nije bilo, K'o da nikad nije sunce Sreću

“ „E gle! pa lepo, - milo mi je baš; Pa kad je tako, znaćeš jamačno, Ima li Renan pravo ili ne?...“ „Zvanične tajne“ - reć' će koštanik „Ne

Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje! Kako si čupava strašno!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Tim jezikom razgovarali su opat i njegov gost. „E baš mi je milo“, ponavljaše opat, „što te moj drug Luka uputi pravo meni.

Sve što onde vidim, novo je, ali ne strano, već milo i srodno, jer sam ovde odrastao, pa mi u ovom onda mladom carskom gradu I moja mladost dolazi u susret.

Onda reče: „Boga mi čudna stvar! Šot mi, zaista, piše da mu je milo što sam - iz razloga koje sam vam, dragi gospodine, maločas saopštio i ja sam uvideo da svoj recipijenat ne mogu nikad

Dva različita osećanja pojavljuju joj se, u isti mah, u duši. Ona me sažaljeva, ali joj je milo što je ona redak izuzetak među ženama. Onda me zapita: „I vi cenite vrlo nauke?

„Vrlo mi je milo što sam Vas opet videla. Nisam Vas zaboravila ni za vreme teških dana što sam ih preživela. Nedostajali ste našem

Baš je subota, a toka dana okupljaju se kod njega naučnici, političari, pisci i umetnici; svima njima biće naročito milo da me upoznaju.

No ta ideja bila je tuđe dete, za koje Kivije nije imao očinskog osećanja. Bilo mu je, možda sasvim nesvesno milo da pronalazi i prikuplja činjenice koje obaraju tu ideju“. „Ne verujem”. Pa ta ideja nije bila ni moje dete!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I gledajući milo u Nikolu pitala ga svaki čas: — A šta bi radio da ti nisam došla, je li šta bi radio? Do jutrenja proveli smo u

To novo, to milo sunce, taj cilj, To je Boba. Opija me pomisao da će me dok sam živ grejati, zanosi me već Miris cveta koji ću negovati,

Ljudi nas pozdravljahu duboko skidajući šešire, dok su se slatke žene smešile i, milo napućene, dobacivale na račun njegovog ozbiljnog držanja i hladnog pogleda: „Kakvi su ovi Srbijanci, svi namršteni.

Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime. Ali ne budi suviše strog i seti se kako smo se patili, godinama živi sahranjeni.“ Tako mi je pisao.

Onda prednji delovi stigoše na uzvišicu. A odatle, iznenada, bljesnu nešta neobično, milo, prostrano, ogromno, tamo preko zelenih, rajskih dubrava, i zaseni te ispuni grudi kao novom nekom nadom, voljom da se

“ „Moje ime?“ upita me ona s čuđenjem. „Ali vi me svakako morate poznavati. Ja sam Mis Tebe.“ „Milo mi je, gospođice“, rekoh klanjajući se duboko i s poštovanjem. „Ali i vi mene, isto tako, morate poznavati.

A gore, gore se smešilo nebo, moje nebo, milo moje dobro nebo. I dok mi je duša treptala pokretom nebeske miline, ja sam, vitlajući moj mali šešir od slame, trčao,

To milo stvorenje, sa očima tako naivnim i uvek punim one religiozne uzbudljivosti, zaradovalo bi se redovno pri svakom našem sus

Proletnje veče bilo je fino i slatko i toplo, a nebo mirno, mirno i milo, kao uvek o primirju kad se ni sa koje strane ne čuju pucnji, ni mrska, potmula i jeziva tutnjava topovska.

I tada, kad to reče, on lepo oseti da je posle toga živ i zdrav ostao, i silno mu bi milo što živ i zdrav ostade, a što se na njegovom licu jasno dalo raspoznati.

“ „A šta je vaše zanimanje?“ pita ga opet Mitar. „Po načelu sam bio bakalin, ali sam i drugo radio.“ — „Milo mi je“, kaže Mitar, „vidim, veli, svi smo naši, a ja sam ti društven čovek, i kad vidim da sam među ljudima, gotov sam

Ovako osećanje, i mučno i milo, ispunjavalo je mnoge, ali, među stanovnicima ovako maloga mesta, valjda nikoga toliko kao čoveka kome više nego skromno

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na

I bilo mi je u isti mah i milo i krivo: milo, jer sam u tom tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na druge koji su,

A ovako ... Ovaj izljev kao da je starome pružio malu zadovoljštinu. A i meni je bilo milo što sam nekako stvar zagladio.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

On nije zaboravljao ni to, da je ova poslušnost iz čistoga straha, ali tek njemu milo beše videti da mu se ovako bezuslovno ljudi potčinjavaju.

A on je gledaše punim žudnje pogledom, i očekivaše odgovor ne dišući. — Kako ti kažeš... — prošapta ona i pogleda ga milo, svojim velikim i sjajnim očima.

ali, šta ja tu buncam! Dede da vidimo kojim si dobrom došao? Đurici beše prijatno slušati ove pametne reči; milo mu beše sedeti ovako i razgovarati se lepo sa najuglednijim čovekom...

— Što ću te lagati, zar je meni milo! — odgovori ona i začudi se, kad se on namršti na njen odgovor. — Što ti nije milo ? — reče on čudeći se.

— Što ću te lagati, zar je meni milo! — odgovori ona i začudi se, kad se on namršti na njen odgovor. — Što ti nije milo ? — reče on čudeći se. — Zar smo mi za to... i našto će nam deca, kud ćemo ih ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

I bi mu vrlo milo, te dok bi o dlan udario, već mu sluge opremiše zlaćanoga konja i na njemu sva oprema od suvoga zlata.

Pobratim se začudi kad viđe liju iza sebe nablizo, i bi mu vrlo milo i drago. Sad krenuše svi zajedno dalje. Išli oni išli, dok ugledali opet careve dvore.

— I bi joj vrlo milo i drago. Sad iziđe sve djelo na vidjelo. Starom ocu bi drago kad vidje najmlađeg sina, i oženi ga sa zlatnom

Kad luk stane zreti, dolazaše đavo počesto da ga obiđe, ali mu ne bijaše milo kad vidi da pera trunu i suše se. Luk sazri, pera sva uvenu, a sveti Sava povadi luk i odnese ga.

Kad je brat sestri došao, starca nije bilo kod kuće, ali malo čas dođe i on, i vrlo mu milo bude kad vidi šuru, pa mu reče: — Častićemo se i veseliti, samo najpre da ideš na mome konju da mu doneseš trave, ali

3et kad vidi da mu je šura konja namirio, vrlo mu bude milo, pa mu reče: — Ti si moj šura; sad ćemo se veseliti i gostiti. Pa onda sednu za trpezu i stanu večerati.

Čovjeku bi vrlo milo carstvo u svijetu, ali mu ne bi mio kratki vijek, tek ipak ne reče ništa. Poslije čovjeka stvori bog magarca i reče

Turčinu to bude milo i, pokazavši da je i on junak, pristane da ga briju nenakvašena; ali kad ga stane vrlo boljeti i više ne mogne trpljeti,

kum se nimalo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim srcem dočeka i predusrete, govoreći mu: — Milo mi je što si prispio, ali mi je vrlo žao što mi se čestito nije namjerilo nego krtole na bistru vodu.

Putniku bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu sreću čestitati zahvaljujući bogu što se tako dogodilo. Ali rob, ne mareći ništa za to,

Petković, Vladislav Dis - PESME

Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu.

Podižem budućnost sa svojih osama! U njoj će sve biti milo i veselo! I toplo, i ljupko k'o uzglavlje njeno — Kao kosa, usta, vrat, grudi i telo. 1905.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Sada, međutim, nije bilo nikakvih teškoća i ona je bila jako iznenađena i to joj je bilo milo. Moj prvi ispit iz engleskog jezika položio sam vrlo uspešno.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

pogled im i nehotice pada na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se, pa pođe na stranu, samo da im nije na dogledu.

Nad glavama im vjetar huče i odbija se od golih krševa, a njima je u društvu milo i toplo: grije ih sunce, vreo zadah čobanica i mladićki životi, skupljeni jedan uz drugi da se zajednički od studeni

gradu, briše stakla na prozorima da se u sobi bolje vidi, jer svaki čas dolje iz dućana može da bane gospodar, a njemu je milo da je u kući što je moguće svjetlije.

— Jesi li sašila? — upita je Nikica, uvijek veseo, i nadodade: — Milo ti je što ćeš se udati, je li? — Pa se postavi pred nju, pogleda je ljubopitno u lice, kao da je odavna nije vidio, i

oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah pođe; milo joj gledati u mračni prostor i vrevu svijeta.

Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne nanovo natrag nizbrdicom.

— Sam sam... a opet došao bih, blizu smo. No nekako tebi nije milo... . —Za poslom sam..... Uto s mora duhne jači udar vjetra i bolje zatrese žbunovima oko njih.

Strahovit je taj tjesnac: ni starome ribaru nije milo noću u nj zaći. Ali je i u nj već zašla prva zraka svićanja, pa se po hridima, škrapama i moru prosula jednolika, jasna

Međutim, čeljad se oprema da se povrati, a zavlače, jer nikome nije milo ostati kod mrca: rađe bi se povratili svojim kućama.

za nama; niko se ne miče da nas isprati: sunce je osvojilo školj, a maestrala još nema, pa je vruće, a ribarima nije ni milo hodati. — Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća.

— Pošla bi' ga opet naći, ali ne znam bi li mu ženi bilo milo vidjeti me... Pa opet nema veće zarade kao prije... A je li te, — osmehnuvši se na me, reče življe, — bilo bi dobro da

biti da se kući povrati, jer mu beše teško da u tuđoj kući prenoći; i kad se povrati s njive, u samu noć, čisto mu je milo što je u kući nađe. Ni reči ne rekavši, leže do nje.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Čovek iz diplomacije i onako od reda, kao što i priliči jednoj ministarskoj ćerki. ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet!

” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?” A meni, pravo da ti kažem, milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu. ŽIVKA: Pa jest, može da bude prijatno!

ANKA: Iju, a što ste se vi tako lepo obukli? ČEDA: Zbog vas, Anka. To je moje svadbeno odelo. ANKA: E, to mi je milo. I tako obučen doći ćete i tamo u moju sobu? ČEDA: Pa zato sam se i obukao. ANKA: Je li istina?

VASA: Pa jest, kad čovek kaže, šta mu možeš? ŽIVKA: Pa kako ste? KALENIĆ: Hvala, tetka, blagodarim na pitanju. Milo mi je što vas vidim tako svežu. Vi se, tetka odista sjajno držite!

ČEDA: I počasni konzul Nikarague? RISTA: Da, tačno! ČEDA: Ama, nije moguće! E, to mi je milo, osobito mi je milo da se upoznamo. RISTA: A s kim imam čast?

ČEDA: I počasni konzul Nikarague? RISTA: Da, tačno! ČEDA: Ama, nije moguće! E, to mi je milo, osobito mi je milo da se upoznamo. RISTA: A s kim imam čast?

(Izmakne se i posmatra ga.) E, ko bi to rekao? Dakle, ti si to, Risto! E, to mi je odista milo! RISTA: A s kim imam čast? ČEDA: Ja, je li? Je l' za mene pitaš ko sam? Ja sam... kako da ti kažem...

Ja sam... kako da ti kažem... pa ja sam, brate, ujka Vasa, Živkin ujak. RISTA: Dakle, vi ste ujka-Vasa? E, to mi je milo. Ja sam, boga mi, mislio da ste stariji. ČEDA: Nisam. RISTA: Čuo sam za vas i baš mi je milo da se upoznamo.

E, to mi je milo. Ja sam, boga mi, mislio da ste stariji. ČEDA: Nisam. RISTA: Čuo sam za vas i baš mi je milo da se upoznamo. ČEDA (gleda ga i meri sa svih strana): Dakle, ti si to, obešenjače jedan, a?!...

ČEDA: A gospodin je...? VASA: Naš rođak. KALENIĆ: Najbliži rođak po ženskoj liniji. ČEDA: Tako, to mi je milo. Ja sam zet tetka-Živkin. KALENIĆ (rukuje se): Vi? Bože moj, eto, a nismo se ni poznavali.

Meni nikad ne bi tako nešto palo na pamet. To vam je neobično duhovito. KALENIĆ: Je l' te? ČEDA: Baš mi je milo što imam tako duhovitog rođaka. No, ujka-Vaso, sad nemamo šta više da brinemo. Stvar je sasvim u redu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

nasladom kao da se sada, posle ovoga, on nečega oslobađao, skidao sa sebe nešto što mu je, istina, bilo tako drago, milo, ali koje je njemu ipak nekako strano, tuđe, uvek se, pored sve naslade, sreće, ipak ne osećao svoj, ne bio slobodan,

(Z) „Zna kako će sad nastati ono veselje puno, milo, utoliko punije, veselije što se zna da je tu, u kući. Svi su svoji tu, u kući, zagrađeni, odvojeni, slobodni. [. . .

I to ne čine iz želje da draže, izazivaju, već milo, strasno . . . A sve obasjano, ograđeno kućom, ispunjeno mirisom, dimom, i pored svega jednako pesma, glas Stojanov . .

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Seno Durut! — povikaše svi u glas. Durutu ne bi milo, ali na veliko Hamzino navaljivanje uze gusle i kliknu kao vila, ozbiljno ređajući Ženidbu Paše od Tirana, kojega je

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Oblaci se sivi kupe, Smetovi će već da rupe, Navaliće sa svih strana — Sećajte se sirotana! Bogatstvo je milo, drago (No i tuđa ima znoja), A patnjama, nevoljama Nema kraja, nema broja.

»Neven« 1881. MALO PROSJAČE (Uz sliku) Oh, šta li si ti još kriva, Ti nevino čedo milo? Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo.

“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom

“ — milo joj je, milo. Gleda tako letom. Gleda tako dugo, Sita je svetlosti, — hajde sad što drugo! Kad okrete leđa svećinom plamenku Na

Niko nije došô amo Da miriše cveće milo, — Pa ni momče, ni devojče (Što bi tako lepo bilo). Nije bilo što se ište Da zaigra srce živo, Nije bilo brsna

Najgora je slabost što bez nužde kleca; Zato, ljudi, ljudi, ne budite deca. Mnogima je milo kad se pred njim’ jeca; Zato ljudi, ljudi, ne budite deca. Ne budimo deca, da se zaigramo.

(To j’ zaglavlje drugo. Sad dolazi treće). III Sluge kao sluge, ubrzaše krake, Savezaše lava u konope jake. Milo im se banit’ po uzdahu tuđem, — Razviše mu desni gvozdenim oruđem. „Evo, sada vuci!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Dlaka mu je žuta, ako nije veće od teleta, manje nije; glava mu je kao polovače; krasno, kudravo, milo vam je da pogledite. FEMA: Kako mu je ime? JOVAN: Žutov. FEMA: Johan, to je ime gurbijansko, mora biti lamur.

Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče.

SARA: Vidite, kolika i kakva razlika između nje i njene kćeri. RUŽIČIĆ: Dođe milo vreme, Da volšebnica breme Sa Hekube svuče I u graciju obuče.

) POZORIJE 4. EVICA (sama u bašti, zalivajući cveće) EVICA: Moje milo cvetance, ti ćeš mene srećnom učiniti. Vasa mi je obećao ovamo doći, i ja ga svaki čas očekivam.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Pod nama se ukazuje jedan vrt sav u cveću. To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu.

To je Banfora. Milo mi je što znam da je nju zasnovao Vuije, podigavši tu prvu kolibu. Milo mi je naročito što ću mu docnije moći reći da je stvorio nešto što je dostojno najlepše pesme.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Mislio sam na daleke znance i prijatelje, na sve, što mi je milo i drago; na tebe, draga Srbijo, čija se sudba sada rešava, i dok mi ovde toliko zebemo za tobom, u turskom stanu

Oni ce raduju mojoj dozvoli, a meni je opet milo što sam mogao da im učinim tu radost — i punktum. Ovo je bilo izgovoreno već sasvim srdito.

Porta poziva »verni srpski narod« da se mirno preda Turskim komandantima, pa će biti u svemu zaštićeni i pošteđeni. Milo mi je što se nije našao Srbin izdajica da napiše ovu proklamaciju, jer, sudeći po »stilu« i jeziku u proklamaciji

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pune oči žara; Puna usta slasti, Mirisava nedra Puna bujne strasti; Milo čedo, kome U pogledu piše, Da ni samo ne zna Za čime uzdiše; Što bi znalo čarne Ne sklapati oči Grleći, ljubeći

Voleo sam Srpstvo milo, Većma nego sama sebe, Al’ sad mi je stomilije, Jer u njima nađoh tebe. Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo

HHVIII Oj, ljubavi, vidovita vilo, Il’ me varaš, il’ je tako bilo!.. — Čuj me lane, moje milo cveće, Jer mi drugi verovati neće.

Od rane će na srcu ti s’ Draga stvoriti, S njome možeš o tom sanku Milo zboriti. XLІV Kad prvo sunce Kroz goru sine, Na rosi vidiš Gde dršće svet; Cvetak se prene, A po mirisu Poznaš

Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć... Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć.

A ja ovu pesmu izmislio nisam, Tu si bila i ti, a bio sam i sam, — Pa ako mi rečeš: je l’ njoj bilo milo, Živo ću ti kazat’ kako j’ njemu bilo.

Pa to mi je sada lepo, Pa to mi je sada milo... Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, — Kô da nikad pramaleća Mom životu nije bilo, Kô da nikad, nije

Pa još noćca kad zaplavi, Pa zatrepte zvezde milo, — A tebi se tako čini, Da se more s nebom slilo. Ono more, što kad rikne, Zadršću se daljni kraji.

Pa sad plavi, noći sveta! Treperite zvezde milo! Evo more — duša moja — Ujedno se s vama slilo. Na zrcalu duše moje Ogleda se mesečina.

LX U snu, dabogme u snu, I gde bi drugde bilo, Dođe mi moja majka I pozdravi me milo. Na moje teške jade Spustila svoje oči, Utišaše se jadi Nebeskom nekom moći.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— A... pekarski puk... — Petnaesti, petnaesti — viče ovaj da mu gotovo žile pucaju. — A, tako. Milo mi je. Onaj se okreće zbunjen, hteo bi da ide. Ali Pera ga pita: — Na kome ste položaju bili?

— Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo. Uveče smo došli svi u zakazano vreme. Seli smo i za večeru, ali sa nama ne beše našeg sobnog starešine.

— Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo. Uveče smo došli svi u zakazano vreme. Seli smo i za večeru, ali sa nama ne beše našeg sobnog starešine.

— gunđao je sutradan inženjerski pukovnik. — I mi smo nekad bili mladi, ali takve ludorije nismo činili. — Milo mi je! — šapuće Pera „Đevrek“ ispod ćebeta. — Kako, kako? — razrogači oči pukovnik.

— Milo mi je! — šapuće Pera „Đevrek“ ispod ćebeta. — Kako, kako? — razrogači oči pukovnik. — Baš bi nam milo bilo ako bi se uhvatio onaj koji je uveo pseto — odgovori Pera.

Pera se sa teškom mukom pridiže. Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić. — Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“.

— Broj takvih je, sigurno, najveći — kaže Dragan. — Razume se. Voleo bih da vidim toga kome je milo da pogine. Ali, tek, bilo ovako, ili onako, posao se vrši. Zapitao sam komandira za petu grupu. — A...

Ili je to valjda strah od smrtne opasnosti. Padoše mi na pamet reči komandira Stojanovića: „Nikome nije milo da pogine“. Te i njima. Ali su već stekli naviku, i lakše podnose...

— dobacuje Kosta. — Zna se... „Ova je kuća bogata“. Zdravo doktore! — pozdravlja se kapetan Bora. — E, milo mi je kad imam tako cenjene goste. — Džamiću, donesi posuđe za dvojicu, i stolice! — naredio je Radoslav.

Od nekih oficira doznao sam da tamo ima malo naših ljudi, te mi je bilo milo. — A zašto?... Ja bih voleo da imam društva. — Bilo nas je svakojakih...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Vi pitate mene: — Čto jest ubo bilo? Čto jest meni tako znojem glavu milo? Ničto drugo nego mraz ljute ruske zime, Ot koje se ujutru svi domovi dime.

Zbogom, dakle, vitezovi! Kad samvika neće, Ja ću pjeti što je milo, ljubve brati cv'jeća. Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi

Vreme milo, mog dostojni gananija dani, Da vas pastir u dolini, ptičica na grani, Da vas težak s njive svoje vosklicajuć hvali, Jek

I slušati i pjevati svakojake like Milo mi je od skazaljke bilo i kavike. Stanem i ja probirati, zapnu strune prsti, Načnem prvu, ljubov nađem već u drugoj

Grli me i ljubi uzajmice, Bezmilosnu tak onežim vilu, Da mi sama pruža usničice; Morfej gotov želje m’ ispolniti, Milo sve mi dati pak čini se, To što ne smem budan pomisliti, Što i tajno želim, ispolni se.

Gle! ni Jarma čestita nemaš, kakve su ti palice! E, moj Brajko! Zaliveno srebrom kod mene sve, da je milo Svakom ji gledati. Tvoje spram volova palice nisu. Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen.

Aratos ga i to bilo, I onoga kom’ je milo, Ali, znate, čovek mora, Iz atora i dekora, Ići tamo svaki put, Ma trošio dukat žut. Dukat — ni to nije blago!

žarom brani I za svoj rod napisat kani Ne samo njemu duhosrodno, Neg’ opštem vkusu tako shodno Da čitat bude svakom milo — Znam da bi knjiga manje bilo. Da — (ostade mi što u peru!

Dižu se žara iz čistijeg sile Zemnika umnog tamo kud ji milo Poziva pogled tvoj; dižu se, Al’ badava! Sve više letiš ti. Zemnom se rukom nikom dodirnuti Ne daš.

Momčad mlada razigrana Da pokida lake noge, A devojke podskakuju Da ji milo pogledati. Sve igraju za remeke, Al’ ji jedno nadigralo Momče mlado golobrado.

Da ću tebe samu ljubit I do groba i u grobu I ako je što za grobom, I da s’ neću ni ženiti Ako moja ti ne budeš. Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje.

su se obe vojske kod Save na ravnici Kohovana (Cohovan) susrele, učinio je štitonoša ovog knjaza, jedan Hervat, imenom Milo Kabilovic (Milo Cabilowiz) junačko delo koje zaslužuje da mu se ime ovom blagorodnom Rimljaninu uzporedi; t. j.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Leonardo ulazi.) A, Leonardo!... LEONARDO: Svetlosti! I milo mi je, — Što te na ovom kršnom prestolu, Kao gospođu gora slobodnih, Sa strahopoštovanjem i odanošću Kojim mi tvoje

JELISAVETA: I nije — i milo mi je. To znači: i žao mi je Što te onako crna sudbina Iz Venecije zlobno otište. LEONARDO: Možda i tako mislim.

JELISAVETA: Hvala! LEONARDO: I oružja... JELISAVETA: Hvala! I pozdravi se toj Republici Da mi je milo breme nositi Što mi na slabo rame tovari Golema ljubav koju osećam Za Veneciju dragu, premilu.

Hej! hej!... (Vujo odlazi.) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?

Hej! hej!... (Vujo odlazi.) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?

) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom? I satani se ništa ne mili, — Pa opet traži sluge, robove; A zašto?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Čuje, kako Jablan gromovito riče, a brda odjekuju. On doliga: Volo-lige, dolo-lige! Jače moje milo bače od te vaše jadne krave! Ća, kravuljo, nagrduljo!

Svetac je, ne radi se, pa došli ljudi da malo probesjede, a kao planincima milo im je gledati i kad se bakovi bodu. Luji se steže srce kad ugleda Rudonju.

Bojić, Milutin - PESME

Kad s bogova se budu venci sprali, Ostaće, kao san na tiče milo, Zvuk tvoga mladog srca što je bilo Po svojoj volji i po svojoj vlasti.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Još kako! Sedao sam ja i na plavi plajvaz, ali mi je podmetnuo sekretar, pa mi je bilo milo, iako me svrbilo deset i više dana. TASA: Pa ne marim ja, kad se ti našališ sa mnom, gospodin-Žiko!

Pa onda, mesto da si napisao ljudski kakvu proklamaciju da je policiji čisto milo da ti metne bukagije na noge, a ti: „Dušo moja, žića mlađanoga”, jedan, dva!... Ima li još što, gospodine Vićo?

Jakšić, Đura - PESME

1856. MILA „Vina, Milo!“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom

Nastasijević, Momčilo - PESME

I radost naša tebi, darodavče, rumenilom da okadi prostore. TUGA 1 Zasvetle dani, device mru biljke tihano milo. U srcu tuga se stani za nečim što se davno, davno zbilo.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

vatre i nagne nad jelom, dižući dugačkom mašicom u ruci kapak, vidi sva: i njeno bledo, sad široko ali još jednako milo lice, i zasukani joj rukavi, i na grudima ispala joj košulja, i usled rada, sagibanja, iskrenute joj šalvare, bošča koja

Odgovara mu radosno, bez dosade, jer zna da mu on zato dosađuje, zapitkuje ga, što ga voli, što mu je milo da on, Mladen, tako dobro radi, on, sin njegova pokojnog druga s kojim je on toliko godina tu zajedno sedeo, živeo.

— Na, pini, rashladi se! — veli mu baba nekako milo kao blagodarna za taj njegov rad. I posle, uveče, opet ono kod kuće večeranje, sedenje, razgovaranje, spavanje.

Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj. I ona ga sluša, milo, pokorno, mada bi volela da je on još bolji: nežniji, otvoreniji.

Polako. Obučena u novo kao da je iz crkve došla, i ređa, zastajkuje ispred svakog dućana. Razgovara se. Milo joj kako je svaki pita, s poštovanjem ustaje i dočekuje. Tako, polako, svečano, kao da u goste ide, otišla je kući.

Koliko ih je puta Mladen zaticao: dole, u sobi, u kujni, raskomoćene, u razgovoru, ćeretanju, i to nekako slobodno, milo. Mladen bi ih ostavljao.

Ćipiko, Ivo - Pauci

— a glas mu u tišini, u proređenom vazduhu, odzvanja jedro, odjelito. — Milo mi je! — odgovori djevojka i bolje priljubi se uza nj, kao da se nečega prestrašila. — A da, želja te, kao i mene!

— sjeti se i nazdravi joj. Pa, otrvši rukom usta, i pogladivši mrke na usnice, poljubi je: — Je li ti milo?... Ljubi li te ovako nestrpljivo tvoj Marko? — I, govoreći plaho, rasijano, nasrće na nju. — Je li nam lijepo?...

kršćani, jer znam da su i vaše molitve pomogle kod svemogućega boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”...

svemogućega boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”...

Dođi po nj, kad hoćeš!... — Neću ja tamo, — odgovori Petar. — Ko veli da si davao dvije kvarte? Pusti, bolan, — milo za drago! Drukčije što hoćeš, ali ovaj put valja da ide po zakonu; i ti si tražio štetu po zakonu, je li pošteno?

— Ima neko vrijeme te vas češće vidimo ... Milo mi je! — otpozdravi gazda ... — Ali jeste li čitali? — upita ga pod utiskom novinarskoga članka što ga je toga časa

brojem prvi, i izabraše za načelnika gazda—Jova Kostića, prokušanoga rodoljuba, darežljive ruke za sve što je Srbima milo, a u najboljoj snazi da svome narodu posluži.

je gospa Pava izbivala iz kuće, pustio je jednu od gospodarevih jaranica k njemu u sobu; Veljaše ona: „Biće gospodaru milo videti me, a i ja sam ga se zaželila.

S mukom otrgnuvši se od prozora, svuče se i pruži po postelji. Ne htjede zatvoriti prozora. Bijaše mu milo da se mjesečevo svjetlo po sobi povlači, a on da, gledajući u nj, zadrijema i zaspi.

— Počela je plima; noćas će punut' južina, opazi starac. — Meni je milo kod mora, — javi se Ivo. zabire me i ublažava ... — More je život i smrt; kako kome.

— javi se djevojka, u tili čas posvema budna. — Spavaš, k'o da ti nije kod mene milo? — Kako nije! Ovoliko ča i jemam slasti u životu! — A Petar? jedva čujno izreče on. Djevojka ne odgovori. — A Petar?

— Ja ih ne znam pričekati! — pročitavši, reče Ivo. — Nije mi milo! . — Ča pobogu!. — presječe ga otac u čudu. Ne znaš ih pričekati? A ča si onda učio? Nije nego tvoja linost!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Svaki zdrav čovek bi okrenuo glavu sa mučninom u trbuhu od gnoja i zadaha, samo on zaviruje u njih kao u nešto lepo i milo, u cveće, u plodove zemaljske, u ptičice, u jagnjad i ždrebad, u meka, nevina lišca malih devojčica.

najzad: ležim tako u naramku slame u jaslama, oko mene su kravlje njuške, mladi dah mi miluje lice, velike blage oči me milo gledaju.

Ilić, Vojislav J. - PESME

AVRAMOVIĆU 90 STARA PESMA 91 OMORIKA 93 CIGANČE 95 ANĐEO TUGE 96 OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM 97 NA ČARDI 99 (PLAŠLjIVO I MILO LANE) 100 VEČITA HARMONIJA 101 NIMFA 102 PRED TROJOM 103 OVIDIJE 104 (O GORDI, RAZVRATNI RIME) 105 NA VARDARU 106 SA

On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.

Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo. Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo krasi.

1886. GOSPOĐICI N* Po voli svoje sudbe klete, Progonjen strašnom burom zla, A misleć na vas, milo dete, Iz daljine vam pišem ja.

No dalje s tugom!... Milo dete, Tim neću da vas morim sad, Ja volim kad se nasmejete, I mene onda mine jad. Ja volim vaše vedro čelo I vaš

A sumorna omorika nad njenim se diže humom, Ona znači večnu tugu i peva je s tihim šumom. 1888. CIGANČE Bezbrižno i milo dete, podigni vitice svoje... Kako si čupava strašno!

Piću s tobom kao s bratom, Da ne pijem sam, A već posle... Ah, baratom Bićemo se, znam. 1888. (PLAŠLjIVO I MILO LANE) Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje Za žrtvu sveštenih penata...

Ah, baratom Bićemo se, znam. 1888. (PLAŠLjIVO I MILO LANE) Plašljivo i milo lane, ostavi igračke svoje Za žrtvu sveštenih penata...

3a ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo, A kroz suze prošaputa: „Primamo te, milo čedo.“ (VEKOVI SU PROHUJALI...

Kô srpskih gora mladi bor, Primorja čedo milo, Pohodi neba zračni dvor I mira ljubi krilo. Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti

Ispriča kmetici redom sve što se od jutros zbilo, I gledi kmeticu nešto, pa, Bože, zdravo mu milo! Kmetica, snažna i sniska, vukući prepuna vedra, Zasuk'la rukava oba i malko otkrila nedra, Te kravar ušara mnogo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

SPORAZUM O GLAVNIM TEMAMA PREPISKE Na dunavskom parobrodu „Saturnus“ Baš pred sam polazak iz Beča, primio sam Vaše milo pismo. Evo Vam odgovaram još usput na belom dunavskom brodu koji me nosi otadžbini.

Danas stiže i Vaše milo pismo, draga prijateljice, najlepša Vam hvala na lepim željama za uspeh moje misije i na svim ostalim dokazima Vašeg

Ovo moje zlatno pero, to je oluk kroz koji se moje misli i neispunjene želje talože na hartiju. Milo mi je da ste moju pošiljku primili u redu i da ste njome ushićeni.

Sa radoznalim očekivanjem i zebnjom u srcu pristupio sam toj Keopsovoj piramidi. Na njenom vrhu plavilo se Vaše milo pismo; njega sam prvo pročitao. Važi! Idućeg leta naći ćemo se negde u Alpima.

Ujutro ga ispratih na železničku stanicu i oprostismo se srdačno. Danas dobih Vaše milo i veselo pismo, draga prijateljice, Vi me u njemu pitate kada ćemo na put. Evo, ako želite odmah!

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti.

MOJE SELO STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To mi omilelo, Milo moje selo, Budi mi veselo!

Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi

U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi veselo! Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje

Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo! U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda.

U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda. Milo moje selo, Budi mi veselo! Nema siromaka, A kad je za selo, Selo skoči celo, Sloga naša jaka.

Milo moje selo, Budi mi veselo! Nema siromaka, A kad je za selo, Selo skoči celo, Sloga naša jaka. Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva.

Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo!

Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo! A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo!

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko. Ete, tako jednako mi se tuži, jednako kao da je neki strah, neki snovi, nešto

TAŠANA (u smehu): Ta prestani jednom s tim. Dobro. Eto lepa sam. Evo i ja vidim. I milo mi je, godi mi što sam lepa, ali samo to i ništa više, ništa drugo.

I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da

Ti kada počneš, sve jedno te jedno. STANA (nastavlja još oduševljenije): A što mi je milo, što je ove hadžije deda Miron toliko izgrdio.

(Uzima decu u naručje): Oho, oho, ha! Sad mi je ovako milo, drago. Sad možemo da idemo. (Mironu ponizno): Ti, dedo, pošto idemo kroz čaršiju, nećeš s nama?

kako ona, još čistija i svežija, prolazi pored mene, čak i služi me, dvori, i po njenom licu, osmehu, vidim kako je njoj milo što je meni dobro kod nje. I sada sve to izgubih, upropastih, svojom nogom zgazih. I to kako? Gadno.

REŠID BEG To, to, tvoju Stojnu... (Duboko uzdiše): Eh, i ja sam imao u moj čivluk ne Stojnu, nego Vasku. Ubavo, milo, krasno dete. Zajedno, kao deca, igrasmo se, kupasmo se u reci, pravismo kuće u pesku.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Majstorici Ristani sve to milo. Još je porasla kanda, i još više se snagom obložila. Ne izgleda rđavo ni majstor Kosta, ali je njegova bolja polovina

Posle dve godine dođe i Seka. U majstor Kosti poraste sujeta oca. Počeo je bogme i da se hvasta, pa i da vraća milo za drago. „Hvala velikom Bogu, bi kako on reče, a ne kako šor hoće. Šta će tebi deca dvoja — je l' tako beše?

izletima, njegovi se balkanski pojmovi prilično rasvetliše, mnoga njegova znanja iz čitaonice se kako treba povezaše. Milo majstor Kosti što sad zna šta govori; služi se opet mnogo slikama u pričanju; tu je, naravno, i zemljotres.

Jednog dana Ristana opremi muža na put. Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara! Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti.

Ne valja to... A mali Luka, verujte da mi baš nije milo da to za Švapče kažem, ali moram istinu govoriti: na tom je detetu Božji blagoslov.

i dosta se smreškao, ali u crte ušao onaj fini sklad koji se javlja kad prestanu dugotrajni bolovi i čoveku bude opet milo živeti.

haljina, nekako po modi i na žensku; a gospa Nola, još u poslušnosti bolesnika, ćuti, oblači se, i pomalo joj čak i milo što svi kažu da joj takav kraj dobro stoji. Hoda gospa Nola, vuče baš i neki šlep, i nehotice se gleda u ogledalu.

Gospa Noli je to vrlo godilo, i uvek, dok cipele navlači, naročito milo gleda Julicu i sažaljivo misli o njoj. — Volim je, i da je drukčija malo, srećnija malo, ja bih bila najzadovoljnija mati

— I nastade onda jedno pričanje, živo i puno slika. Srba pretstavlja konje i jahače, vrti se po sobi kao vetar, skače, milo mu je što je lak i mlad. — Uh, Nano, ne znate vi šta je trk i galop po ovoj našoj ravnici!

Sećate li se kako nam je svima pozajmljivao novac? kako je uvek bio novčan? kako je umeo uterati svoje? i kako mu je milo bilo kad smo mu iz blagodarnosti davali neku malenkost, neke trice, pola plajvaza, prebijen šestar?

” I Branko se od svoga uspeha malo zaneo. U srcu toplina, i sve nekako široko. Pri hodu, nešto ga diže. Sve mu je milo i lepo, sve hoće. Oseća da ga na ulici miluju pogledi ljudi, i kao želeo bi da mu je to svejedno, ali nije.

— Nije mogućno, gospođo, da vama nije milo što će naša varošica imati sad studenta i u Parizu, i studenta koji nas sigurno neće osramotiti.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

odredim: ti, ti, ti, ti i ti, i rashodujem te, i ti lepo pogineš, pa čista stvar i uredni spiskovi, pa čoveku čisto milo da radi. Al' ne zna se, nego kako se desi, jer svaki metak ne pogađa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A ja se taman primirio. Opet me obuze laka drhtavica. Ali kad sam video strepnju komandira ja se ohrabrih. Milo mi što komandir nije primetio moj strah. Štaviše, on možda veruje da sam ja primiren.

Nešto me smlati!... Sad ne možemo ni napred ni nazad. Zarobljeni!... Strašno i bolno saznanje. A ono, drago i milo, izraženo u pojmu: porodica, zemlja, drugovi, kao da se otkide sa moje duše, i ostade samo skelet.

Istoga dana dobijem naređenje da hitno odem u Leskovac i da se javim tamošnjem komandantu trupa. Nije mi bilo milo. Ja sam tako ispao iz sastava svoje komande i bio sam detaširan.

— Baš zato! — brani svoje gledište Živadin. — Neka to bude na viteški način, a ne kao neke babe. — A tebi je milo da pogineš na Polju Kosovu! — upade podrugljivo Luka. — Ne verujem!

— Kako... skočanjio sam se od zime! A kad naiđe vatra, ja sanjam kao da se grejem uz neku furunu, pa mi još milo. Poručnik Branko uzdiše i jada se. Skinuo čizme, i ostavio pored vatre da se sasuše.

zagledaju jedni druge, zatežu nove bluze, prse se i zauzimaju stav „mirno“, lupajući novim potkovanim cipelama. Milo im i na licima njihovim se ogleda detinjska radost. Kao da je pojam discipline u tesnoj vezi s novim odelom.

Petrović, Rastko - PESME

Doktor trbuh proseče, Izvadi bubreg bolesni: O koliko je veliki! I bi mu milo u duši što će i takvog imati u zbirci.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Na opasne si se staze, kćeri, uputila! — Velika Zvezdana Majka nabra čelo. Njena ljubimica gledala ju je milo, blistajući. Taj i toliki sjaj zbuni staricu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A što on da ga ne jaše? Zar nema gde da izjaše? Čifluci, vinogradi, njive, livade... Da jaše — beg da je! I meni da je milo. Za koga ja tečem? Za koga ovako star sedim tamo u brdima, u hanu?...

MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lošu premislu na njuma. Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska. (Bolno Salče* Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. tu): Salče, ti me znaješ?

Šantić, Aleksa - PESME

ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja. Milo cvijeće otuda mi maše, Njegove čiste i svilene čaše Slatkim napitkom prepunjene stoje.

Kako li me grli i celuje milo! Kô na daždi klasje, kô različak plavi, Ja dršćem uz njenog srca toplo bilo. Sve tako, kraj reke, greje me i krepi,

U duši začuh slatke melodije, I sve mi sjajem čudesnim zablista, Milo i toplo, kao nigda prije. Zavjesa spade...

63 Svuda gde sam, oko mene Pomrčina, guste tame, Otkad milo ne gledaju Tvoje sjajne oči na me. O, ljubavi zlatne zvezde, Presjale su vaše moći, Ispod mene ponor puca — O,

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće, tako zakukaše mati i kći“.

Pak pobježe preko polja ravna, al' povika Miloš Vojinović: „Stani malo, bijelo Latinče! Milo bi ti bilo pobjegnuti!“ Pak poćera po polju Latinče; doćera ga do leđanskih vrata, al' leđanska vrata zatvorena.

Tako ćeš ti pogubit Momčila“. Kada kralju taka knjiga dođe, te on viđe, što mu knjiga kaže, to je njemu vrlo milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na Hercegovinu, izvede je na Jezera ravna, pak zasjede u gori

Začu glasa, hitro potrčalo dok u polju pristiže đogina; pokraj đoga hrče poskakuje, a zlatan mu litar pozvekuje. Milo bilo, razgovori s' bane. Ode bane na konju đoginu, te prijeđe polja i planine.

u vodu Sitnicu i uvati klobuk svile bele: brata imam od mene mlađega, nosim klobuk bratu rođenome, — ja sam mlada, milo mi je perje“. Klobuk dade kneževoj vojvodi.

“ A to sluša dužde od Mletaka, dva sokola, dva duždeva sina, i slušaše stotina Latina. Milo bilo duždu od Mletaka, ruke širi, te g’ u lice ljubi: „Fala, prijo, na besjedi takoj!

“ Tako pjeva Grčiću Manojlo, gledaju ga iz gore hajduci, gledaju ga, no im nije milo. Ode Grče za dobru đevojku, a ostaše u gori hajduci.

“ To Turčinu vrlo milo bilo, pa zaigra vranca po mejdanu, pa potrže bojno koplje oštro, pa poviknu kao zmaj planinski: „Drž’ se dobro,

To Turčinu vrlo milo bilo, fatio se rukom u džepove, pa izvadi trideset dukata, te ih daje lijepoj đevojci: „Na to tebi, mlada

Potegli smo na boga i sreću, a po tvoju šćeru Ljeposavu“. To je Vidu vrlo milo bilo, pa podviknu svoje vjerne sluge: „Sluge moje, otvorajte vrata!

A kad Ivan sastavio blago, nosi blago Kulin-kapetanu. Kad je Kulin opazio blago, to Kulinu vrlo milo bilo, pa Ivanu knezu govorio: „Vala tebe, Ivo oborkneže! Takvog kneza do Stambola nema!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

U dva skoka bio je kod magareta i oduševljeno stao da ga grli. — Dragi moj, rođeni, pametni! Baš mi je milo što si to ti, a nije vuk! Volim te više nego deset vukova!

zaštitnika, a na to Stric ljutito lupi dlanom po stablu i zapri jeti: — Drugi put ću skočiti s vrha bukve, pa nek bude milo onima koji me mrze! Djevojčici zaigraše usne.

Lunja samo pocrveni i tužno obori oči, a Stric se nakostriješi i svađalački se otrese: — Ih, baš mi je milo što ću biti daleko od nje. Nek me i ustaše ukebaju, samo nek nijesam s njom.

Oprosti. Devojčica ga pogleda, toplo i milo, kao i onih minulih dana i reče: — Striče, neću te zaboraviti, ali znaj: nikad više nećeš naći one svoje nekadašnje

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Bojim se veđami jerno milo mi je bilo s očima mnogo spavati i sveđma dremati da se odmaraju i pokoje se moji zglavci.

SUDIJE DO SUŽNjA Tako i razuman u frekati krmitelj čini kade ima neke poštene boljare i gospodare sa sobom kojim se je milo šetati po vodi i svašto razgledati; ne samo tek jedanput i jednim li dnom, provodi s gospodari tu šećnju ako je i na

Poboravi se neko vreme, pak začu za njega nemački cesar u Austriji, dozva ga k sebi, dočeka i milo prihvati ga lepo gosteći se među sobom malo nekoji dan.

Ako li ga pomalo i tiho zalaže, to ono s voljom i milo prima te raste po malo i goji se. Zato i mi vama ovoga učenja navalom ne nazdravismo jednim mahom s golemom prevršnom

To mu je milo i drago prirađivanje gde će pronaći vrlo gusto lisnato drvo s velikom senkom i frula za svirnju, lepo meka trava kod

1746. Što je god pravo, to je sve i Bogu po volji mu milo. Jedno ostavio, a drugo ne stigao. Po zimi znamo da se lepo proleće ukazuje, i po kavzi mir i ljubljenje se biva.

Gde li ti je srebro i zlato i sve ostalo tvoje milo blago i stoga gordost, bezčovečastvo, nemilokrvstvo, na svakoga mrzeć, od svakoga tnuseći se i sebe nešto veliko

Da mi kogod so tih reči i zakrpu koju ne prišije za leđa! Komu je milo sad što dočuti ili slušati koju pripovest za ovaj blagi dan, Hristovo uskrsnuće, i zaćopi me s reču te mi rekne: — Što

A poizdaleka milo gledeći mnogo dobaljanje morskih tamo životilaca, a ja kako mogu s nategom kopirkati se i oskudno se živući tako da se

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A što pa ima devojčiki što su pristasali za udavanje, — paša, pa da g’im ne maniše! Em kol’ko gi milo da se udadnu, i tol’ko gi jošte dvaput pomilo za našoga Manču, otkad se, ete, vrnu iz vojsku iz Beograd!...

Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?! Pa mi dođe ništo milo, ta reko’ u seb’: Breee, ovoj će kuče iskoči po-trgovac i od tatka i pa od tatka na tatka mu!...

!... — zamuckuje Zona, a već gotova da se zaplače od muke. — Eh, detence!... Mnogo mi, ete, milo za njuma... A za njuma li, Zone, kupuješ tu alvicu?... — Jok! — obrecuje se Zona.

Tu se tako povuče i gleda, a ne zna kud gleda; i misli, a ne zna šta misli, samo oseća. Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati.

I svi samo Manu i Kalinu gledaju; svi ih gledaju zadovoljno s prijateljskim osmehom na licu, kao kad se nešto milo, svoje gleda... Zoni nepravo. Samo ona ne gleda na tu stranu; počela je da zeva... Krivo joj...

Rđavo sam rekao „da ide“ — poleteo bi on, kako mu je milo bilo. I baš u taj par, kad je on naređivao nešto šegrtu, uđe u dućan jedna mušterija i zatraži nešto.

— Ete, žalna je što je čorbadžijska kerka; a ima, ete, niki što nije čorbadžijski sin, a njoj gu pa mnogo milo za njeg’... a njojni vikaju... neje, ete, prilika. — Za men’ zbori li što? — Zbori.

!... — A zbori si nešto za men’? — Pa... ete... zbori: demek, mnogo gu milo za teb’... Iz daljeg razgovora doznao je Mane od Vaske da je po čorbadži-Zamfirovoj kući pravi lom zbog igranja

— Ako, sine, ako... — veli mu majka gledajući ga milo. — Toj si je njegovo petalsko znanje... — A naša „Trša“, ete, i „Kundaka“ opuštile žalio glavu...

Sve mi kaza kako pop iz knjigu da si čèti... A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da čuje

A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da čuje što više.

Tako mu bilo milo da je odbio dve mušterije koje su došle da pazare, samo da se ne bi prekidao razgovor. I kad se uverio da tetka Doka