Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati... Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran... A on, zaista, beše rđav čovek, čovek koji je u kavzi živ, U nesreći ljudskoj — srećan.
Sva Crna Bara pljuje na dom Aleksin... Ja sam govorio proti Nikoli iz Belotića da ode do popa Miloja datu stvar izravna. — Pa šta je rekao? — upita Stanko. — Rekao je da će ići. — Hvala i tebi i njemu!...
Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru. Idi pravce kući popa Miloja i kaži mu ovo što si od mene čuo. Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka.
I poljubiše se. Srbi skoliše sa sviju strana. Stanko smotri oca, popa Miloja, Katića. On ima pritrča ruci... Aleksi su lile suze potokom... Ljubili su se kao na svadbi, a ne na razbojištu...
Petra izide u kuću i zamalo sve skoli starčevu postelju... On je ljubio sve: i sinove, i snaje, i unučad... Stankovog Miloja metnuo na krilo, ali stare kosti — drhtave ruke malaksavaju... Već više ne može ni da ga drži...
Da li ti znaš koliko me on razgovori!... Pa, čuj me, željo moja!... Gledaj čedo naše, našeg Miloja!... Čuvaj ga od svakoga zla!... I gledaj mi majku. Njoj treba tvoje nege i milošte... Što njoj učiniš, meni si učinila!..
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od njega je ostalo nekoliko lepih biografija ljudi iz toga doba, među ostalim Hajduk-Veljka, Milenka Stojkovića, Miloja Petrovića, Petra Dobrnjca, Miloša Stojićevića, Ivana Jugovića, Hadži—Ruvima, Iva Kneževića »kneza od Semberije« itd.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zariče se da će paziti kako mu zamku konopca namiču oko vrata. Slušao je priču kako su popa Miloja vešali posle Timočke bune, i bradu su mu konopcem bili obuhvatili, pop je mrtav visio kao da ga nisu obesili, već kao
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na svoje strahotno zaprepašćenje poznali su svojega suseda Miloja Krasića u ogromnoj gomili Turaka koja je išla po gradu.
Opet sa bubnjevima i urešenim Ciganima, ta litija vodila je prebledela Miloja od kuće do Kuće, od trgovine do druge, da se Turci obraduju svojoj prinovi, svojem novom bratu Turčinu, i da ga daruju.
-Jer ne da ona, Bogdana, svojega Miloja đavolu, ne da drugoj veri, tuđoj i strašnoj, daleko je od krštenika bilo!... Ali se Milojeve grudi napuniše vazduha,