Teodosije - ŽITIJA
A ovi bogati darovaoci neoskudnom rukom sve milosrdno obasuše milosrđem, i k njima pripadahu da se za njih Bogu mole. Pošto su mnogi dolazili da vide prepodobne, i kako je ovo dosađivanje
Sveti starac bivaše od sviju po dušu korisno usavršavan i poučavan, i svi milosrđem njegovim obasuti odlažahu kući. A prepodobni, ljubazno primljeni i ugošćeni od igumana i bratije, odmoriše se i vratiše
A i starac se nekako čudan pokazivao, jer kao što je u svetu prvo pravdom i verom, milostinjom i milosrđem prema ništima grabio carstvo bez truda, tako se pokaza i u vršenju podviga kao lihvar.
sa duhovnim ljudima razgovaraše, obilazeći i deleći milostinju onima koji po pustinji teskobno žive, i nište obasipajući milosrđem.
i zemaljskim darovima, jer od oba brata blagorodni behu obdareni, i svi ništi, koji veoma mnogi dođoše, bivahu obasuti milosrđem. Jer u velikom veselju duše bili su usrdni da sve dadu.
Poboja se da brat njegov što očajničko ne preduzme od žalosti zbog rastanka, i milosrđem pobeđen odmah se povinova njihovoj molbi, govoreći: — Volja Gospodnja sa nama molbu će vašu ispuniti!
Posle ovoga, Božjim neispitanim milosrđem i dubinom neiskazanih sudova kojima vrši naše spasenje, a mi ne znamo kako, sveto miro koje obično u Bogu osenjenjem
Jer znate koliko se molismo i plakasmo, i kako nismo bili uslišani da budemo obasuti milosrđem izlivanja mira. A sada samo rečju jednoga ka drugome u Bogu, poslušanje iznad prirode razumeste.
I tako blagodarivši Boga uzeše učešća u trpezi. Hristoljubivi i milostivi Stefan tada mnogo i bogato milosrđem nište obasu, i vesele duše blagorodne obdari, i posle ovoga svi odlažahu kući, slaveći Boga i diveći se čudima koja
Otac moj koji je zasadio i ja koji zalivam jedno smo, služitelji Boga kome poverovaste, a Bog neka vas primi svojim milosrđem, kako Pavlovo i Apolosovo tako i naše verom zasađenje i učenjem zalivanje, neka vas utvrdi i podigne u strahu svome, da
„Savet moj neka ti dođe na vreme, o care, grehe svoje očistićeš milostinjom prema ubogima i bezakonja svoja milosrđem prema ništima“.
Vladislav načini o spomenu svetoga, na kojem obdari arhiepiskope i episkope i blagorodne, i nište dovoljno obasu milosrđem, i tako svi od njih odlažahu kući.