Jakšić, Đura - PROZA
A kad su mrtvi ljubili? Za života beste bič živima, gaziste sve što se usudilo disati, ljubiti... A sad u grobu tražite milosti, čeznete za jednom iskricom ljubavi!... Čudno!
bez i najmanje utehe. Znam da ćete reći: „Ne poznaju milosti! Ne osećaju ljubavi!...“ Vi, gospo, grešite! I posle smrti grešite! Ja ljubim!
Obradović, Dositej - BASNE
” „A koji su to? Ako ti je drago milosti, nuder mi ih kaži,“ reče slavujak. — „Kosači, — otvešta čvrčak — „žetaoci i ostali poljski rabotnici, koji znaš da su
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bolje i guja da pljune u lice! Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali! S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
tako da je narod prinuđen bio i po drugi red, obače poslednji, poslati me s polnomoščijem i pečati da mogu prositi milosti najpre u imperatora rosijskog kao u pokrovitelja, a posle u sviju hristijanski̓ careva i sajuznika; zato ot Jego
— Ja odem Bulgakovu i kažem: da Serbi, naš bedni rod straždušči u poslednjim otčajani svakija milosti lišen: nam pišut, čto otečestvo nas potrebuje v sebe imet, zato mi za dolg sebi priznajemo i nemedleno otečestvu na
sovesni odgovor zvanija i opredelenija njegovog naložili mu, da gleda sam kako bolje može volju imperatorovu ispuniti, i milosti imperatorove dostojnim učiniti se, i za vas dobro izdejstvovati.
priliku da bi kod kralja dobili audijenciju, i svojeručno prošenije predali mu, i usmeno moliti ga prostranije o milosti i pomoći k straždujuščim Serbljem.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku,
To je posao tvoj i Marinkov!... Ja od Turčina ništa ne tražim! — Ni milosti? — reče Kruška i ustade. — Milost je u boga!...
Dučić, Jovan - PESME
S njim je išao samo njegov mršavi magarac koji nije jeo ništa ceo dan dok je svetac govorio učeći ljude milosti i strahu od Boga, a ne dobivši ni sâm ni od koga ni parče hleba.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kod njega, ako je momak bio maškrtan, ako je slatkiše jeo, a za kiseli kupus nije branio — taj već nije bio u milosti; pa još ako nije znao pečenje tranžirati, onda je sasvim izgubio kredit.
Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Dragi kir Janja, vi znate šta je car, i carska zapovest. Ko protiv cara ide, može li se nadati milosti? JANjA: O istonoma tu patros! Kukavno Janjo, što ćiš da postradaš! Gospodin notarius, ima li kakvo pomoć za mene?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Svađa nije između nje i njenog oca. Nego između nje i Evdokije, oko njega. Ona oseća da u toj svađi sa rođenom majkom, milosti nema. Jutros je bila tako sretna i vesela. Pošla je k njemu, sa željom tolikih poljubaca. Sad joj se smrklo!
Ali, ako bi mu njen otac dozvolio da se još jednom pojavi, u stavu molioca milosti, za Božičevu ćerku, on bi predložio da ga odvedu sutra do manastira, gde se to nevino devojče nalazi, u zatvoru.
Na svojoj sablji, a ničijoj milosti, on je plemstvo dobio, pa ga tako misle dobijati i u Rosiji, a ne treba im ni ljubavi bratske, ni sažaljenja.
vojsci, bila različita, donekle, od tih evropskih vojski, Isakoviči su znali da i njihova budućnost zavisi, od milosti. Neke nakarade, sa nojevim perjem na šeširu. Koji sa sobom, u bitke, dogled nosi.
Teodosije - ŽITIJA
Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli milostinju, i milosti nju kao ništa prezrevši, i od oca sina ugrabivši pobegao, a oca i mater u samrtni plač i nas u veliki trud baciste?
“ Pomenuvši im mnoge jevanđelske reči o pravdi i milosti, o istini i sudu, i što nama nije ugodno da ne činimo ni drugima, dodade i ovo: „Ako ko ostavi dom i braću, ženu i
Jer takav je otački običaj. Ovo govoreći, bezdnu milosti dubinom srca prizva i u molitvi verom uzdajući se u svete odmah bi oslobođen, pošto su neprijatelji omekšali, i još ga
ili mu je što u nečemu nužnom trebalo, svi bacani valovima siromaštva pribegavahu k njemu kao pristaništu i spokojstvo milosti dobivahu. Jer svima se sav nalažaše.
da se boje stojanja s leve strane i ubrajanja među koze i rečene pretnje: „Nemilostiv je sud onima koji nisu učinili milosti!
“ Ostalo svima zajedničko slovo o milosti(nji) neka počeka na red, a mi ćemo ce opet vratiti ka svetome. Videvši, dakle, svoga prepodobnoga oca u takvoj
nas radi stranstvovao s nebesa na zemlji, u tuđini leže, i napoj ih rosom blagodati tvoje, da se napoje od obilja doma milosti tvoje i da iskipe miro blagouhano, kojim će umastiti duše i lica slugu tvojih koji se tebe boje.
govorahu: „Veliki si, Gospode, u delima svojim i divan u milosrđu, dovoljna je nama grešnima ova vest tvoje milosti, koliku božastva ljubav imaš prema ljudima koji čuvaju tvoje zapovesti.
U nedoumici sam, Hriste moj, kako da ti odam hvalu, jer sam zemlja i pepeo, diveći se tvojoj milosti!“ I odmah uzevši svetitelja svojega sa prepodobnim crnoriscima, i sa svim klirom crkvenim, i podigavši se sa mnogim
svetinjama sam ušao i kada je svetu božastvenu službu za svoga oca s vapajem krepko i sa suzama prineo, Bog, „bogat u milosti i mnogi u milosrđima“, gotov da ispuni molbe slugu svojih koji sa verom mole u njega i koji im na korist daje, uslišao
oca mojega Simeona raba svojega, da dade poznanje spasenja nama narodu svome, na otpuštenje grehova naših milosrđa radi i milosti Boga našega!
dovoljno ih odaždiv i umom kao na nebesima da je, i uvis prepodobne svoje ruke podigavši, iz dubine duše zovući, bezdnu milosti prizivaše, govoreći: „Vladiko svedržitelju, Gospode Isuse Hriste, Bože naš, Sine i Slove Boga živoga, koji se iskoni
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Pesma naročito poštuje Karađorđa, ali posle njegova bekstva 1813. god. ona ga osuđuje bez milosti i najoštrijim rečima. Šumadinci iskazuju vrlo slobodno svoje mišljenje. Ali se ono katkad izvrće u demagogiju.
Oni su takođe bez milosti ugušili ustanke bosansko-hercegovačke i sandžačke raje. Otkuda to dolazi da je kod dinarskih muslimana bilo ovog
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
kakav svetac, govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već Božijom jakosti, sunčanom sjajnosti, i junačkom milosti (...). Tko me vidi — da mi zavidi, tko me srete — da mi se pokloni; tko me čuje — da mi se začudi.
„Najviše žene djeci svojoj predjevaju imena i to ili od milosti ili kao što vračaju, n.p. današnjem vojvodi u Srbiji kršteno ime je Toma pa ga mati još kad je bio mali prozvala
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
GODINA 31 O POREKLU 33 O ŽENIDBI SINA 35 O DRŽAVNOJ IMOVINI 37 ZA ŽIR 40 O OBORENOJ CRKVI 41 O OLTARU 43 O CARSKOJ MILOSTI 44 O PTICAMA NEBESKIM 46 ZA KALUĐERA 48 ZA NEPELEGRINE 50 ZA NESHVAĆENE 52 ZA NAIVNE 53 ZA ONE KOJI SE SPOTIČU PREKO
LAŽI IZGOVORENE IZ MILOSRĐA 111 O NALAZAČU 112 O BOŽJEM SUDU 113 O PRAŠTANjU 114 TRAŽIM POMILOVANjE PROGLAS Po milosti božjoj i blagoslovu svetitelja iz Rasa, ja, car Srba, Grka i Arbanasa, zemljama koje od oceva nasledih i mačem osvojih,
O CARSKOJ MILOSTI Da sudije prolaze kroz carstvo širom i budu vesnici milosti carske. Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj
O CARSKOJ MILOSTI Da sudije prolaze kroz carstvo širom i budu vesnici milosti carske. Kad opazi sudiju carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže
ZA POGUBLjENA LjUBAVNA PISMA Milosti, care, za ljubavna pisma koja prežive srce i ruku što ih pisa kad se naga nađu na tuđem hladnom dlanu, kad sveštenici
Za tvog carevića prvu mladu setu pisanu potajno na pergamentu zbog lepotice koje sebarske. ZA SEBARSKE ŽENE Milosti molim za šale sebarskih žena kad se povuku u vajate i luč utrnu, za širu njihovog kikota u tami, za misli što ih, u
ugledaju li sunca pramen u čijem delu, ili zrno žita, ili cela leta lelujava, što spaze li kome na čelu milosti znamen razveju maglu iz rukava, izgovore neku čaroliju, i sve skriju.
Ja sam car i nemam rašta silaziti kao krvnik među ljude, i mada vladam po milosti boga, nisam bog da praštam.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Kad bi zec prešao na katoličanstvo, možda bi prema njemu imao više milosti. Nadahnjujući, dobri duh zeca prepoznao sam i na jednoj graviri iz XVI veka; nju sam, krajem sedamdesetih, zamotrio u
Prema pustom Pura-Moci, lenjom Gaši, i sličnima, milosti nije pokazivao. Ipak, deca su najčešće slikana u čistom, ograđenom prostoru detinjstva, koji je, po tom osećanju i
Milićević, Vuk - Bespuće
Đaković gledaše preda se, ljuteći se što svi gledaju na njega, i osjeti kako je tuđ na ovom mjestu koje ubijaše bez milosti njegove jutarnje iluzije.
Radičević, Branko - PESME
lišća, Što bi lišće da mu tica nije, Što bi tice da im pesme nema, Što bi pesma da od srca nije, Što bi srce da milosti nije, Što bi milost da mladosti nema, Što bi mladost da devojke nema, Što devojka kad joj venac uzmu, Što bi venac
je svuda de je kupatilo: Taj zdravlje traži, jer ga nema dugo; Al' najviše je došlo po što drugo: Tom srce mlado od milosti puče, Pa došô amo da dočeka luče; Taj opet milog ogrlio keca, Pa došâ amo da koga upeca.
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna zanago. 6.
Ulicama oni šeću, A dosta je veće tavno, Dekoji su veće sveću Zapalili poodavno; Al' se njima tamom šeta, Ta milosti mrak ne smeta. 33.
— „Zbogom, mati, prosti, prosti, To za suze i sve trude, Za sve nege i milosti, Za nesane, za ponude, To ti samo može dati, Ćerka tvoja — zbogom, mati...
I opet se našla duša Što s' usudi i pokuša, Te mu skupi u milosti Polomljene bedne kosti, Iskopa mu kuću jadnu, U zemlju ga metnu ladn(u), Bedno čedo u naruče, Što za njime, za njim
Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše svetu jade, Ma gle i nji na komade! Oh sagni se u milosti, Okom suzni pa im prosti!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Poslo mi Alah kolevku punu svetlosti... Jabuko moja... Mojoj dojci toplo u tvojim ustima kao grešniku u milosti Alahovoj... Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine!
Ne vide oni nikoga osim sebe. Nek je samo njima potaman. Njima je stalo do milosti vezirove, a na Alahovu milost zaboravili! Oni ne paze da se o boga ne ogreše, nego da se o vezira ne ogreše!
Kostić, Laza - PESME
Priklonila je glavu i klekla nad grobom, orosila je travu i cveće pod sobom. Pod tom anđelskom rosom, pod rosom milosti, zar može pokojnica, zar može još da spi? Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi?
— prekipnu božja sila i grob se razdrobi. Prileteše zefiri, zapojaše joj svi: „preobrazil sja jesi, o Bože milosti!” OBJESEN Ostarelo leto bolno, opada mu kosa gusta, drvlje suho i nevoljno, i što osta lišća pusta sve je
Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne dele, kolajne sjajne i reči lepe tebi, ropski svete!
Al' čim da te mamim? čim da te zovem? čim da ti tepam, da ti govem? kad svaki slatke milosti glas u očajni se preseca vrisak, od srdašca meka čeličan stisak, od ljubavi čini užas milog spomena ovaj žalosni čas.
Kad mene Turci ukradoše mladu, ukradoše i njemu jedinu nadu, jedinu milost kob mu uze preka, i odreče se milosti svake i svakog leka za svoga veka. — Nije ni znao zar da sam živa?
zbore 'vakim iskazom: „Bože večnosti, bože trenutka, bože 'seljene i svakog kutka, oh, bože kletve, bože milosti oprosti svetu grešnom, oprosti! Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica!
Jer nikog ne mož' gora kletva snaći, do zajedno s njime u raju se naći? Oh, zato, bože večne milosti, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!
naših gora požalih bor, na kom se, ustuk svakoje zlosti, blaženoj tebi podiže dvor; prezri, nebesnice, vrelo milosti, što TI zemaljski sagreši stvor: Kajan ti ljubim prečiste skute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dijete onako raščupano, pa će ti reći pravoj materi da ga iščešlja. Mati kad je iščešlja, onda od milosti udari je rukom po leđima: — Ajde, ustaj!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Leptir u srcu. I osećaš da si I odstupnicu predao u zalog Odsutnoj nekoj milosti. Na trasi Što uvire u obzor, sjaj daljine Već rubi nevid, i oblak prašine Za konjanikom koji nosi nalog.
i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti.
U zalog dajem ti blesak Mog postojanja po kazni Il milosti, i sipki pesak Klepsidre što mi se prazni; Glose o tebi se glože, Razum je razjeo čula, Mi smo tumači rasula: Jesi li
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
oko tamino svetlost sabire u podočnjake slepoj tmorini - gde se kandilo žiškom prekrsti kad prospe znake Božje milosti!
Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza onaj jaganjce što pase. Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima četvorma. Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom! Neću da lovim, neću da spremam, milosti nemam!“ Pa ipak čiča krenu se kradom kraj vrba starih, poznatim putom, logoru ribljem, dubokom viru, tamo se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Trebalo bi samo da odem još jednom, i tada ću im ja svršiti raport na licu mesta. — Ali, molim vas, bez milosti! — Razumem, gospodine kapetane! Aleksandar se hitno vrati u zemunicu i naredi posilnom da skuva čaj bez šećera.
Topovi svakog časa zakačinju za kola i onda se razleže zapomaganje. Komandant puka se nervira i naređuje da se bez milosti gazi. Ali ko ima srca da pretura kola puna dece. Zato poslužioci obično na rukama zanose kola, da ne bi deca popadala.
Kao ogroman talas koji je probio brešu, pa bez milosti ruši pred sobom, tako je jurila pešadija ponesena osvetom, gnevom i zanosom, dok je razrivena carska vojska bežala
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 194. Mislila sam (o zlu ne mislila!) Što bih dragom od milosti dala. Ja bih njemu vezen jagluk dala, To je dragu odveć malo dara; A da bih mu boščaluka dala, Sirota sam u majke
“ “Ajde, brate, sestri na večeru, Sestra ima do tri mila sina: Milovana, majke u milosti, Radovana, majke u radosti, Simijanče, što mi knjige znaje, Oće sestra jedno da ti daje, Da zameni tvoju rusu glavu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sadanji kapetan oženjen je, a i u godinama je, pa se i on nada da će i njemu skoro zazvoniti ono radosno »po milosti Božijoj i volji naroda..... za načelnika okruga.....
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Jesi li čitao koji put ukaz u zvaničnim novinama? JEVREM: Jesam! SEKULIN: „Po milosti božjoj i volji narodnoj: Sekulić pisar toga i toga sreza, po potrebi službe, u taj i taj srez.
” Šta znači ono „po potrebi službe”? JEVREM: Pa to, po milosti božjoj... SEKULIN: – Po milosti božjoj, 'ajde ti, Sekuliću, u to i to načelstvo, i poveravamo ti narod toga okruga,
” Šta znači ono „po potrebi službe”? JEVREM: Pa to, po milosti božjoj... SEKULIN: – Po milosti božjoj, 'ajde ti, Sekuliću, u to i to načelstvo, i poveravamo ti narod toga okruga, odnosno sreza, te ga pouči, uputi
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
je nešto zastalo, Povika, kao kroz pojačalo: „Narode, ostvaruju se ludi snovi, Preporađa se crkla privreda, Bez milosti, na sasvim drugoj osnovi: Prodaje se čovek, tačnije, deda!
Pandurović, Sima - PESME
TRENUCI 87 JAMBI O SVRŠETKU 89 JESEN NA TERASI 91 MІЅERERE 92 SEVERNA NOĆ 95 ZABORAV 98 POTRES 100 MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA 102 NEMIR MRTVIH 104 GODINE 107 NA KAMENOJ KLUPI 108 JESENjA SVEČANOST 110 KRONIČNA
ljudskih srca ti prolaziš holo, Bez strasti, i mirna, ne znajući išta O tome da često pati ko te vol’o, — Sem milosti tvoje da ne traži ništa.
Vidim malu paralizu, — Znak poslednji groznice života. MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA I posle ručka tako mnogo jêla I pića stoji na stolu.
nenadmašne čari; Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada a uvela lica, — Mi, po milosti božjoj, deca ovoga stoleća.
Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ mislio je sam u sebi, a popovima, koji ga na to nagovarahu, odgovarao bi prosto: „Ja ne tražim milosti, stoga ne pristajem na te uslove. Neka mi se sudi. Neću, nikada neću, ni doma, ni u vojsku!
„Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut. Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sablja ti šijekla, a puška palila! (pri napijanju). Sabljo od Kosova! — reče se iz milosti viđenu junaku ili zornu momku. Sa svakim se pravo ljubio i bratski grlio! Snaha ti se srebrom kovala a medom primila!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
I dok se god dobro s kim ne poznate, čuvajte se svakoga.” Zafalim joj na maternjoj milosti i nastavljeniju i kažem da najviše, ako se tu ustavim, biće mesec dana, zašto bi[h] rad koliko pre u Aton doći.
A ovo je vsegda bilo verhovnejše namerenije i vsegdašnji nišan mojega po svetu hodanja, koje neki iz nji[h]ove visoke milosti skitanjem nazivati udostojavaju.
Kad god mi s pristojnim vnimanijem o milosti i ljubvepolnim naši[h] blagodetelja delam razmišljavamo, duša naša oseća nešto takovo u sebi za koje jezik ne može
na [i]talijanskom jeziku lekcije davao, kako on, tako i blagonaravnejše i svete duše gospođa njegova u velikoj ljubovi i milosti su me imali.
i hranu) alfavit — bukvica, azbuka, alfabet, abeceda alfa — a (grčko slovo) aman — uzvik preklinjanja i vapaja ili milosti i oproštaja; pobogu, zaboga amvon — propovedaonica; uzvišeno okruglo mesto u sredini crkve anatema — prokletstvo
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
fra-Vrtirep, i tada bi Bakonja bar nješto razumijevao, jer se tumačahu „kriposti“ bogoslovske i kršćanske, „dila milosti“, dužnosti redovničke, izreke svetijeh otaca itd. Najzad bi Vrtirep izazvao Bakonju da, po stoti put, piše glagolicu.
“ Tijem načinom Bakonja ponovo napredovaše u stričevoj milosti, ali ga đavo natenta da ispriča fra-Tetki te njihove večernje zabave.
I on je detetu vraćao milo za drago i bio mu od koristi učeći ga svakoga dana, čim se učvrsti u milosti Tetkinoj. Kad Butre donese hladnu vodu, Bakonja mu dade čvočicu u nos, pa unese vjedricu u stričevu sobu, hvaleći
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
naklonjen, bio dokaz velike Kneževe pravdoljubivosti: prema buntovniku, čak iako mu je to brat, Knez ne pokazuje milosti.
Kad ga je, čim je poveo Drugi ustanak i počeo, bez milosti, da uklanja svoje neprijatelje, bila obuzela velika moć, uzimao je sve što mu je pružalo zadovoljstvo: tada se već jasno
Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do kraja. I počelo je da stiže, ne polako nego brzo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
309 CLIX NA BRODU 310 CLX USEDELICA 313 CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... 315 CLXII SVETKOVINA 318 CLXIII UNUTRAŠNjI DIALOG 321 CLXIV „PUČINA JE STOKA JEDNA
V. Petrović CLXI MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOG STOLEĆA... I posle ručka tako mnogo jela I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen, uvela
Osetićemo miris ljubičica Starih, i ljubav, i nadu proleća, Pa ma i mlada, a uvela lica, Mi, po milosti Božjoj, deca ovoga stoleća. S.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
sna zaborave, pogleduje sjajne luče sunca, pogleduje divnu soputnicu, pogleduje edemsku krasotu, blagodari nebu za milosti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sa ovim vidljivim znacima kraljevske milosti uputih se Platonu“. Aristoteles slušaše netremice, a Nikija pričaše. „Kad izađeš iz varoši kroz njenu severnu kapiju,
Ona je sadržavala otkrovenja, data božjom milosti i pokazivala put ka spasenju duše. A jedino to bilo je od važnosti. Dragovoljno uze crkva na sebe dužnost da svoje verne
težnjom svojih tornjeva, stubova i zaoštrenih lukova ka nebu do veličanstvenog izražaja osećaj duše, vapijući za božjom milosti.
“ „Bog ju je, u bezgraničnoj svojoj milosti i svemoći, naselio novim jednim svetom, različitim od prethodnog“. Digoh pogled k nebu, i prekrstih se pobožno.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Znam ja — veli komandant, a sav pozelenio. I te noći svaki bataljon dade po jednu patrolu, i patrole, bez milosti, pretresoše celo selo, svaku kuću, svaki kutić, ambare, vajate, tavane i kučnice, ali Sekulu Resimića nigde ne
— To je samo vaše mišljenje. — On je isisao poslednje naše materijalne ostatke, bez milosti, onda kad smo polumrtvi i posustali stigli do njegove kuće pune svega.
nekako popraviti i urediti, da će uniforme one što su ga mučile ipak biti stvorenja što ne mogu biti bez kajanja i neke milosti, što imaju ipak ljudskog nečeg u sebi.
usred julske pripeke, svež i sladak vazduh i gledao ono nebo, što je isto bilo kao nekad, blago i nežno, puno nade i milosti nekako i gledao ga zadugo sve dok su oni drugi, što nisu bili okovani, radili neke vojničke vežbe, puno i žalosne i
ja sam samo o tome mislio i... do kraja razradio... — Kako ne? Dabome! Kako ne? Samo, ja počinjem, i nema milosti — odgovorila je još veselije i zasmejala se, pa u širokoj pregršti i sama zgrabila snega.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
zvučnost glasu, i kratke mahove onog brzog unutrašnjeg izgaranja što kadikad nedokučivo nailaze, poput iznenadne milosti, podajući prisnu vrelinu i čudesni čar riječi izgovorenoj na traljavim daskama.
Bio je to nekad skupi noćni lokal koji je, po neobjašnjivoj čudljivosti mode, odjednom izišao iz milosti otmjene publike i naglo se srozao u rangu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sede uz Đuricu, pa stade, puna ljubavne čežnje da mu šapuće reči milosti, da ga gleda i da se divi njegovim osobinama, koje joj sve više izlažahu pred oči i bivahu sve primamljivije i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja majka dočekala me je srcem koje je, kako reče, bilo preplavljeno blaženstvom zbog moje posete i milosti božje koja je preplavila Idvor. Zlatna žetva bila je okončana, a bila je najveća koju je Idvor imao posle mnogo godina.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ispituje ih potanko i s osobitom pažnjom, ali bratski, usrdno. U njegovim živim očima, u milosti glasa i blagom dočeku osjetiše sada razabranije braća njegovu očitu samilost prama njima.
riječi propovjedaoca Italijanca, jezuite, što svake večeri ove Strasne sedmice propovjeda u crkvi, i, dirnut božjom milosti, odlučno odriče se Moračine griješne ljubavi. I ovih dana pretrgnuo je s njome, a napast je velika.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pri čovekovom suočavanju sa graničnom, samrtnom opasnošću, ona traži majčino krilo i nedra - da se vrati prvom izvoru milosti i zaštite. Uloga majke za trenutak se prenosi na trljačicu baba-Simku: „Grčeći se, ugurivajući se u Simkino krilo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Rodio se Hristos, ali ne za slepce Što su sami sebi oči iskopali, Ne bi li im drugi, okati i besni, Iz milosti puke mrvu hleba dali. Rodio se Hristos!
„Glad me mori, daj mi čega; Nevolja mi pregolema!“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema. „Daj mi samo mrve one Što sa stola padnu tvoga!“ A bogatiš ima toga, Al’ je srca kamenoga. Neću dalje.
Miljković, Branko - PESME
Ona će sačuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti. U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.
Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh. Joj vazduh vene umiru svi oblici! O milosti za ono što sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici. Noć slepih šiljkova me prikova za tlo.
Volje Oivičena beskrajem Tuđa presahlost bi joj izvore otrovala Tuđe pustinje klevetaju njeno sunce i zemlju A ona bez milosti prema onome što je stvarno Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi Ona
izmišljaš krila Oslepljenom vazduhu u toj sažetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proći neće!
naše srce kog dostojni nismo Ni onda kada najmudriji mi smo, Dok budni pred onim što nas snom prevlada Ne zavapimo: milosti! To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu Cveta treznog čije ime posta nada.
I hlebovi se pod zemljom školuju; Ja bih se želeo na strani zla tući; Pa ipak, po milosti istorije, Povraćajući i ja ću u raj ući. Za prijatelje proglasio sam hulje, Zaljubljen u sve što peva i škodi.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Da skačem dole. Na me se zemlja samo mrgodi, Idem da kušam srce zemljino; Onde će, valjda, biti milosti? (Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda!
) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru... Pa sada dršći, mahnit čoveče, I onde traži ljudske milosti Gde se za milost nikad ne čuje! RADAK: Oho! Baš nije šala!... Turska teskera!
Sa kojom bi se teški prestoli Sviju vladara mogli zlatiti, Juče su jošte vreli poljupci Prepunjen pehar muške milosti Na mojim grud’ma bujno praznili. Još juče!... Juče!... A danas? Kuku!
Razbijen pehar svake milosti!... — To ti je remek, ženo nesrećna!... ISAK: Ubijte je! POBUNjENI NAROD: Ubijte je!... Posecite je!... Neka izgori!.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Fikus“ ga gleda zavodnjenim očima i, kao strogo, veli: — Gospodine potporučniče, biću prinuđen, da vas putem milosti svoje vežem... — Ko, je l’ ja?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Vam sim opisanijem, hotja jedini čas udovolstvija za onija prijatnosti jaže az ješče čuvstvuju ot djejstvija Vašeja milosti, kojeju Vi izvoljajete vospomjanuti sja inogda mene živuščago ot Vas za tremi stami milj.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VL. VAVILA: Velji je gospod, deco! A milost mu je kao selena — Po svetovima sobom stvorenim Svetove stvara, nove milosti — Nad gromovima bdi i munjama; A narodima i vladarima U dobroj volji svoje svemoći Blaženog mira pruža grančicu.
Govori, moli, svetla gospođo!... Vi’š, lepo bi ti izraz milosti Na divotnome licu stajao... KNEZ ĐURĐE: A je l’ zaslužio! ŠULOVIĆ: Ko pita to? KNEZ ĐURĐE: Ja!
Oh, sunce, ženo, jaoh, Svetlosti, Još ne znaš plamen moje milosti, Goleme strasti, želje nesite, Ljubavi silne, muke večite. Još nisi čula — ne znaš pakao?
Ne htedne javu priznat miliju: Ti žara kakvog vrelom iskricom Po nagoj koži nežnog ramena Potraži mesta svoje milosti, Po kojima si vrele poljupce Načinom strasti sina razmetnog U časovima bujne pohote Zanetim umom silno rasipô...
čela modrim tamnilom Usirene te krvi sećaju: Ratova davnih, rana, osvete, Mrzosti zverske, skotske jarosti, Nikad milosti... Ne, reči njenih Onako milozvučne izreke Isterale bi stida plamene Na okorelo grube obraze.
Bojić, Milutin - PESME
O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče! Zrelost, draž, mekota! — O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče. O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka.
Jakšić, Đura - PESME
večnu kletvu skriva, Zato gdegde grmi, i nemo počiva: Blagoslov je proklô srpski care Lazo — Kako bi joj i bog milosti ukazô!?... Pored nje me, bujne, tvrda staza vodi. Ali kuda, kuda? — Kud sam orô hodi.
Nastasijević, Momčilo - PESME
sugubo željenom, i mnogo, premudrošću obilnom, carstva mog iskrenome, ljubazan u Gospodu celov, i neoskudno s tim milosti naše darovánje.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Tolike čivluke, tolika imanja, dućane i kuće, pa sada žive od milosti seljaka, pređašnjih svojih čivčija, koji su bili na tim imanjima i od njih otkupili ih. I tako svi redom.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
vrlo često daje kao dar, ili kao ponuda, ili kao dokaz ljubavi i prijateljstva (»Bosiljak se od mirisa daje, Jabuka se od milosti daje«, Vuk, Pjesme, 1, 585) — tako često da je reč j. počela označavati dar, poklon uopšte (»Tvoja j. neće poginuti.
O Badnjem večeru domaćin deli ukućanima n. (GZM, b, 385). Dragi dragu od milosti gađa narančom (narodna pesma, BV, 1 1, 277 — isto znači što i μηλα βάλλειν, v. gore pod Jabuka).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
poženili, moja gospodarica će pripasti nekom mladom darovitom zapovedniku važne tvrđave kao još jedan dokaz kraljeve milosti i poverenja. A možda će budući zapovednik Kule i namesnik župe moravičke, dobiti povrh svega toga i Jelenu.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa kada je u samoći Tvoga srca želju čula, Mirisom te duše svoje U milosti zadahnula…“ I još dete mekim glasom Tužnoj gori zborit poče; Al' uzdahnu gora čarna: „… O, siroče! … O, siroče!
Stanković, Borisav - TAŠANA
zulum da činim, već iz ljubavi, kao brata, a najviše iz sažaljenja što sam siroče, sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pretsednik suda je primio izaslanstvo, i, sav uzbuđen i on, rekao: — Milosti će biti, ali leka, ljudi moji, nema! Dečko je od jutros u bolnici. Odrasli moraju biti osuđeni, ali s obzirom na...
He, zakonu života svašta dolazi na um. Posle pet srećnih godina došla je na red završna glava romana. Roman bez milosti i ljubavi? Ne, bog ljubavi je na Kašikari naučio nešto.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Živi su zanemeli od užasa, pribijeni uz zemlju. Svakoga časa zahvaljivali su Bogu na milosti što im je podario još koji sekund života.
Luka dohvati motku i viknu: — Komordžije, kreći! Onda priđe onoj vatri pa poče bez milosti da ih tuče. Komordžije skaču preneraženo, neki pritrčaše kolima, a drugi, bunovni, ne shvatajući šta se dešava,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Ostvi me u planini! — molila je stena, ali voda milosti nije imala. Mrvila je i komadala stenu pretvarajući je u svoje obale, svoje dno. Rugala joj se: — Sada si moja obala!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
On gleda sa simpatijama na krala Vukašina kao na učesnika u boju na Marici, ali ga bez milosti optužuje kao razbijača Dušanovog carstva.
Za neprijatelja nisu imali milosti. Ali se dešavalo i to da su ponekom Turčinu poklanjali život — da priča kako su Turci izginuli.
starještvu, napiću je starom Jug–Bogdanu; ako ću je napit po gospodstvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, napiću je Kosančić–Ivanu; ako ću
starještvu, naliću je starom Jug-Bogdanu; ako ću je napit po gospostvu, napiću je Vuku Brankoviću; ako ću je napit po milosti, napiću je mojim devet šura, devet šura, devet Jugovića; ako ću je napit po ljepoti, naliću je Kosančić-Ivanu; ako ću
Veli njemu hodža Ćupriliću: „Na milosti, care gospodine! Šta bi dao onome junaku koji bi ti živa kazô Marka?“ Veli njemu care gospodine: „Dao bih mu na Bosni
obećava nebrojeno blago onome koji pogubi Musu. Ćuprilić (v. Rečnik) je iz XVII veka. Na milosti, care gospodine, tj. milostivo me saslušaj. Jesi l’ đegođ u životu, Marko, tj. jesi li iole, ma i najmanje u životu.
žena kneza Lazara, ćerka kneza Vratka (potomka Nemanjinog sina Vukana) milost — (znači i:) ljubav: Ako ću je napit po milosti Milješevka crkva — manastir Mileševa, zadužbina kralja Vladislava u blizini Prijepolja Miroč — planina u severoistočnoj
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i podigni tvoju silu te dođi da nas oslobodiš! Drugi opet: Skoro da bi nas prestigle tvoje kadre milosti gospodine, kojeno od veka su ti!
A da ja li, samo jedna među majci tužna bez milosti ostajem! Ta smiluj se, kraso moja, i štogod mi reci, da se od tuge ne raspadam! ...
Koji je smrt umorio, svet nadborio, beskonačnu radost i carstvo večno nam, nevaljalim obriče! O, velike mu k ljudma milosti i bezmerna dara, kako sâm eto, neviđen, nesmešten, svega uradilac i vladalac Gospod, kogano od straha strepi nebo i
Kade ih sudiše, ta ostale oprostiše, a samoga harambašu nađoše jer on je kolovođa zlu svemu najkrivlji. Njega bez milosti na smrt osudiše. I povedoše ga preko grada onamo, na konjsko trkalište, da ga na majdanu muče i umore.
I žustro preko bez milosti sud izreče što da mu se učini i reče: »Tako mi boga, taj čovek je za smrt što je to uposlovao, vala da mu se glava
Obrnuli su se ljudi i izopačili se, te su stražnji postali od božije milosti! Uklonili su se od dobra na zlo. Od božijega zakona na bezakonje, od bratske lepe ljubavi na mrzost i nenavidnost.
Od jednih krasti i otimati, a drugim deliti, jedne goluzniti, a druge preodevati, tu milosti najma... Koji god to s neprava dobitka čine koje podužbine, oni su tima pravo sadružni što prnje babe po seli, i
A sam sebe i svoju nedoskuticu i zaboravio, brinući se za vilajet! Pak ti, takvi, kojoj da se milosti od Boga nadaju dostati im?