Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— i veće zađoše za brdo. Prođe, reci, jedan sat, a oni obišli uz jedan potok, pak jurišiše na Grbovića i na Miloša s leđa, a pešak iz šanca; onda naši nemadu kuda no pravo kroz konjike. (Tu pogine naš knez Peja i dosta drugi̓.
za njim peške uz Dobranu, kud nas Miloš provodi, više šumom nego poljem, do Cera planine, ispod Cera dođemo u Dvorište Miloša Obilića. Noćimo.
Pita Karađorđe: „Čije se ovo Dvorište zove?” — Kažu: „Zove se Miloša Obilića, vojvode pocerskog, Dvorište”. — „E, kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego
kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!
koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; tako ćete i vi svi koji odsad ne uzasluša ovoga moga i vašega vojvodu Miloša. A ti, vojvoda pocerski, ako moje zapovesti ne ispunjavaš, ovim ćeš tragom proći.
i o istini uverimo, vratimo se natrag na bair u naše šančeve, kažemo samim vojvodama, i dogovorno odredimo vojvodu Miloša Obrenovića i buljubašu Petra [Jokića] Topolca, da uzmu sve konjike koji se onde nahode i da trče menzilski onu noć i
A Miloš uzme gunj od Damjana Markovića iz Brankovine, i ode u Brusnicu tražiti svoju ženu i decu. Ja kad sam posle Miloša došao uveče, nađem Jakova u Zabrežju i počnem ga ukoravati zašto nam pređe ne kazaše da će begati, da zajedno svi
Aksentije [Miladinović] knez beogradske nahije, i posle ode knez Aksentije sa [Ali-agom] Šerčesmom i preda vojvodu Miloša i proče. Ja pređem na Kupinovu. Čujem da je Verhovni Vožd u manastiru Feneku.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aleksu Aleksića odgurnuo od sviju, Ivana Miraždžića ocepio od braće i prijatelja. Sad hoće i Miloša Sevića... Ja mislim da bi jedan metak šarin učinio dobro onom jadnom narodu... — Ja ću ga ubiti! — reče Stanko.
— To imaš pravo! — rekoše u glas i pop i kmet. — Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti!
— Ama, kako to neće? — Neće! — Pa šta veli Ivan? — On se sad razgoropadio. Samo što ne pljuje na Miloša. I sve mi se čini da, ako bi sad Miloš i pristao — on je neće prositi!... — Pa... gotovo, vala... — Šta gotovo?
— Nije. — A gdje ti je Jelica Miloševa? — Koja Jelica? — Ta nemoj mi tu tvoje ludorije pričati! Jelica Miloša Sevića. Ona je tu. Dobjegla je u tvoju kuću. — Ja je nisam video. Turčin mu pogleda u oči.
Još će mi i Ivana vratiti!” — Nećeš, pope! — dreknu najedanput. — Ne dam!... Pa mu dođe u glavu da prizove Miloša Sevića. I učini mu se da će to moći... Udari dlan o dlan. Pandur promoli glavu.
I učini mu se da će to moći... Udari dlan o dlan. Pandur promoli glavu. — Ibro, idi Sevića kući, pa mi zovni Miloša. Vrata se zatvoriše. 13. STRAŠNI SNOVI Njemu nešto laknu na duši. Učini mu se to srećna misao.
13. STRAŠNI SNOVI Njemu nešto laknu na duši. Učini mu se to srećna misao. Ocepio je Ivana, sad još i Miloša. To su dva viđena čoveka, mogu i kmetovati. — Ha!... kmetovati! To, to!... Ja ću natjerati onoga matorog da baci štap.
Dim se izvi iznad njegove glave... I on poče srkati kavu... Nije dugo čekao Miloša. Ibro ga je odmah našao, jer je bio kod kuće. Javiše mu da je već tu. — Neka dođe amo... — reče on prijatnim glasom..
Nešto sramota a nešto i sami strah poče zbunjivati Miloša... Kako da mu kaže da od proševine nema ništa?... Nijedna pametna misao da mu dođe u glavu...
I ja kažem da smo onda svi ogrešili duše i o onako krasnog mladića i o onu kuću. Miloš se zaćutao. — Što ćutiš? Miloša je bilo lako pokolebati. On nikad nije imao svoje misli o selu i seljanima.
A šta rade kod kuće, babo? — okrete se ocu. — U kući nema nikog. Sve sam sklonio kod prijatelj-Miloša. Stanko nabra veđe. — A što? — upita. — Kuća će nam u plamen buknuti. — Ivanova, a ne naša!
Ko se voli, onaj se i ljubi! — reče Stanko zanosno, držeći je u svom naručju... A sunce na smiraju, a u avliju Miloša Sevića padoše gosti. Popa Miloje i Jova Jurišić pošli s Aleksom da ga namire s Milošem.
Dučić, Jovan - PESME
PAŽ U paža Miloša oči od smaragda, Ruka od albastra i vlasi od lana; Pauni carice presreću ga svagda, Carski lavi piju iz njegovog
juna 1944) JUGOSLAVIJA — April, 1941 — Kosovski heroji, šta mislite za nas, Bez našeg Miloša i čestitog cara? Gde su naše vojske i zastave danas: Za brodolom beše dovoljna i bara!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Hvali sebe, a kao malo i izdalje kudi svoga Miloša, i veli da nije zaslužio takvu ženu k’o što je ona! I to ide sve tako, dokle ga Tinkuca ne istera da nahrani svinje
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Svaka je grupa obožavala po koga junaka. Svi Crnogorci Stare Crne Gore smatraju Miloša Obilića kao svoga duhovnog pretka, i ne samo da misle o njemu i da mu se dive, već ga i sanjaju.
Tako je izvršeno prirodno odabiranje junačkih tipova od Miloša Obilića do bezbrojnih bezimenih junaka u godinama 1912—1918.
urođenog duha jednakosti bilo osobito teško utvrditi redovnu vlast: čak i vlada koja se smatra kao najjača, vlada Miloša Obrenovića, morala se u mnogo mahova zadovoljiti time da je narod samo podnosi.
„Naša je vlastela bila ovakva kao i ova gospoda, a propala je u Kosovskom boju“, i nastavili su pričati o podvizima Miloša Kobilovića (Obilića). Tri i po veka docnije, 1874. god.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
No što je najlepše bilo, pri prosidbi, mati je prićutala, da je Sofija već potajno zaručnica bila pokojnog Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se venčali bili; i kao
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U legendama o junacima takođe je opšte mesto da su njih vile zadojile. Neobično junaštvo Banović Strahinje, Miloša Obilića, Alije Đerzeleza i drugih junaka narod objašnjava time što su ih kao decu vile zadojile i tako im ulile
“⁴⁰) Đorđević, opisujući život i nošnju u Srbiji iz doba vladavine kneza Miloša, o oblačenju dece kaže: „Deca su se po selima sve do deset i više godina vrlo rđavo odevala.
Konj Miloša Vojinovića „po tri koplja uprijeko skače, / po četiri nebu u visine, / unapredak ni broja se ne zna...“ Deca, slušajući
Borđević, T. R., „Srpske narodne igre“, NNŽ, 4, Prosveta, Beograd 1984. Đorđević, T. R., Iz Srbije kneza Miloša, Prosveta, Beograd 1983. Đorđević, T. R., „Položaj žene“, NNŽ, 2, Prosveta, Beograd 1984. Đorđević, t. R.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Živio! LEPRŠIĆ: Svaki Srbin neka se napije vode iz česme ’ajdučke, neka uzme sablju Miloša Obilića i topuz Kraljevića Marka, pak će opet nastati carstvo dušanovo. SVI: Živili!
SVI: Živili! LEPRŠIĆ: Duh Ajduk Veljka, Miloša Pocerca i Cincar Janka nek obuzme prsi dostojni potomaka pa će se slava srpska opet obnoviti. SVI: Živili!
Je li to istina, zaboga? GAVRILOVIĆ: Zasad je tako. ZELENIĆKA: O, seni Miloša Obilića, Ajduk Veljka i drugih junaka, čujete li?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
račune svoje zarezuju u raboš.« Prosveta se tako malo ceni da je okolina VELIKA ŠKOLA U BEOGRADU IZ 1808. kneza Miloša, 1820, uspela ubediti ga da njemu kao vladaocu nije potrebno da zna čitati i pisati. 1836.
Silazi zatim u donje krajeve, obilazi južnu Ugarsku, u dva maha putuje po Srbiji, i pribija se uz kneza Miloša. Sa titulom »knjaževsko-srbskog teatra direktor« organizuje predstave u Kragujevcu i Beogradu.
Opterećen dugovima, on te godine pređe u Srbiju. Tu je do 1829. bio sekretar kneza Miloša, i često su mu poveravane diplomatske misije, u kojima je, po oceni kneza Miloša, pokazivao »izvrstan diplomatski
Tu je do 1829. bio sekretar kneza Miloša, i često su mu poveravane diplomatske misije, u kojima je, po oceni kneza Miloša, pokazivao »izvrstan diplomatski talenat«.
je policajac u Beogradu, zapovednik (»bimbaša«) 2.000 Srba u Ključu, pomoćnik krajinskog serdara, istoriograf kneza Miloša, carinik, poverljiva ličnost za diplomatske misije u Crnoj Gori. 1836.
1826), Troєsestarstvo ili Serbske trы miline (Lajpcig, 1837), prvobitan naslov Tri vile ili gracije, apologija kneza Miloša i drugog ustanka, i Troєebratstvo to єstь rodъ, putъ i narodъ muža (Beograd, 1844).
Kao »istoriograf« kneza Miloša napisao je istoriju drugog ustanka, pod naslovom Istorія Serbіe odъ početka 1813. do konca 1815.
U dva maha bio je i lekar kneza Miloša, ali 1832. ćudljivi knez ga otpusti iz svoje službe i on iste godine pređe u Zemun.
Od 1830—1831. bio je urednik Serbskogъ lѣtopisa 1837. otišao je u Srbiju, na poziv kneza Miloša, i tu devet godina izrađivao zakone.
Svoje stihove, originalne i prevedene, štampao je docnije pod naslovom Dѣla Jovana Hadžića, u knьižestvu nazvanoga Miloša Svetića (I—II, Novi Sad 1855, Karlovci 1858). Hadžić je veliki poštovalac »drevne veštine«, klasične poezije.
Sredinom 1820. dođe u otadžbinu, u Kragujevac, ali neprosvećena okolina kneza Miloša nije trpela obrazovana i prosvećena čoveka, i on, u rđavim materijalnim prilikama, po drugi put napusti Srbiju.
Ali, on je još uvek materijalno neobezbeđen. Pomoć od kneza Miloša, koju je dobio za pisanje kneževe biografije, bila je nedovoljna.
Sremac, Stevan - PROZA
Spomenuo je posle i sjajnu krunu Dušanovu i Carigrad, i junačkoga Miloša Obilića, mučenika cara Lazara i prokletoga Vuka Brankovića, a završio je svoju malo podužu izjavu tim: da će i on
A u krvi mi je to bilo! Moji su stari iz Arnautluka, a ded mi je petnaest godina vojevao s knjaz-Miloša u Miloševoj buni... — ’Ajde, ne pričaj tu, — prekide ga domaćica — nego sedi već jednom!
Radičević, Branko - PESME
18. Ti zapeva od Miloša Što Muratu za vrat stade, Spomenu mu druga loša, Prokle Vuka što izdade. Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Seljak se posle toga opet obogati. MILOŠ i DIVONjA Tako bio jedan čovjek pa imao sina Miloša, jednog vola Divonju i ženu.
No žena počne svaki dan navaljivati i dosađivati, te čovjek najposlije morade pristati. Zovne on Miloša, pa mu reče: — Sjutra ćeš uzeti štranjgu, vezaćeš Divonju i odvesti u šumu, pa ćemo ga tamo zaklati.
Sjutra rano ustane otac pa počne buditi Miloša: — Ustaj, Milošu, da idemo klati Divonju. Miloš odmah ustane, uzme štranjgu, sveže je Divonji oko rogova, izvede ga iz
Tako jarac i ode. Utom eto Divonje, pa kad vidje Miloša gdje plače, zapita ga šta mu je i zašto plače. Sad mu Miloš reče: — Bio je ovdje mladi divlji jarac, koji mi reče: —
otišao Divonja u pašu, dođe ti Milošu jedan malo stariji jarac od prvoga, i imao je mali krš na glavi, pa počne zvati Miloša: — O Milošu, o Milošu! Gdje ti je Divonja? Danas mi je pšenicu opasao.
jarac tako reče i ode, a Miloš stane plakati. Kad al' evo ti Divonje, pa pita Miloša šta mu je i zašto plače. Miloš mu sad kaže kako je dolazio stariji jarac od prvoga, i kako ima mali krš na glavi, „pak
znajući da pasa ima mnogo više nego njih, te da na svakog vuka može doći najmanje četvero pasa — a već dva loša ubiše Miloša!
31. JEDNA GABELA U KAO, A DRUGA IZ KALA: Sve kao pod 24. 32. NE UZAJMLjUJ ZLA, JER ĆE TI SE VRATITI: Po pričanju Miloša Zelenovića zabeležio Nikola T. Kašiković i objavio u Bosanskoj vili za 1887, str. 106. 33.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dakle, sunca nema na svetu, nego se nama samo čini. (Uvati Miloša za kose.) Šta čuvstvuješ ti, ljubezni druže? MILOŠ: Čuvstvujem da me pustiš. Jer ako te ja zaopucam, biće ti suviše.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zbog toga je voda u tom izvoru još uvek malko kao kiselkasta. Hoću da kažem, od samog Knjaza Miloša, lično. Zato se tako i zove, valjda, šta ti ja znam? Posle je taj stranac odmah naručio vodu „Tri srca“.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A uz crkvu nadgrobni spomenici Crnjanskih, na primer paroha Itebeja, Miloša Crnjanskog, koji je umro 1735. I drugih. Vuk, međutim, kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik“, a da narod kaže
vinu zgrče bolna lica, strašne glave ludih mučenika, i zaori kolo Banaćana, što će pogureni, puni smeha, izići pred Miloša.
Komandir, međutim, jaše konja na trotoaru, i viče, ljutito, na potomke Miloša i Marka, Zrinskih i Frankopana, Prešerna i Marka Miljanova: „Dronjo! Jedan, dva! Dronjo! Jedan, dva!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Upita zatim Miloša šapućući: ko su ove ženske; on joj objasni u dve reči ko je č’a Gliša, a kapetanica ni pet ni devet, no se okrete
Jedva jednom dođe baka i pita ih: da li bi dali Kaju za Miloša Đurića, trgovca. Op je do duše udovac, dve su mu žene umrle a ostavile mu četvoro sitne dečice, pa je rad čovek da
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
»Pâs svakoji svoje breme nosi,« i potomstvo nas neće, beli, smeti, ne kleti, nego ni zapitati: »Su čim ćete izać’ pred Miloša i pred druge srpske vitezove?!
! — Ama kažem ti da ne može! Nije sada miloševsko vreme! — veli ćata. — Aha! Za knjaz-Miloša li mi kazuješ?! Onoj beše čovek; muško, diplomat, bre! Može, em lepo će da može! Sve po zakon, a zulum, da rečeš, nema.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A naopako je počelo još Dok se znalo ko je dobar, ko loš: Ni onda, naime, nisu dva loša Savladala hrabrog Miloša, Već Miloš i kum, mili rođa, Smakoše, na spavanju, Karađorđa!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Bog vas kleo, pogani izrodi, što će turska vjera među nama? Kuda ćete s kletvom prađedovskom? Su čim ćete izać pred Miloša i pred druge srpske vitezove, koji žive doklen sunca grije?
Što spominješ Kosovo, Miloša? Svi smo na njem sreću izgubili; al' su mišca, ime crnogorsko uskrsnuli s kosovske grobnice nad oblakom, u viteško
Pandurović, Sima - PESME
I najzad nam sve to, s predvečerja bleda, Rasuta arija života izgleda. OBILIĆ Lepše grlo u Miloša carsko... Začela ga žudnja nerazumna, plaha Moćnog osvajača, i ljubav što vara, Plemenita žrtva vlastelinke mlade Sa
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Od male iskre velik oganj. — Maloj peći malo drva dosta. — Dva lješnika orahu (su) vojska. — Dva loša ubiše Miloša. — Veća glava, više glavobolje. — Velika drveta dugo rastu, ali za čas padnu. — Mala sjekira veliki dub povali.
MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu, Mačvani?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Da li se, uopšte, može? Jevrem je, možda, bio mudriji od Miloša, ali je Miloš, sigurno, bio jači od Jevrema. Umeo je i da daje i da oduzima: snagu, vlast, moć.
I zaista, Ustav od 1838. Miloša ne samo što je sputao nego ga je I odvojio od vlasti. Vlast i Miloš su uvek išli zajedno, ali ograničena vlast i Miloš
Uoči donošenja tog Ustava komandant varoši Beograda, Jevrem Obrenović, u opoziciji, priredio je u čast kneza Miloša Obrenovića, na vlasti, veliki bal. Bila je to raskošna predstava, za zlobnike.
Vilo je to u maju 1839, kada je Toma Vučić Perišić izvodio svoju prvu bunu protiv kneza Miloša. Izvodio je, verovatno, tačna reč: taj čovek je, uz surovost i uživanje u zlu, imao i mnogo glumačkog dara.
Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana. Prvo je Vučić bunio i podbunio narod protiv kneza Miloša a onda je, sa ovlašćenjem koje je Knez potpisao i overio ličnim pečatom, pošao da umiri tu bunu.
“ Kada se, posle ugušene bune, vratio u Beograd okružen svojim ljudima a sa pristalicama kneza Miloša bačenim u okove, već je držao svu vlast.
O Gospodar-Jevremovom neobičnom ponašanju Jovan je verovatno bio obavešten i pre Miloša, ali nije preduzimao ništa i nije pitao ništa, ki jednog ki drugog. Šta da preduzima i zašto da pita?
Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu. Umalo da pohvata, u nameri da spase Miloša, koji je bio talac Sulejman-paše Skopljaka u Beogradu, sopstvene goste u sopstvenoj kući i da ih preda Turcima.
Ali sva cpeća da se umešala sreća i spasla i Miloša, i goste, i njega. Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti ne valja preterivati.
Jevrem je gledao u Miloša, ali Miloš nije gledao u Jevrema, a svi su gledali u njih dvojicu. Knez je trgao ruku, okrenuo glavu i namrštio se a
U Valjevu, gde su se sastali, Stojan je gledao u Miloša, koji se takođe bio izmenio: to nije bio onaj mladi vojvoda iz Prvog ustanka, ne mnogo značajan, ni onaj očajnik koji
Prihvatio je, lako, savet Miloša Obrenovića da se sa Turcima mora što poniznije kako bi se iz njihove nemilosti izvuklo što manje zla.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više roba; Prenula je snaga Miloša i Marka, Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!
Razmrskane glave leži guja šarka, Krv, kap po kap, tužnom robu što je pila; Prenula je snaga Miloša i Marka, Po gorama našim opet peva Vila!... V.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Igrao se Subotićev Boj na Kosovu sa Aleksom Lepirom u poznatoj ulozi Miloša Obilića. I predstava, sjajno posećena i besprekorno pripremljena, započe tačno kad je u plakatama, najrazličnijih slova
dok nije došlo do one jezivo napregnute scene dvoboja između izdajice Vuka Brankovića s jedne strane, i njega, Obilić Miloša, s druge strane, kad su razjareni protivnici isukali mačeve i kad Aleksa Lepir, sav u goloj vodi, sav, dakle, u onom
iza one krpetine, te otpočinje prvi čin, pa se ređaju redom slike i prilike, i sve tako do one scene između vezira i Miloša. Dakle, pred pašom, sa šakom na grudima, ponizno stoji Miloš.
Jaaa-oooooj... Aaaaaj... Pa tajac. Kao da je sve jedno jedino uho i sve jedno jedino oko, svi uprli pogled u Miloša, svi bi da čuju svako njegovo slovo.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U zadruzi je Đorđe imao dva sina, starijega Miletu, koji se oženio pre vojačine, i mlađega Miloša, kome je već osamnaest godina.
Đuricu su znali samo po imenu, razume se lažnom, koje mu je u pasošu označeno; a pasoš je glasio na Miloša Jokića iz Donje Trešnje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Postoje dobro i loše postavljena pitanja. Da li je stvarno postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, to na prvi pogled izgleda kao najgore postavljeno pitanje.
ima svoju malu istoriju upravo kao književni lik: možemo pratiti njegovu književnu genezu kad upoređujemo tekstove Miloša Crnjanskog. Mislim da to nije slučajno.
Nesumnjivo, Miličićeva kosmička teorija uklopljena je u sumatraizam Miloša Crnjanskog, a Miličić zajedno sa svojim poreklom, životnom sudbinom i pesničkom teorijom poslužio je kao stvarnosni
senka koja otelovljuje jedan jedva yhvatljivi zanos ili slutnju, koja je kao magična nit protkala ne samo književno delo Miloša Crnjanskog nego i srpsku književnost HH veka. (1996) PUKOTINA U JEZIKU Tačno pre sto godina, 3. maja 1898.
svakako je zanimljivo što se mit o majci zemlji nalazi i kod druga dva značajna pesnika: Momčila Nastasijevića60 i Miloša Crnjanskog61 .
U čisto pesničkom, a to znači i utopijskom snu Miloša Crnjanskog, svet je premrežen nevidljivim vezama. U pesničkom snu Rada Drainca on se sam premešta po tome svetu, uz
Dovoljno je sada setiti se da poređenja i tropi kod Miloša Crnjanskog vode iz kulture u prirodu. Kod Drainca je suprotno.
Kad pažljivo osmotrimo razvojnu liniju avangardne poezije, kod nas kao i na strani, nije teško zaključiti da postupak Miloša Crnjanskog pripada prvoj, a Rada Drainca drugoj razvojnoj etapi.
Matićevim i Popinim pesmama suprotstavio one momente u poeziji Svetislava Mandića koji su bili očiti recidivi lirike Miloša Crnjanskog, naročito njegovoga „Stražilova“.
je celokupno vaše delo i delovanje, a neposredan povod je vaša najnovija – deseta po redu – studija Lirske epifanije Miloša Crnjanskog i nagrada „Mladen Leskovac“ koju ste upravo i za nju primili.
To se isto može reći, po analogiji, i o rečenici Miloša Crnjanskog. Tek početkom veka, od 1914. konačno je stabilizovana moderna srpska sintaksa.
i u Vašim analizama pojedinačnih ostvarenja, recimo Nastasijevićeve „Frule“, pojedinih Popinih pesama ili „Stražilova“ Miloša Crnjanskog? Jurij Tinjanov je zaista bio blistav teorijski um.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa Miloša Crnjanskog prirodno su se zbog svoje osobenosti nametnule kao nešto što valja najpre rasvetliti da bi se analiza mogla
Za pisca ove knjige posebno su Seobe Miloša Crnjanskog bile privlačne zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično
Između Stankovićevog romana i romana Miloša Crnjanskog postoje izvesne zanimljive srodnosti, na koje se u ovim studijama, ponekad, izričito ukazuje.
Ta je težnja kod Miloša Crnjanskog, ali i uopšte u srpskoj književnosti, krunisana upravo Seobama, koje je pesnik Milan Dedinac nazvao „poemom u
Eto zato se ovde, budući da se Seobe posmatraju isključivo u kontekstu ranog stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.
Rani tekst je samo nekim delovima uključen u novi. Zatim, prvi pokušaj da se objasni ritam i sintaksa Miloša Crnjanskog objavljen je u listu Književna reč, VI, 1977, br. 91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog.
91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog. Potom je za školske potrebe objavljena knjižica „Seobe” Miloša Crnjanskog (Beograd, 1985).
91, pod naslovom Ritam Miloša Crnjanskog. Potom je za školske potrebe objavljena knjižica „Seobe” Miloša Crnjanskog (Beograd, 1985). Ona je i uzeta kao osnovica za pisanje studije San Vuka Isakoviča.
ritmički segmentuje i, kao rezultat, dobija se izvesna verbalna ornamentalizacija, - onda će to najpre biti postupak Miloša Crnjanskog u Seobama iz 1929. godine.
rečenici izuzetno mobilni, a čini se i da su od presudnijeg značaja nego kod bilo kog drugog srpskog romanopisca pre Miloša Crnjanskog.
Neki tumači prvog romana Miloša Crnjanskog, Dnevnika o Čarnojeviću, glavnog junaka uporno nazivaju Čarnojevićem. 213 On ima, kao što je poznato, ulogu
Mnogi su se i pre i kasnije ovim postupkom služili. Ali je zato nova funkcija koju je postupak dobio u romanu Miloša Crnjanskog.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Onda plaho razmahnu gudalom i zaklikta strašni sukob i lom. Dovede Miloša u šator i nagna ga da primi pruženu mu za poljubac Carsku nogu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag. Na kraju nam napomenu da je za Miloša mislio da je neki bugarski vojnik koji je došao da ga iznese. Od bolova nije oči otvarao. — Ali da sam znao...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Junaci serpski do toga tekoše Za primer svetu. Sudba črna Šator pred Muratov teškom rukom Na smrt nam vodi kneza i Miloša. Sam Genij plače, gladeći pogreške Dve. Miloševu lepo pravda, Pak je pripisuje načas knezu.
Na čelo reže pečat stida, Kletvi ga narodnoj navek daje. Vi ne možete Miloša, ledene, O, prsi, sudit! Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti.
Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se.
Tvoja milost da nas štiti I ukloni neverstva tajne rove, A u zdravlje Miloša, zeta moga, Koj’ misli izdat mene, cara svoga.
” To reče, pa Miloša mrko gleda, Kog’ ocrni pritvorstvom Vuk neverni, A Miloš kada smotri koja beda I stid mu grozi, za taj ukor skverni
1835. Kragujevac, str. 218—20; pesnik je u Srbiji promenio ime, tj. izostavio Čikoš a uzeo, po naredbi kneza Miloša, prezime Stojadinović. SPOMEN (str. 175).
PRVI PRELAZAK CRNOGA ĐORĐA IZ SERBIJE U SREM (str. 192). Preštampano iz Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad 1855, str. 108—13. Kao podnaslov stoji da je „pjesna epijska”.
124—6; bez izmene preštampano u knjizi Dela Jovana Hadžića u knjižestvu nazvanoga Miloša Svetića. Knjiga I. Pjesne izvorne. Novi Sad, 1885, str. 121—2, sa oznakom da je pesma napisana „u Beogradu 1839”.
imenom, Mom ću srpstvu starat se Kazat vremenom: Što je srpsko ljubiti, Srpstva blago grliti, Sveta da je zadaća Srba Miloša.
rodila, Srb mi otac ulio Čuvstva premila: Srpsko ime hraniti, Srpsku slavu množiti, Dužnost da je večita Srba Miloša.
sam srpstva duh, Srpstvu zato obraćam Moj ja srpski sluh: Po dedova primeru Jezik, ime i veru Srpske grudi čuvaju Srba Miloša.
luga stan, U tuđinskom prezirem Raju ljubve san: Srpstvu verno služiti, Krv za srpstvo proliti Zavet sveti ostaje Srba Miloša. A pesnik P. N.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ovaj izbor u punoj slobodi lične volje vrhunsko ostvarenje dobija u podvigu Miloša Obilića, u izvršenju zaveta koji je dao svome knezu.
bliskost je očuvana i u motivskim obrascima, u blagoslovu ustaniku Milošu od Pocerja, imenjaku slavnog kosovskog viteza Miloša Obilića ("Veseli se, Pocerac Milošu,/ Desna ti se posvetila ruka/ Koja znade pogubiti Meha,/ Svim Turcima hrabrog
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Polovinom prošloga veka poznati bogataš i ortak Kneza Miloša, Miša Anastasijević, dao je sazidati ovu dostojanstvenu zgradu i, u nadi da će mu Knez Mihajlo Obrenović postati zet,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A jednoga dana, baš kad je na dnevnom redu ministarske sednice bilo pitanje da celokupna vlada preskoči plot Miloša pekara i da mu iz bašte pokrade trešnje, koje su već bile zrele, rumene i tako sočne da bi primamile i svaku drugu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
TRI DOBRA JUNAKA 270 19 MUSIĆ STEVAN 271 20 CARICA MILICA I VLADETA VOJVODA 279 21 SLUGA MILUTIN 282 22 SMRT MILOŠA DRAGILOVIĆA (OBILIĆA) 286 23 KOSOVKA DEVOJKA 290 24 SMRT MAJKE JUGOVIĆA 296 25 MARKO KRALjEVIĆ I ORAO 300 26
One pevaju, na primer, kneza Lazara, Miloša Obilića, Jugoviće i druge kosovske junake i poznatu katastrofu od 1389; one to čine sa mnogim detaljima i motivima koji
on je brzo postao predmet legende, čije je stvaranje bilo olakšano i dramatičnim pojedinostima samoga sukoba, podvigom Miloša Kobilića i pogibijom oba vladaoca“. Kako je nastala kosovska legenda i kakav je njen smisao?
Crte toga lika nalazimo kod Jugovića, kod Banović Strahinje, kod Srđe Zlopogleđe, kod Musića Stevana i, ponajviše, kod Miloša Obilića.
Kajica Radonja i Oblačić Rade u nečem liče na Miloša Vojinovića. Kao i on, nenadmašni su u viteškim igrama. Ali nemaju njegove veselosti, njegovog zamaha i širine.
Kad Srbinu bude za nevolju, u tebe se po soko izleže, te Srbinu bude u pomoći. Veseli se, Miloševa majko, ti koja si Miloša rodila! Veseli se, Pocerac-Milošu!
Je li Luku živa ogulio? Je l' Cincara na vatri ispekô? Je l' Čupića sabljom posjekao? Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne?
to treba zahvaliti „knjigama staroslavnim“, koje su predskazivale „pošljednje vrijeme“ i u tom vremenu Lazarevo carovanje. Miloša Obilića, zbog njegova senjačkog porekla, prati podsmeh velike gospode: „Miloša je kobila rodila“.
Miloša Obilića, zbog njegova senjačkog porekla, prati podsmeh velike gospode: „Miloša je kobila rodila“. Ali pogledajmo i Jugoviće, koji su — uz Lazara i Miloša — najizrazitiji predstavnici kosovskog
Ali pogledajmo i Jugoviće, koji su — uz Lazara i Miloša — najizrazitiji predstavnici kosovskog ciklusa. Neosporno, Jugovići su velika gospoda.
Kao dokaz da je rat profesija feudalaca Kravcov navodi ove reči Miloša Obilića: Ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo; jera nije vojska od
gospodara „sve prizrenske zemlje“), ali je struktura ove pesme određena ocenom da je „Marko turska pridvorica“, da je „Miloša kobila rodila“ i da je „Relja pazarsko kopile“, a to znači — s obzirom na centralnu ulogu „turske pridvorice“ — da je