Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo? — Tako ga mati od milošte prozvala — reče Zavrzan. Smeh se razlegao po dubravi. — Ama prema čoveku i uvo! — reče Latković.
Kruška reče te doneše rakije. A on posta domaćinski sladak: svaki pokret pratio je osmejkom punim milošte. — Pa, šta mi radiš, Ivo? - Hvala bogu, aga. — Kako su na domu? — Bogu hvala. — Šta mi Lazo radi? — Dobro je.
Ljubi!... I podnese mu ruku. Stanko se zagleda u one bistre oči, u taj izvor ljubavi i milošte; ruka mu sama pođe i smače kapu... I on prihvati ruku starčevu, pa je orosi suzama... Popa ga poljubi u oba obraza.
— Stanko!... Sine!... — Ne zovi me tako!... Otkud sam ti sin? — planu Stanko. — Ali ja tebe volim!... Ja te od milošte tako zovem!... — Kakve milošte?...
Otkud sam ti sin? — planu Stanko. — Ali ja tebe volim!... Ja te od milošte tako zovem!... — Kakve milošte?... Ja ti zabranjujem da me zoveš i samim mojim imenom — jer, bog i duša, i na njega ću omrznuti!...
Ta meni se nije dalo ni da te milujem!... Ja sam željan tvojih očiju, Jelo, tvoga zagrljaja, tvoje milošte!... Meni se sluti da ću i umreti željan tebe... Nju poliše suze...
— Ali stegni srce, zapečati te suze. Jer me suza prati kroz ceo vek!... Ja sam željan nasmejanih usta i milošte, a ne suza!... Ona ubrisa oči i nasmeši se. — Tako, srećo moja! — reče Stanko, pa je zagrli.
Gledaj čedo naše, našeg Miloja!... Čuvaj ga od svakoga zla!... I gledaj mi majku. Njoj treba tvoje nege i milošte... Što njoj učiniš, meni si učinila!... Hoćeš li? — Hoću! — smeškala se ona. A on joj poljubi rumene usne.
Nema nama milošte i milovanja dok sve ne zapeva jednim grlom!... Idi, brani nejake, kad ti je bog dao te možeš i umeš, a ja ću se dičiti
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I šta ti sve nisu razgovarali! I kad jedno govori, ono drugo i ne diše i ne trepće od silne pažnje i milošte. Razišli su se zadovoljni. Šaca je otišao blažen. Bio je poetski raspoložen.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Najgore se provela Vlaškalinova kučka, Moča. Ona se zvala tako, od milošte, u Titelu, jer se ceo dan skitala oko čamaca, i vraćala, uveče, sva mokra. U Kijevu je njeno ime značilo: mokraću.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
dovikuju napiti glasovi, da mlataraju neke ruke i da se čuju psovke i reči, inače nečuvene u tom svetu, dovikivane od milošte, bratski.
zamuklog, suludog već od patnje i tuge, među tim baruštinama i vodama, što se isparavahu nad zemljom, koju je od milošte zvao Novom Serbiom.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
šinjeli stoje jedan drugom iza potiljka, gde pevačice nema da sleti, kuda zaljubljeni ne dolaze da sakriju od ljudi svoje milošte, kud put nanosi samo gavrane, gde je šimšir jedina biljka.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— lisiči osumnjičeni brkica, i kad god se obraća nekom od ispitivača, on ga oslovljava rodbinski, po imenu i, kao iz milošte, malo mu izmijeni i podmladi ime: nije Rade već Radoje, nije Veso neg Veselin. — Evo, žena kaže, kune se.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
zašto me ubijaš?! — Majka moja plače, plače ona, i ja venem. Kažem ti: ubila si me! Nemoj! tako ti duše, tako ti milošte materine, nemoj, devojko, ne okreći glave od mene!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica. — Ma gdje mi je, kažite mi. Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I tako pronađu tog Daču, pljunutog Suleta, koga su u njegovom kraju zvali Dača Tupavko, onako od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna najmanje dva saobraćajca da mu pokažu poentu nekog vica, oću da kažem — u čemu je
To brdo, inače, iz milošte zovu još i Kukuriku Hil. Pošto je bio štedljiv i marljiv, taj čovek je imao u svojoj kući čak i ptičjeg mleka.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
braća se rasturila po belu svetu i on sad zamišlja kako izgleda ono rajsko mesto, gde je poznao jedine dane sreće, milošte, zadovoljstva.
i ona se seti nekih trenutaka, kad mu je izjavljivala nešto nalik milošte... Škrgutnu zubima, sevnu očima i dohvati se obema rukama za glavu, pa kao mahnita stade juriti po školi, čupajući
Vlajko je pljesnu rukom po ramenu, to mu beše izraz velike nežnosti i milošte, a čaša s vodom drmnu se u Ljubičinoj ruci i poprska sto. — E položila si ispit za domaćicu. Alal ti vera!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sad, zdam da je sve u vezi, i da pokret milošte moje ruke napuni vodom gorke potoke. Kao što, kad rubovi dolina, uveče, zadrhte od dodira nebesa, koja se spuštaju nad
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svekar i svekrva pažahu je koliko i svoju Stanu, a Stana, od milošte umjela je tako priljubiti k sebi dijete joj i nju, da se ni jedno ni drugo, noću ni danju, ne razdvajahu od lijepe Stane.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
svojim nežnim ženskim instinktom da bi ga izraz saučešća mogao zaboleti, dočeka Aristarha veselim pogledom, punim milošte. Aristarha zagreja taj pogled kao sunčev zrak, i on pocrvene kroz svoju mrku kožu sve do vrane kose.
“ Ona ne razumede smisao njegovih reči, ali se priljubi na njegove grudi, srećna zbog njegove milošte i zaštite. Filadelfos je milovaše po njenoj zlaćanoj kosi, i razmišljaše šta da uradi. „Dobro dete moje!“, reče joj on.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Odmah za mnom, i na svojoj strani, napisa i ona na zaleđenom oknu ono moje ime kojim su me zvali iz milošte. I ova dva rukopisa, kao ovoga časa preda mnom napisana, gledam i sad živo pred očima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On nije žalio novaca, a ona je tako rasipala čari i milošte, da je na brzo utrven put njihovu prijateljstvu. Pilo se i veselilo svako veče... Smrklo se.
»Istina, onda sam bio lud, nisam znao ni za što, mislio sam da neće biti slađega života ni bolje sreće od njene milošte... Bolan, Stanka Radonjića! ...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Pa gdje je, gdje je taj? — zapita orletica. Ma gdje mi je, kažite mi? Ja bih ga, da mi je tu, od radosti i milošte, ovaj čas pojela! Onda joj tičići rekoše da je on otišao, ali oni ne znadu kuda.
Petković, Vladislav Dis - PESME
svoje mećeš, Kad haljinu svoju držiš s puno pošte, I ti prsti, i te ruke — da l' si znala, Kol'ku radost meni nose i milošte — Da li ti je kadgod na um mis'o pala?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali, u isti mah, taj predeo pod vodama, sa večitim ogledanjem zanosno plavih nebesa, Vuk Isakovič potajno i od milošte zove Nova Serbia. Nešto kao obetovana, ne i stvarna zemlja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
21 NEGDA 23 NE ŽALIM 25 LEPOTICA BEZ MILOŠTE 27 NA GROBLjU 29 ČOVEČJE SRCE 32 ŠTO SE KASNO UVIĐA 33 HUKA... TRESKA... 34 I AKO JE NOĆ VEČITA...
Propade mi lepa misô; Tome nisam kriv. Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih grudi, Gizdavko hola, Ljubav i čežnja k tebi Nemaju pristupa...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
večernja rosa i uviti tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i ukočene!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Srećom, Francuzi nas nisu gledali strogim očima, jer su nas smatrali više kao „Enfant terrible“, kako to oni često iz milošte kažu. A u Grenoblu je utisak bio još svež, nepomućen, te su nas Francuzi rado primili.
— Gospodin ne daje takav utisak — branila me Arleta. — A zašto vas zovu Lulu? — zapitao sam. — Iz milošte. Ona je, znate, najmlađa, i svi je mazimo — govorila je ljupko Poleta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(SEZ, 19, 65). Izvanredno veliku ulogu ima j. u odnosima između momka i devojke, pri prosidbi i svadbi. Momak se, od milošte, baca na devojku jabukama (n. pesma, BV, 10, 1895, 77; upor. još starogrčku poslovicu Dіog.
Ćipiko, Ivo - Pauci
, dok izvikani rodoljubi u svojim rukama drže i brinu se za interese „golubinjega naroda”, kako ga oni iz milošte zovu. Sunce se danomice sve više i više skanjiva i za oblake zaklanja. Dani sve kraći, a vjetrovi jači.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U gornjem dvorištu, vlastelinskome gnezdu, vidim prizor pun milošte i dirljive nežnosti. Gospodar Lauš sedi na tronošcu, a njegova mila gospa Jelena, brižno nagnuta nad njim, raspravlja
Izvlače ih iz toplih postelja, omamljene i usnule, pa im šapuću reči pune milošte i ljubavnih draganja dok im san ne očvrsne.
Sada. Od bola i straha. Od strepnje. A negde drugde? Kad bi je molio da ti smrzlom i opustošenom udeli malo ženske milošte i topline? Ne bi li postala ohola i ravnodušna? Ali požuri, čoveče! Ne oklevaj u besplodnom razmišljanju.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
metci nisu bili u stanju da ga unakaze, jer sve rane koje su mu nanesene načiniše nam ga još dražim, izazivajući, pored milošte, saučešće i udvostručavajući našu ljubav.
Stanković, Borisav - TAŠANA
NAZA Slušam i slutim. SAROŠ Eto, takvu ljubav što ni sultan ne može da ima, ljubav iz sažaljenja, iz milošte, dobrog srca, ja sam nogom zgazio.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mučio se Harisijades sa sinom dosta dugo, pa kad je video da detetu bez nege i prijateljske milošte nema života, rešio da se ponovo ženi. Jedna udovica njegovih godina ustezala se, zbog tuđeg deteta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Isajlo, ili kako ga Luka zove iz milošte: Isak, Isa, zabio šajkaču na potiljak, a ruke stavio na leđa, zinuo i važno klima glavom, kao da razume ono što mu
Šantić, Aleksa - PESME
Bog zna gdje si sada i da l' živiš jošte! Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok
Evo mi sobe! O duvaru jošte Ikona visi, prašljiva i sama, I u me gleda i šapće iz rama o do6u sreće, djetinjstva, milošte. Ovdje sam prve stihove napisô, Ovdje je s dušom poletila misô Visoko, tamo gdje se istok žari.
velika je bašta, Gdje nad potocima tihim trepte jošte Leptirice sjajne mojih snova, mašta, Radosti i sreće, mira i milošte. Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa...
Taj svet je glup i slep je sasvim, Ne zna te dobro jošte; On ne zna kako slatko gori Tvoj poljub pun milošte. 16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara mašta pesnikova?
Nek te bog dugo jošte Od žege i zime štiti, Nek nikad ne udeli ti Kô meni 'vake milošte. 28 Zemlja dugo tvrda i nehatna osta, No maj cvetni dođe, pa izdašna posta: I sve kliče.
44 Ljubio sam te i ljubim jošte, Pa nek se sruši svet ceo, Iz rujina će moje milošte Buknuti plamen vreo. 45 U svetloj letnjoj zori Po bašti usamljen grem; Cvet svaki šapće i zbori.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Naporedo jezde dobre konje, naporedo nose koplja bojna, jedan drugom belo lice ljubi — od milošte do dva pobratima; pake Marko na Šarcu zadrema, pak besedi pobratimu svome: „A moj brate, vojvoda Milošu, teško me je
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca. A roditelji ga gledaju puni milošte, a iz pogleda im se razgovetno da pročitati kako blagodare nebu što ih je obdarilo takvim pametnim i čuvarnim detetom.