Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Što, niste nikog našli kod kuće? ČEDA: Čujte, majka, ja više neću da slušam te vaše savete. Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu. ŽIVKA: Pa, zete, meni ne treba klasa, tebi treba.
Te idite kod ove ministarke, pravite vizitu, te idite kod one ministarke, pravite vizitu. ŽIVKA: Pa, zete, meni ne treba klasa, tebi treba.
ČEDA: Pa ako su ministri zbunjeni, šta imaju tu ministarke da se zbunjuju? ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš. Znam, pričala mi je gospa Nata, kaže: kriza, a moj muž ministar, pa
Znaš li, Živka, sedimo tako u kafani, pa ja ustanem pa kažem: „Odoh ja malo do moje sestričine, ministarke, na jednu kafu!” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?
I posle toga gotovo da dignem ruke, kad jednog dana – ti odskoči i uskoči u ministarke. Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko.
Zvali ste me? VASA: Da, imam s tobom važan razgovor. ČEDA: Je l' to vi kao izaslanik gospođe ministarke? VASA: Nije kao izaslanik, nego kao ujak. Zar joj nisam ujak? ČEDA: Jeste! VASA: E pa?