Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
PERA: Hvala lepo, ljubim ruke gospođi ministarki. Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zbog mene. Budite samo dobri pa recite gospođi ministarki da
Uostalom, nije ni potrebno da gubi svoje dragoceno vreme zbog mene. Budite samo dobri pa recite gospođi ministarki da sam je hteo umoliti samo to da me ne zaboravi. ANKA: Reći ću, gospodine. PERA: Vi znate moje ime?
ANKA: Još sad može biti? ČEDA: Pa dobro, još sad, ali vas molim prethodno da me prijavite gospođi ministarki. ANKA (iznenađena): Da vas prijavim gospođi?! ČEDA: Da, i dajte joj moju vizitkartu. (Vadi i daje joj.
i rekla mi je tada na samrti: „Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod! VASA: A kako ti se zvala pokojna majka? KALENIĆ: Mara. VASA: A otac? KALENIĆ: Krsta.
na samrtnom času, rekla: „Sinko, ne ostavljam te samog u svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod!
ČEDA: Razume se da se zna. Zna se po imenima, ali još više po tome što je gospa Živka jedina od današnjih ministarki koja ima udatu kćer. Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao?