Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Opasao bi se, steg’o jakim kajišem pojaseve i čakšire, ušio bi mintane, i nakvasiv kosu vodom on je rukom ugladi i potapka.
stolove do zida, ljude oko njih, starojka, svekra i ostale zvanice koji se, već zagrejani pićem, zavalili, raskopčali mintane, bacili gunjeve i počeli da kašlju, krkljaju, teško uzdišu! Mlada ih i mladoženja služe.
Sem, kad je suviše prinude, ako ispije čašu rakije, nazdravivši kome. Večeraju. Počinju da se razuzuruju, mintane da otkopčavaju, kolije svlače, pojase popuštaju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!... I razgrnu pred njom mintane, koliju. Sofka, zaprepašćujući se, vide kako su samo krajevi kolije i mintana njegovih i to oni uzani porubi, koji se