Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kakva li beše tada! U šalvaricama, kratkom, tesnom mintanu sa širokim rukavima, opasana boščicom, u lakim papučicama i povezane glave, iđaše ti. A hod ti beše brz, lak.
Ja sam stajao i gledao te kako pognute glave ideš, i to u nanulama, na nogama čarape iskrpljene, u mintanu iz koga je virio pamuk... Dođe do mene, spazi me, i mesto: „Dobro jutro“ Ti reče: — Umre teta?
stegnut novom jakom košulje idem, slušajući zadovoljno kako mi luparaju nove cipele i kako šušti i krši se nova basma na mintanu. Čaršija zakrčena. Iz svih ulica izlaze i stiču se u nju. Naročito starci.
Jednako se nameštao, rukom ili laktom, da niko ne vidi, pokrivao je koju krpu na svojim čakširama ili mintanu. Obazirao se uplašeno, brzo preletao preko njihovih svilenih mintana, belih košulja, čistih čakšira.
Stegnut, opasan novim pojasom, u novim čakširama, u takođe novom i do grla zakopčanom mintanu iz koga je virila čista, bela košulja, te mu njegov mek, izbolovan vrat nežno obavijala...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
i sa srećnim, obrijanim i svetlim licem sa podbratkom i ustima, koja su mu igrala od radosti, osta samo u svilenom mintanu. Svež, jak, sa novom raskopčanom ogrlicom oko vrata u novim čohanim čakširama.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Troma, teška pokreta i koraka. Još tromija govora. Obučen navek gotovo u nove čakšire, opasan pojasom i u mintanu koji mu je bio tesan. Naročito oko široka mu i kratka vrata.
Sa ključevima ide kapiji. Već ne obučen kao dečko, nego u malo dužim, zatvorene boje čakširama, u cipelama, mintanu zakopčanom do grla i utegnutom, dugom mor-pojasu. Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas.
Kao svakad, tako je i tad obučena u belo odelo. U šalvarama i belom, tesnom mintanu, sa širokim zatvorenim rukavima. Od cele nje onako bele samo joj odskače crna kosa i više uva joj u stranu priljubljen
Ona je sedela na kamenu u sredini. Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u prostom mintanu, prostim šalvarama. Mati joj je tamo, oko zida i bunara, radila. Č̓a Marko sedeo u ćošku.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ako legnem, donese mi se preobuka a moja je već sutra oprana, osušena, lakat na mintanu okrpljen, dugmeta prišivena. I to ne iz straha što sam Turčin i što mogu zulum da činim, već iz ljubavi, kao brata, a