Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Otresita i vredna žena prihvati u svoje ruke i teške ratarske poslove... Mioni se sve činilo — doći će Sibin, pa kako će mu pogledati u oči kad zateče svoju kuću rasturenu i pustu!...
Nema dana kad se koji od njih ne svrati kući Mioninoj — da joj pomogne štogod. Najviše je pomagao Mioni mlađi brat Sibinov, Jelenko. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: — Zašto me, snaho, ne poslušaš?
Nikad, dešo, nikad!... Jelenko samo slegne ramenima, pa zajmi ralo i volove, te ode na njivi da uzore Mioni koliko joj treba za usev.
Hvala bogu, dečica su Mionina zdrava i vesela, razborita i vredna. Odevena su kao iz najbolje gazdinske kuće. Mioni je puno srce kad ih pogleda. — Tići moji lepi!... — šaputala bi često, uzdahnuvši.