Jakšić, Đura - PROZA
Ja ću umreti...“ Siromah otac osećao je da će skoro dan pokoja doći, dan večitoga mira. U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju?
Opraštam se sa ostarelom namigušom, sa oklepanom cenzurom... ...Daj joj, bože, večitoga mira, Jer u tome groblju ima i vampira. Sad, gospo, znate moju tajnu... E, tako je to!
Jest, i to je istina bila... Stari begunac, kad nije mogao u svojoj domovini naći mira ljubljenoj saputnici mučnoga života, doveo je u novu otadžbinu, da joj kosti od nemačkoga gaženja sahrani..
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije „Non si vede quel che si possiede, per che si mira quel che si brama: Ne vidi se ono što se ima, zašto se gleda ono što se želi.
Naravoučenije Nek se ne uzdamo da ćemo ikada mira i pokoja s onima moći imati koji između sebe nisu kadri u miru i slogi živiti.
i od pametozlobija za prve obide nikakvo se dobro ne rađa, nego zlo i nesreća i njihova i naša; a od blaženo|ga mira, slatke ljubovi i soglasija, opšte komšijsko blaženstvo i blagopolučije proizlazi: zato sve prežnje mrzosti i obide
A u vreme mira krov človečesku proliti i života ga lišiti, — takovi niti je kad verovao niti veruje Hrista, no samoga dijavola, kome
” Ovo je prekrasni pozdrav! Ali valja čisto znati da oni koji uvreme mira tuđe nepravedno grabe i otimaju i druge lupeškim načinom ubijaju, oni su za vešala.
Ali će se pokajati? Onaj pokajati koga je srce tako opoganjeno da u vreme mira čoveka može ubiti, — nikad doveka! On ne zna šta je pokajanije, nego samo u vreme bolesti laže, i hoće boga da prevara.
” Pruži vrat i poizdigne glavu, kao da nešto iz daleka vidi: „Evo i naših pasa gdi uprav ovamo trče, i nose nam novine mira!” „Pasa!” — vikne lisica, pak beži na sve četiri noge koliko igda može skačući.
S.: To nije za nas, jer smo se mi odrekli mira, žene i familije. K.: Svega ste se odrekli, a naše se kese ne mogoste nipošto odreći.
Kad ste se nas odrekli, što ćete među nami, i što nam mira jedanput ne date? Kad mi od vas ništa ne ištemo, ne ištite ni vi od nas, prođite se nas i okanite. S.
beže, zašto | „k o j e p r i č a s t i j e s v j e t u s m r a k o m ”, mudrosti s varvarstvom, i duhu krotosti i mira s svirjepostiju i s nemirom?
zlo i nepravedno tvorili, inateći se i mrzeći u sami sveti nedri i naruča evangelskoga zakona, koji je izvor ljubovi, mira i dobrote.
ili latinska, može biti Hristova cerkov; a ona koja goni i udručava nipošto ne može biti, zašto je Hristos bog mira i ljubovi, a ne vražde ni gonjenija.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
daleke putove i kod kuće mirno sedio i u mojoj bašti voće kalamio; vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet opšteg mira; s carevima govorio sam slobodno, a katkad zbunio me je govor prostog kmeta; gonio sam neprijatelje i bežao od nji’;
Od ti̓ naši̓ zahtevanja nešto Turci ostavljaju, general dodaje da bi kako do mira doveo. I bilo je mnogo prepirke od obe strane, ali od Turaka manje, jerbo se stide i poznaju svoju krivicu.
) Siroma general malo nagibaše i na tursku stranu i trudi se, da bi kako došlo se do mira, no mi često pogledamo na ono što se nadamo, dok opazismo u Topčideru dimove. Skoči Katić aki bi ne znao.
” Usta i Crni Đorđe i reče komandiru Ćeneju: „Gospodine, oprostite na vašem trudu i dolasku, al̓ od mira ništa nema, i odsad ćete čuti i viditi bojeva, i zbogom!
Zato ti ukratko kažem, da četiri dahije dokle gode nama u ruke ne dođu mrtvi ili živi, nikakva mira dotle nema, niti o miru govori! I zbogom!” — Vezir Bećir-paša uplaši se, i reče: „Beg-Đorđe, otur! otur!
— A Karađorđe, kad sve sasluša, reče: „Ene-de sad! Zar vi mislite tako da se umirite, pa kućama. Nema tu mira, odsad će da budu bojevi veliki. No ti spremaj, pak idi kud si pošao!” (tj. u Rusiju).
jerbo bi svoj prijateljski s Portom traktat pokvarili, samo da će nas i Turke pozvati da pomire, — vidimo da je od mira slaba nadežda, počnemo se razgovarati o Rusiji, premda nam austrijski car kroz prste gledi a liferanti za novce svašta
Sedi paša, alaj-beg, novski kapetan Musta-beg i više Krajišnika pod čadorom. Onda kapetan poče: „Pope, od našega mira i ugovora nema ništa, kad vi među sobom niste složni.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sklanjao bi se da ga ne diraju; molio bi i preklinjao i gore od sebe da ga ne vuku po sudovima, da se parbi s njima... Mira radi popuštao bi pa ma štetovao...
— Ide vrijema i nosi vas meni na peškeš!... Oči će vami iskakati od mojega blagoslova!... Ja vam donosim takoga mira da vas posle ni bog neće moći izmiriti... Došao je kurjak do ovaca... 7. RASCEP Ivan stiže doma.
A ko jedanput dušu izgubi, taj je više ne povrati. Nema toga blaga koje bi moglo kupiti mira duši. Ivana su žmarci prolazili od ovih strašnih reči popinih; on oseti svu težinu nove dužnosti na svojoj duši...
15. DVA OCA Miloš se bio strašno poplašio. Onako strašna zapovest Kruškina nije mu dala nijednog trenutka mira. Išao je kao lud. U dubini svoje duše osećao je da je Jelica u pravu. On je nju ispod rođenog krova oterao.
Ali u kući nije imao mira nego izide u voće, pa iz voća pogledom punim pakosti pogledaše na kuću Aleksinu: — Vala, i tebi je odzvonilo,
Dučić, Jovan - PESME
Vidim vrh zvonika; to crkvica mala Viri iz maslina, topola i iva. Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni.
MEĐA Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira — Ko čeka na međi? O, ta Najveća tajna što traje: Granica dveju lepota I dveju sujeta! Šta je?
A strašna međa šta znači, Što deli pokret od mira? Šumna je reka, kad smrači, Od svojih obala šira. LIRIKA 1943 ČOVEK GOVORI BOGU Znam da si skriven u morima
Koliko je šuman eho moje laži, Da ne prenu nikog udarci mog srca! I koliko mira u reči gde grca Cela jedna duša i san od sveg draži!
Svud oko njega vladala je duboka vodena tišina. To je bilo mesto večitog studenog mira i gluhe nepomičnosti. Voda je bila u visini nešto beličasta, srebrna; mora da je visoko na površini bila pala teška
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A, posle — ja ne mogu kazati ono što se mora osećati. Na to se tuže i veliki ljudi — a ja neću da sam veliki. Hoću mira, hoću slobode, da je trošim bez računa i bez uživanja kao masaroš koji danas dâ na karte pola imanja ne vodeći računa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je svakome poznato, njihova hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost njihovih krava. Ali je zato i bilo svašta.
— Kod Piškelesovice na roglju, u Bečkereku, treća kuća od apoteke. — Baš neću imati mira dok i sebi ne kupim... — Jest, vrlo lep cic! Niste vi prvi kojoj se dop’o. — A je l’ ostalo još u komadu?
gospodina episkopa u Temišvaru, i kako su obe popadije primale zaključke toga, tako da ga nazovem, Temišvarskog mira. Nikada valjda s većim nestrpljenjem nisu očekivana oba popa nego ovoga puta.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Vi mi ležite na srcu — baš mi ležite na srcu kao kakav šarančić, pa se po njemu praćkate, zato mi srce nema mira. — Ha, ha! — Nemojte se smejati! Ja iskreno mislim.
Čekmedžijić otvori i čita: Dražajši moj! Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.
Starica još u začetku procesa umre. Jefta je za materom jako tužio, a proces mu također već dušu pritiskao. Nikad mira! Poče i on kunjati i dobije suvu bolest, koja je poduže trajala. Ipak je podleći morao, a kraja procesu nije dočekao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i pozdravi na svim a stanicama kuda je sanitetski voz prolazio, cveće i venci
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I sve dok nije stigao do parade, nije više nikom dao mira. On se okretao i vrteo oko Engelshofena i dovikivao i svojoj pratnji u idućim kolima.
“ „Ti si mogao mirno živeti, u mitropolita serbskago rezidenciji, ali ti nije đavo dao mira. Hoćeš u Rosiju. Za polkovnika! E sad drži! Potpisao si!“ „Potpisao sam svoje dečice radi!
Ali se i ona sad pojavi u Pavlovom sećanju. Pri kraju prošlog rata – za austrijsko nasleđe – posle zaključenja mira u varošici Eks, godine 1748, jedna pozorišna trupa, iz Beča, zalutala je bila čak do Temišvara, pri svečanostima, sa
tera, da ih na hungarske spahiluke naseljava, da ih u paore pretvara, da se toliko naroda seli, i ne može da nađe mira, ni krova nad glavom, otkud onda da njihova Mitropolija njihove selidbe ne odobrava?
Sve bi krenulo da može. Ko ne bi krenuo, kad bi znao da nas negde nešto lepše čeka? Petar, kome đavo nikad nije dao mira, zapita onda, glasom novorođenčeta, Trifuna, da li se i gospoža Kumrija i ta njihova rođaka, udovica Zekoviča, spremaju
Ušao je u kuću Trandafilovu dozivajući domaćina, tiho. Bio je željan mira, žalosti, bio je željan da provede, dan, dva, u razgovoru sa Trandafilom, koji mu je bio pomogao da svrši svoje
bio tako drzak, prema Rusima, od prvog dana, a ipak zadobio, očigledno, naklonost Kostjurinovu, tako brzo, nije davalo mira tom mladom, plahovitom, čoveku, koga je morila nezasitljiva želja da zadrži komandu očevog puka.
Stanje, u kom se Petar nalazi, dabogme, nije prijatno, za mladog oficira, ali će proći. Treba mu samo mira. Uzbuđenje može, mnogo više, naškoditi Varvari i njenom detetu koje ima da rodi idućeg meseca.
Teodosije - ŽITIJA
A prot i svi s njim pritekoše, i videvši kako je grob svuda ispunjen vrenjem mira, i zadivljeni obiljem istočnika koji je tekao na zemlju, a ujedno i užasnuti, ostavivši jutarnja pjenija, sa strahom i
i videvši na njemu dar proroštva — kada ih je pozvao na spomen oca svojega, jer je unapred znao za čuda izlivanja mira od njegovih svetih moštiju koja će Bog učiniti, te je rekao njemu: „Kada proslavi Bog slugu svojega, oca mojega, biću
ispriča mitropolitu o blaženom Savi i o njegovu ocu prepodobnom Simeonu, govoreći kako ga u našem naraštaju vrenjem mira od svetih moštiju njegovih proslavi i čudesnim učini Bog.
I tako se sveti ljubazno rastade sa mitropolitom, i svrši potrebno za manastir. Staklenicu pak mira od svetih moštiju prepodobnoga svoga oca, koju nošaše, posla ljubaznome svome bratu samodršcu Stefanu, i napisavši na
I tako se opet vrati u Svetu Goru. Kada su poslanici stigli u srpsku zemlju, donevši staklenicu svetoga mira sa pismom, dadoše samodršcu Stefanu.
Sa ovom verom se i on uzdaše da će mu Bog dati sve što bude molio, i kao što je u Svetoj Gori čudotvorenjem i izlivanjem mira učinio čudesnim prepodobnoga oca njegova, tako se i u srpskoj zemlji pred sinovima i narodom njegovim smelo nadao da će
više trudio da ga Bog proslavi i da sada svi ugledaju darovanu mu od Boga počast blagodati na nebesima, izlivanjem mira na zemlji iz svetih njegovih moštiju.
Javi nam po Božjoj ti zapovesti bogatstvo koje imaš od njega na nebesima. Izlivanjem mira uveri decu i narod svoj na zemlji, kojim pomazavši se i obogaćeni obradovaće se, a moju dušu od žalosti neposramljenu
grob, od zlata skupoceniji, kako je blagodaću Duha Svetoga ispunjen mirom kao mnogim vodama, i kako odasvud šumi vrenjem mira. I ustrašivši se, a ujedno zadivivši se, tražio je od užasa pomoć, vičući: — Gospode, smiluj se!
A Bog mira i ljubavi molitvama svetoga oca našega neka bude sa svima vama i nama. Amin.“ Samodržac i svi blagorodni čuvši ovu
poslanice, taj preveliki grob prepodobnoga navodni se blagodaću Svetoga Duha kao morem, prelivajući se vrenjem mira, i izlažaše kroz sve prvašnje izvore, tako da nisu uspeli da ga sabiraju u časne sasude, nego je i crkvu napojilo i
Jer znate koliko se molismo i plakasmo, i kako nismo bili uslišani da budemo obasuti milosrđem izlivanja mira. A sada samo rečju jednoga ka drugome u Bogu, poslušanje iznad prirode razumeste.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali je za to potreban jedan period mira, jedna era demokratizacije, u kojoj treba prosvetiti narodne slojeve, naročito u Bugarskoj.
U toku kratkih i privremenih periodâ mira glavno zanimanje dinarskih plemena bilo je i ostalo do današnjih dana stočarstvo.
Posle Požarevačkog mira (1718) oni su zauzeli celu dalmatinsku Zagoru, Dalmaciju u njenim današnjim granicama: „Nuovіѕѕіmo acquisto“.
Osim toga su Turci, koji su pre Karlovačkog i Požarevačkog mira držali veliki deo jadranskih oblasti, naselili, naročito po dalmatinskoj Zagori, mnogobrojne dinarce iz Bosne i
Artur Evans je dobro zapazio da je u toku dvanaest vekova mira i reda bilo češće u dubrovniku nego u Mlecima, i da se ova sloga objašnjava mudrošću vlastele i naroda koji su bili
Ali podražavati zapadnoevropskoj kulturi ne znači dati dokaza o stvaralačkim sposobnostima. Period dužega mira već vrlo povoljno utiče na materijalni napredak.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Antom, kao čovekom od iskustva, i oni su zajedno doneli zaključak da svu tu korespondenciju spale u interesu vašega mira i spokoja na onome svetu. MARIĆ (sa užasnom odvratnošću): Vaš zet će to posvedočiti? SPASOJE: Da!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Onaj se još znojio po temenu i po tome sam znao da se plaši. Od nekog ko iz čistog mira ili dosade zavitla knjigu nasred časa uvek je moguće očekivati i nešto gore.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Drma Čamču, ne dâ mu spavati. Čamči nije na ino, razbere se, i počne opet koješta preklapati. No, on opet ne dâ mira Krečaru, probudio ga. — Kad meni ne daš spavati, ja opet ne dam Krečaru. Šta si me probudio, Čamčo?
Tako im u razgovoru vreme prođe, pa opet svaki svojoj kući. Gospodar Sofra nema mira ni danju ni noću. Već su dve nedelje prošle, pa nikakva glasa. Još ako za nedelju dana ne dođe, onda će ga kurentirati.
I taj medaljon će Šamika uvek u džepu kod srca nositi. Moli oca da mu dâ za neko vreme za ženidbu mira. Prolaze dani i meseci, a Šamika jednako preživa staru ljubav.
Čija je sramota nego moja? Daj mi promišljenja. — Ta, lopov, ubiće vas jedared! — Već sam i onako ubijen. Daj mi mira! Ode Čamči. Još niko ništa ne zna o toj stvari. Šegrtu je zapovedio da se ne usudi kome god o tome govoriti.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ovaj svet sklada, mira i obilja, nezamisliv je, kažu nam blagoslovi i zdravice, bez brojnog i muškog potomstva. Deca, posebno muška,
Tokarev, S. A., „Magiя“, Filosofskaя эnciklopediя, t. 3, Moskva 1964. Tokarev, S. A. (red.), Mifы narodov mira, I—II, Sovetskaя Эnciklopediя, Moskva 1987—1988. Tolstaя, S. M.
a ego podarki (pirog i žarenый cыpletok) — žertva vilam, čtobы oni dopustili perehod rebenka iz čužogo, vnešnego mira v svoй, čelovečeskiй socialьnый.
Matavulj, Simo - USKOK
Mi tebi hljeba i vina, a ti nama dobra i mira! — Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu gostu.
Znaš, Janko, da je sinovac vladičin, Joko Perov, posjekao dvojicu tijeh uskogaća, pa mu danas u plemenu zato ne daju mira, no ga zadijevaju!...
koji ima svoj dvor i dvorane i gardu i doglavnike, ma kako to skromno bilo, a ono sada doznade da je vladika u vrijeme mira skroman bogomoljac, koji živi u manastiru, koji gotovo nema nikakve svjetske vlasti.
Ojađena Stane Serdareva imađaše gladu između kneževe i Mrgudove. Janko se oporavljao, ali nemađaše mira u duši. Prvijeh dana hodaše po Međuvršju, toj travljivoj dubodolini između Lovćena i Štirovnika.
Janko nemađaše mira, jer ljubljaše Milicu svom silom svoje mlade, napaćene i čiste duše, a izgubi nadanje da će se ona njegovom nazivati.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ljubav je dodirnuta i u Petlićima, i u Koči, i u Momku i po, i to ljubav prema devojčici, koja se jedanput zove Mira, drugi put Palmoliva, treći put Kosara.
Svest o avanturama koje su pojedine reči prethodno doživele modernom pesniku nikad ne da mira. Parodirajući, pesnik se igra.
Ljudi koji rade i tvojim radom upravljaju, ljudi koji su rat ratu objavili, a od imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima dočekati mnogo jaču silu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
od 1848, jesu godine odmaranja od dvadesetpetogodišnjih ratova između Francuske i Evrope, doba trajnog evropskog mira, kada su narodi najzad dobili priliku da se posvete radu i kulturnom napretku.
i javni život u njoj bio je prigušen, ali je ipak bilo izvesnog materijalnog napretka i osećale se srećne posledice mira.
života Napoleona Bonaparte, Budim, 1822; Istoriя naйvažnіi politični evropeйski priklюčenія otъ Vïenskogъ mira 1809. do 1821. god., Beč, 1823; Kratka vsemіrna istopіa (Budim, 1831).
1859. godine Austrija je pobeđena na Mađenti i Solferinu i prinuđena, radi unutrašnjega mira, da daje ustavne slobode i da popušta narodnostima. Od 1860.
zavitla, ali te orgije reči i boja, ta visoko podignuta nota najzad zamara i čitalac zaželi malo više prirodnosti i mira. Jakšićeve mane su samo preterane njegove vrline. On se nije mogao umeravati u svome lirizmu i živopisnosti.
Milićević, Vuk - Bespuće
i prazne noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna, slušao puckanje rasušenog starog pokućstva i glockanje koga miša.
“ „Ona je dakle ravnodušna,“ pomisli on. „A ja ne jedem, ne pijem, ne spavam, bez i jednog časa mira i počinka — misleći neprestano na nju.
Radičević, Branko - PESME
ranu velju, Lego tako, pa lego inako, Al' ne dođe sanak mi nikako, Sad se tamo, sad amo premeći, Al' nikako tužan mira steći, Srce plamti, glava strašno gori — Časi, časi, ala ste mi spori!
“ Momci čili podvikuju: „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice, Dede, brate, ijujuj!
I ako je kao što se zbori, Onda bogme u čas ponajgori, E đauru nije još do mira, Vojsku kupi, sve najbolje bira, Gradi sprave, kakve još nikada, Kô da hoće baš amo na grada, Tako zbori i tako se
Ta žiću mira Bog za odmor dade, Al' je l' tu žića, de s' kosti olade? Meseca eto, te nojci pomaže, Te žiškom svetu oće da nàlaže,
već je snagu pobrô, Pa odgovori: „Stojane, e dobro, Nek prema glavi jednom nas zasvira, Jer donde nema ni jednome mira.“ Te pušku lati, a izmeri polje: — „De pali prvi, za tebe je bolje!
Ja i Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenje, rastovik i cerje,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Još on pita! — okrenu se djed meni i Žutiji kao prisutnim svjedocima. — Nagrditi čovjeka iz čista mira, reći mu da je konj ... Ispod gustih Samardžijinih obrva odjednom prosinuše stroge tužne oči.
Šta je za seosko momče bio kamarat u ona leka vučja vremena, to se iz čista mira, trijezno, ne da iskazati. Valjalo bi tu namaknuti pred oči kakvo mlako jesenje veče u kome šušti prezreo kukuruz,
Iz čista mira istjerao je iz našeg dvorišta seoskog poljara Danu Terziju, a ovaj, uvrijeđeno se povlačeći niz puteljak u strnjištu,
kratko vrijeme stigao je da se popsuje s knezom, zapeo se za popa, digao toljagu na iznenađenog lugara i baš iz čista mira napao pred školom učitelja, i svašta izgovorio i njemu i „onome ko ga plaća“.
istorija svake kuće i svih njenih stanara, godine i deseci godina nabacani jedno preko drugog, sve pod prahom konačnog mira i pokoja.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Eno ih gde poređani jedno do drugog stoje na sanduku. Naročito cipele, — one mi nikako ne daju mira. Žute se, cakle, i miriše im đon na điriš. Čim ode majka na pazar, zatvaram sobu i oblačim se u novo.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
smo mi, srećne kćeri srpske I sve devojke vlaške i mažarske; Nećemo se više bojat’ manastira Nit božijeg odricati mira. Ljubov čistu nećemo gasiti, Nit’ jestestva zakone gaziti. Blago nama, mi ćemo bit’ majke I rađati CESARU junake.
Kostić, Laza - PESME
Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa do Nila. Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj
Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od Misira. Danju, noću pohodi ga, s njim dolazi Valadila, da i ona vidi de će večni
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te je naćeralo da mi ne daš mira! — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovde da umrem nego tamo.
Mi nijesmo čuli, ma eto odozdo uz polje trče i naši psi, valjda i oni nose glasove od mira. KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI Jednom se dogovore psi te oglase rat vucima. Vuci prime rat, pa se počnu spremati.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Nas dvoje jači smo od njega. SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira... JEVREM: Protiv mira, tako je; ali koji se žrtvuje da se poredak održi, dobija dekoracije. Dosta.
SOFIJA: To bi bilo sozakletije, a vi znate, koji pravi tajne dogovore protivu opštega mira... JEVREM: Protiv mira, tako je; ali koji se žrtvuje da se poredak održi, dobija dekoracije. Dosta.
(Uzme Gazdin čibuk i puni lulu.) Pravo ima Ilija što je postao pandur, bar puši raat, a ne „Vučko, Vučko!“ da nema mira. (Međutim je zapalio lulu, povukao dva dima, pa onda ostavi, uzme jedan ćilim, prostre i izvali se pušeći.
STANIJA: A odakle si ti, kjerko? PIJADA: Ja sam se rodila u Pancevu. Moja tetka nikako mi nije dala mira, nego da dodzem ovamo. STANIJA: Lepo devojče, škoda što ti je pokvaren jezik. PIJADA: Kako pokvaren?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
leti li leti, pa vataš poslednji trolejbus za tvoj kraj i posle se prevrćeš u krevetu, jer ti svi oni prizori ne daju mira, sve ono bogatstvo i sav onaj lepi svet, svi oni izlozi, a još ti nije jasno da si najskupocenija ogrlica u varoši,
Zašto ne bih mogla, na primer, da iz čista mira malo pričam o jednoj devojci s naočarima ogromne dioptrije . . (najmanje minus dvesta ili blizu te cifre), koju sam
Oni protiv rata? Na časnu reč, nateraće me da ja jedina budem protiv mira, jer već mi kao nešto dolazi da lepo isfuram na ulicu sa transparentom na kome će pisati „Dole mir, odvratna
ona što upotrebljava parfem Helena Frankeštajn), do nje je sedeo neki Mikica, pa Burza i Sule, kao odjedanput, iz čista mira, izvukoh Snežanu za rep.
“ pa zbog toga bio kritikovan i oduzete mu točkice počne iz čista mira da vrišti i čupa ono malo kose što mu je preostalo (a imao je još za jedno tri do četiri pranja!
Posle jedno petnaestak dana stvari su ipak nekako sređene i mi ga najzad pitamo što mu ono bi iz čista mira? — Neću da pokupite komplekse siromaštva, eto, to je u pitanju! — odgovara on ponosno.
Vraćali smo teretne kompozicije pune dekapiranog lima tamo odakle su i pošle, zbog nas su ljudi iz čista mira putovali u Tokio, raspustili smo celokupno predstavništvo ANEX-MANEXA u Frankfurtu na Majni, s motivacijom da je „bolje
— imaju koga i da vide: došao im simfonijski džez-orkestar sa najnovijim tačkama u goste, onako, mislim, iz čista mira, spontano kao abortus, a tu nam je i naš popularni onaj Kakose zvaše , pa se oni tipični isprovodiše bolje nego njihov
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Tmurnim smiljem depresija iz nizije tupo zija. (Blag predeo zavičaja plane senkom od očaja.) Nigde mira niti Kuće a Mošti su putujuće. Dalek ratar, divni Kneže, u ralicu lastu preže. Pastorala: stoka, pastva.
Pojmovi, stvari, njina imena olovna, siva, nejasnog sklopa nemaju mira nijednog trena: smiču se listom s Knjige života.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: O, iz drage volje. JELICA (otide u drugu sobu). ALEKSA: Ne da mi vrag mira! nego oću i francuski da znam. Sad ne bi ništa drugo trebalo nego da me uvati, pak da mi dâ put.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kraj bukve leži njivica prosa, po njemu, jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!
crn, zao, imenom Ćira, pun oštrih bodlja ko divlja ruža svakoga dira, sve ruku pruža, taj ne da, bogme, nikome mira.
Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.“ A evo dotle lopova Žderka, đavo mu ne da mira, po njivi šeta popreko-uzduž, klipove zrele bira. „Alaj ću noćas nabiti vreću! Ovoga hoću, ovoga neću!
“ „Ko li je da je, dabogda pukȏ!“ zalaja Žuća u gnevu slepom. — „U snu mu ribe ne dale mira, platio gozbu glavom i repom! Lovio gladan muve po zraku, sedio vazdan u mravinjaku!“ „Ko li je lovac neznani bio?
„Ovo je, druže, u pismu vele, najbolji dečak Afrike cele crnci vam listom uspeha žele. „ Preksutra poštar ne dȃ mi mira, stigao dečak čak iz Sibira i uza nj pismo, u srce dira: „Najboljeg đaka sa reke Lene, šaljemo tebi, nema mu cene.
Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane. Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u dnu tvoga vira. Utopljen u snove zlatotkane vodio sam svate u Hašane.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Njegova žena i sestra sviraju u četiri ruke. Lepo je provesti veče usred toga domaćeg mira. — Ali ja mislim da je zaista glavna sreća pogoditi šta treba činiti, u opštu i u svoju korist.
— Ali dotle, dok to ne dođe, jedna zemlja ne može dopustiti da je druge ugnjave, jedino što čeka da dođe vreme pravoga mira. — Sigurno... Zamislite, ja sam danas kod vas, na vašem ostrvu, koje je jedinstveno u svojoj prostoti i lepoti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
19 MOLITVA 21 MOLITVA 22 U NOĆI 23 U OSAMI 25 ZVEZDA 26 ANĐEO MIRA 27 IV 28 LASTAVICE 29 ZADOCNjENI PUTNIK 30 POSLEDNjA RUŽA 31 U BERBI 33 JESEN 35 U POZNU JESEN 36 SUMORNI
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase — I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već — i
Tiho, k'o uzdasi, Izumiru svetli glasi... Laku noć! MOLITVA Kad za goru sunca zađe, Kad utrne beli dan, I sve živo mira nađe, Što ga blagi daje san — Tad molitva Bogu leti, I novu mi daje moć: Pošlji meni, Bože sveti, Slatki odmor, laku
Samo jedna trepnu, Pa je pokri mrak. Čija beše zvezda? Bog jedini zna! Spokojna je, mirna, Vasiona sva. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada i sve živo spava, Na starome tornju ponoć otkucava — I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Ona grli sina svoga, I oboje slave Boga. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
u kojoj dejstvuje samouništavajući ćef dobre su naše šanse ako ne pitaju svakog od nas šta si radio za vreme mira i ko si ti u stvari teško je reći dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
) ADVOKAT: To su izvesno oni? Ja nisam rad da me sretnu ovde. DANICA: Zašto? ADVOKAT: Ta, dosadili su mi. Nemam mira od njih ni u kancelariji ni kod kuće. DANICA: Pa to ih vi poznajete? ADVOKAT: Da, upoznao sam ih.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
To vam je kao neki obuhvatni napad. Ovamte Cer, onamte Šabac... mica trakalica!... Čudio sam se samo sa koliko mira i prisebnosti govori, čak celom razgovoru daje šaljiv ton. Neobjašnjivo mi kako se neko može šaliti kada ljudi ginu!
Preko dana ne palimo vatru... Tek sada... Setih se tada baterije, gde se služba obavlja kao za vreme mira. I još nalaze da im pasulj nije dobar, pa zamiču u selo za kokoške.
A dežurstvo nam izišlo navrh glave. Unutrašnja služba obavljala se kao za vreme mira. Po ceo dan su svirale trube. Dežurni su izlazili višim starešinama na raport. Noću se razlegalo: „Stoj!... Ko ide?“...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Misli, te crne misli nikako da je ostave, no joj zagorčavaju svaki trenutak, svaki pokret. »Što mi ne dâ Bog mira, misli ona, da se bar sita naradim sa svojom decom ? Sad vidim kako veliko zadovoljstvo i utehu čovek nalazi u radu.
Dotle su uradili vrlo, vrlo mnogo, prešli su sve važnije radove, kad opet nestade mira u srcima njihovim i nastadoše drukčiji dani.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
) JELISAVETA: Nisam ja, znači, bila bez razloga onako uznemirena! Pakujemo one stvari, a meni nešto ne da mira, ne da mira, prosto me tera na ulicu! Ko da me neko uzeo za ruku i odveo pravo pred onu kuću!
Pakujemo one stvari, a meni nešto ne da mira, ne da mira, prosto me tera na ulicu! Ko da me neko uzeo za ruku i odveo pravo pred onu kuću!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
DITIRAMB Stoleća te digla razapetog. O rode blagosloven bol. Slavu sam pevo mira svetog, koje toči ubica ohol. Tebe o rode jer veseo mreš, a smrt je samo čast, gusle ne daju da za život zreš, za
Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe mira, grob. Bogovi, na plećima sa oblacima tamnim, bolovi i mora sa valima pomamnim, pređoše po njegovom belom licu bez
I, tako, bez bola, vratiću se, bolan, voćkama naših polja. I, tako, bez mira, patiće gorko, mnogo šta, od mog dodira.
I sad, u toj brdini tvrdoj, bez smisla po krvi rasutoj, ne samo da senima svojim ne nađoh mira, nego ni za tuge, što se rodih da ublažim, ne znam više šapata, pogleda, ni dodira! U Serbii, zornjaču tražim.
Veli, mojoj materi: „Bolje piše od mene Mića!“ Kad sam se razboleo od šarlaha, doneo mi je srpski prevod Rata i mira (ili mađarski prevod) i ja sam taj roman pročitao za dan i noć, iako je moja mati tvrdila da zbog toga može da nastupi
Reći će neko: kako može socijalist biti tako ciničan, i da li će, na taj način, ikad biti mira? Ja znam samo da, ako baš treba nekog voleti, onda ću vodati one koji su najviše patili. A to smo, zasad, izgleda, mi.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NESANICA KUVAJTSKOG EMIRA Strah kuvajtskog mira Od socijalnih nemira: Kad grom pred kišu grune, On pomisli: „Evo pobune, Ustaju stari i mladi, Da šiju zavrnu
Sve je to čudno, ali tu nema šta da se bira, I ne umem da objasnim šta to znači: Odjednom, bez razloga, iz čista mira Vidik se smrkne i zamrači. VETROVITO JUTRO Sunce tuče u bogaze, Sjaj kroz lišće pljušti.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Amin. POHVALA SVETOM KNEZU LAZARU Va krasnih mira sego vaspital se jesi ot junosti tvojeje, o novi mučeniče kneže Lazare, i krepka ruka Gospodnja va vaseh gospodah
Rakić, Milan - PESME
Hoće li me naći među njima tvoje Bistre oči, draga? Hoće l̓ iz kondira, Ko preteča skromna večitoga mira, Pasti kap na rane što zjape i gnoje? Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne.
crne, čiraci, i čoja, Sve to tako grubo i surovo dira I gnusobom vređa osećanja moja Pred skromnom lepotom večitoga mira.
rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek dâ tvojoj duši blagotvornog mira. U poljima snežnim rođene ti grude, U hudome grobu pod ubogom jelom. Spavaj!
U svađi je prošlo pola dana, U pomirenju mučnom, pola noći. I bežao sam iz našega stana Tražeći mira u poljskoj samoći.
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvone zvona s tužnog manastira.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
smirimo dvije porodice, Velestovce i Turke ćeklićke, pa Bajice i bratstvo Aliće, — da radimo da ih pomirimo al' od mira vjeru uhvatimo. Ja ću prvi poći pred kumama, ja za glave bratsko mito dati.
Pandurović, Sima - PESME
I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka Večnog gde lagana Časove opšteg mira broji. U vreme plavih jorgovana, Kad s cvećem pupi čežnja nova, U doba rânih majskih dana Dogodila se pesma ova.
Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o.
Na sve strane mračna zima steže. Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže. Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše!
Kad pričešće dođe duše koju zvona Zovu večnom carstvu čistote i mira, Ti si moje vere velika Madona Pred kojom se celi iz svetog putira. Što živimo duže, vezani smo čvršće.
više, da je sve to groblje, Humka do humke, koje vreme gradi, Pod kojim leži okovano roblje Večitim lancem samotnoga mira. Snaga, i polet, vedrina i lira — Ništa!...
Moje sile mlade Žive životom starog robijaša, Ne žele život promene i bola. Ali zar im ni ja ne dam mira više? Sklonjene od bede sred mrtvoga dola, Sklonjene od čame, od vlage i kiše, Ja videh da ih težak nemir poče Da
I moja je duša sred ponoćna mira, Dok bezbrojnih zvezda trnu zraci sani, Duša krupnog, starog haldejskog pastira Što kraj svoga stada sniva na
Dobar će nam biti novih dana stan; I u carstvu mira, gde je san i muk, Mi ćemo se naći, kao noć i dan, K’o dragan i draga, k’o eho i zvuk.
I dok naša srca zagrljajem mira Mračnoga i teškog leže na dnu groba, Strasti su povele orgije svog pira I nas, jadnu decu svoga sramnog doba.
strepnje i straha i muka Retko kad se misao dotakla: Da si izlaz iz životnog pakla, I uteha, i velika luka Večnog Mira, Istine i Pravde. TEZA Raskošna dvorana... Svet, muzika, sveće...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
nego da siđu dolje, jer je mir između sviju životinja, pa joj pijevac rekao: „Eto i naših pasa đe idu i nose glasove od mira!“ Misli da će mu snom proći — kao lisicu.
Živ biti ne mog’o, živ mira ne imao, dok meni ne doš’o i mene ne vidio, i sa mnom ne sast’o i ne progovorio sa mnom, — tankom, visokom, bijelom,
Sveti Sava - SABRANA DELA
činimo ne štednje radi neke, kao što neki misle, i škrtosti radi, nego da ne bude to među nama da se oskudeva na račun mira bratije naše. Jer koga radi žurimo ovo da steknemo, ako ne radi vaše vrline, braćo moja, kao što rekoh?
A Bog mira, prizivajući nas u večnu svoju slavu zbog mnoge njegove i neiskazane dobrote, neka usavrši sve vas i utvrdi u svetoj
rodi veća od svih zemnih, jer Boga sve tvari i Tvorca u svojoj utrobi smestivši, njemu pomoli se milostivo, jedinstvom mira dobro ustrojstvo i tišinu crkvama da pošalje i da se sačuvamo od svake bede i tuge! Svetilan.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Idemo tamo odakle smo i došli, u groblje. A ti, usrećitelju! Žive nas urniso, a ni mrtvima nisi nam dao mira! Zbog tebe i mrtvi moramo da čipčimo! Pedeset godina, a ni žensko, ni podvarak...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Tiska se kroz narod i za hudim svojim starcem pristaje i ljudma mira ne da. Polazeći iz korablja, zapitam šta sam dužan za prevoz platiti.
i blagi muž ne samo s velikom prijatnostiju i ljuboviju to što ja prosim dozvoli mi, nego, kao da smo se ot složenija mira poznavali i ljubili, moli me jošte da dođem uzeti i kvartir baš pri njegovoj sobi u školskim domovom pri cerkvi Svetoga
razboritost slovestan — razuman slovo — reč, beseda, jezik, propoved složenije — stvaranje, sastav složenije mira — stvaranje sveta slučavati, slučiti — dešavati se, desiti se smatrati — gledati smiliti se — dopasti se smotrenije
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Majstora Lovrića, u mladijem godinama, otpravi općina na silu „u soldatiju“, jer cijela varoš nemade mira od njegova bakočenja.
Ajme meni! Kako nisam umra na mistu!... — E, sad se već nema rašta kriti — poče Balegan. — dosad sam krija radi mira domaćega, a sad se već nema rašta kriti! I ja sam ga vidija! Možete zamisliti, kako to tek prenerazi đake. — Jesam...
Još im Balegan kaza da se Škoranca javljao Bobanu, Beljanu, Trtku i govedaru, ali da se to krilo „radi mira domaćega“, a sad se već ne može kriti! Razumije se da su toga istoga večera doznali i fratri, svaki od svog đaka.
Škoranca se poče javljati još češće. Najzad on sam objasni Dundaku zašto nema mira. Dundaka srete Škoranca usred bijela dana, išao od voza k manastiru.
Zatijem pudalina kaza da se zaludu pojalo bdjenje, jer da neće imati mira ni stanka u grobu, dokle on (Škoranca) ne otpjeva misu u manastirskoj crkvi. A to će biti noću.
Nema mnogo vrimena da je naprasno, nespreman, umra jedan redovnik, pa, poslanik, nije imâ mira u grebu, nego se javljâ, čas jednome, čas drugome, svitujući svakoga da uvike bude gotov za poslidnji čas...
— Kakve latinske verše? — reče Srdar u čudu. — Šta ti sada pada na um?... — Ma jeto nike... Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete. O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov. Glupi te umorio lov Po polju i po dobu.
Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jaje i samo poverova da čudesnijeg od njega nema, ali nešto u njemu nije mu davalo mira. — Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I još je Beogradski magistrat bio odlučio „da policija, ubuduće, radi održavanja poretka i mira šalje po jednog svog činovnika i po dva pandura na sve skupove, na balove i zabave, koji se u varoši održavaju“.
Osetio je da je stigao na jedno od mesta velikog blaženstva na kojima nastaje dosluh između mira i umora. Iako se teško otkrivaju, viđao je takva mesta, jednom ili dvaput, na svojim putovanjima, ali je onda morao
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
IZ „JADRANSKIH SONETA“ 192 XCII 5 193 XCIII ZVEZDE 194 XCIV PODNE 195 XCV MOJA POEZIJA 197 XCVI ANĐEO MIRA 198 XCVII ANĐEO TUGE 199 XCVIII VEČE 200 XCIX JESEN 201 S U POZNU JESEN 202 CI 203 CII POSLEDNjI GOST 204 CIII
Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko! dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život...
Niti u pustoš puštaj žudno oko, Da te nespokoj za saznanjem mori. Spokojan pogled po površju baci, Sladosnog mira tu ćeš samo steći O, Muzo, tuda samo trepte zraci, I val se pjeni, slatko žuboreći. I snivaj samo!
Kolo, kolo, svirac svira, Noga zemlju ne dodira; „Sitno, brate, ijujuju!“ Momci čili podvikuju; „Svirac svira, Ne da mira, A još više devojčice, Njine oči i nožice! Dede, brate, ijujuj, De poskoči, ne luduj!
- Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja! Mi stojimo - mira joj čuvari Gledeć' lice kako joj se žari A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada! J.
—J. J—ĐU) Ja poznadoh što nesam poznav'o, Prvi sanak ja sam već odspav'o, Prvi sanak grobovanja moga, Prvi sanak mira večitoga. - Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju.
prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu staru otpevajte, Tu mi, braćo, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne bilo ti prosto! J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole!
No ko je taj bledi mladić što tako usamljen sedi Na pustoj terasi hrama? On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira.
U svađi nam je prošlo pola dana; U pomirenju mučnom pola noći. I bežao sam iz našega stana, Tražeći mira u poljskoj samoći.
crne, čiraci i čoja Sve to tako grubo i surovo dira, I gnusobom vređa osećanja moja, Pred skromnom lepotom večitoga mira! o, umreti tako!
I u duge noći, sred tišine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Samo zvona zvone s tužnog manastira...
J. Dučić XCVI ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo spava; Na starome tornju ponoć otkucava. I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Kći nebesna usliša mi molbu, i na desno krug poleta savi put jednoga mira velikoga: na sv'jetlom mu bregu počinemo.
“ „Hajde za mnom po zračnom brijegu postojanstvom okrunjena mira, te obodri uhiljenu dušu, veličestvom neba raznesenu!
je gladne proždru; uplašena strašnijem viđenjem, ustrepeta ka sveštena ptica poćerata smrtnijem kricima narušnika mira vozdušnoga; na kraj bješe došla padenija, no hranitelj krilah sniježnijeh sveštenim je magnetizmom spase.
sam s užasom vidio prvu braću te su pomiljela, plod ljubavi prvi božestvene, roditeljsku premilu utjehu, care mira jednog cijeloga, đe sa krvlju bratoubistvenom mlado lice zemlje otrovaše. Zlobo kleta, da te bog ubije!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Srećan sam što sam vas upoznao. - Šta radi moja mila otadžbina?“ „Uživa u blagodetima mira“, odgovorih mu, ne upuštajući se, iz predostrožnosti, u pojedinosti. „Znam.
Željan mira, a gledajući unatrag, zaustavih se na dobu koje je sledovalo padu Napoleona, trajalo trećinu veka, a bilo doba mira.
mira, a gledajući unatrag, zaustavih se na dobu koje je sledovalo padu Napoleona, trajalo trećinu veka, a bilo doba mira. Moj pradeda Todor bio je pretstavnik te mirnodopske generacije.
U predgovoru treće sveske svoje „Nebeske mehanike“, nazvao ga moćnim zaštitnikom evropskog mira“. Nasmeših se. „Najvećeg ratnika svetske istorije nazvati čuvarom svetskog mira ...
Nasmeših se. „Najvećeg ratnika svetske istorije nazvati čuvarom svetskog mira ...“ „Znači ljutog lava nazvati nevinim jagnješcetom“. Ona mi priča dalje.
Ljuto se razočarah kad videh da nije tako. Moja osnovna zamisao, rekoh bila je pogrešna“. „A ipak vam ona nije dala mira“. „Ni mira, ni spokoja! Mučio sam se bez prestanka da nađem u čemu leži uzrok negativnog ishoda mog opita.
Moja osnovna zamisao, rekoh bila je pogrešna“. „A ipak vam ona nije dala mira“. „Ni mira, ni spokoja! Mučio sam se bez prestanka da nađem u čemu leži uzrok negativnog ishoda mog opita.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nisam prvi očajnik što je, gonjen neodoljivim i nejasnim nekim nagonom, potražio čarne senke onog drhtavog i dragocenog mira gde se čovek lakše oseća kad se isplače.
nebeske miline, ja sam, vitlajući moj mali šešir od slame, trčao, trčao, trčao, mahnito roneći u slast onog beskrajnog mira, onog milovanja, one poezije, ispunjen gromkom radošću samoće, usred moje prirode koja me voli, i pod mojim blagim,
A tada bi umukao i ostao da je posmatra u strahu od jezivog mira koji je vladao u sobi bolesnice, gde se čulo samo njeno ubrzano disanje i kako se otkucaji časovnika mešaju sa bolesnim
Četvrto je veče kako mi leptir nikako ne da mira nego trepeće, trepeće, po onom koncu i kako ga sve stvarnije osećam u glavi, pa sam ustao, seo za sto i odlučio da
Mi oboje, posle toga, osetismo neko olakšanje i rastasmo se zauvek, a ja požurih ženi čija mi sreća nije više davala mira. Ja slagah da sam sve veze raskinuo samo zbog nje.
Idemo, veli, majci u pohode, pa je pravo da se bar čime ponovimo.“ Sluša ovo Mitar, a nikako mira nema i opet se prvi meša u razgovor: „Pa ti, veli, snajo, kako vidim, sve zdrave zube imaš, hvala Bogu.
I usred toga mira, u mračnoj sobi, gde je među jastucima ležala njegova glava, cvilelo je nešto od onih finih, nevidljivih mlazeva što se
KO JE ON? (Mojoj kćeri) Mila, drag mi je onaj dan pun mira. U parku, raju tica, kroz raskošno zelenilo granja, vetrić je donosio blago brujanje zvona i podizao, žalosno, opijao
nas dvojica ne mogasmo ništa da radimo, ne potiče ni od koga drugog, već glavom od Srba, od onih koji Ti inače nikada mira i spokojstva davali nisu. — Gle! — začudi se ipak Gospod. — Šta mi kažeš? Dakle od Srba? A šta bi oni hteli?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Sve se ućutalo, dijete; zaboravili su te, čim si otišao... zasad ćeš biti miran. Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi? — Sastajala sam se sa tvojim ljudima, išla sam i do njega. Zvao me da mu kažem gde si...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa s njim dolje. — Kazuj, Grbo, šta te naćeralo da mi ne daš mira. — Svijetli kralju, — reče Grbo — meni je svedno mrijet mi tamo mrijet mi ovamo, pa sam volio ovđe da umrem nego tamo.
jednoga kneza, valjana i pametna čovjeka, govoreći mu da bi pošao k crnogorskome vladici ne bi li kako mir ili vjeru od mira prihvatio; a ako ne bi ništa mogao učiniti, ono da vidi koliko ima vojske i đe se najviše nalazi.
Petković, Vladislav Dis - PESME
ZAKLOPLjENIM OČIMA 98 KOB 102 RASPADANjE 106 NEDOVRŠENE REČI 109 PRVA PESMA 110 TREĆA PESMA 112 SEDMA PESMA 114 GLAD MIRA 116 SAN 118 MOŽDA SPAVA 119 MI ČEKAMO CARA 122 VELIKI DANI 123 MI ČEKAMO CARA 124 17. SEPTEMBAR 1912.
OGLEDALO Kroz svest i nerve čujem da korača Senka tišine i nejasna mira, I gusta magla lagano se zbira U pokrov bola, u zavesu plača.
Al' ja ću sa srcem ići sve do groba. I predeo mira, u zavičaj mraka: Ostaviću suncu moje srećne dane I velike želje, još nedopevane, I buktinju vere, k'o pesmu junaka, Dok
Životom draga, dok nas ne sarane, Greh i kajanje ruše nas i dižu, I mira nema, crne misli stižu, Nije k'o grobom. O, al' ja ću sada Budućnost svoju, javu staru, bonu, Zaklonit tobom i nositi
Dan julski i vreo umoran odlazi. I dok šušti lišće sve više i više Tame, mraka, mira po parku dolazi. To noć u spokojstvu tišinom miriše. A bol širi krila... Ti si divna bila.
Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi.
Prošli su aprili. I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili. GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne razume.
Da sećanja pokrije jedan oblak mira, I budućnost moja cela da mi bude hlad Na kome će dan po dan mrtav da se zbira. Ja saranih sve, i ljubav, osim mira
Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad. Jer još čujem nad glavom vetar kako svira Pesmu praznu k'o uteha, tešku kao pad.
Kao sunce, i ja ništa neću znati: Ni raniji život nemiran i loman, Ni da drugi danas zbog mog mira pati, Da je moja pratnja neveseli roman.
I uteših se što sam stek'o mira Ma da krv crna iz naroda teče, Ma da grobovi bivaju sve veći. I uteših se što me i sad dira San i danima, gde ću
Uvek težak oblak dan mi svaki krije, Srce poluludo, nigde mira nije. Gledam ih katkad. S časa na čas Vidim postelju. O kakvi dani! Zaspao cvrkut, dečiji glas. A gde su deca?
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
koje će razvijati strahovito velike brzine i verovatno u bliskoj budućnosti pružiti ubedljiv argument u korist mira.
Naročito je žalosno što je prilikom utvrđivanja mirovnih uslova usvojena kaznena politika, kao osnov odredbama mira, jer će od sada, za samo nekoliko godina biti mogućno da se narodi bore bez vojske, brodova i topova mnogo
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A Nacionalni savet za naučna istraživanja nije nestao. On je danas jači no ikada, zato što je, u suštini, instrument mira iako je stvoren kao moćno oružje u doba rata.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— brat će sestri. — Berekinci! — nastavi, prislonivši se opeg uza zid. Onim joguncima zavrtilo. Vrag im ne da mira, te će iz daljega, izmičući, u jedan glas: —Ej, hoćeš doći? —Ma'ni se, đavole, krštena čeljadeta!
Zapravo reći, ona drugo ne bi ni tražila da nije vezana uz čovjeka koji joj ne da nigda mira i drži je pod svojim jarmom. A u svemu je sama uzročna, i ta je misao najviše izijeda...
— presječe ga stari Žižica. —Ala, da! — navali paroh nestrpljivo. Bilo bi bolje radi mira u puku. Kad ni druge, neka na otaru ostanu oba kipa! — Dakako! Onda bi' ja bio kao i vi: bio bi' idolopoklonik.
On neće o tome ni da čuje; veli: — Ko zna čije je dijete, pa da se ja odrečem sebe i moga mira radi nje! — Kate pako zna svoju: Danguba ima nešto svoga, pa, rodivši dijete, tuži ga sudu, a sud dosudi hranu djetetu
„Šta joj je?” pomisli, i padnu mu na pamet propovjednikove riječi ljubavi i mira. „Zašto se srdi na me? S čega me krivi?
Ne divi se ni ogromnoj kupoli što nad njim visi i svuda ga prati, ni praznim zevajućim galerijama. U harmoniji mira, svetlosti i oblika, njegova duša gubi se u prostoru hrama kao što se gubi na dogledu jedinstvenih prirodnih lepota.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
pesmi „Međa“ prolazi ona „crta“, ona opsesivna slika „strašne međe“, granice života i smrti, „što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira „ Ko čeka na međi?
„što deli pokret od mira“: Kada se jave na crti, Na kraju tuge i pira, Visoke planine smrti, I hladna jezera mira „ Ko čeka na međi?
prema jednoj od najdubljih i najznačajnijih preokupacija Dučićevog pesništva uopšte: prema međi „što deli pokret od mira“ (iz jedne druge njegove pesme), međi na kojoj se sustiču mnogi nizovi slika od simbolizma pa nadalje.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Bunio se vaš ministar, kaže: dobili ste klasu pre tri meseca. Ali sam ja navaljivala i nisam mu nikako dala mira, pa sam čak naterala i svog muža te ga je on okupio. Da, da, i on ga je okupio. (Pauza.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ona ljubav, sva ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov mira, Sve one misli, kô barjak beo, Koje si sobom sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega
A šta zimi, godišnjoj mezimi? Hladna zimo, hod’ da te vidimo! Zemlja stara zimi se odmara, Snagu zbira u zaklonu mira: Sprema novo premaleće, cveće, Toplo leto, hladovno drveće, Jesen zrelu s punim krilom dara Da obdari vrednoga
»Starmali« 1883. PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.
Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba. »Starmali« 1888.
“ Starac ribi pokloni se: „Ribo-gospođo, Ne dade mi baka mira, prosti dosadu! Eto vidiš, njojzi treba novo korito, — Ono staro juče nam se uzduž raspuklo.
“ KO OKO ČEGA „Oko sveće leptir leće, Ljubav njemu ne da mira, A kad jutro osvanulo, Nit’ je sveće ni leptira.“ I ja lebdim oko flaše, Jer mi za njom srce vene; Doć’ će vreme,
nikad nema pečenih ševa, No ti si, sneže, zastava bela, Znak da ne preti gromovska strela; Ti si nam jaka zaloga mira, Jer snegom vojska teško mašira. Ti dok si krovu straža golema — Požara nema.
V Ribu ne mrze Tirani ljuti, Jer ribu sečeš, A ona ćuti. Ribu ne mrze Čuvari mira, Jer riba nikad Ne protestira. Ljubi je i ti, Stradalni robe, Kog’ seku, peku, Stružu i globe.
Miljković, Branko - PESME
IV POČETAK PUTOVANjA Šta je to što se u dnu pesme krije Kad isti dar negde je jutro a negde noć mira? O daljino sna gde jug vlašiće svira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije.
To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Pošto je glavna celj promašena, rat je izgubio svaki smisao; našto ga produžavati? Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja. Mi stojimo, — mira joj čuvari — Gledeć’ lice kako joj se žari, — A tom žaru dopiruju hlada Uzdisaji našeg praznog nada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Imalo je dosta graničara. To su oni koji su za vreme mira kao budni i oprezni stražari danonoćno čuvali našu granicu. Njihov pogled i sluh razvijen je kao u divljači.
U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu! — smeje se kapetan Radojčić. — A za vreme mira propisan je čitav postupak kako se smenjuju straže. „Ovem ti predajem dužnost, da se niki ne približava“...
Mi smo prvi na koje oni treba da nalete. A scene od prošlog dana kovitlaju po mojoj svesti, pa mi ne daju mira. Ovo svoje raspoloženje krio sam od vojnika.
Upinje se da objasni kako on nije pao zato što je rđav jahač, već je ostao na ledini prosto po inerciji mira. — A-ha! — veli „Fikus“ — pis-pismeni smo... „Žnaš“ ti... da je bolji zakon i-inercije mira, nego onaj... kretanja.
— A-ha! — veli „Fikus“ — pis-pismeni smo... „Žnaš“ ti... da je bolji zakon i-inercije mira, nego onaj... kretanja. — Zna z-nanje... kad treba da padne — dobacuje Milan „Kica“. — Gde su? — viknu neko.
— Gospodin kapetan je aktivni oficir, ili iz rezerve? — Učitelj. Za vreme mira učim decu kako se rukuje olovkom i perom, a za vreme rata puškom i bombama — govorio mi je idući stalno napred.
Kao kad veseli ljudi promene lokal... — Ali oni za vreme mira ne uspevaju — dodade Dragan. — Izgube se. U normalnim prilikama za njih nema hleba.
I pored tih mana, on je osmatrač. A tamo mladi, zdravi ljudi šetaju rimskim ulicama, kao da smo u vremenu mira. To je bila pojedinost koja mi je odmah pala u oči.
Ako ništa više, čoveka mora da uzbude njene godine i bujna mladost. Za vreme mira čovek se ipak nekako svikao na njih, ali u ratu, kad se iziđe iz rova, žena predstavlja jedinu sreću i radost.
U Francuskoj kada neko kaže da putuje au front d’Orіent, znači isto toliko kao kad bi neko od nas za vreme mira rekao da putuje za Istočnu Indiju... Beskonačnost! Večnost! Sedeli smo u jednom uglu restorana u Sasnažu, nas dvoje.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
koži, i stare i mlade, Šetaju i gotove sebi čast iz krove, Buvci pritko skačut i bušice love, Mene často zadirkujut, mira mi ne daju, Na misli mi navode ljepoticu svoju, Kad mnje nečto silno pod pendžerom tresnu I nekto po zidu grozno šakom
No vnezapu, kad ovako sjetujuć razbira, Davni sudi nedvižime sudbine su mira! Vnezapu joj drug predstane u odličnoj rizi, Koga istom stazom vode podobni podvizi.
mi novu ljupkost jutrom daje rosna, Novu sladost s hladom svojim drena plodonosna; Sunce s neba, mjesec, zemlja i sve mira tvari Rekao bih da su dužni čuvstvam mojim dari.
No u nas je drugo zname, novi mira zavjet, Na vraždebnog krvoloka hristijanski navjet; Gdi otčiznu, čim ko može, procvjetati traži, Što je podlo il'
Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira. Predmet svaki na me zjaje, Jedna strast me drugoj daje. Duša klone, serce pišti, I ja ne smem kazat gdi me tišti.
Već se diži nebu u visine, Pusti sunce nek’ mi jednom sine! Duša žudi mira koji čara, Želi da se s nebom razgovara, Za tobom će kad je teret mine — Pa se diži nebu u visine!
Koja hoće da s’ otkupi Mora s’ dati poljubiti, Koja treba da mu plati Mora njega poljubiti. Drugim putem mira nije.
Sigra kivna na nedra, a kopče nedru neverne, Pobedu ruke muške kaže zgužvana čipka. Nema tu mira za krv, ni blage za glavu vedrine Kad te od kuće tera bljutka samoća u lug.
mnom tuži, a Borojević je pevao: Šta li ćemo bez novaca kod trulog krompira, Žito skupo, sneg na pragu, pakost ne da mira, Muze čame, revnost spava, narodnost se tuži, Sve što mene okružava, sve to sa mnom tuži.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski
stvara, nove milosti — Nad gromovima bdi i munjama; A narodima i vladarima U dobroj volji svoje svemoći Blaženog mira pruža grančicu.
S jedne strane mrko crnogorsko stenje, na drugoj se vidi polumesec: Staniša sâm, a tamo dalje Boško, Bogdan, Stanojlo, Mira i ostali begunci. STANIŠA (udarajući nožnicom od sablje u stenu): Otačastvo kamen!... Brat krvnik!... Sloboda ime!...
STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade. (Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao..
STANIŠA: Odonud jeknu puška, A tu ga nestade. (Boško, Bogdan i Stanojlo sa golim noževima odlaze, Mira dolazi.) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao....
) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao.... MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane!
) MIRA: Oh, željo živa, Je l’ tebe gađô? STANIŠA: Mene! MIRA: Moje je srce gađao.... STANIŠA: Moje zaparao.... MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane!
STANIŠA: Moje zaparao.... MIRA: A moje zakrvavio, Moj beli dane! STANIŠA (pritiskajući je k grudima): Lane! MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.
MIRA: Pa baš gde srce kuca, Tu prska krv? STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu.
STANIŠA: Život je tražio.... MIRA: Živote moj! (Ljubi ga i opet grli.) STANIŠA: Umal’ ostade.... MIRA: Umal’ ne dade Životu mome ranu samrtnu. Pa je li teška!... Danče ranjeni!...
STANIŠA: Nije ni rana — Ne vredi da se tako kaziva, Kad život nije vrelim olovom Ubilac tajni grud’ma razderô. MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?“ Zad ima srca, čedo nevino!
zaveriv se čuda stvarati, Poštenje kolju, gone nevinost I svaku iskru dobra, kreposti Otrovom svoje pare kaljaju... MIRA: Jaoh, Staniša! Nemoj da zboriš tako pakosno — Ja mrzit n’ umem, samo ljubiti, — Pa bi me pakost mogla ubiti...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Dobra veče, ktitori i priložnici sija svjatija obitelji i vsego mira! — Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku.
Bojić, Milutin - PESME
''Dosta! Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka.
Gasi luče, sprži cveća kite! Svežine mi dajte i svečanost mraka! Smrdi krv i ulje i svilene rite! Mira, večna mira, bez životna znaka! Dajte mi da sanjam ono što bih hteo, Onu ženu čistu kô dan iz bajaka.
Zato hoću mira, da opelo služim Bez reči, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha združim uz tutnjavu muklu doboša
I mesto mira nov put mi predstoji, Da lažem sebe u kom novom hramu Duša se moja sama sebe boji, Jer vidi sebe pustu, večno
Jakšić, Đura - PESME
Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira. Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Nedužni spite — bez sna ni mira dužan ja, dok smenu dovede vam noć ili dan, ko da mene smeni? Ukletog oca dušom tu sav sin, spasi, kad klonu sve,
III O da su mi golubice krila, Pustinji bi odneo me let. U grobu samo zar ću naći mira? Tu da iscelim mog života bol. Za svoju glavu gde zakon da nađem? Vazda me mori plač i jecaj ljut.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Koliko puta, usred zadovoljstva, mira, njemu presedne. Obično posle večere, pozno u noć, u jesensku noć kad ostane sam u sobi, u postelji ležeći.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež. Srb., 638). Upor. i GZM, 6, 371; i 19, 320.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I on glavom da ha smrću plaši! ... Gdje je to?” Ali Iliju izbivša misao mori i ne da mu mira ni danju ni noću. Zna da je to što premišlja grijeh, ali ko je bez grijeha?
I nikada ne bi mira bilo. ... Jednoga vedroga zimnjega dana, kad ni suncu led ne popušta, Nikina se bolest pogorša, rekao bi: sada će
Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani. Veli: — Ne da mi mira; a ja ga jednako varam ..... Juče me čekao na urečenom mjestu, u ogradi iza crkve. Čeka on tamo...
Ivu otac ne da mira; goni ga od kuće da ide u svijet za naukama, a njemu je teško rastati se sa selom, ,navlaš eto sada kad se sprema sila
— Nikada! A ča ste zbilja mislili? — upita iskreno djevojka, pa najednom nastavi: — Došla sam, jer u sebi nimam mira. Žedna sam ljubavi, a zar žedan zna ča radi?! A nisam kriva, htila sam u sebi sve satrti, ma sve zaludu...
I htio bi nešto... Ali sumnja u sve ono što vidi, to osjeća, j ne da mu mira, i — ide naprijed. A noć je nadošla. U njoj redovito zamire mu misao, i besvjesno javlja se život— život mlad, vreo, sa
Oko podne dođe Ridić u sud da se potuži što nema mira u svojoj kući; nađe načelnika u kaznenome odjeljku. — Ja ga u to ne ulazim, — izvinjava se kad je Ridić izišao, i reče
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vreme ubijanja i vreme lečenja, vreme rušenja i vreme građenja, vreme ljubljenja i vreme mržnje, vreme rata i vreme mira.“ Molitve su dakle za mir. On uvek tako. Iz teškoća se izvlači smutljivim zagonetkama i dvosmislicama.
južnog bedema, pogledam s vremena na vreme niz liticu i ponekad uhvatim sebe kako pomišljam da bih mogao ovako iz čista mira skočiti dole. Ta misao me najpre plaši, a onda se na nju navikavam jer nemam izbora.
Moja luda priroda mi nije dala mira. Da sam se pritajio i snuždio, možda bi Nikanorov napad otišao u prazno. Mene su, uprkos svemu, mnogi ovde cenili i
Ilić, Vojislav J. - PESME
46 ZIMSKO JUTRO 47 ANĐEO MIRA 48 NA STENI 49 ELEGIJA 50 U NOĆI 51 LjELjO 53 LADA 55 POSLEDNjI GOST 59 T* 60 [NA SLICI TIJANINOJ] 62 ELEGIJA 63 GOSPOĐICI
vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni bruji glava; Spokojstva, mira hoću ja!... Meni se jako spava. 1883.
Koprena dubokog mira Uvija polja i ravni. Rumene pruge se gase I bledi mesečev zrak, svetilo nebeskih dvora, Kroz maglu diže se već - i
1884. ANĐEO MIRA Noć duboka vlada, i sve živo slava, Na starome tornju ponoć otkucava I u tome času, sa grančicom krina, Anđeo se
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
često sanjam onaj grad U kome buru prve strasti S veselom pesmom sretah ja, I san, ispunjen čudne slasti, I dan bez mira, noć bez sna... Jypeću naglo sa visina, U slobodnome toku svom Šumi i tutnji hladna Drina, I kovitla se preda mnom.
Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa. U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
1889. SVETI SAVA Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira Na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira? „Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri,
1890. MOJOJ MUZI S nebesne visine svoje, kô svetli đenije mira, Ti si mi pružila liru. I kolebljivi duh Prènu se od glasa tvoga, i gordo potrese lira Moj očarani sluh.
No svetli ideal dobra i nežni anđeo mira, Ti siđe s visine tada, da burni smiriš duh: Da sedmostruni kimval i zvučna opije lira Prazničnom svojom pesmom moj
Sve mirno diše. Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo! Mili glas Utehu neka budi, Da njezin melem krepi nas, Ranjene naše
Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira! I tavni spomen sreće zle Žalosti suzu sprema, I tajnom rečju zbori sve: Jakšića ovde nema!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sada je Grac dobio i svoj krematorijum, pa ima sve što je potrebno za one koji traže odmora i mira. Svake godine, kad god sam leti išao na Semering ili u Beč, nisam propuštao tu priliku a da ne svrnem u Grad.
u ovoj mojoj sobi nalazi se i stara, debela, u jaku pocrnelu kožu povezana knjiga; „Vječnij, to jest ot načala do konca mira trajuščij, kalendar, napisan Zaharijem Orfelinom, ces., kralj. Vienskija Akademii hudožestv. členom.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola mrtav od stra' poče se
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nastala je tišina, ona prijatna domaća tišina u kojoj ponekad ima rajskog mira i sporazuma. Gospa Nola poče dremati. Bol zbilja oduminu.
Izgubio je od herojske svoje figure, ali se mnogo profinio u pokretima i u stavu mira. Naivnost neka, kao maločas sa onom maramicom, prelila je celog čoveka, kako biva kod ljudi koji se isključivo knjizi
Na žalost, između ta dva mira nikakve veze. Nebo se u tom kraju ne seče sa zemljom, vodom, i ljudskim staništima. Ono lebdi otsečeno, daleko, tuđe.
Kako je ovde tiho. Toliki svet tu živi, i mrtva tišina. A u jednoj porodici od nekoliko članova, nikad mira... U našoj kući, svemu je kriva sirotinja. A siroti smo zato što nas je mnogo na jednom očevu vratu.
Ono što se nad njihovu kuću nadnosilo, Savini su prvo kresali, ne znajući ni sami zašto, od straha, i mira radi. Pa im je onda zelenilo, i debeo hlad, i ljuljanje teških grana ulepšavalo život.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest po svetu ići, ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda bude, mačem se ogledati.
Šta je to misliti? Glavu lupati. Glavu lupati? Tko glave lupa, taj pod odgovor dolazi, taj se smatra kao narušitelj mira i čovečeskog društva, i zato sve što glavu razbija, bilo delo, ili zanimanije, bilo nauka ili zvanije za one koji na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
tajne, ona prestaje biti tajna; dotakneš li se samo čijeg ugleda, to prestaje biti ugled; dotakneš li se samo čijeg mira, taj prestaje biti miran.
(najzad i mrtav prolajem): Sasvim, kao što sam i ja računao na novinarsku nasrtljivost, koji ni mrtvom čoveku ne daju mira. Dakle, šta ste radi? Novinar: Napolju se govori da ste vi umrli?
Tako po njima: smrt je pribežište mira; tihi odmor posle životnih bura; smrt je filosofija života, rezultanta svih napora, krajnji cilj svih puteva, i vazdan
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Eto — veli kapetan Dušan, onaj „rezervni advokat“. — Vi, aktivci, za vreme mira propisaste i kako vojnik da ustane, i kako da legne, i kako da se umije, čak i kako nuždu da vrši.
Petrović, Rastko - PESME
ih svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima. Taj neobjašnjivi, kobni, i povratni napad udesa, Katkad na jedan jedini zvuk ili na suviše udahnuti dah!
Prihvativ najzad joj ruku, kao da svoju ne znam sklopiti nad njom, Već pun jecaj gledam iz mira njenog meni taj zrak. Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom. Kada me zaveje plavila njenih očiju znak.
Šantić, Aleksa - PESME
MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako pameti ga učim; Ali
No meni velika je bašta, Gdje nad potocima tihim trepte jošte Leptirice sjajne mojih snova, mašta, Radosti i sreće, mira i milošte. Ovdje mi je kao da sam gdje u strani Visoko, pod svodom duga uzdrhtani' U kojima rano proljeće se kupa...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Period mira od 1671. do 1683. godine uskocima je vrlo teško pao jer su bili željni sukoba s Turcima. I pre nego što je izbio novi
Za ratne zasluge mletačke vlasti dale su mu visoko odlikovanje i imanje u Kotarima. U periodu mira između kandijskog i morejskog rata imao je zadatak da kao najistaknutiji uskočki starešina sprečava napade uskoka na
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Šta je ne znaš ali nešto jeste U zasedi iza petnaeste Pa se oči nađu na mukama Zaboraviš kuda sa rukama Nigde mira da se noge smeste U zasedi iza petnaeste Nikad nije rano da se sazna Da je prva ljubav neprolazna Ljubav čeka
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se da mi se kosti ne razaspu ujedno s čovekougodnici kod pakla, jerno nejma mira među mojim kostima od slike greha moga.
Kad vide car to čudo što se graja učini, mahnu i on rukom na svoje vojake da dadu mira ljudma. I oprosti mu život. RUSI POD CARIGRADOM U neko dobi, dokle jošte ta tamo ruska strana poganska je bila
ih među se prepiraše se, a deseti govoraše im: »Ta znate li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od jednoga otca smo svi mi!
I na to je pusti, dade joj mira, te je poče raspitivati što je i kako je, zašto plače, što joj je teško. I ona mu plačući progovori te mu reče: — Ja
Poslaše neke izborli kmetove razumne s darovi na pole s belim barjakom do kagana u skitski tabor prositi mira. Ali Tatarhan lukav i bezčovečan a na novce lakom, lepo ih napre prihvati, darove od njih primi sebi, a posle ljuto se
Ne obeđujte nekrivu siromaš, ni ih gulite. Ne opadajte ni oblagujte svoje društvo pred oficiri. Putnikom dajte mira, ne kradite i ne otimajte što tuđe.
A sad sam evo, ni živa ni mrtva, ne znam od brige što od sebe činiti. Molim te, daj mi malo mira, dok se bar prosvestim što da činim, kud li da idem.
plivajući nam po ovome dugom i širokom svetskome moru za cela nam života svakad — dnevi, noći, plivamo i nikad nigde mira nejmamo ni gdegod bar kakva huzurna u zavetriju sebi nahodimo za neko malo otpočivanje mesta.
Nego ponajviše valja da imamo među sobom mir. A kojino je bog mira, i tim će nas blagosloviti: i daću vam — reče — mir u vašoj zemlji; niti će biti vojske ni haranja u vašem vilajetu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato nije imao mira, nego je odmah sutradan potražio i našao izmećarku Vasku i raspitao se i saznao sve šta je i kako je posle odlaska