Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ama si se ti zaletila, ako si im počisto obrekla.“ „A što ću, de!“ reče ona snuždeno. „Ništa, no siđi sjutra u Mirac, dozovi čovjeka, pa mu reci: zborila sam s domaćinom.
A đe nam je, da je zovnemo, da joj...“ „Neka sad“, reče Pejo, dižući se on. „No čuj! Ne idi sjutra na Mirac, kao što ti poprijed rekoh, nego prekosjutra, kad ja pođem na Cetinje po Janka, po zeta“, dodade šapatom.
“ „E, pa ajde. Dosta više! dosta smo se napričali. To je svršeno. Sutra ću ja zorom na Cetinje, a ti na Mirac!“ Joka ode. Serdar izađe ispred svoje kolibe pa stade grajati svojim gromkim glasom: „He! momci!