Jakšić, Đura - PROZA
Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari... A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde... Lepo, mirno skrstio je bele ruke, pa čeka Strašni sud...
Istom je pre četiri dana legao u postelju... Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama. Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo...
Obradović, Dositej - BASNE
Teško tu onom ko je miran i dobar! Svaki čas mora svaki gotov biti ubiti, ako nije rad ubijen biti. Oteti, upaliti tuđa sela, razgrabiti,
mirno, spokojno i zadovoljno živiš, on je srećniji i blaženiji i ovde na zemlji nego ne znam koliko bogat koji nije ni miran ni spokojan, ni sa svim što ima zadovoljan. Pastir za ovčicam kad peva, on je srećan u svojej sferi, iliti okresnosti.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— odgovoriše Ćebo i Mirko uglas. — E ne možeš naći, nije vajde! — reče kmet gotovo u očajanju. — Miran, otrgao se! — povika odmah utom na vranca, koji se beše nešto usfrktao i počeo kopati nogom.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!... Nije kao ove jako što ništa ne pomažu, nego one stare, „kosovske” knjige, što
— Lazo, rode, — reče smeškajući se — šta radiš? — Ništa, čiča-Marinko, — reče on, trudeći se da se pokaže miran. — Što si tako pomrkao, kao da su ti svi po kući pobijeni? — Ko, zar ja? — upita Lazar i nasmeja se.
I bio je tako miran... bilo mu je tako pravo kao da je učinio kakvo dobro delo... Jelica!... Ta lepa devojka!... I ona će biti njegova!...
On bi bio dobričina, miran, blag, skroman; pravio bi se manji od makova zrna, poštovao starije, voleo mlađe; živeo bi u miru sa susedima; sklanjao
Mira radi popuštao bi pa ma štetovao... Jednom reči, bio bi to miran seljanin: davao bi bogu božje, a caru carevo, i begu begovo, i nikad se, ama jednom rečcom, ne bi protivio.
On je bio čovek svoga doba. Juče mleko majčino, danas ljuti ris; juče miran ratar, a danas veliki vojvoda!... U trenutku se rešavao na sve. I, mećući sve na kocku, on je morao pobediti...
I on svakad lepo sa miom... Ali zato, opet, ja njega poslušam. Šta ćeš: pokornu glavu sablja ne seče!... Što nisi bio miran?... Bar ne bi mučio starog čičaMarinka da tumara noćas po šumi...
Stanku se grudi nadimahu. Nije se mogao nadisati, tako mu prsa postaše tesna. Ali on htede da bude pribran i miran, I poče sebe razgovarati: „Šta?” — mislio je. „Neću ja njemu prsa u prsa!... Ja ću njega iza grma!...
Ali su je oni večerali tako slatko kao da su u dugu danu crnu zemlju prevrtali. Zavrzan ne može biti miran, stade zadirkivati Zeku: — Ama, slave ti, kako ti je to ime? — Kao i tvoje — odgovori Zeka. — A kako se prezivaš?
Otkad pamtim, onakog dječaka nijesam vidjeo!... Ono se vidi da će biti kućanik i domaćin. Miran, poslušan, poštuje starijega... Dina mi, velim ti, vrlo sam zavoleo toga dječaka!...
Pa se diže i ode Sevića kući... Tamo ga dočekaše lepo. Miloš Sević bio je čovek dobar, blag, miran. U svima seoskim poslovima bio je vazda tamo gde su bili pametniji ljudi, kao pop, kmet i drugi.
Miloš uđe sav bled kao krpa. Kolena mu klecahu, a onaj se han okretao oko njega... Kao što rekoh, bio je to miran domaćin; nikad se on ni s kim nije parbio niti pred sud izlazio.
Dučić, Jovan - PESME
Grob Spasiteljev ležao je pored njega, neopažen i miran, u tišini. DUBROVAČKA JESEN In questa tomba oscura... Veethoven.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Učitelj je bio jedan krojač koji je stradao, vrlo miran i vrijedan čovjek. Cio dan je u školi, a noću šije popovske kape i šalje u varoš.
Od to doba svi ćute za stolom, niko ni reči. Tek sinoć počesmo opet pomalo govoriti. Ja sam miran. Afera s Maksom nije na meni ostavila nikaka utiska, ona je samo činila da sam ja ćutao, te i s Anom nisam ništa
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A, ta kazaću ja njemu sve to! Vidiš ti, molim te, da čovek nije ni u svojoj rođenoj kući miran! — veli pop Ćira, pa stade hodati ljutito po sobi.
Eto, to sam želio da vam kažem. ’Oću — podigao pop Ćira glas kao da diktando govori — ’oću da sam odsad miran pred svojom kućom, oče Spiridone.
— A šta ima ona to s vašom kućom?! — Ima to što nije miran sokak od nahtmuzike. Sve trešti od nekih trumbeta. — Pa zar je samo moja kuća u sokaku?!!
kad god su ga poslužili kod pop-Ćirinih breskvama duranclijama, njemu odmah padnu na um Julini crveni obrazi); pa njen miran i dobroćudan, njen detinjast pogled, — sve mu se to dopalo, i padalo na pamet kako bi to lepo bilo kad bi svega toga
On se nikako nije mogao da prilagodi takvom životu, jer je, kao i svi njegova roda, voleo miran i uredan domaći život.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
U klisarnici stanovao je klisar i klisarica. Upravo klisarica bila je pravi klisar, a muž njen, neki miran, slabunjav čovek, samo je kopao grobove a ostalo, što je najteže: otvaranje, zatvaranje, čišćenje crkve, nadgledanje
— Tako, snaga mi ne trpi. — Pa kako? — Tako. Ne mogu. — Pravda se. — Ovako kad ništa ne jedem i ne pijem, miran sam. A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam.
A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam. I zaista, čim okusi što masnije, a još ako makar kap pića popije, onda se provali od pića, pobesni, valja se.
Neki gunđaju. Slepci se povlače, sakati hvataju štaka, a neki mu, uzmičući se i prete: — Bekče, miran. Miran da si, Bekče! A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega.
Neki gunđaju. Slepci se povlače, sakati hvataju štaka, a neki mu, uzmičući se i prete: — Bekče, miran. Miran da si, Bekče! A on ih jednako gura od sebe. Što dalje da su od njega.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Posle se oženio jer je verovao y, posle svih muka, popuno zaslužen ugodan, miran i radostan život. I sve je otpočelo slatko i divno. A sad šta?
A kratko vreme potom front je bio miran i blesav. Naslonjen leđima na zid seoske kačare do voćnjaka, bled i zadihan, još obamro od one lomnjave i sklonjen tu da
redovno posećivali i nosili razne ponude Aleksiju Jurišiću, pre njegove smrti u ludnici pričali su: da je bio veoma miran, vrlo blag i krotak. Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Savetovao bi mu da se hrišćanski ponaša, da bude miran i da se ne izlaže podsmehu husara. Pri najmanjem pokušaju bekstva, ubiće ga iz pištolja.
Sad je to već bio miran, ćutljiv, čovek, zašao u pedesetu, i drugu, pa je svaku nesreću snosio nekom čudnovatom, bezbrižnom, melanholijom.
Nije mu bio prijatan šizmatik, oficir, za zeta, a ni ovaj, koji mu odvodi usvojenicu. Ali je Pavle bio čovek miran, razborit, ćutljiv, koji se lepo ponašao, pa se i senator Neoplatense lepo ponašao.
Ona ga je, kao i ta uspomena na pokojnu ženu, jedina pratila, na celom tom putu, verno. Isakovič je bio miran i leden u tom trenutku.
Bio je inače miran čovek, kršan, lep, mlad, ćutljiv. Pavle se docnije sećao da je živog čoveka sanjao. Taj Zekovič je bio, pre nego što je
A ona ga gleda, kako se u svetu ponaša, pa joj je teško. Razborit je, miran, lep. Bože me prosti, reče, pomislila je da je on sigurno ne bi sramotio, da je sa njim imala šestoro dece.
Odseo je u kući gvožđara, koji se zvao Klajnšteter. Šram, u tom raportu, kaže da je taj rosijski kapetan čovek miran, uljudan, imućan, koji se – osim kad izlazi u šetnju, po varoši – ne miče iz kuće pomenutog, uglednog, građanina Graca.
ni reči, od onoga, što mu ljudi, dovikivahu, i žene, koje su ga dočekale, pred kućom, klanjajući, vide da je to neki miran i pitom svet – ljudi krupni, visoki, a žene rumene.
Bio je sasvim miran i nije dozvolio da je žene pripreme. Okupao ju je sam. Uz treptanje mrtvačke sveće. Iz tog sna, Isakovič se probudio,
Grupa rosijskih oficira učtivo mu je pljeskala. Trifun je bio veličanstven na preponama. Bio je miran i jahao je prav, uštogljen, onako, kako je učila austrijska, to jest španska, škola.
Kostjurin je, začuđen, posmatrao tog došljaka. Pavle je na konju, prav, miran, bio vrlo lepa pojava. Kostjurin nije bio ocenio dobro tog Isakoviča, o kome je imao nepovoljan izveštaj od Višnjevskoga.
Taj oficir, koji je bio postao tako snužden, miran, ljubazan, tih, bio je upadljivo, isuviše rano, na slepoočnicama osedeo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
“ Ovo je pojačavalo uzajamno preziranje. Iz ovih se razmatranja vidi da dinarski muhamedanci nemaju miran, čvrst i određen duh. Njihov je duh u stvari duh neuravnotežen. Novi razvitak.
Ista vera je, naročito u varošima, olakšavala njihovo pogrčavanje, koje se izvršivalo na miran način. Međutim je poarbanašavanje uvek bilo samo posledica nasilja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Videli ste negde našeg dragog Emilijana? Imao je plavo marinsko odelo, ako ga niste videli, onda već spava. On je miran jedino kad spava! - šaputala je režući vazduh svojom sasušenom šakom. - Ubeđena sam da spava!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bio je miran. Pošao je bio rano i nadao se da će pre mraka stići do Varadina, gde su imali da mu se priključe ostali delovi puka.
Znao je da će ga, odmah posle pregleda, uputiti na bojište. Miran i samouveren, predviđao je ceo put, sve događaje koji će doći, sve ljude, kako će se držati.
U celom njegovom podbulom licu, u kom se još tresao bes i očaj, bio je miran i nepomičan još samo njegov pljosnati, veliki nos i na njemu dve krupne suze.
bolesnike i obangavele konje, on je sa beskrajnim preziranjem mislio i na ostale, zdrave, i orne za dalji put i za bitke. Miran i samopouzdan, ipak je prvim psovkama obasipao sebe u pameti, pa zatim druge.
Konj, inače miran, opuštene njuške do zemlje, frkćući u plevu, trže se kad mu priđe. Dok je sluge pritezahu, životinja se poče vrteti u
komande tako strašno, da su se pojedine reči čule, preko brda i kroz drveće, čak na drugi kraj varoši, osunčan i još miran.
Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače.
podnadulim očima u dug red seoskih kuća i zavejanog drveća, naslonjen leđima o točak svojih kola, Isakovič nije bio miran, kao neki medved u svom zimskom snu, nego je, pod prividnim mirom svoga tela i svojih pokreta, krio najgrozniji očaj i
Nesreća kao da je bila ostala iza njega, pred njim je i sad bila, kao i pri polasku, neka daljina. Bio je miran. Nadao se da će prekosutra, pre mraka, stići do Varadina, gde je imao da raspusti pojedine delove puka, pre no što ode
Znao je da ga i kod kuće, odsada, čekaju samo neprijatnosti. Miran i samouveren, predviđao je sve te godine koje će još proživeti, sve događaje, koji se još mogu desiti, i sve te ljude,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Neke majke (iz okoline Sombora) pre spavanja umivaju dete da bi oterale uroke i osigurale mu miran san. Ako se dete u snu trza i nemirno spava, onda se majka svuče i gola pređe preko kolevke tri puta da se dete ne bi
“; „Vazda se veselio!“; „Po suncu hodio!“; „Srećan uranak, miran danak!“; „Uzor bio čojstva i junaštva!“ itd. Zdravice su nastale iz paganskog obreda i predstavljaju razvijenu govornu
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno. To treba proslaviti, pomisli!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
(»Ko se god opari, a ne kaže društvu da čorba žeže, nije dobar za društvo.«) Inače miran i pitom, Dositej nikad se nije tako žestio no kada je dokazivao »bespoleznost manastira u opščestvu« i preživelost i
One su jedre, epski široke, tečne, imaju prirodno izlaganje, miran i širok tok pričanja, živ i živopisan stil, začinjene su poslovicama i zgodnim izrekama.
živo, prirodno i zanimljivo, zapleti i raspleti radnje vešto se sprovode, umešno postizava jake efekte, i pored toga ima miran i siguran ton pričanja i lak, živahan, prirodan dijalog.
pevao teret, prazninu, ništavilo života, duhovni i duševni jad čoveka pritisnuta sudbinom, ali u isti mah i ponosit i miran stoicizam, pobedu duha nad materijom i prekaljene duše nad brutalnom prirodom.
Milićević, Vuk - Bespuće
gore, koja nije bila rđava, koja je bila kao i sve ostale, i sve što je donio u sebi od tog poznanstva, bio je jedan miran i ravnodušan utisak. I poslije pola sata, on više i ne mišljaše na nju.
njegove misli rugaju s njime, kako ga mahnito napadaju, bole, žegu i bacaju na koljena pred životom koji stoji ozbiljan i miran, sav u noći, iznad šumne rijeke. U izvjesnim časovima on bijaše sasvim tuđ samome sebi.
Sremac, Stevan - PROZA
»Vredan k’o krtica, miran k’o bubica«, izražavali bi se o njemu. I kao svako umiljato jagnje, sisao je dve ovce. Od nadležnih bi dobio lepu reč, a
— A ti, Jovo, osobito! »Ispod mire tri đavola vire...« Ko te ne zna, jooj... — Nije, boga mi, ja sam jedan miran čovek. Šta je bilo — bilo! Dok sam bio »jeger«... ali sad, sad sve česno i pošteno!
Radičević, Branko - PESME
„Odo, odo, tako stade, I točak mu na um pade. „Oh, poslednja zaš fišeka Ne oborih na sebeka, Pa bi sad već miran bio.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
a kad stignemo do samog vrha, mjesec iznenada odskače iza drveta pred nama i ukaže se blistav, smanjen i nevino miran iznad susjedne brdske kose. — Aha, uteče li, je li! — pobjedonosno kliče starac. — Prepao se grabalja, a, lolo jedna.
Kud ode, grešnik, i hoće li taj, napokon, pronaći miran konak i kakvog, svog, benastog Radu Ćopića, koji će ga primiti pod svoje?
Džorlava tetka Marta uznemiri se i poče da zanovijeta: — Marko, budi miran i ne traži Jazbeca. Šta će to tebi? Birtaš je samo povlačio neprijatnim zelenim očima i odvraćao: — Ne miješaj se ti
— Budi miran i ne traži Jazbeca, opet ja tebi velim — inatila se tetka. Uporni birtaš ode i u svoje selo, ostade tamo nekoliko
Po zamrzloj kući motala se samo usukana tetka Marta i kukumavčila: — Rekoh li ja tebi: budi miran i ne traži Jazbeca. Ni noć ni rođeni krevet nisu donosili smirenje smućenom birtašu.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo. Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA: Šta bi ti teo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Umre, presvisnu od tuge kad vide ono dete kako se bije, muči i tuče od onog njenog besnika. A lepo poče ispočetka. On miran, radi. Uze, otvori dućan, napuni ga espapom i otpoče da radi. Ali ga đavo natera te se malo zaduži kod Doktora...
Beše on blag, miran, tih i raden kao niko. Ah, ti dani! Odu na njivu, da filize1 duvan. Korenje ih pokriva do pojasa, pod bosim no gama
Izgledao je kao čovek koji je mnogo živeo, uživao, pa zasićen a i razočaran povukao se. Izgledao je i bio uvek miran, tih. A ovamo učas, ma za šta, planuo bi i bio gotov na sve.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
I muž kukavac nije od nje miran, prebija ga jadnog i preko i uzduž, pa misli tako i s drugima raditi, ali vile mi je! pašće ona meni šaka.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Tako opaljujemo dvojac, a posle nastavljamo put kao da ništa nije bilo. Posle toga je miran kao jagnje, jedno dve nedelje ... To su bili dani ...
Tako on lepo otputuje na more, miran da ne može biti mirniji. Dođe mi da puknem od smeha kada samo pomislim na kome je ostavio kuću! .
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz vrata sinu kao iz topa bačen. Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut.
Taj nosi jaja, ujka mi kaže, velika tako — ko glava moja. Čistunac labud jezerom plovi, blistav i miran ko sunčan dan, liči na barku s jedrima belim u kojoj deci dolazi san.
moj mališan — šta da vam kažem — šapuće majka sutonu sivom — gugutao je na mojoj ruci i smeškao se svakome živom. Miran je bio, bubica prava, verujte, ne bi zgazio mrava.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh. Bio sam pribran i miran, išao sam čvrsto do vode... Ali kad zaklokota čuturica, e uvati me strah, majku mu... A znaš, nije lako...
Gledao sam zapanjen kako potporučnik mirno leži i puši cigaretu. Usiljavao sam se da budem pribran i miran, kada gotovo za vratom osećam dah neprijatelja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov pogled kao da htede reći: »ama varaš se ti, biće da je to koji drugi štogod pogrešio; a vidiš, ja sedim miran kâ svetac. « — Ustani!... viknu ona oštro, pa se odmah zatim trže i uze blag ton.
A vama se, vidim, ne dopada takvo uživanje? Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — reče gost i lukavo pogleda na nove kolege.
— kapetan zateže ovde, — jer sam uveren, a i čuo da ste miran čovek... on opet zastade, očekujući Gojkovu reč. — O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem.
Evo ga bliže... još bliže... Gojko!!... Isto onako miran, kao kad ležaše na krevetu, I opet mu isto onako ispisano na licu: »O, ala mi je dobro... ala mi je dobro !«... Stade..
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi. Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit čovek, ali strašno nabusit.
Ja sam prešao preko njega, visoko, iz među duboke vode, dalekih brda, i beskrajnog neba, lak i prozračan i miran, prvi put u životu.
Nigde jedan rumen kamen, nigde jedan bistar val, a i bela pena užasna i strašna, kao kreč. Ni jedan miran put, ni jedna dolina, sve same provalije i rtovi. Mrak svud, neki providan, žut mrak, koji guši.
Sva se savila na istok, prelomljena od bura. Nigde jedan miran put – svi se previjaju, krhaju, beže. Stene su razbijene i nabacane, kao stepenice, sve dublje i dublje.
Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani. U daljini, okean je bio siv, miran, i neizmerno pust; samo su pene, koje su padale na nas, bile užasne, strašno bele i guste, kao kreč.
Daleko od svega moga, mlad sam i miran. Na dnu morskih obala vidim boju mojih očiju. Koliko sam belog kamenja, oprana morem, našao, koje je bilo glatko i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uveče je, opet, nastalo vesele u gradu, a zatim miran, tih i spokojan san miroljubivih i kuražnih sinova srećne zemlje Stradije.
Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Trava te zagolica po vratu, mrdneš malo i pritisneš je glavom, pa si onda miran i spokojan. Iz avlije te ugledaju goluždrava deca pa, i ne pitajući te, eto ti cele gomile.
Tako smo posle i s njim mnogo lepo živeli. Ali se mnogo više obradovasmo gospodinu Burmazu. Starinski čovek: miran, tih, prost kao i mi, pa nam to mnogo više godi.
i on se kao divljak obaziraše oko sebe, lutajući pogledom po daleku vidokrugu... Na sudu čiča Pera beše miran kao jagnje.
Ali kako ?... I on povuče za konopac iz sve snage... Daleko odjeknu samrtni vesnik, zadrhta miran jutrenji vazduh od njegove grmljavine i stade se talasati pod toplim sunčevim zracima...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Svet je inače miran, dobroćudan i uslužan. Govori jednim engleskim žargonom, u kome se sve izražava specijalnim mornarskim izrazima koje
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Niko srećan, a niko dovoljan, niko miran, a niko spokojan. Sve se čovjek bruka sa čovjekom: gleda majmun sebe u zrcalo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tamo na kapiji ču se neki tih, miran glas: — Kako ste? Jeste živi? Sofka, i sama čekajući ga sa svećom više glave, ispred kujne, ukoči se od onoga tamo
Nikako nije mogao da se oslobodi i da je, kad bi sa njom bio nasamo, miran, komotan kao kod svoje žene. I onda, da ne bi to njeno odbijanje protumačio on tako: da kao ona zato želi da ti hanovi
Pandurović, Sima - PESME
Borac slobode pune za carstvo snóvâ, ja se Spuštam po stepenima tamnici, s okovima, Pobeđen, miran naspram vreména što se gase, Kojima služih verno i svima sokovima Života svoga.
i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom osećanju jednom. Mirno i čudno šušte stare breze.
slobodu; i kad osmeh stidljiv Prve zore sine na one što traže Hleba, — on je min’o pokraj mrtve straže, Besmrtan i miran, ponosan, nevidljiv.
Tada su jedan cvet na putu I miran pogled mutna oka, Senka drvéta, list u kutu, Uzdah, il’ osmeh, noć duboka, Dizali često silne, veće Šumove tuge,
da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi odmor prija, Da sunce danas drukče sija, I da se bliži starost skora.
i ljude, U srećne čase i burna vremena; Lomio je hrabro sve vetrove lude, Trpeo žegu, gromove i tuče, Da uvek miran, sutra k’o i juče, Dočekuje sunce il’ oluju zlu.
šture, I nepomično i voljno, druže, leži Na prostom stolu hladne prosekture U prolećni, kišan i turoban dan. Miran joj večit, nemenljivi stan! 17. IV 1929.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Naivan je kao lisica: sve se prevari u svoju korist i tsl.) i b) suprotnog značenja (Miran kao jare, Prav kao uže u vreći, Voli ga kao kvočka uzicu, Slažu se kao oko i sô, Zadržaće se kao voda u rešetu, itd.).
Srećan bio i kud putem hodio i kud vodom brodio. Srećan ti put i od njega se pohvalio! Srećan uranak, miran danak! Srećna uranka, a boljeg vazdanka!
Milostiv kao zla maćeha na pastorče. Miluje kao vrag tamjan. Mio mu je kô trn u nozi. Miran kao jare. Naudiće mu kao vrabac guski. Pazario kao pas na vašaru. Paze se kao mačka i miš.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad im sin poodraste, dadu ga na nauku, koja će mu u neko vrijeme i pomoći. On je bio dobar i miran, i za najviše pun straha Božijega.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Duh Božiji da počiva na vama, krepeći i pokrivajući vas od svih vidljivih i nevidljivih neprijatelja i vodeći vas na put miran! Mir vam budi, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlađi, koje vas othranih od rođenja matera vaših!
livadu pokoja, među drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima pojahu slatke ptice, gde slušavši i požive miran i nemetežan i bogougodan život, i pravoverjem dobro ukorenivši se i svetlo sijajući, kao drvo divno stajaše u
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na ovi na|čin moj Nika vrati se s materom svojom i mojim bratom, a ja ostanem miran i pokojan. Moj je sav posao bio držati čisto ćeliju starca moga, očitati mu koji akatist i kanon i u trapezi žitije;
podozrenije poželatelnejši — koga (ili što) se najviše želi pozor — pažnja pokoj — mir pokojan — spokojan, miran pokrov — krov polezan - koristan polza — korist polzovati — koristiti polijelej — vrsta velikog svećnjaka u
Ćosić, Dobrica - KORENI
— On je bacio pištolj I, pošten, stajao uspravno. Vasilije je pucao u njega kad ON nije hteo da se brani, kad je bio miran kao stablo — reče Čađević sasvim promuklo. — Ali ga je selo i mrtvog osudilo da dna dana visi na brestu.
Video je Vukašinova povijena leđa i glavu pognutu nad hartijama: miran, kao da se ništa ne događa. Još više se uzbudio i nije razabrao pakosna dobacivanja, nije ni primetio kad se stišala
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je, na savskom pristaništu, stigao do lađe koja je imala da ga preveze na drugu obalu, u izgnanstvo, Knez je zastao, miran, i čekao. Da se oproste s njim, prilazili su i prijatelji i neprijatelji.
i čist, crn sjaj; u isti mah, oseća taj crni sjaj kako mu, sa znojem, klizi niz potiljak, a Petar spava, san mu je miran, a iskopane grudve zemlje mirišu na preiskonsku, samrtnu memlu, a nešto što tek dolazi, što će doći, gomila se, tmasto
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato imadoše tema za razgovor u izobilju. Kada stigoše do dvadesete, već se smrklo. Vazduh beše potpuno miran, more bez talasa; na njegovoj glatkoj površini ogledalo se zvezdano nebo. „Pogledaj ovu divnu mirnoću mora!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom
Jedna divno mirna savest, kojom se on uvek dičio, i jedno retko duševno spokojstvo, davali su njegovom licu onaj blag, miran i plemenit izraz čoveka savršeno zadovoljna sobom.
Srbenda, palančanin, ja sam bio zaljubljen u onu tamo tišinu palanke, u onaj miran i redovan tok njenih sporih minuta. Ja sam voleo njeno čisto jutro, puno radosnih pokreta, jutro što krepi i podiže dušu
fantastično svetlošću mladosti, rumenilo se još vatreno, i najpre užasno preneražen, izraz kao da postupno postade miran, potom nešto nasmejan.
ukopane, kad nastade opšte komešanje i neiskazani bes od pleska i tapšanja, Jaćim ostade ono što je bio, mudro miran i ozbiljan, sem što njegove buljooke oči, a u onoj začuđenoj radoznalosti, nešto malo više napolje iskočiše.
Trava je mirisala, vazduh je bio miran. — Znam, isto tako — nastavi on — da dobro pamtiš kako sam pre jedanaest godina, dole na frontu, naprečac, doznao o
I pošto smo zaseli u jedan miran ugao kafane i zapalili naše cigare, on se nasmeši, pa nam malo preteći reče: — Samo da sve ovo što ćete čuti ostane
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
što je njeno, da joj se plate odgovarajuće „stalije i kontrastalije”, pa da je čovjek preko čitave godine miran.
U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe, budi miran: nisam ti vidio lica dok si spavao.” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?
Nekakav svoj zajamčeni, pa makar kakav, ručak i večeru, i miran ležaj. A ovako ... Ovaj izljev kao da je starome pružio malu zadovoljštinu.
besprijekorne rečenice, da prikrije čitaočevu oku ono unutrašnje truskanje i drmusanje, što mu podaje nepomućeno miran i građanski pristojan privid, doprinoseći još više nesporazumku između njega i čitaoca...
I kao da je po mom izrazu tražio da to razabere. Došlo mi je da mu kažem: „Budi miran, čovječe! Ne treba ti se stidjeti svog lica kakvo sam ti vidio dok si spavao!” Bat žandarskih koraka pred vratima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ona vidi samo da je on u opasnosti, u velikoj opasnosti, i ide za njim tamo, gde će biti miran, gde će mu život biti bezbedan.
— Kako je sad ovuda, govore li o meni ? — Sve se ućutalo, dijete; zaboravili su te, čim si otišao... zasad ćeš biti miran. Ali ti onaj pakosnik neće dati mira. — Zar Vujo ?... Šta on radi?
Ne bi ništa ni znao, ne bi osećao muke... Ja bih se opet mučila celoga veka, a on bi bio miran za navek ... Neću tako... Hoću da se muči, hoću da vidi neizbežnu smrt pred očima i da zna da mu je smrt od mene došla.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.
Je li to starost i volje i vere, Il' umor dubok, miran i bez leka, Kom ne znam uzrok, prostora i mere? Il' sam ja izraz truleži mog veka, Koja tka zadah i svud nemar stere?
doba izgleda mi kao Da će se moje zamutiti oko; Duša i žele i sve što sam znao Gubi se, pašće u mračno, duboko. Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem
1907. NOĆ LjUBAVI Jedne večeri, kao posle grada, Mirisala je koža telo moje: Miran, bez sreće i radosti koje Bijah kao van tamnice jada Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cveće oko sna mog što
I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću. Bio sam miran što sam sazn'o tada Da je svet ovaj isti odnekada, I da će takav i ostati vazda: Da večno pati s unutrašnjeg rada, Da
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Hodanje od nekoliko milja kroz šume i polja, bez doručka, izazvalo je u meni jaku glad i manji umor. Miran izgled ovog grada koji je ličio na grad manastira kao da me je pozvao da se odmorim, sednem i prezalogajim.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
čežnja, ništa ga ne draži, pa kad ga u selu neko dokara radi psovki, uvijek smišljeno odgovori: „S vama se ne može biti miran! Kad sam sam, i radim i bogu se molim!” .
I litija suče se izdržljivo, pobožno, polako napred, uokolo ka crkvi... Župnik, u sjajnim odeždama, naoko miran, u sav glas zapeva svetačku pesmu. Majka i kći prostreše se po Marku.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: E, nemoj tako da kažeš. Znam, pričala mi je gospa Nata, kaže: kriza, a moj muž ministar, pa ništa, miran, ubio ga bog, kao da nije kriza, a ja, nesrećnica, zbunila se kao niko moj; te triput solim jelo, te sipam zejtin u
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pripoveci Rista bojadžija, recimo, Rista je viđen pomalo kao tajanstven, pomalo kao nastran čovek: s jedne strane je miran, redovno u novo, uredno i čisto odelo obučen, ali zato, s druge strane, ulicom ide „navek u stranu pognute i oborene
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— uzviknu on, pa se maši za pojas. — Nema, valaa, ne! — dočeka ga Hamza i ukruti u naručja. Kad ih razvadiše, Hamza miran kao da ništa bilo nije, zamoli nezgodnu zlicu da mu odmah napusti odaju i primi na znanje da više ne mogu biti
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ukrotitelj beše po dužnosti tiran, A lav u kavezu beše zdravo miran. Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim.
Krakov, Stanislav - KRILA
Jedan od ovih koji dođoše da ga traže, ostao je opružen i miran gore kraj žica, a drugi je išao kraj nosila sa zavijenom šakom.
Sused je bio miran i nepomičan. Dan je svanuo davno napolju i bleda svetlost pala je kroz razrez na šatoru na ovo ružno, umrlo lice, žuto
— Da vam ostavimo svetlost, raščupana Ivon pitala je Duška. — Eh, ne treba... Najzad su svi otišli. Mrtvac je bio miran, nije krkljao više, i sve je bilo tiho u sobi. Opet su malo docnije tiho jauknula vrata.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene Negovan cvetak tvoje čednosti, Rumeno lice, zlatne vitice I miran pogled dýge prijatne, I sve te tvoje draži čudesne Budzašta nudi gadnim Turcima Za hudi život sina njezina, Što je,
SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
često još pod doktorskim nožem, oni što su bili srećni te izađoše čitavi iz današnje borbe savladani umorom borave sad miran san pravednika, pod otvorenim nebom, odmaraju se da možda još sutra u kakvom ćošku prljave bolnice izdanu u mukama uz
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ustani, rano, Ljubice moja, Da vidiš divot, Da vidiš raj, Skrštenih ruku Da čuješ miran Božiji sveti Uzdisaj. Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
„Kao da sprovode stoku!“ — ljutio se. A kapetan broda, Italijan, sa lulom u ustima, stajao je na komandnom mestu, miran i priseban. Taj mi je čovek ulivao vere. Vojnici se najednom počeše okretati.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Sve ćuti i drhće; sve se sprema na miran, ugodan počinak, da u zanosnom, slatkom, ćutanju provede kratku, vlažnu, mirišljavu noć. Odasvuda bije vlaga.
Partenija nešto oblijeće oko njeg' a on ga mrko pogleda i veli: „3nam! Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage. Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo.
Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran! Kad bismo na 'noj okuci u gaju, jeknu štuc kô nebeski grom; za štucom ciknuše dvije mâle, pa se razdera ostraguša kô
On će šjeđeti s tobom, razgovaraće se, bratski će se ljubiti i grliti, onda će skočiti i podvrisnuti: „Stoj! Budi mene miran“ — pa će te na mrtvo ime isprebijati, ako je jači. Krošto, zašto, to nek sami Bog zna.
Jedva ga umiriše i svladaše da ne podvrisne: „Stoj! Budi mene miran!“ Mićan im, i njemu i ocu Soproniji, natoči po čašu rakije.
Budi mene miran, Asan-beže Čeko, bulešiku ti tvoju! Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti!
Sretosmo se. On sâm, ja sâm. Ja podvrisnu' koliko me grlo donosi: — Stoj! Budi mene miran, kurvo kučko, Asan-beže Čeko! Kad me ugleda, prepade se silno, poblijedi, obamrije. Oružlje mu ispade iz ruku.
Ovaj svijet, što promiče kroz ove tijesne, krivudave i prljave ulice, tih je, miran, staložen, bez života i uzbudljivosti. Sve se kreće lijeno, tromo, iznemoglo, tužno.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?! Uha, kud ti zaošija, gospodine Vićo. Čestit čovek i miran, najbogatiji trgovac... VIĆA: Pa baš zato! JEROTIJE: Ama, otkud to ide? VIĆA: Ne bi mu baš ništa falilo.
Jakšić, Đura - PESME
Na njoj danas sedim i daljinu gledim: Valjda gdegod bliže miran krov se diže, Ili dobar pastir stadu sledi belom?... Al’ ništa ne beše u okolu celom!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
počeo da vodi, kad je postao već »mladoženja«, opet je jednako trebalo da bude isti onakav kao i pre: uvek pametan, miran, tačan. Svako jutro, svakog dana u podne, uveče, noću, jedno i isto uvek da čini.
Do tada onako pognut, miran, izgleda slab, jadan, ali čim počne da otvara dućan, odmah se vide njegovi oni sigurni, čvrsti, pametni pokreti.
Sva je njegova. Ali on je svojim pametnim, suvim licem, mirnim pogledom navek umiruje. Uvek prema njoj trezven, miran, kao brat joj. I ona ga sluša, milo, pokorno, mada bi volela da je on još bolji: nežniji, otvoreniji.
Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa... A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb.
Mladen se diže. Sa stisnutim ustima, ukočenim, namrgođenim očima, miran, pribran, poče da se prašta. Kum, radostan, sav u veselju, čisto plačno molio ga je: — Sedi, kume, sedi...
Opet počeše da se crne šamije matere mu i ostalih žena, opet sluge, sluškinje uzeše onaj svečan, miran i zasićen usled jela i pića, od gotovljenja i iznošenja za dušu, izgled. Mladen je to voleo.
I svi su trčali oko njega. Čekali da on kaže, odluči se pa da pođu, ali on, kao da nije ništa bilo, kao uvek pribran, miran.
— Hajde, već Grdelica pala. Eno po selima već se viđaju Srbi. On ne odgovara. Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te se hvata za grlo i tare ga, i smejući im se odgovara: —
Ćipiko, Ivo - Pauci
De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran. — 'Ajde, brate, — veli mu, — nemoj da griješim! Znaš da ti ne mogu već ništa dati...
Rade, zaogrnut svojom novom kabanicom, što još mekom ispranom vunom miriše, nogostupom ide ka seoskome bunaru. Miran je. Božica će sigurno doći, a kad dođe, znaće šta da radi, — odlučio je danas.
sa zanosom, s uzigranim očima, što pogdjekad kao bljesak zasjakte, a zvuči mu glas bistro i jedro, dok drugdje naoko miran je kao zemlja.
Tada tek, na sudu, podmiri brata Iliju i primiriše se. Ali ljudi što mu dobro znaju za ćud vele: neće zadugo biti miran. ...
—Pošao bih kući! —Kako te volja! — uzdržavši se naoko miran, odgovori Rade. — Ali, znaš, rado bih da mi povratiš ono para... Potreba mi je!
Žurimo se i žurimo! Čedo moje, tamo ćemo poći!” Svršetkom raspusta, zdrav i miran povrati se u Z... Ona ga dočeka srdačno.
umiljavaše se Jure. — Znam ja za tu majstoriju... Nu nije fajde pravdat se... Skrivio i platio , pa si miran! — Okle da platim, zar ne vidite nevolju?! Nemojte nevikla gonit' me po sudu ... Nemojte, pomoć' ću vam u koju.
Nasred puta mladić stoji sa neodoljivom željom u duši. Pa polako vraća se i muči se da bude miran; hoće da stiša probuđenu volju u zamrloj prirodi zimnjega dana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kraj kljuseta, na tri-četiri koraka dalje, ležao je samar preko koga je bila prebačena mantija. Vir je bio miran i gladak, sunce je bleštalo po lenjoj vodi.
po suvom šuškoru, dugo tajnovito daleko pojanje kukavice, da ležim sa glavom na debeloj žili onoga drveta i da budem miran, spokojan i podmiren od sveta koji ostavljam, da znam toga trenutka da se od njega opraštam u naponu njegove lepote, da
Dadara Što se mene tiče, Lauševo držanje me uopšte ne uznemirava. Ja sam pribran i miran. Kirča i Pipac su se žestili i paridžali zato što nas ne poziva.
Bilo je i onih koji su, gonjeni svojom zlikovačkom strašću, napuštali miran život u porodičnom krugu i odlazili u potragu za svakovrsnim uzbuđenjima i pustolovinama.
Što god sam se više uzdržavao da ostanem pribran i miran, sve sam više drhtao. Govorili su sada o nečem drugom. Osluškivao sam samo zato da bih čuo glas moga zlotvora.
Verujem da je ležao nepomično i gledao je svojim krupnim pitomim očima, miran kao jagnje u rukama Jovana Krstitelja. Jednom sam, kao slučajno, ušao k njemu dok je ona tu bila.
Sjatiće se ovde svi odbegli sebri, pustahije i propalice. Pomisliće da su najzad našli miran kutak. Ovde neće dolaziti obični mekani, uplašeni ljudi.
Krišom sam ga posmatrao. Bilo je vidljivo da se na silu upinje kako bi ostao trezven i razložan, miran i spokojan. Trud mu je odveć bio upadljiv.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Budi, dakle, miran, dražajši, mi stojimo na čvrstom tlu. Samo kad ne bi bilo tako vrelo!“ Oba čoveka ustaše sa svog sedišta, pa se
Leš je bio u svom ledenom grobu, potpuno očuvan, oči otvorene, izraz lica miran i blag. Vegener, koji je patio od srca, podlegao je verovatno srčanoj kapi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kad se mlada gospa Stanojla dovela, i pokazalo se da će tu sad da poteče jedan miran život sa skromnom i pametnom ženom, gos-Toša dade jednog dana udariti nad ulaz svoje kuće na salašu tablicu s
A svaki novčani poklon je pretvarao u knjige, i pisao pomajci svojoj koliko ih već ima. Eto ga sad. Miran, dostojanstven, ozbiljan, čak otmen. Veliki svet i škola dograbili su jedno sposobno biće, i uzeli ga za sebe.
Ustade Branko. Nešto štrecnu kroz vazduh. Uvek prav i hrabar, uvek miran, ali i pri zamahu kad treba udariti ili preseći — sve se oči uperiše u Branka.
U Insbruk su poslali depešu. Kad su putnici ušli kod bolesnika, on je bio miran. Činio je sve napore da ne kašlje ni onim malim kašljem za koji su još sposobna bila njegova rastrulela pluća.
Ništa pri tom pisnulo nije, šaš je opet miran. Što kaže narodna: prošao nešuš i ni šušnuo nije. Tako se tu rađa, tako umire. A spolja nikakvih promena.
— Zario se u knjige, i sam je radio. Počeo je čudno da sazreva i da postaje zbilja figura neobična. Plahosti nestalo, miran je kao neki mudar starac. Postao je skoro manijački pravdoljubiv, i živeo do nastranosti jednostavnim životom.
sruče ujedno, pozdravljaju se i šale, pretresu novosti u vezi s ručkom, ali onda sedaju i prelaze na razgovor vrlo miran, daleko od palanačkog stila, može se slobodno reći: na razgovor kulturan.
Lepo je izgledao: uredan, pametan, miran. Deca se odmah okupila oko njega. Izvadio je iz džepa kesicu bonbona i dao im da se redom služe dok sve ne pojedu.
Čim je sutrašnji, miran, opran, sunčan dan svanuo, detalji oko nesreće, bolje reći nagađanja i kombinacije krenuše u svim dimensijama, utoliko
Zakuca, i usplahirena, ne sačekav ni reč ni znak, uđe. Mirko razvuče usta u zadovoljan osmeh, ali ostade potpuno miran; mehanički dohvati vreću i skide je na pod.
Ali, za ponešto i za ponekoga baš su ćoškovi dobri. Kao ono što vetar sabije otkinuto lišće negde u miran ćošak, u gradić je sudbina sabijala emigrante, begunce, avanturiste, lutalice.
Što ne znači nikakvu upadlivu ili šumnu ekstravaganciju nego jedan osobit, miran metod koji jednako pazi i preduhitrava sudbinu, ne da joj da zaprepašćujuće, da prepada.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pre svega, nisu ni stoga što ja sebe ne smatram velikim čovekom, te sam sa te strane bezbedan i miran, uveren da će moja privatna pisma izvesno korisnije poslužiti piljarima za fišeke no biografima za vađenje kakvih
tajna; dotakneš li se samo čijeg ugleda, to prestaje biti ugled; dotakneš li se samo čijeg mira, taj prestaje biti miran.
Mislio sam: dovoljno je to i tako napisati pa biti miran, ali nije tako bilo. Prošlo je doduše godinu-dve dana na miru, ali se jednog dana opet pojavi akt kojim se od mene
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A šta je to? — Pa to su ova kola — odgovaram pomalo nervoznim glasom. — A što? — opet će on. Rekoh mu da bude miran i ćuti, jer onaj čika ne može da tera kola. — A gde su konji? — zapita polako.
Želja za kućom je snažna. Ali svaki radije zamišlja miran povratak, te su zato ljudi radosni kada se kaže da ćemo uskoro krenuti.
Podavio sam noge i pogledao razrogačenim očima komandanta. On je bio miran. Ne znam da li da ga mrzim, ili da mu se divim. Ali kad bih se ja pitao, naredio bih da se osmatračnica odmah izmesti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mada ovo traje veoma dugo, nedeljama i nedeljama, Marko ostaje potpuno miran i — što je veoma zanimljivo — u svakoj od pomenutih situacija traži savet i pomoć od Šarca, koji odista veoma pametno i
Zar bi mogao da predstavlja osvetničke i oslobodilačke narodne težnje, da je — recimo — miran, tih, poslušan, uvučene glave u ramena, bojažljiv? Razume se da ne bi mogao.
Stari Vujadin i Mali Radojica imaju ulogu pobednika na mukama, ali svaki na svoj način. Vujadin je miran, ozbiljan, nepokolebljivo rešen. Prebijenih nogu i ruku, on se podsmeva Turcima koji bi mu za priznanje ostavili oči.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
to mi je neka kuća jaka Bez pramena dima iz odžaka BIO JEDNOM JEDAN VUK Bio jednom jedan vuk I bio je zbilja dobar Miran kao mrtvi muk Pitom kao neki sobar Za to niko nije znao Mislili su da je zao Imao je divne želje Divno srce u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Zato je Lazar Mačak bio tako ozbiljan, Đoko Potrk miran, a Vanjka Široki, ruska duša, onako tužan. Čak je i mali Nikolica s prikolicom ćutao mrko kao da se duri i strogo
Uh, što je mrzim! —A mrziš li ti, Lunjo, njega? — zagrajaše dječaci. Djevojčica podiže prema krošnji svoj miran pogled i odgovori tiho i sasvim prijateljski: — Ne, ja volim našeg Strica. Pod bukvom uzavri još veća graja.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
110 PUT PO ZVEZDAMA 111 ISTOČNIK VEČNOGA ŽIVOTA 112 KRINOVI 113 IZVOR VODE ŽIVE 114 IZ PSALAMA 115 MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET 116 PISAC VLADICI ŽRTVENU PESMU PRINOSI 117 POHVALA SVETOJ PETKI SRPSKOJ 118 VIRŠI NA VASKRESENIJE
MOLITVA ZA MIRAN PUT U VEČNI VILAJET Rodaj nam, skrbnim, so te loze vina da pijemo i našu tugu starostljivu da zaboravimo.
I tako požaliti će nas Bog i pomoći će nam, te poštedeti svoje ljude i darivaće nam žitak miran, bez svake mućnje, sladak.
Noći, dnevi, straža mu je, čuvar u bolesti i od svakoga zla pokrov, ka neki tvrdi grad i zaslon carski. Život miran, blago nerastureno, nego prisporavato. Verni je drug razuman bolji od tuštena zlata i dragoga kamenja mnogoga.