Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– Ubio? - upita Lazar. — Ubio! – A sud? — Za sve je drugo lako, samo kad on nije tu! A sinu Ivana Miraždžića još je lakše!... Nego, primiri se!... Mlad si ti još, moj sinko!...
Kroz glavu mu proletahu razne misli... Otpočeo je posao po savetu Marinkovom. Danas je pozvao Ivana Miraždžića na razgovor. I premišljao je šta da mu kaže i kako da ga savetuje... Kakve li se žele ne rađahu u njegovoj duši!...
On Turčinu sedi uz koleno i savetuje ga kako će braću zavaditi... Aleksu Aleksića odgurnuo od sviju, Ivana Miraždžića ocepio od braće i prijatelja. Sad hoće i Miloša Sevića...
— Znate li, braćo, koga ćemo? Sve se oči okretoše na nj. — Ja velim da uzmemo Ivana Miraždžića. Čovek je pošten, dobar, imućan... sve! Ja mislim da će nam on dobro poslužiti... Kmet i pop samo se zgledaše.