Jakšić, Đura - PROZA
— Odavno te nisam video, Radovane... — Poslovi su, gospodine: te sudi ovome, pokaraj onoga, tamo, opet, miri, da te bog sačuva i sakloni kmetovati ovakvome svetu!... Namislio sam bio da kao danas iziđem malo i do vinograda...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
za tren - dublji od veka u sunčeve oblake taj miris me nosi, sa ranom bez leka, sa svetom bez nade, taj miris me miri.
U ovom mraku stavljaju na muke i seku onog koji braću miri. Sve što je krvlju kupljeno, glavom plaćeno, u ovom mraku gubi cenu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
To je sramota — komšije, pa se koljete oko nekoliko strukova kukuruza! — poče Stevan da ih miri. — Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija. — Šta veliš?... Mnogo?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— da besni još više — kud će više? Da se miri — kako? Zar da se ponizi? Aja! Misli se isprekrštaju kao žice na šarenici, izaperu se, isplâču; umor savlada strasti,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pomirili se i poljubili! Miri se ti s tvojim dékom, mamaljugo banacka (Gospoja Persina je starina iz Bačke), al’ ja se bome ne mirim!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Doktor joj odavno kazao da Marko neće živeti. I, doista, Marko je već u zdravlju progrižen, neće ni on dugo, već miri na koljivo. Mica je obrekla Milivoju da će odmah za njega poći kako Marko umre. Milivoj Micu nadmudrio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nema šta da se on, sa Višnjevskim, miri. Neće se više sretati. Pa će biti mir! Gospoža Julijana mu onda ispriča da je Višnjevski, pobesneo, kao da su ga
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Zvoni po slugu da mu otvori bocu. Kad otvore, grof sam sipa u čašu, košta, sve mu miri. Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto? — Poslednja cena akov šest stotina forinti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sav njegov krpež, sitničarenje i trgovanje činjahu mu se tako smešni. U svađi, morao je, pred polazak, da se miri sa njim, ne dobivši svoj novac, ni talire svoje žene, slušajući pri tome, stalno, podsmeh bratovljev što se nosi mišlju
ih je terao kao velika stada, tamo‑amo, rešen da primi svaku zalutalu ovcu i da pokaže ljubazno lice svakome ko god se miri, pa ma to bilo i obično selo, ili neka varoš.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kada su želje i suviše snažne, a objektivne prepreke racionalno i empirijski nesavladive, čovek se ne miri s porazom, već traži izlaz iz ćorsokaka u imaginarnim, magijskim sredstvima delovanja.
Slične ovoj jesu i igre kao što su „miri“, „seje bula brašno“, zatim „hajde, hajde“, u kojima se detetu uz prigodne pesmice obraća pažnja na njegove prste, ruku,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. (Mlin potočar) Kakve god nas nevolje gonile, ne smemo zaboraviti
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Jeste li čitali novine, nećače? LEPRŠIĆ: E, novine su nam zabranili. ZELENIĆKA: Nek se miri sad s njima ko može. Pređe je baš stajalo kako su varvari, i sad su djelom to osvedočili.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
postaje ministar prosvete (»popečitelj prosvješčenija«). Mudar i rodoljubiv, on stiče ugleda među ustaničkim vođama, miri ih i upućuje, radi da se Srbija učvrsti i izgradi kao samostalna nacionalna država, i zbog tog njegovog srpskog
Sremac, Stevan - PROZA
Već je petnaest godina kako služi u prosveti; on miri decu, čisti školu, pravi dobru kajganu učitelju, i pomaže mu u buđenju političke svesti po okolini.
Radičević, Branko - PESME
(1844, 5. jul) JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri Kô i pre, Vrelo žubori Po lisnoj gori Kô i pre, Ja sam mlada Ovde sada Kô i pre, Sunce bega, Al' nema njega
Poznam da sam kod matice naše, Ustavim se, ko tu kliktat neće? Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti! Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije.
“ Tako putnik trudan reče, Al' kako je pusto veče, Kako l' cveće lepo miri, Kako l' vetrić tio piri, Kako l' reka ta žubori, Nemoj jošte kô da zbori, I on uze vrulu glasnu, Ode svirat
Tvoja dobra, kao sunca svet, Moji pevi, kâ mirisni cvet; Sunce sjaje, sunce život šalje, Cvetak miri, ali ništa dalje. 3/7. 1844.
59. Al' ne samo u srdašcu mome, Pramaleće i napolju se širi. Cveće krasno ovde preda mnome Našto tako umiljato miri? Drage nema ovdeka sa mnome, Našto vetrić tako ljupko piri?
to sunce što ti sjaje, I tu zoru što još traje; Zorica ti danak zlati, Tvoje cveće lepo cvati, Vetar piri, cveće miri — Iz njegovog guja viri. Sunce tone, a on gleda Niz pučinu unapreda: More, nebo kâ od zlata, I teže ga spomen vata.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Prima starac utjehu i miri se sa životom, s tugom, sa svojom samoćom. Toga oskudnog i nikakvog proljeća, djedov rođak, „brat Sava“, pronese po
Pandurović, Sima - PESME
PESMA TAME Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć. Dobro mi doš’o, trenute radosti!
Noć. Ko čuje Kako noćnih seni Setna pesma tuži im na liri? Tamna lipa u tišini miri; Cvetovi su suzni njeni. Prokapljuje. Noć.
Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane.
Veče; zamor... Mutna jesen ova Očajno se u nedogled širi, Kada suzi sa svakoga krova, A srce se s propadanjem miri. Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute.
Za sve lepe stvari zaborav je isti: Za mladost, ljubav, za cveće i snove, — Dubok i večan, što miri i gove; Bez profanoga sećanja ste čisti. Za sve lepe stvari zaborav je isti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
L. Kostić XXXIII JADNA DRAGA Vetrić piri, Lipa miri, K'o i pre. Vrelo žubori Po lisnoj gori, K'o i pre. Ja sam mlada Ovde sada, K'o i pre.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
svjetlošću, dva vojvode, nebesni prvjenci, tad će opšti tvorac počinuti i svoj sveti zavjet ispuniti; tad će miri i prostori strašni slatkoglasnom grmjet armonijom vječne sreće i vječne ljubavi; tad će moja otečeska duša rado
U trenuće oka laganoga sva božestva s prestolah padoše, svi strmoglav miri polećeše, svi se hukom stravičnom skrušiše na žertvenik mračne vladalice.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ta ovo je tek početak. Baš ako se noćas i izvučem, ko zna šta me čeka u daljem toku rata. Na taj se način čovek miri sa smrću. Izvadim iz kubure moj revolver i uzmem ga u ruku. Nećemo, mislim se, biti ubijeni kao paščad.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Drugi posjetilac osjeti se ostavljen na cjedilu. Ali se miri i ostaje. Priča i priča, a u sebi sve broji minute. Izbjegava bolesnikov pogled.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI 321 NASREDIN DIJELI OVNOVE 323 NASREDIN U BOSTANU 324 NASRUDIN I PAS 325 NASREDIN MIRI KAVGADžIJE 326 NASREDINOV MUDRI ZEC 327 NASRADIN HODžA I FRANCUZ 329 CIGANIN I CAR 331 TURČIN I CIGANIN 332 CIGANKA
Na što će mu Nasrudin: — Da je htio pas mene repom ujesti, i ja bih njega udario držalicom. NASREDIN MIRI KAVGADžIJE Već ležô Nasredin hodža sa ženom si, kad li čuje na dvoru galamu. — Šta je to? — pita Nasredin.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Moje noći crne, da l' se život menja. I šta znače misli i govor vetrića? Oh, zvezdano nebo kako miri snove! Oh, mrak kako gleda mirnim očima! Mrak kako me gleda, i gleda, i zove, I zove, osvaja i dušu otima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— S tobom bih i na kraj svijeta! — otrgnuvši se sama od njega sramežljivo jednako jeca. On se obrne k njoj i miri je: — Proći će sve to... Znam ja kako je... Isprvice i meni je tako bilo; sve je do navike...
Antica u kući doji svoje čedo, miri ga i uspavljuje. Kad ga je uspavala, iziđe pred kuću da opere robu. Povuče se u hlad, prama djeci, da su joj na dogledu.
—Oni mu ni dostojan bit ni sluga!... 'Ajmo ća! Oba se uzrujaše i digoše sa stolšde. Diže se i župnik. —Pijte! — miri ih, i toči vino u čaše. —Neka! — odgovore oni u jedan glas, a i ne gledaju na čaše.
Ali ono, pošto drugi put zagrmi i sijevnu, zaplače; za njim zavedoše se ostala djece. Majka ih miri, ali i njoj suze naviru na oči, i, pogledavši u svoga ćudljvoga čvjeka, reče: — Mirimo se, mirimo!
Kad mu sijevanje zasjeni oči, sklopi ih časom, i opet požuri. Ispred njega izmiče čeljad iz kuće u kuću, sigurno da se miri. Stade pred vrata niske kućice. Časom oklijeva, pa, napipavši uzicu, povuče. Začu se udarac kračuna.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
I on se nečemu nadao. Ali evo već nekoliko godina kako su Prizrenski odgovori tužni. Svet počeo da se miri sa sudbinom. Tako isto i hajdučki kapetan. Iz dana u dan vidi on kako od nada nema ništa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Javor« 1887. NA IZVORU (Slobodno po Šamisu) Haj, pod lipom izvor što je! S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to.
Zamirisa tamjan, Slovenstvom se širi, — Nije tamjan, nije, tvoja duša miri, Južni srpski cvete, trgnut s Crnih Gora, Presađen u vrte ruskog carskog dvora! »Starmali« 1889.
Miljković, Branko - PESME
O sretna mladost koja proći neće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta Svetlost što me miri sa večnim prolećem.
najbolje sazreva moja podsvest smeštena između sunca i meseca LjUBAV POEZIJE Ja volim sreću koja nije srećna Pesmu koja miri zavađene reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja volim reč o koju se otimaju dve
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sve se tiša, sve se miri, — Svet je kanda sad još širi — A beskrajnost u crnini Želi negde da odane, Pa na moju dušu pane, Tu preblede,
XVI Listaj, goro, listala Tužnima rad leka! Blistaj, zoro, blistala Ovako doveka! Šapći, luže tihani, Miri, lipo, miri, A lahore lagani, Ti joj miris širi!
Blistaj, zoro, blistala Ovako doveka! Šapći, luže tihani, Miri, lipo, miri, A lahore lagani, Ti joj miris širi! Priželjkujte u gori Slavujići nujni, Žubori-de, žubori Potočiću bujni!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Naravno. Iz jedne se kože u drugu ne može. Tako je valjda opredeljeno... Pred tim nerazjašnjivim problemom, on se miri i veli: sudbina! — To su fataliste... — Jest. Rat je, dakle, njihovo životno opredeljenje, a smrti nema bez suđena dana.
Bojić, Milutin - PESME
No sve ih je više, a staza se širi, Vodi li nas groblju, gde se svesno miri Bezbrižna veselost i starački sumor? Mirisi nas guše, no cilju smo bliže.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
žive u bratskoj ljubavi i slozi, deluje kao proročanski zavet, te stoga završna scena, u kojoj Sava nad očevim moštima miri braću Vukana i Stefana i tako prekida bratoubilački rat u Srbiji, deluje sasvim prirodno i smirujuće.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Da, djetinja! Njima ostaje. Nije ona kao prljavi skitački novac što svugdje dopre!... — Umiri se, sine! — miri ga stara. — A što veli gospodar? —Što veli? Ne pitaj! ... Hoće sve u jedan mah ... —A koliko je?
”Zar koga ja za to pitam?... I stade se tužiti na neke u varoši što ga tim upitom dočekaše. — Ne ljuti se! — miri ga Ivo. — Ne prigovaram tebi... poznajem te. Uto gostioničarka donese večeru.
Njegovu uobrazilju miri duboki hlad planinskih dubrava, nad kojima se tek drži zamiruća svjetlost dana. — Gledajte kako se na moru odbljeskuje
Ilić, Vojislav J. - PESME
pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
Gle, majska ruža oko nas Čarobno, slatko miri; Nad njome tihi, sanjiv kras Proletnja nojca širi; Pod njome slavuj, mili drug, u suton peva tavni, I pesmom zdravi šumni
ne. 1888. OMORIKA U dubini tavnih gora, gde široka lipa miri, Usamljena omorika crne svoje grane širi. Njeno tavno, tužno lisje na večnu te tugu seća.
Od to doba bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je s mračne kule željno gledô u doline. Tamo gusta lipa miri i svilena bleje stada, I hori se tužna pesma što pastirka peva mlada.
1889. ČEKANjE U tavno zelenom sâdu, gde mirta slađano miri, Zavetni čeka te časak i dragi čeka tvoj; On diše svežinu noći, i nebo nad njime širi Zvezdani veo svoj.
1889. POMENAK U tavno zelenom sadu ugodni hladak se širi, Sanljivo žubori potok i ruža prijatno miri I plavi pomenak cveta. Pred gordom caricom cveća Nežno te njegovo lisje na skromnost i tunu seća.
4. Eto tu je agent što zaljubljen hodi, Uglađen i spreman po poslednjoj modi, Odmereno, s pažnjom, čak i ruke miri, Da u svemu budu pravilni maniri, Sve je „feš“ na njemu, sve čisto miriše, I salonskim taktom i milinom diše. 5.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Poslao mi je čak jednu mašinu za sejanje, na poklon... Obradovala sam se... šta ćeš, čovek se miri i navikava. Znaš li, i veruješ li, ponekad mi se čini da sam i ja htela da baš trgovac i špekulant bude, i da ono s
Gospodin Toma ih miri, naravno, razlozima neumesnim. Ne pomiriše se zavađeni, ali svaki od svoje strane dostavi svome šefu da „onaj balavac
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To u životu biva i, kad već čovek zagazi u život, on se, hteo ne hteo, miri s tom okolnošću, ali se mi u školi nismo mogli da izmirimo sa tim nepoznatim količinama, a još manje s tim da čitava
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
JE POSTALA SVETA GORA 210 CAR, LAV I ZMIJA 211 O TURCIMA 212 IZBOR KALUĐERA ĐERMANA 213 PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM 214 IGUMAN SILOAM I LENjI MONAH 215 LAV I PUSTINjAK 216 TRGOVAC I SMUK 217 KONAC SVETU 218 CAR NA KRAJ
Ako li nije, to bolje da se miri i pogodi se što ištu, a da ne gubi svoje mu vojske, ni mu se zemlja pohara. Na to odgovor mu dadoše bogovi i rekoše
A Grk je bio o svemu vešt, tako, da mu onde nije para bilo. PREPODOBNI MAKARIJE MIRI BOGA S ĐAVOLOM U jedno dobi sveti prepodobni Makarije probaljivaše to, može li se đavo spasti, te se vrlo moljaše Bogu