Jakšić, Đura - PROZA
Sirotinja je!... — Nek čeka!... Koga ima još?... — Jedan Cincarin, Grk li je?... Nosi puno sanduče lekova, mirisa i drugih kojekakvih vodica... — On nek ide kapetanici da izbere šta joj treba...
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož. I kad se unuk, kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg,
Dučić, Jovan - PESME
Njegova je smrt puna toplote i njegova duša što odlazi, puna je mirisa; zato je soba mirisna i topla. Svi su zidovi pokriveni ogledalima koja su mukla od jesenjeg dana.
PROLETNjA PESMA Široko groblje na obali, kod varoši, bilo je taj dan puno sunca, mirisa i boja. Grobovi su zazeleneli podmlađeni i behu veseli.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ili upravo: varoške su prema onima sa sela kao... kao ono bez mirisa dućansko cveće prema miomirnom naturalnom i prirodnom cveću iz bašte ili perivoja. — Iju! — kliknu Melanija.
A zašto nas i plaćadu neg’ da ga svud zabodemo! Aj, je l’ dobro divanim!! Ta ne mogu da prođem sokakom od silna mirisa. — E, kad je tako, a ono, Đuko, idi pa skini iz odžaka koji par kobasica, pa ih metni na vatru za našeg Niću...
Afrika
Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Našao se u oblacima mirisa od loja, znoja, luka, kože, i baruta. Za trenutak mu se učinilo kao da se ta gomila, nad njim, sklapa.
On nije krio da mu je miris hleba miliji od mirisa jasmina. Pendžeri na toj kući bili su osvetljeni, noću, do neko doba, i, iz te kuće, često, orila se pesma, i svirka.
Teodosije - ŽITIJA
odsluživši, i tako u punoj odeždi sveštenstva iziđe iz svetinje nad svetinjama, držeći u rukama kadionicu aromatnu od, mirisa i poslanicu svetoga, i prišavši časnome grobu svetoga i prepodobnog oca Simeona, izgovori prigodne pesme u njegovu
i neizrecive pesme, odmah po tome i dan osvanu, te bratija žurno stigoše u pešteru, i nađoše je punu blagouhanih mirisa i nikoga drugog u njoj ne videše osim prepodobnoga u usečenom grobu gde leži kao da spava, u vlaseno rublje umotan, i
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Osobito su razvijeni vid, sluh, čulo mirisa i smisao za orijentisanje: nađu se noću i u velikim šumama. Osećaju šum i šapat prirode, od klopotanja izvora i šuštanja
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
glavom, dodao je još nešto, samo što ja nisam mogao da ga čujem, jer sam već bio u hodniku punom bioloških eksponata i mirisa prašine koja se ni za četrdeset i pet minuta mirovanja nije uspela da slegne.
Iznad jablanova više nije bilo sunca i nebo je bilo zeleno kao jabuka, a na reku se spuštala hladnoća puna svetlih mirisa biljki koje rastu.
Hadži-Nikolov ličio je na sve pre nego na profesora matematike, tako da se za njim redovno vukao čitav oblak curetaka i mirisa jeftine kolonjske vode.
Bilo je hladno i bez mirisa i ja ga bacih. Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim rekla da je to
ispod zemlje, rasejan u prah ili pretvoren u veštačko đubrivo, ja ću se sećati tih usana, očiju koje se zaklapaju i mirisa kože prožete suncem. - Da izađemo na obalu, Rašida? - pozvao sam je, ali je ona samo zatresla glavom.
Bio je to mlak vazduh pun vlažnog mirisa peska, vrba i rečnog bilja, ali meni se činilo kao da udišem paučinu. Ako se okrenem samo malo, možda neće primetiti?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
) — stav, držanje tela, položaj; u baletu: stav na jednoj nozi auspruh — suvarak, vino slatkog i prijatnog mirisa koje se pravi od suvog grožđa autenticiran, autentičan (gr.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Bosni, na Poklade (uveče) stavlja se stari opanak u vatru i pri tom se veruje da će od ovog neugodnog mirisa veštice pobeći.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za sebra uvek verna životu, za sebra koji sunce voli. Ako život izda i ševa, i gušteri, sunca uživači, i pesnikinja mirisa, zova, za sebra, sebar izdati neće, za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.
šablone, za nebesa koja nežnošću kipte, za patetične sukobe vasione, za livade nikad idile site, za liriku mirisa i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bilo je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih
je tu još nekih mirisa: hladnih hodnika sa rasutim đubretom, kiselog kupusa bez mesa iz menze »Stari grad«, pa onda mirisa nekih uličnih uglova, kad čovek ne zna šta drugo da radi nego da pridržava leđima neki zid da se ne sruši — svega i
Pre toga, naravno, sasuo sam na sebe pola bočice mirisa, a kosu namazao zeleno-masnim orahovim uljem. Bio sam veoma lep četrnaestogodišnjak kestenjaste kose, sa kutijom od
Poput jata riba, poput senki koje to jato ostavlja na peskovitom dnu, male sive mrlje doleću noseći sa sobom talas mirisa stare pijace; miris osušenog sena, miris užeglih jela koja se zovu bamije, koja se zovu šiš-ćevap, koja se zovu
Jagnjetina je još krvava oko kosti. Bože, koliko mesa! A posle: dubok san pun mirisa lekovitih trava i svežeg kreča sa zida.
Matavulj, Simo - USKOK
zimi nepristupačan ni najbližoj svojoj djeci, ljeti ih dočekuje u svoja njedra; zimi pust i studen, ljeti je pun života i mirisa.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i vrlo često njegova poezija se svodi na jednu malokrvnu formalnu lepotu, hladnu i veštačku, sa lepotom cveća bez mirisa i bledih voštanih figura.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sve je tiho, nemo i mirno. Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške.
Budala! Što patim, mučim i satirem sebe?!... — I stvarah te, grljah, celivah tvoje rujne usne i opijah se od mirisa tvoje kose. I brzo natukoh šešir, ogrnuh kaput i iziđoh iz kuće. Iz vaše bašte čujaše se udar motike.
Razgovori življi, brži, isprekidani. A kako da ne? Kad ti od vina, i da ga ne piješ, od mirisa njegova, drukčije. Čiča Mase ne može da sedi. Diže se neprestano, ide kod ženskih; one ga guraju, on im se nameće.
Kostić, Laza - PESME
dok nališe samrtnikom sveta ulja i mirisa, izdahnô je već i stari kralj Ramsenit od Misira. Poviše im belo telo u pokrove od papira, a po njima napisaše od
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
To me, u stvari, najviše i pogađa! Zar ne umeš čak ni da trčiš? — Pre svega, to nije zbog trčanja, već zbog mirisa! — pokušah da se opravdam.
ruke popali sva svetla u kući i stan nam izranja iz sumraka lažne otmenosti, go kao žica bez izolirbanda, bez boje, mirisa i ukusa, tačno onakav kakav je već deset godina, ispregrađivan i iskrpljen, zašiven na sto mesta, a ipak tako nekako
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
lukac sa trema baca svjetlice, a povrh smoka titra ispara; prilježno zoba raž iz krabulje konjče šareno; propuh mirisa tamjano puše s tople kadulje; igraju momčad pale i klisa. Diše pšeničnik, mek kao sunđer.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
On je oštar, čeličan, ljubičast i vreo, mirisa na sumpor. Sve je u njemu mehaničko, električno i neumitno. Reklo bi se oštri pisak sirena.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
U nerad sam poveo vojnike da sred mirisa trave devičanske u ogledalu handžara otkriju bolne rubove tela. U korenu je posečen praznik i sunce kao hrast pade
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
novac, zarada od prodate robe; 5. pazarni dan pelin = pelen 1. biljka iz porodice glavočika, jakog mirisa i gorkog ukusa, koja se upotrebljava u medicini (Artemisia absinthium); 2. napitak koji se dobija kuvanjem te biljke; 3.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A nikada nije volela ta jela što se donosila otuda sa groblja. Uvek pored mirisa samih jela osećao bi se i drugi miris u njima, miris tamjana, pokapanog voska od sveća i suvih, istrulelih, oko krstača
bivati sasvim gust; fenjeri počeše jače da svetle, kuća, osvetljena i puna toplote od ljudi, ženskinja, njihna odela, mirisa, poče kao da se kreće i nija. A oro nikako nije prestajalo. Sve se jače širi, razvija.
Pandurović, Sima - PESME
i ko im zna put! I jave se katkad živima kroz sloj Vazduha, k’o miris prijatan il’ ljut. Šta takvih mirisa snese vihor lud, Il’ jesenji studen vetar, ili tek Proleća uzdah razdražljiv i mek, I svih dana čudna i nemirna ćud!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
u tepsiji, uspu zejtina bez štednje, pak, onda razređaj u ribu ozgor, i tako se ispeče s pitom zajedno u predivnoga mirisa zejtinu; pak onda nek se slobodno pred ovakom pitom sakriju [i]talijanske paštete i ingleske pudinge!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ja... kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog. — Sve ću Vukašinu da dam, sve! Tebi u inat. Neka gospoda proćerdaju moju muku.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
A onda, u samom njegovom srcu niče plod. Cela soba bila je puna njegova sjaja i mirisa, ali majka nije više ništa pitala. Videla je da biljka veseli devojčicu i spokojnije je odlazila na posao.
Vrapca nestade. Nestade i dvorca načinjenog od svetlosti i vrta punog mirisa. Devojčica u čudu protrlja oči. Je li moguće?
Srebrna ruža bila mu je u mislima i danju i noću. Budio se od njena mirisa. Sav je treperio od njena sjaja. A onda, jednoga jutra još pre zore, krenu da je traži. — Jeste li videli Srebrnu ružu?
Pred njim je bio vrt kakav se ni u snu ne viđa, pun svetlosti, pun mirisa, pun jedva čujnih glasova ptica. A u Vrtu ruža. Jedna jedina. Zlatna.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dežmekasti Gospodar Jovan lakim hodom prelazi Dositejevu ulicu i čudi se kako mu mladost, u sećanju, obeležavaju dva mirisa sa kojima je rastao: miris ruža i miris izmeta.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
GALIUM VERUM Kleknuh u polju široku pred cvetom Što nosi ime tvoje uvek drago; Vetrić je svojim donosio letom Mirisa šumskih jednodušje blago.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Prozor je bio otvoren i zadah vlažne zemlje i mokrog lišća, ona vlažna svežina puna mirisa, sa mesečinom iza kiše, ispunjavala je sobu neodređenim ali milim uspomenama râne naše mladosti.
Ali toplo julsko jutro, puno zapare, ne unese nimalo svežine, niti onog zorinog mirisa stvari koji je poželeo da udiše da bi se okrepio i on se kao začudi kad ne oseti baš nikakve promene u zemunici.
kroz san slušam onaj isti žumor svemira i osećam sav onaj, buran, pun strasti dah zore proleća, kad je vazduh sav od mirisa i od cvrkuta, zujanja osa, veselih uzvika, zvona, škripe kola, odjeka motike što cepa mirisnu zemlju; svu slast onog
Sutradan bila je nedelja. Proleće je disalo plućima punim rajskoga mirisa. I sa livada je pirila mirisna svežina, i svileni vazduh je podrhtavao. Izišao sam da šetam; ulice su još prazne.
Kroz raskošno zelenilo granja i kroz fino svileno tkivo vazduha što je ushićeno treptao, pun svečane radosti i mirisa svežeg lišća i trave, ja sam, milovan onim sasvim blagim duhom prolećnjeg vetra, gledao daleko u planine što se plavile.
Zagledaj dobro. Taj čovek, sav jedan ljuti okršaj, sa licem mirnijim od sna tvoga maloga bića, od tople noći pune mirisa lišća! Zagledaj dobro. Gle kako nežno zrači plemenitost njegove tople duše, kao najlepši izraz večne vedrine prirodine!
Bilo je prijatno i puno mirisa veče leta bez oblačka, i u maršu koji smo prešli, a pred suton, zastanak nam je pao baš kraj samoga groblja ove moje
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
pod teretom, u košuljama od modrog izblijedjelog platna, ostavljajući za sobom na vrletnim puteljcima brazdu oštrog mirisa znoja pomiješana s mirisom razgažena vrijeska i metvice.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Moći ću dakle da idem gorom i livadama, dugo, dugo... da se sit nadišem onoga planinskoga mirisa...« — Vala, pravo mi je, kud god hoćeš, samo da ne sedim više u ovom ćumezu. Šta rade tamo, traže li me?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nije bilo horskog pevanja u crkvi u Delaver Sitiju, nije gorelo mnogo sveća i nije bilo prijatnog mirisa tamjana, nije bilo skladnih zvukova crkvenih zvona.
Nebesko ushićenje nadima srca ovih zaljubljenih cvetova, kada uzdasima opojnog mirisa, kao zarumenele neveste, odgovaraju na nežna milovanja nebeskog mladoženje! Da, biće medenog ploda u pozno leto.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sunce je žeže — žedna je!... A kroz zasićeni vazduh, krcat mirisa tamjana, voštanica i starih tunika što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se
i oseti i mistiku njegovih džamija mesečinom oblivenih, i blagi šum vode iz česama, i tišinu stambolskih ulica krcatih mirisa pitomih jagoda, i rađanje njegovih ružičastih zora, i slatku melanholiju njegovih šapatljivih mora...
Vodili su ga po sitom, osenčenom polju, okićenom dozrelim grožđem; u sveže poljske zaklonice, pune mirisa i zujanja i šarolikih boja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Skrivene i nježne, za suncem se žute. Bez mirisa, na dnu žutih krvi slute skora iščeznuća s dolaskom vrelina. I u ovoj i u svim ostalim strofama pesnik manjeviše
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zatvorenog prostora i tišine Sofka se u stvari i ne boji, naprotiv; kao što se ne boji ni svežine, vlažnog a jakog mirisa koji do nje dopire iz dvorišta, bašte; nego se samo pribojava da će je sve to sunovratiti, kao što i hoće, u erotski
pisca da junakinjin odlazak prikaže kao bukvalan silazak u jedan otvoren, razgrađen prostor, pun oštrih i presnih mirisa: „Čaršija, kojom su silazili, sve se više ispred njih širila i gubila, pošto se tu i završavala. [. . .
Miljković, Branko - PESME
Prah ružama taknut do mirisa se vinu Na zvezdanoj promaji gde mi dan odškrinu Vatru, vatru, slepo to obožavanje Elemenata, koje sagore
sam, Što snih zaboravih, pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu. Bar šum Naslikane grane da pomeri narav Bilja!
izmišljeno i stvarno Svuda gde ima minerala i vazduha vode i mašte Biljke koje nam probadaju telo zračnim kopljima mirisa Koje nas zaustavljaju otrovom i produžuju belančevinom Skupljaju nas po svetu i hrane našu iznemoglost Iz zemlje
je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise zemlja ne prepoznaje i zemlja
Krakov, Stanislav - KRILA
Napio se konjaka, ostavio kolibu i pošao ka rovovima. Prezao je od svakog pucnja. Šume su bile pune vlage i mirisa smole. Do njega je dopirala pesma reke u klisuri. Kraj jedne stene osmehnuo se vojnicima koji su rezali konzervu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Odjednom osećam takvu muku od vrućine, sunca, svetlosti, mirisa na suvu ribu, ulja od palme, čekanja i ljutnje, da imam utisak da ću se odmah onesvestiti.
Radostan sam da sam opet u noći, pod zvezdama, daleko od mirisa i vreline tela; dišem širokim prsima, trudim se da u mirisu savane razlikujem miris raznih divljih trava.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa. IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja Smiljka?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U nekoj sobi zalaja kuče. Ona žurno pređe i otključa vrata jedne sobe, odakle nas zapahnu težak vazduh od raznih mirisa. Potom upali sijalicu. Tamna plava svetlost obasja sobu. Zamoli nas da sednemo, a ona iziđe. Ostali smo sami.
Do kreveta je toaletni stočić, sa velikim brojem ukusno izrađenih stakala od raznovrsnih mirisa. Sigurno su pokloni — razmišljao sam. Jedna bombonijera i stona lampa sa plavim štitom.
Bojić, Milutin - PESME
'' Dok njegove oči nemo u mrak tonu, Pune toplog sna su, velom obvijene, Primicale, pune mirisa i nara, Robinjice tople, bose i rumene.
O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče! Zrelost, draž, mekota! — O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno
Zrače, željan sam tvoga zagrljaja, Jer dršćeš prepun purpurnoga praha, Mirisa njenog osmeha i daha, Sav oko mene hoću da se sviješ.
Kidajmo ih! Ali niz je njihov večit. Ređaju se boje presvetle, pretamne I igre mirisa slatke i pomamne Kidajmo ih pre no izdahnuti htednu.
Čuj, tutnji, žuri svom cilju sve daljem, Tisuć mirisa u zagrljaj zbira I rastura ih stazama svemira. Nek nađe tvoje oko koje spava!
I dok se tvoje oko tiho širi I oko tebe niz mirisa plete, Da čuješ moju dušu punu sete. XXIII Čitave noći sažižu me, peku Negdašnji snovi proživele sreće I teški
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
U poslu, tamo po bašti je ostajala. I tek kada bi otac ne mogući više, razdražen od mirisa već usuta jela, izlomljena topla hleba, počeo čisto da grdi: — Ama hajde! Gde je nana?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ne vala ga donositi rezačima, da ne bi grad tukao vinograd (SEZ, 32, 1925, 25). Od njegova mirisa beže zmije (SEZ, 40, 238). B. l. peče se uz božićne hlebove, »radi zdravlja« (іbіd., 81). O Badnjem večeru jede se b. l.
»Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što b.
s., 204). Kad čovek leži na travi blizu b., ne mora se bojati da će ga ujesti zmija (»zbog mirisa«, LMS, 139, 88). Lek od bolova u nogama i leđima (GZM, 20, 1908, 346; ZNŽOJS, 11, 262), srdobolje (ŽSS, 312; SEZ, 17,
J. se vrlo često daje kao dar, ili kao ponuda, ili kao dokaz ljubavi i prijateljstva (»Bosiljak se od mirisa daje, Jabuka se od milosti daje«, Vuk, Pjesme, 1, 585) — tako često da je reč j.
Inače l. nije mnogo cenjena, jer nema mirisa (»Ti si, lalo, divna i prekrasna, Al̓ mirisa ni za lijek nemaš«, narodna pesma, Sofrić, 145).
Inače l. nije mnogo cenjena, jer nema mirisa (»Ti si, lalo, divna i prekrasna, Al̓ mirisa ni za lijek nemaš«, narodna pesma, Sofrić, 145). LAN Leіn (lіnum uѕіtatіѕѕіmum). Lan, ćeten. L.
Tej se pije kod potajne groznice, i kod menoragije (GZM, 4, 156). Kad bole oči, treba u njih zaliti »mirisa« (soka?) od n. (ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu.
Sve bi to imalo da znači da je r. siguran utuk protiv zlih demona (verovatno zbog svog jakog mirisa). Međutim, smatra se da ga ne valja u kući saditi i držati. U zapadnim (katoličkim) krajevima r.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
i bezazlen, može odupreti titrajima ženske puti, zar mu se neće u jednom trenutku zavrteti u glavi od njezine blizine, mirisa nene kože, mekog maznog glasa, njenog daha i plamsaja u njenim očima?
Nađem strančicu na kojoj raste priprosta no rajska bujad opojnog mirisa, izvadim nož i očas nažnjem naramak. Dole ispod mojih nogu leži naša dolina, skrivena odasvud gustišem graba, bukve i
Ako ti se nos odvikao od ljudskog vonja pa će ti se u trbuhu uzburkati muka od oštrih mirisa Dorotejevog bilja i rakije, Matijinog svežeg maltera i boja i od moga znoja, nemoj ni silaziti, šta ćeš nam onda ovde,
Da kažem da je noć bila julska, zaparna, drhtava od gustih mirisa pokošene trave, bludna od žabljeg kreketa i mnogoglasnog brujanja cvrčaka sa velikim žutim mesecom na slemenu krova od
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U dvorištu, magaze kao red malih kuća; sve vrlo čisto, ali puno mirisa od razne kolonijalne robe, od suvog grožđa, badema i smokava, preko suve ribe, do one fine trave iz Indije koju
braca-Miše, kad se s puta vrati, puni su lekova i lekarskih uputstava, za gospodin-Vasu, ali palanka zna da su puni mirisa za gospa-Jelku i za Agnicu. Jezična mala Soka je ovo poslednje, džepove čika-Mišine, možda i nehotice branila.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kada iziđosmo nanovo na palubu, zapahnu nas neka mešavina mirisa morskih riba i pomorandži. Neko reče da sva južna pristaništa tako odišu.
Petrović, Rastko - PESME
Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene,
Masni. Puni smo istih opojnih mirisa i bolova, O hoj, topografski radnici, - braćo moja, Još smo jaki, još smo mladi, država je za nas boja.
ne trudih se nikad ništa, nit sputah svoju jed, I samo skrivah pogled na svetlost Njegovu sjajnu Nozdrve behu pune mirisa nekakvih šuma I sanjao sam divlje snove pune krvavih strasti I preskočio sam davno granice svoga uma Njegovoj željah samo
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako blistave i nežne grane vrba, vrhovi trava, let svica! U noći punoj mirisa trava spuštale su se zvezde i poput srebrnih leptirica padale na jezero.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Do- čeka ih zadimljena šuma puna mirisa od sagorjela eksploziva i paljevine. Izvirujući iznad ivice Gaja, Lazar Mačak povika: — Gori naš logor!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Sad već doista, izađi iz Livana, evo, kćerko tužna, lepog mirisa tuđa, — krasnoga mi Isusa! Plakala je Rahila za decom neutešno.
igumnovom, sedme godine otkriše mu raku i veliko čudo ukaza se od njega: napuni se sva crkva od onoga mu sveta hubava mirisa, a telo mu lepo žuto celokupno ležaše onako odeveno zdravo i čitavo kanda je jako položeno onde, ničim ni za trun ne
A kamo vam tanci i šnjima vrteži? Koliko put putem prohodeći s pogleda. s mirisa eda ti, liše obadvoje mlada struka, ne zatrepti li ti srdce i mnogo dobi ostane ti na misli?