Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Sirota Alka ide u baštu da traži ljubičice. Početak uskršnjeg posta. Cvet ljubičice, dika mirisnog proleća! Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
dolazi ovo, ovaj nov, neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u smrad i pakao, možda u smrt. Pa šta?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I dok su se ljudi u Mahali pokrivali gunjevima i ponjavama, selo je bilo pokriveno, noću, guberom od belog, mirisnog cveća. Kao nekim vezom od nebesnog behara.
bagrenja, i sedi, satima, pognute glave, nad kolevkom deteta, koje bi celu noć plakalo, a zaspalo od svežeg, letnjeg, mirisnog vazduha, u senci, kad bi Sunce odskočilo i prestao lavež pasa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mramornih ognjišta i svilom prevučenih banketa, tako da zaželeše sami da gube, polaskani i poneti sred toga sjaja i mirisnog tiskanja razgolićenih žena, željni da se istaknu, da se pokažu vrlo bogati, dobroćudni, i ljubazni, najbolji, vrlo važni.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' kad topli, blagi vetrić Sa žarkoga juga pirne, I zableje beli janjci Kroz doline naše mirne; Od mirisnog blagog jutra Dok se sunce još ne smiri To će cveće brati deca, Mile seje i pastiri.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Idući u školu izjutra, Ljubica zastade između dva voćnjaka, da se nadiše ovoga mirisnog, čistog vazduha. Odjednom, iz drugoga, tesnog sokaka ispade pred nju Gojko, pa kako je ugleda, pocrvene i htede da
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka.
Pandurović, Sima - PESME
stane da se bori, Kad se vani prospe mesečina bêla, Crven plamen mojih strasti uvek gori Na grešnom oltaru tvog mirisnog tela.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
lane, Ja čitam strasnu povest, koje se mnogi još seća: Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja spustih rasklimatano okno i oslonih se. Pa umiven svežinom mirisnog jutra zagledah se u blistavi, zmijasti vodotok reke.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Na svojim grud’ma sprema postelju I po njoj čudan raskoš prostire: Rosice sjajne, sitnu đinđuvu, A meka svila cveća mirisnog Šarenu glavu spušta pažljivo Da ti, umornoj, mirom prijatnim Uspava dušu ozlojeđenu. (Odlaze.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nezanimljivi rodoljubivi govor alegorično predstavljene Matice (u kojem se veliča Gajeva Danica, „kad mi kotarčicu punu mirisnog i raznovidnog hrvatskog cveća, koje na našoj gori raste, u krilo prosipa”), izveštaj se završava ovako: „Po svršetku
Nastasijević, Momčilo - PESME
Široko nebo umoru, daljina blaga skapanju, topla li zemlja majka. VI I kažu, za kap-dve mirisnog ulja po telu tovar je potrgano ruža. I što u plemenitoj larvi gine leptirak, tmolini ložnica je, puti njinoj.
i lugovima prostranstva, i poljima širine; vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašénje; i zemaljske daronose mirisnog cveta, i travonosne; no i čovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskaže?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jednoga toplog dana, pod senkom mirisnog hlada, Na svome cvetnome tronu štedra je sedela Lada. Već šeset puta je Svarog obišô zemaljskim šarom, Nezdrave,
lane, Ja čitam strasnu povest koje se mnogi još seća, Kad Bahus podiže vojsku na plodne indijske strane, Na zemlje mirisnog cveća. u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri.
Snažna se njegova krila lagano razviše s pleća, A nad njim splete se šator od šumskog mirisnog cveća. A ćata, međutim, zbunjen, još kroz noć poljanom ode, Išô je gde noge hoće i kuda oči ga vode, Bežô je od samog