Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
SARA: Hipš! hipš! Ovo nema jošt nijedna kod nas, šarmant! Nek se zna koja je gospoja od Mirič. FEMA: Kažite mi, molim vas, kako ćemo ovu moju devojčuru na nobles podići? Stoji mi kao kost u grlu.
POZORIJE Z. (Soba kod Feme) SARA i RUŽIČIĆ stupe SARA: Ova je kuća gospoje ot Mirič. To vam je žena, to je gospoja što joj nema para. Što ona časti, ne časti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula.
SARA: Gospoja ot Mirič ima jednu prekrasnu kćer, koju ona usrećiti želi, i budući da ste vi... RUŽIČIĆ: Samo blagoumiljeno nimfâ i gracijâ
FEMA: (pokloni se): Komi fo! SARA: (Ružičiću): Gospoja od Mirič, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobito što se jela tiče; a ovo je madamojzel Evica.
SARA: Kažite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja ot Mirič. RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi, Da kao sova unučad preživi.
mladi, ja sam malo starija, treba da vas usrećim, da lepo živite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju od Mirič za ženu. RUŽIČIĆ: Ho, ho, ho! Nebo plače, zemlja se otvara, da Hekubu u objatja primi.
To ćemo i danas imati, je l’ te, gospoja od Mirič, i gospodin će filozof s nama ručati? FEMA: Mekarabl, ja ću taki rebarbarasa spraviti. SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.
FEMA: Zaboga, kakve nebesne reči! SARA: Pravo, pravo zato se on zamislio. Vidite, madam de Mirič, šta mislite sada? FEMA (klekne pred njim): Ja moram ovako da ga počitujem. SARA: Oho, oho! Šta je to, madam de Mirič?
FEMA (klekne pred njim): Ja moram ovako da ga počitujem. SARA: Oho, oho! Šta je to, madam de Mirič? Muški pred ženskima kleče. FEMA: Ovo nije čovek, ovo je vilozov; ovako slagati reči. SARA: Mon frer!
RUŽIČIĆ: Tako je Leda pred Jovišem u strahopočitaniju klečala kad je njegovu silu iskusila. SARA: Gospoja ot Mirič, molim na jednu reč. FEMA: Zapovedajte.
obučena, sa šeširom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajući), SARA SARA: Madam de Mirič, vi ste se jako zamislili. FEMA: Komi fo! Nije to šala, ma šere, ja sam gospođa vilozovica.
SARA: Moj gospodin rođak ima volju sve visoko govoriti. Tko vas je sad razumeo? RUŽIČIĆ: Kažem za gospoju Mirič kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.