Upotreba reči mirno u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Na suvim rukama branioca srpske slobode tužno zveknuše lanci, ali veran sin naroda mirno i dostojanstveno odgovaraše: — Ja sam! — Ti si buntovnik! Ti si izdajnik otadžbine! — vikaše sudija.

I opet zveknuše lanci, a za dželatima svojim mirno koračaše izabrani sin naroda, da vrelom parom prolivene krvi okadi najsvetiju reč sviju vekova i sviju naroda...

sloboda... Tako ginuše, mirno i dostojanstveno, najvaljaniji u narodu, bez pravoga suda i bez svedoka. A i našta ti lažljivi svedoci?...

U prvoj vlada rat, u drugoj glad; u prvoj gonismo nasilnike s ognjišta našega, u drugoj, položivši oružje, mirno primismo gladne tirane sa dalekog zapada da onu krv što posle žestokih bojeva zaostade, da je sad pitome nemačke

“ Te iste jeseni nisam išao nikuda „na stranu“. Kod kuće sam se u živopisanju upražnjavao. I mirno sam po vas dugi dan molovao.

A i on je sada sasvim miran, ne diže više glasa svoga protivu nasilja i nepravde... Lepo, mirno skrstio je bele ruke, pa čeka Strašni sud... Siromah!... Možda će tako, skrštenih ruku, doveka čekati?...

A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga života... ...Kao kroz san sećam se njega, moga oca.

U grobu je večita tišina! Je l’ te, prijatelju? Onde je mirno, nemo, — govoraše jadno devojče žalostivim glasom, — i ja ću umreti, ali za mnom neće niko zaplakati...

izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše preda se, neveselo i zamišljeno. „Nećemo se dugo brijati, majstor-Simo, ne!

“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu. A ja sam sedela na banku do vruće pećke i slušala sam mirno kako mačka prede... Bože moj!... Onda sam se još umela i nasmejati, a sad?...

pogledao u oca, nije se ni mašio za šešir, nego onako hladno, svirepo reče, pišući nešto po hartiji: „Vi buđete spat’ mirno!... Ferštandn?..

Ali kad je video da prota na njegov odgovor čeka, on sasvim mirno dodade: „Oče proto, od gladi je umrla!“ Prota ga je razumeo. „Od gladi?...

Obradović, Dositej - BASNE

Koliki nemir i smuštenije! Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a

stidi od razumnih sovjet iskati i primati, i neka dobro gleda zašto nerazumni zlopate, zašto li pametni dobro stoje i mirno živu. Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi.

Danas jesmo, a sutra nas nejma. Pritom i ovo je svakom poznato: da ko je razuman, i ume i o malom mirno, spokojno i zadovoljno živiš, on je srećniji i blaženiji i ovde na zemlji nego ne znam koliko bogat koji nije ni miran

oblada, pak onda one koji ne budu hoteli od zla prestati — sve poizveša, a ostale uputi na dobro i prinudi ih da živu mirno i pametno i da budu blagopolučni.

nevolji put svobodan i otvoren; zna da je interes carski do najposlednjega čoveka u carstvu jedan, tojest: bezbedno i mirno svakoga u njegovom sostojaniju življenje.

se da su nam avlija, dom i postelja, selo, grad i predrago otečestvo u miloj, prijatnoj čistoti i poretku, da u njima mirno i zadovoljno preživimo, i da ih lepe i blagoustrojene milim našim potomkom ostavimo, koliko više moramo se starati za

Mi se ne staramo koliko ćemo živeti, nego samo da lepo i mirno poživimo. — „Međer se ljudi nimalo u pojanju ne razumevaju”, — reče vran — „koji su toliko u vaš glas zaljubljeni i pado

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja sam služio i gospodario, popovao i vojvodovao; putovao po narodnom poslu daleke putove i kod kuće mirno sedio i u mojoj bašti voće kalamio; vojevao sam opasne ratove i uživao blagodet opšteg mira; s carevima govorio sam

ništa uspeti, zato obrate se na vezira Hadži-Musta-pašu, i oni i Pazmandžija, s molbom, da i̓ pusti u Beogradu živiti mirno u svojim kućama.

U tome se Hadži-Musta-paša grdno prevari, i pusti i̓ te dođu u Beograd, gde su neko vreme mirno i pokorno sedili, a neki su i službe dobili; jerbo su vrsni i udvorice bili.

— Na to Katić turski rekne: „Baš i neće! Vi sedite mirno, vi ste carski mu̓asili; mi na cara nismo ni na vas careve služitelje ustali, no na dahije, s kojima ̓oćemo sreću s

Đorđe Petrović, veli ovako: „Vaše su kuće i crkva popaljene, no vaša se familija spasla u tamnavskom zbegu zdravo i mirno. Nemoj se brinuti, no gledajte vaše delo za koje ste otišli”. — Ovo sam pismo primio u Beču.

On dade im veru, da se ne boje, no samo mirno u gradu da sede, i tako i̓ u tom primiriju ostavi.) Sad, 1805. pred jesen, dođe Đuša Vulićević u Smederevo, i sa

da smo u nadeždi da će sultan poslušati careve koji su mu pisali, i da će vezir skoro doći nastavlenije da sa Srbima mirno postupa. No nismo ga našli kod kuće. Služitelji reknu nam: „Između 8 i 9 sati dođite, moći ćete sa g.

, muslimanska inteligencija UMU(J)ASERITI, zarobiti, opsednuti UPOVANIJE, Rus. slov., nada USULILE, tur., mirno, pristojno, postojano FENDRIK, nem., zastavnik FERMAN, tur., pisana sultanova naredba FILDžAN, tur.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ne boj se, neće ti propasti. — E, ti naredi ljude, pa hajdete gore u njivu. Ja ću vas čekati — reče gazda Raka sasvim mirno. — Ne mogu ja to danas — odgovori Stevan. — Imam ja još trista poslova... Sutra ćemo!

i ta velika zadruga te naposletku spala na jednog Mitra Pupavca, poštenog i dobrog čoveka, koji u svoje vreme sklopi mirno oči, a ostavi na ovom svetu poslednji izdanak od svog velikog kolena — sinčića od svojih dvanaest godina, Mojsila

Brže se raspasa jedan, pa ga upetlja dobro pojasom preko srede, i onda ga poteraše. Pođe ono gotovo mirno pred njima. — Bog i duša, ovo je divlji čovek! — reći će jedan. — Neće to biti divlji čovek, nego divlje dete!

vino sevdah — uzbuđenje severstvo (sujeverstvo) — praznoverica sega — sad segeltuh — jedna vrsta tkanine serbes — mirno, polako, bez smetnje sehir — čudo (učiniti), uživanje silav — kožni pojas u koji se zadeva oružje simsija — lula za

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne. On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe popinoj ruci i reče: — Hvala neka je bogu pa tebi!... I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje.

Bradu je puštao i duvan „palio” samo onaj koga je snašla kakva grdna nesreća, kao kad mu umre sin, itd... Prilaze mirno i ozbiljno jedan drugom i zdrave se. Onda posedaju i razgovaraju. Razgovor im pametan, šala uljudna.

Stanko se već nadao tome kolaču. Leva noga, koju Lazar htede podbiti, osta čvrsto pripijena za zemlju... On mirno sačeka da se Lazar navije na njegovu levu ruku, pa da ga onda najedared odbaci...

— ciknu Aleksa i polete na nj, ali ga ljudi zadržaše. — Čekaj, Aleksa brate, da ispričam šta sam video! — reče Marinko mirno i pogleda ga bezobraznim pogledom. — Ja od ovog nemam nikakve hasne, ali mreti mi valja, brate... Elem, vidim ja to...

— upita kmet. — Čujem, čiča Jovo. — Poznaješ li ti ovu kesu? I podnese mu je. Stanko je dobro zagleda, pa mirno reče: — Ne poznajem. — Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe.

— A ja petn̓est — reče Jovica. I počeše pričati o svojim prvim megdanima. Razgovarali su tako mirno i ravnodušno kao da su govorili o berbi ili kopnji kukuruznoj. Stanku se grudi nadimahu.

— Nemoj, gazda Simo, o tome pričati!... — preseče ga on. — Priče će pričati šta sam ja od njih poradio!... To reče mirno, ali te reči zazvoniše strašno. On saže glavu i ućuta. Nasta tajac. Niko ne umede ništa reći...

Upršti pogledom u nju: — A što nećeš? — upita. — Neću zato što sam dala reč drugome! — odgovori Jelica mirno. — A kome? — Stanku. — Dala reč Stanku! — očajno uzviknu Krunija. — I ona daje reč!...

— Ne pretim. Ali on nije lopov!... Ja to ne dam nikome reći! Krunija diže ruku na nju, ali je ona stojala mirno kao kolac. Ni mrdnula nije... Krunija trže ruku, pa, van sebe, reče: — Odoh da ti kažem ocu.

Otac je stajao kraj kreveta i gledao u avliju. Kad ona uđe, on se osvrte. — A... došla si? — reče gotovo mirno. Ona ne odgovori ništa. — Ama, čuješ li, tebi se javljaju prosci. Ona opet ćuti.

Ja ne ležem bez velike nužde; a kad me nužda snađe, ja slažem, pa onda spavam mirno, ne grize me ništa... — Pa pričaj nam... kako? — Lepo. Ili stanem za grm pa vidim, ili prislonim uvo pa čujem.

Išao je polako, premišljajući šta sve da mu kaže. Ugleda popovu kuću, vidi kako se mirno vije dim iz badže. On se osvrnu oprezno na sve strane, da ga ko ne gleda, pa zaobiđe iza kuće.

Dučić, Jovan - PESME

noći zasipaše prahom Platane po vrtu, jezero prozirno; Naša srca behu ispunjena strahom Tuda, gde sve tako umiraše mirno.

Često sve stane; još se samo čuje Kucanje mog srca. No isti udari Čuše se šỳmom; mirno zakucaše Udar za udarom, iz stabla; i jasno Kucnu iz crne rogozi i šaše — Duž celog polja...

Negde u dubini Jednakim ritmom, kao muklo zvono, Ogromno srce začu se u tmini: Udari mirno, tiho, monotono. POZNANSTVO Kada je poznah, nebo beše mutno, Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem; Jesenje vode

ČEKANjE Doći će i trenut poslednji i sveti, Kada ćemo jednom, mirno čekajući, Reći jedno drugom: već je vreme mreti, Kao što se kaže: već je vreme kući.

U horizont prazan gledajući tada, Na ivici gde se mrak i svetlost deli, Zamrznuće mirno suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili

Veče će joj tiho da okupa telo U mirisu ruže i u čistoj rosi; Mesečina mirno da posrebri čelo, I ponoćno inje da prospe po kosi.

SAT Dan bolestan, mutan, nebo neprozirno. Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno: Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi: s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane.

Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

Ljubičaste gore, granitne, do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli topal, staklen, iznad voda.

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši.

Sto godina mirno ona pređe svugde: Lepota je smrti bez svojih granica... A mokre su oči okrenute drugde. SAMOĆA Leži reka rasuta u

Star i malaksao, i sa grivom sedom, On je teške šape zario duboko, Dokle mirno drži u obzoru bledom Svoj mramorni pogled i studeno oko.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ustanem. Sve izgleda nekako svečano, pa tužno. Napolju mirno, svež zrak pada kroz otvoren prozor, a pred ikonom još drkće plamičak u kandilu.

Četiri prazna svećnjaka; samo u jednom što bukti debela hartija kojom je sveća bila omotana, i crn dim mirno se uzdiže i dohvata za tavan. Na jednoj stolici za stolom, leđima okrenut vratima, sedi moj otac.

— Nema je, pa nema! — reče kazandžija ljutito, kao čovek kome ne ide karta. — Nema je — reče i oficir, ali mirno, kao periodičan činovnik koji zna da posle pet godina mora doći klasa. — Što li, bože? — reče opet kazandžija. — Valjda.

A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode dođavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao ja.

— Dabogme! Jer to je hala, nije konj! E, ali tako... Kapetan ga mirno slušaše, kao onu šetalicu na sahatu. Ni ona, ni Blagoje nimalo mu ne smetaše da dalje nastavi svoje misli.

Kočijaš se ispeo na kola, pa nogom poturuje sijeno pod sjedišta. Pop iziđe na kapiju; u selu je još sve bilo mirno, samo gdjegdje što škripne đeram, ili lupne kapak od prozora, Kokoši vade glavu ispod krila, ali još ne skaču sa

najzad i tuga malakše; legnu njeni talasi po srcu, i umornu površinu dotiče samo još pismo od miloga, kao lastino krilo mirno ogledalo vode. Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize neosjetno.

Međutim mirno i spokojno gledam svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se da ću postati doktor. — Ko će sa mnom! Pomisli šta je

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— oslovio bi često zabrinuti sin Ćira svoju mamu, a ono mama mirno spava, a to što je pop Ćira čuo, bio je sahat koji se sprema da izbija.

). Sve je tu mirno, fino i pulgerski, a i kako bi drukčije bilo kad tu niko i ne pije iz bokala ili holbe, nego iz onog gedžavog i

se rvu, da se pentraju na drvo i jedu dud, ne smeju da se jure i šoraju nogama prašinu, koja je neupotrebljena sa šake mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je prsluk lepši n ko ima veći red srebrne

da se jure i šoraju nogama prašinu, koja je neupotrebljena sa šake mirno ležala nasred puta, nego moraju da stoje tako mirno, pa da se gledaju čiji je prsluk lepši n ko ima veći red srebrne dugmadi.

prošla i poslednja kola popinim sokakom, i prašina koja se bila digla visoko iznad kuća, spuštala se polako i slagala mirno dva pedlja debelo, a najesen će od nje jedno slavno blato da bude.

« Ha, ha, ha. — Ha, ha, ha! — smeje se pop-Oluja. — E, pa sad laku noć. Bar ću jedared mirno spavati posle toliko nedelja! E, fala, laku noć! E, ti si me sad, tako reći, po drugi put zapopio. Laku noć.

Postao je ljubimac babin i neće više taj ništa da zna za frau-Gabrielu i njen avanturni način života. Povazdan sedi mirno i, zažmirivši, prede na banku, i prekida predivo samo onda kad čuje da u kujni lupa satara i da se seče meso, a posle

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Čak mu je i jelo gotovila. I tako oni dvoje počeli su da žive mirno, lepo. Naročito Taja, hranjen i dobro negovan od Vejke. Bilo mu je dobro.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

al' ne jako. — Kako to? — E, tako! I malo, pa mi je dosta; neću moći mirno spavati; još sad pa mi stoji kao knedla u grlu, akamoli da je što više! Sestre se smeju.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pred njim, u dvorištu, jedan veliki petao šarenog i rastršenog perja, praćen kokoškama, kljucao je šepureći se i tražio mirno nešto onuda po bunjištu.

Bio je sam i potpuno obezbeđen. A unaokolo sve je bilo mirno, samo se čule čele kako zuče oko cvetova. Umakao sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je

“ Nešto kao poljski mišić šmurnu mimo njega i iščeznu u travi. Još jednom Hristić se obazre oko sebe. Svud je bilo mirno, krvavo, zamišljeno, mrtvo. Na kadifi neba drhtale su zvezde.

Pre svega moli je da ga ne prekida, a posle neka govori i on će mirno slušati Mislio je da celu stvar ostavi za docnije, ali oseća da ne može otputovati pre nego što čuje njenu odbranu.

On će je, dakle, saslušati mirno i odrediće se. — Moji su živci već sasvim iskidani, pa sam dužan sačuva i bar ovaj bedni ostatak.

Posle su došli na red mitraljezi i četiri prva konja pređoše mirno. Petoga, nekog nemirnog alata, oprezno povede sam podnarednik, vođa odeljenja.

Poterana, posle toga, ona krenu mirno do polovine mosta, a tu, na samom vrhu luka, najedanput zastade i odmah kleknu prednjim nogama koje se okliznuše.

Jer je ona stara, mahnita vera svu moju krvavu dedovinu pretvorila u jedan veliki grob u kome mirno leži ona bujna, ona divna sadržina i skromnost.

Afrika

14 „ 28,06 S „ 13,19 Z dužine, 310 milja, oblaci, talasi, vetar SI 15 „ 23,52 S „ 26,28 Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar.

Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora.

u sebe, i tako postupno iskopaju ogroman okrugao oluk pod sobom, koji je zatim prava mlevaonica čak i kada je more mirno.

Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo

Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle.

Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.

Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali svojim zapaljenim očima iz pomrčine.

Mi smo hteli da i svaki od naših crnih nosača dobro večera. Oni su velikom većinom već svi spavali. Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje.

Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika. Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam

Trenutak docnije digoh pogled i videh životinju, sasvim šarenu, nalik na pantera, ali mnogo manju, kako me mirno posmatra sa praga.

— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Međutim, Đurđe je bio slavna junačina i takav, a najmlađi. Lep kao Ciganče. Đurđe je bio uzeo stav „mirno“ pred tim Venecijanom, crven kao rak, pritegnuv sablju uz but.

To je bila briga Engelshofena. Garsuli je gledao da se sve to mirno svrši, dok se reskript čita, a ako, posle, bude bilo protesta, to ima da rešava kancelarija.

Zatim se, koliko ga glas donosi, na nemačkom, prodera: „Na moju komandu, sve, u stav mirno!“ Za trenut, zaista, sve se bilo umirilo i stajalo kao ukopano.

Ispred paviljona, sa raskrečenim nožurdama, u stavu mirno, stajalo je tri stotine i sedamdeset i osam ljudi, u crvenim gunjevima. Niko se nije micao među njima.

Kad ugleda baruna Engelshofena, Garsuli zaneme od čuda i sramote. Starac je, međutim, mirno, pogureno, izišao iz kola i stao da izdaje naređenja da se onih, vezanih, trideset okuju, da ceo puk ima da prenoći u

je bio obavešten da je Pavle ohol, odličan konjanik, udovac, i primetio je da, pred njim, nije uzeo čak ni stav „mirno“, nego stoji u stanju „voljno“, bezobrazno. Ali se prevario u tom sanjalu, zato što se činio tako tih, i tužan.

Putnici su se zapisivali u knjige, dole, u karauli i đumrukani, a oko karaule, na ledini, pasli su, mirno, sapeti konji. Tu su, eto, to jutro, braća Isakoviči, Petar i Đurđe, došli, a bili su i svoje žene doveli.

Aha! Aha!“ „Nikakije nagraždenija, Ševič nema da traži, meni!“ „Ti si mogao mirno živeti, u mitropolita serbskago rezidenciji, ali ti nije đavo dao mira. Hoćeš u Rosiju. Za polkovnika! E sad drži!

“ Ana se prepade i pokri lice rukama. Petar je, međutim, mirno, metnuo svoj klobuk na glavu, ustao i pošao sa čardaka, dovikujući bratu: „Vidi prvo i pitaj Pavla. Ček! Ček!

On je sedeo na tronošcu i mirno pio iz čuture, koju mu Đurđe prinese. Veli, treba da se smire. Da se ništa ne boje. On može da izdrži dugo na konju, pa

Ševe su treperile u vazduhu, nad Mahalom. Dan je bio topao i bagrem je mirisao. Sve se u Mahali činilo mirno. Trifun je sedeo, očekujući ženu, nestrpljivo, tog jutra, sa glavom u dimu, koji se kovitla i koluta.

Gledajući ga pravo u oči, ta žena bi i najluđeg konja mirno pogladila, a govorila je konjima nekim dubokim glasom, a katkad je konjima i šaputala.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

I kod katolika kao i kod pravoslavnih je bila vrlo znatna verska snošljivost. U srednjem veku su mirno živeli jedni pored drugih.

Svekoliko stanovništvo Istre i Kvarnera, naročito u Vinodolu, istočno od Rijeke, vrlo je vredno, mirno, uravnoteženo, često po strani od velikih pokreta koji oduševljavaju balkansko zaleđe.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— U srećki broj deset stoji poslovica: „Jača su trojica nego sam Radojica“ — mirno reče Miš prorok. — Hajde brzo da smislimo kako ćemo namagarčiti toga žderonju.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

To samo malodušnici čine, a mi to ne smemo biti. Zar se u slučaju bure brodolomnik mirno predaje talasima? Ne, on grabi pojas za spasavanje i hita obali da stane nogom na čvrsto tle!

Ja vam sve to kazujem da vam ukažem na značaj ovoga dela i šta ono za mene predstavlja. Taj rukopis mirno počiva u fioci moga stola, pod ključem, ali...

(Prkosno.) Svedočiću, svedočiću! (Ona od uzbuđenja klone u fotelju.) MARIĆ (mirno i ravnodušno): Verujem vam! (Novakoviću.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ta profesorka bila je mirno, dremljivo stvorenje u već poodmaklim pedesetim. Jedan fosil iz mezozoika, u stvari, ali fosil koji je mogao da ti

- Je li potrebno da ga poljubimo? - dižu oči prema Timotiju, a ja kažem da nije. Neka mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši oca,

Pogledah Nedu sa strane, ali njeno lice bilo je mirno. Ono bi, verovatno, bilo mirno i da je zgrada nad nama počela da se ruši.

Pogledah Nedu sa strane, ali njeno lice bilo je mirno. Ono bi, verovatno, bilo mirno i da je zgrada nad nama počela da se ruši. Htedoh da progutam pljuvačku, ali grlo mi je bilo suvo.

Bio sam sasvim siguran da će Stanika zasuti oca tanjirima čim se pojavi na vratima. Dole je još bilo mirno, iako je sada i očev krevet bio prazan.

Spavajmo, Greta! Uvukao sam se u potkrovlje i obučen bacio se na krevet. Greta je mirno ležala pored mene i gledala me svojim svetlucavim očicama kao da razume o čemu sam govorio.

Bilo je isuviše kasno da se pokuša bilo šta. Mogao sam mirno da se prepustim očevom govorenju. On je još govorio kako smo mi jedna užasna generacija, ali ja više nisam razumevao

Za ljubav i pažnju preko godine. Za uzajamno razumevanje. Bože! Bože! Bilo je svečano do ludila. Rašida je stajala mirno kao vojnik, ukočeno buljeći preda se. S jedne strane stajao je njen otac, s druge brat.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa kako su mirni ti konji! Šetaju se mirno po sokacima, gladni, naiđu na decu, koja im milosrđa nešto pruže, parče leba.

Matilda zarumeni, a Lujza pobledi, počne se nijati i padne u nesvest. Polivaju je vodom. Otac mirno udali se. Kad je došla k sebi, opet čita pismo, i ona i Matilda, opet, deset puta, ne mogu da se načude neodvažnosti

, da se s bratom deli. Tu je s njom i muž, gospodar Vencl Svirak. Lepo, mirno su nasledstvo podelili. U varoši U. drže se licitacije na varoški regal na kasapnice. Na munti je i gospodar Svirak.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja. Ujahavši u neko nisko žbunje, on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši bratovljeve sluge, dugo

u ćutanje, sve upornije što je bivao stariji, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, mirno išao u rat.

Bio je poterao krmaču, vezavši je za nogu. Mirno, tepajući joj i pevajući kroz nos, štucajući glasno celim putem. Dugo mu je trebalo da prevali put, od jedne krčme u

Kad je Mesec izišao na ulicu, ceo se grad naježio od straha. Veče je međutim prolazilo mirno i puk je samo cvileo i zavijao celu noć, pod gradom, kao prebijeno pseto. Spremao se da u zoru pođe dalje.

Ali mu taj znak ne dođe. Ona ga gledaše svojim lepim, modrim očima boje čistog, zimskog, večernjeg neba, mirno, kao da su se nad njima sjale zvezde. Podmukle njegove reči činila je srdačnim, izvitoperena njegova laskanja običnim.

Tako je i njegove predloge, rečima, izvrtala u brigu rođačku. Lake njegove ruke skidala je sa sebe mirno, ne primetivši požudu. Gledala ga je modrim očima, hladnim i divnim i tada, u kojima nije bilo ni trunke žara.

Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla je kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno

Bio je uveren da će i ona ćutati. A sve će se dogoditi nekako kao u snu. Oboje, izmeću ta četiri zida, mogu mirno da čine što hoće. Kao i te njihove crne senke što se vide na zidu, oni su među ovim zidovima slobodni i nevidljivi.

Život će joj proći tako, mirno i prijatno, bez one užasne lupe, vike i nemira, koji je uvek nastajao čim bi joj se muž vratio.

Osetivši i pre, kraj sve svoje vlasti, da leži po kući kao neka stvar, oko koje mirno obilaze, bila je željna sad da se kuća oko nje prevrne, a mrtve stvari, nepomične i uvek iste, razdražiše je i

Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo da ćuti i da stoji mirno, da drži sveću.

zidinama Lujevih utvrđenja, koja su se jasno ocrtavala nad vodom, dok ubijeni padaju i ostaju na zemlji; i drugi koji mirno, kao senka, korača kraj njega i gleda i ćuti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

, a ženski su: levo, dole, položeno, široko, napolju, van kuće, okruglo, mršavo, mirno itd. Predmeti ili delovi tela na osnovu kojih se odgoneta pol takođe imaju značenje muškog, odnosno ženskog simbola.

²⁵ Da bi dete bilo mirno i pitomo, treba ga prvi put poviti u jagnjeću kožu. STAVLjANE DETETA U KOLEVKU Prvo polaganje deteta u kolevku vrši se

U istu stvrhu koriste se još i ova magijski uspavljujuća sredstva: zaloga iz opanka („kao što je ona zaloga mirno ležalo pritisnuta, tako i san da dete pritisne i uspava“), beli luk (odbrana od veštica, vampira, more i ostalih

214) — Djetić je kratkovid, starac dalekovid. (LMS, 1859, knj. 99, br. 73) — Đe si vidio lijepu babu i mirno dijete? (Šaulić, A., ZNŽOJS, 1971, s. 688) — Đeca su kao rosa (ako ih i ima mnogo odmah mogu pomrijeti).

(„Đeca se čude svačemu, a ljudi ničemu“; „Đe si vidio lijepu babu i mirno dijete?“ itd.) Vaspitne mere i postupci u tradicijskoj kulturi sračunati su na to da ugledanjem na odrasle,

dete je predstavljeno kao nejako, neposlušno, nerazumno, slabo, nedoraslo, nezrelo biće (Đe si vidio lijepu babu i mirno dete; Djeca su nervna dužina).

Đe si vidio lijepu babu i mirno dete? (Gde tы videl krasivuю staruhu i smirnogo rebenka?); Djeca su neverna družina (Deti — nevernыe tovariщi).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

gospode da blago primi roba, da mu sama gospođa carica umornom doda vode; da, dokle hajka za njim napolju hara, rob mirno prospava noći na dvoru cara.

Za one koji čim počnu mirno da dišu, čim spaze da su se oblaci slegli, da miruju Turci i Ugri, postanu robovi stvari kojima su u borbi protivnik

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off! KARTA ZA VAVILON Došlo je vreme kad već mogu mirno reći da nekog nisam video punih dvadeset godina. Čitav život!

– Ma, dajte! — reče stjuardesa. — Niko neće znati! Kao da je to toliko važno? – Ne možete unutra! — ponovi mirno kaluđerica. – Eli, Eli, lama azavtani! — dopiralo je sada muklo stenjanje kroz kamene zidove manastirskog konaka.

Najzad, njegova razmišljanja prekide reski pisak profesorove zviždaljke. Dečaci se naglo ispraviše i zauzeše stav mirno. Kroz široka vrata gimnastičke sale prvi put u istoriji škole uđe jedna žena.

Primetih da se radi o njoj tek kada je bila potpuno oglodana. Ležala je sasvim mirno u posleponoćnom žamoru i zveckanju pribora za jelo.

Nikada neću zaboraviti one zečeve kako se sami upetljavaju u mrežu i neprilike, umesto da se mirno podvuku i prođu ispod nje. Mislim da sam tu naučio kako se treba izvući iz mreže, ako ste nekim slučajem zec.

Vidim i nekog psa — razlajao se, a vukove ne vidim oko tora! Starica, koja je sve vreme mirno ležala na leđima lica okrenutog stropu, odbijala je duge dimove. Najzad reče sasvim tihim glasom: — Je li išta dobila?

Bacio bi pogled na automobile što su ih prestizali i nikada nije primetio da se u njima ljudi prepiru — sedeli su mirno gledajući ispred sebe. Kao da im je pomalo bilo dosadno.

Tamnoputo lice šefa sale zurilo je u nju mirno, sa neke ogromne udaljenosti koju su naseljavali jedino šumovi polutihog razgovora i odjeci pribora za jelo.

Saslušao ga je, ispravivši se jedva primetno u stav »mirno«, klimnuo rasejano glavom i otišao do poslednjeg stola u redu da očisti pepeljare.

—Ne, hvala... — reče s uzdahom. Mudonja zabaci glavu i istrese u jednom dahu čitavu bocu u sebe, dok je Nina mirno posmatrala kako mu se ravnomerno kotrlja adamova jabučica.

Izvukao je bez pitanja cigaretu iz Ninine kutije »kenta« i zapalio je njenim upaljačem. Pogleda ga sa zanimanjem i stavi mirno u svoj džep.

Možda bi muzičari pomogli? Ne. Oni su mirno pakovali instrumente. Baš ih briga. Društvo pokraj orkestra poče da se polako diže od stola.

Matavulj, Simo - USKOK

Seljak ozdo odgovori: — Vaistinu, šjor, vi ste zaboravili da je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi narod mogao na vrijeme doma! A sad je mir, hvala bogu!

U pitomom bokeljskom zatonu more bješe mirno kao ulje, te brodovi, usidreni i privezani, stojahu nepomični. Milica poznade onaj, na kome kupiše vino, i reče

Stane Serdareva, mati Krcunova, bješe unakažena. Brastvenici mirno sjeđahu pored mrtvaca na putu, slušajući potanko pričanje Marka Jokaševa, a kad se vratiše Rako i Stevo, onda knez

— Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora. — Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno. — To sada kažem čisto i jednom zavazda!

no jedno, što je djevojka odavno prispjela za udaju i što, eto, na oči vene, i drugo, Milije bi joj bilo da to prođe mirno i u veselju, no krvavo i za priču! — Tako je, brajo! Ali šta ćeš kad Drago ne dâ o tome ni zboriti!

Onda, pred licem opasnosti, prenu se u njoj junačka krv i prikupiv svu snagu savlada slabost, te zapita sasvijem mirno, najobičnijem svojim glasom: — Tebi se, tajko, ne spava? — Ne — odvrati knez. — Ne spava mi se zbog Janka!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

); bakit (konjski hod); mirničak (mirno detence); ćutkac (jezik za zube!); glotan konak (rđav, neudoban konak); vujaljka (vučja kucaljka, gungula); ohohnuti

U Kragujevcu gradu Srbije, bila sam ti na grobu đače.. Počivaj đače mirno mi produžujemo život tvoj i da znadeš da smo se osvetili toj ruci neprijatelja koja te je tu zauvek ostavila ... ...

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

srpski pisci svom svojom dušom učestvovali u svom književnom delu, radovali se i žalostili, kleli i blagosiljali, on mirno i hladno priča događaje i slika ljude, ne oduševljava se i ne žesti, retko kazuje svoje mišljenje i sudove, i ostaje u

Milićević, Vuk - Bespuće

se strmom obalom, obraslom grmljem i trnjem, sijeda pod ljeskov grm i gleda u vodu od koje bije hladovina i koja protječe mirno i tiho, bistra i nevina kao plavetnilo djetinjih očiju, igra se oko kamenja, lagano i bez strasti, i pravi fine, blage

veselja nad životom ma kakav bio; zaćute nerodne oranice, zaustave se i prestanu da se okreću vitlovi, dok Una prolazi mirno i spokojno.

Valjda je oženjen, pomislio je; u ostalom, šta ga se to tiče? U kući je bilo mirno, osobito prvih dana; on se nije ni s kim viđao, jer ga je to mrzilo.

Njegov pogled pade na njezino mirno lice koje nije ništa kazivalo; jedino što je svrnula malo oči u stranu da izbjegne njegov pogled, i mirno ga

na njezino mirno lice koje nije ništa kazivalo; jedino što je svrnula malo oči u stranu da izbjegne njegov pogled, i mirno ga posluživala.

da je raskrvavio njezinu dušu, da je u njezinu bezbrižnu mladost, punu sunca i vatre, unio svoje mrazeve i zime, da je mirno i hladnokrvno, poslije jedne prespavane noći, na to sve zaboravio, bez ijedne misli koja bi ga korila, bez ijedne želje

On je bez mišljenja i bez oklijevanja, mirno i ravnodušno, smrvio njezino srce pod jednom mogilom, i to ga zaboli sada kad je sve bilo kasno, kad je on bio nemoćan

na njezine grudi, znajući da ovi časovi koje je dijete volilo, dolaze tako rijetko; da će proći mjeseci da ona radi mirno u svom ćošku svoj školski zadatak, da škripi pero i da se čuje kako ona svaki čas namiješta stolicu, — a da njezina

On provođaše dane gledajući na prozor u sivo nebo i slušajući uspavljivo i mirno padanje kiše; posle ručka razgovaraše s Irenom dok je ona radila neki ručni posao, pričajući mu štogod iz svojih sitnih

Radičević, Branko - PESME

grob ovaj pokriva, Možda cvetak tu kakav počiva, Pa je cveće poitilo amo Da se samcit bratac ne bi teškô, Veće mirno u grobnici leškô.

zlosretni hajduci, I padaju — a neka ih, brate, Svak zamjene dosta već učini: Kosovo bi mogâ preboljeti, A nekmoli mirno umrijeti.

Za tebe kažu da si mirno doba, Ma mir je veći sred tavnoga groba, I taj bi tebi baš bio po ćudi, Al' mir je l' pravi, de se i ne budi?

Te lagano ode k vrati, Stoji, sluša pozadugo; Al' sve mirno, pa se vrati — „Spava jadna, što će drugo? Spavaj, spavaj, čedo moje!“ Te s' postelje vata svoje. XXI Mati zaspa.

Samo brže, eto zgode! Časak samo, pa sve ode, Nebo, zemlja prima svoje, Pa u miru srce tvoje, Mirno, mirno zauveka — No što stoji, što li čeka? Obazre se pa ugleda — Oh ona je što mu ne da!

Samo brže, eto zgode! Časak samo, pa sve ode, Nebo, zemlja prima svoje, Pa u miru srce tvoje, Mirno, mirno zauveka — No što stoji, što li čeka? Obazre se pa ugleda — Oh ona je što mu ne da!

Sve je mirno, i žbun i drveće, Ni se travka, ni se listak kreće, A tičice mukom zamukoše, Svoja gnezda tražiti odoše.

Sve je mirno, ka u kakom grobu, Sve se nada nekom strašnom dobu. Ta pogledaj samo, od zaoda Već se diže neka nepogoda.

Ja i Rade besmo kô dva brata I za mira i za pusta rata; Beše l' mirno, zajedno smo bili, Po gorici sa puškom odili Kroz kamenje, rastovik i cerje, Premetali pred sobome zverje; A kad

Al' ga evo čudne misli more, Srce mu je i ladno i teško, Kam mu legâ na srce viteško; Svu noć junak spavao je mirno, Sanak ludi mozga mu ne dirno, Al' zato je baš mu najčudnije, Što mu srce tako prazno bije.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Ma kako ti to zazireš od sata kao da je pred tobom živ stvor, a? — Pa da šta je nego živ — mirno kaže djed. — Sat živ?! — zabezekne se Sava. — Živ, bogme, i deset puta mudriji nego ti.

Petrak samardžija, držeći na koljenima rašivenu stelju od samara, gvirnu ispod oka na domaćina i mirno mu predloži: — Otidi, brate, pa vidi, što se tu skanjuješ.

Sa dna kofera, iznenada izronila iz tamnog zaborava, mirno ga je gledala s jeftine slike ekscarica Zita, ni kriva ni dužna. — E, šta će sad ovo biti?

Jedino brat Sava kao da se nije uzbudio zbog čitave te naklapalice oko djeda. On samo poizdalje gvirnu u crtež i mirno reče: — Kakav brat Rade. Vidite da je nekakav svetac. — Rade, Rade! Ta imaš li ti oči, noćna tico lička?

Plutali su neznano kud naplavci i krhotine razbijenog ratnog broda Austrije. Svak je tražio mirno mjesto da se skrasi pod blagotvornim suncem, koje je još jedino ostalo neizmijenjeno i svačije.

Ej, pojata je to, nije tvoja ciganska čerga! — Bože moj, što ti je seljak — oteže kalajdžija mirno, sanjalački, kao da čita iz knjige.

* Dobrano natovaren oružjem i municijom, bosonogi Vasilije ćutke gazi u dugoj partizanskoj koloni i na odmaralištima mirno sluša zajedljive primjedbe izgladnjelih ljudi: — Čitavu kravu za ovoga tu! E, jesmo dobro pazarili, nema šta.

Odakle im samo ovolika artiljerija? — Odakle je da je, valja to što prije likvidirati — mirno mu kaže komandant brigade. — Zato smo te i zvali. — Da iskupljam bombaše, a? — već se dosjeća Mikan.

A, dok se samo završi ovaj rat, ti ćeš meni, brajkane moj, u školu. Nema ni ženidbe ni drugih besposlica. Momčina mirno sluša i dobrodušno bobonji: — E, kad bi dao bog da se i to dočeka.

Komanda pozadine i jest i nije nekakva garancija da se čovjek seljak može mirno prihvatiti svoga posla, ali kad proradi „realna“, okreći se za plugom i motikom.

Ovo malo mirno more, sada tako pusto i tuđe nama obojici, postaće sjutra zavičajni vidik nekog novog dječaka. Ukriveni zatoni naseliće

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

BEG PINTOROVIĆ: To sad ne znači da treba da se gledamo popreko i da se krvimo. Nego da mirno i razborito, ko ljudi... Pa i jedan drugom da izađemo u susret... (Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Sunce greje i sve prži. Oseća se omarina i velika žega. Niotkuda kakav šum ili usklik. Sve je tiho, nemo i mirno. Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške.

Bojala si se. Ali ja sam se nadao tome pogledu i načinih lice tako hladno, mirno, da svaka sumnja odlete. — Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim.

A napolju je sve mirno, tiho. Čuju se svirači iz „gornje čaršije“, što sviraju u gospodskim kućama. Ulicom i ako prođe ko, to žuri, grabeći da

I, kad se ja sit odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo. Posle? — Mirno je, tiho. Čuje se kako mačka prede i kokoš u kujni kljunom bije po tepsiji i sahanima tražeći mrve.

I zato sam se plašio, zastajkivao. Ali kad dođosmo kod njih, sve je bilo mirno, čak i neosvetljeno. Samo iz velike, gostinske sobe videlo se kako na sredini sobe sveća gori.

ne osećajući se nesrećnom, kao da to nije njena stvar, još manje da to od nje zavisi, već da to samo po sebi mora doći, mirno, sva predana poslu, čekala je, upravo ne čekala, nego je svakog dana radila ono što je bilo njeno, tj.

Slobodna je... I tako mirno, teško, čak i sa zadovoljstvom cele bi nedelje radila, sedela kod kuće. Ali još uoči subote ona oseti strah, nemir, a i

Po njenom mirnom, mladom licu, očima sustalim od plača, u crnini, zakopčana do grla, sedeći smerno, mirno, s detetom u krilu, po celoj njoj isplakanoj, mirnoj, duboko mirnoj, izgledalo je da više ništa drugo ne želi.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi tamo.

Kostić, Laza - PESME

A ti zraci nisu zraci, granoviti to su traci, što o njima mirno vise srca moga izniklice. A oko te divne krune, neokrunke, svetle, pune, prozorna se rumen pruža; — To je, to je

Prileteše zefiri, celivaše je svi, zefiri i lepiri — al' ona mirno spi. Prileteli su zraci da grob celivaju, a siđoše oblaci da suze livaju.

Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.

” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892. NA PONOSNOJ LAĐI Na ponosnoj lađi, Na lađi ljubavi, Pošo sam tebe

„Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama! Mrko čelo, mrki brci, mrka dolama.” Selim-paša mirno pije žuti ćilibar, — sve se gušće staklom vije čudnovati šar. ,,Lele meni, žalosnici sad je baš odja'o!

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrom Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga će ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Gledaš devojče, skače ka besno, neće da bojadiše kosu, ne može nijedan momak da prođe mirno od nju. Ne igra srpsku igru, nego se grli sas momci, vata se za ruku, besedi više ona, nego on; ide sas š njim sama;

Lalić, Ivan V. - PISMO

bezveznih razgovora letnjih, Provučem taj šapat; moja je namera Da pošaljem signal kroz statiku smetnji I kažem: ipak mirno počivajte; Nije ovo podne ono što nas spaja, Nego jedna povest koja dugo traje, A vas usijava do crnoga sjaja, Pa

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Roditelji najvećeg dela onih vaših omiljenih afektacija iz razreda imaju toliku lovudžu da mirno mogu iznajmiti čak i nekog polovnog nobelovca da umesto njihovih naslednika obavi taj mučni, intelektualni posao.

lepo zbrisao bez doviđence; ko bi oprao toliko brda prljavih tanjura u životu i načisto upropastio ruke, ko bi tako mirno gledao svog rođenog muža kako posle ručka hrče kao tenk u rikvercu, ko bi pristao da u svom rođenom gradu nema

“ ko bi to sve izdržao sem rođenih Beograđanki, pitam ja vas? Na kraju, ko bi mirno otrpeo da se polovina Jugoslavije leti na moru predstavlja kao da je iz Beograda, a u stvari je iz Pančeva? Ko?

zaboravio da skine ranac ispod kaputa (toliko je bio pogrbljen i ga-ga), gosn Krečko se ispravi ko sveća i stade mirno s rukom prinetom obodu šešira.

Tu se malčice izduva, pa opet — punjenje grudnog koša! Čovek bi mirno mogao da ga upotrebljava kao dušek za plažu! Matori je samo slušao, crtajući flomasterom po novom stolnjaku.

Sve nešto o ostavljanju, o suzama, o oblacima i tim fazonima — moglo bi mirno da ufura naglavačke u bilo koji spomenar iz prošlog veka. Prosto neverovatno! Ne možete da dođete sebi od čuda!

Pušio je svoju večnu „Dravu“ i prelistavao mirno „Ekspres“. Kiosk je bio prosto zatrpan lišćem sa obližnjeg platana, a novine su bazdile na senzacije i tek otisnutu

sam u stanju da na pitanje nekog malmaza sa sedišta pored mog: poznajem ili onu malu što se baš sad ukopava, odgovorim mirno da pojma nemamko je ta riba!

Znate već, oni tipovi kojima mirno možete da priđete i da pokažete prstom na stomak pa kažete: „Sram te bilo; što ne vratiš deci fudbal!“ Pesnici!

— Izdržao sam već dvadeset godina! — kaže mirno matori.— Sve te godine, naravno, računaju mi se duplo! Zar ne, Ana? Ja ništa nisam čula. Neću ni za koga da navijam.

Matori uzima lovu i postrojava nas kao kamikaze pred poslednji let. Posle komande „mirno“ i „na mestu, voljno!“ kaže dramatičnim glasom: — Ko vas hrani, odeva i obuva? — Ti...

Grlić flaše se iz prvog cuga zaustavi na jednoj platinskoj maloletnici, koja sasvim mirno izmigolji iz svoje haljine. Bebika ponovo zavrte flašu, dok je Adlerijana krišom zapisivao podatke na manžetnu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...

Prost je i skroman, ali je moj, tu sam slobodan i gazda svoj. Vredan sam, radim, bavim se lovom i mirno živim pod svojim krovom. To samo hulje, nosi ih vrag, za ručak daju svoj rodni prag!

Dva su drugara u čudu stala. „Pogledaj, Žućo, visokog ždrala.“ „O zdravo, mirno, delije s mlina! — ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi?

“ — A ždral će: „Nisam iz neba pao?“ „Otkuda ideš, vrag bi te znao!“ „Slušajte, momci — ptica će mirno — dug sam imao let — dane i dane nose me krila, preleteh silan svet.

Čudi se Žuća na pragu mlina: „Gledajte, braćo, beli se tmina!“ Mačak se Toša ne slaže s njim i kaže mirno: „Ovo je dim!“ A deda Trišu spopada strah: „Pogledaj svuda od brašna prah!

Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma. Okolo svuda tišina pala, samo se ptica oglasi koja, a deda reče sa tihom tugom:

Čitave noći, do same zore, moći ću mirno dremati gore.“ Vidran se mlinu odšunja tiho s tovarom jela, neka ga traže, večeru svoju, ribu do ribe, na samom

Kad fenjer-mesec obasja svod i zemlja cela u srebru pliva, volovski motor uspori hod, pa legne mirno i — preživa. Deda je jahȏ, zavidim starcu, na mazgi, konju i magarcu, jurio brzo, vatreno, živo, s vetrom se

Tebe je, kanda, strah? Prolazi mirno, projezdi ata, Ježević Boci nije do rata.“ Sve tako prođe u miru punom večeri jedne pod krnjom lunom.

“ A Paja čita pismo po pismo i mirno kaže: Jednaki svi smo pa nikom zato zavidni nismo.“ Potvrdih glavom, šta da se radi.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Vidite stalno jezero sa svoga praga. — Vidimo uvek jezero. Ponekad pobesni. — Noćas će biti mirno? — Možda i ne. Izgleda da će tramontana. — Doviđenja dakle. — Doviđenja, doviđenja.

— Ja sam se uvek divila, kad jedan čovek tako mlad uspe u životu. To je divno videti. Izabela, molim te, leži mirno, ne udaraj me po grudima. Divno je videti čoveka koji zna gde treba da troši snagu.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena

To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I

To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime..

i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa vadi listove duvana suva, I kad ih izgnjavi dobro, on onda napuni lulu, I mirno pušeći sluša vetrinu što poljem duva. Po kašto zaškripe selom volujska drvena kola, I gavran nad njima grakne.

Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I Branković dozva sveštenika stara.

Pod nemirnim krilom razigrane bure I pena i talas u kovitlac jure... I sumorni brodar, prekrstivši ruke, Mirno sluša holuj i njegove zvuke. On ništa ne traži, ni za čim ne žudi, Ne vije se uzdah iz njegovih grudi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Znaš li ti šta znači to srez od 52.374 stanovnika? – 52.374 stanovnika, a ja samo viknem: „Mirno!” a svih 52.374 stanovnika stanu u front, gledaju me pravo u oči i samo trepću. – Trepću, nego!

TRIFUN: Nismo mi 52.374 sreskih stanovnika, pa da nam Agaton podvikne: „Mirno!”, a mi da stanemo u front i da trepćemo.

AGATON: Pa oni ne bi, ali moraju. Znaju oni dobro da kod mene nema šale. Skupio sam ih sve ovde pa im podviknuo: mirno! a oni stali u front pa sve trepću. A ja onda njima: Hoćete li lepim? Ako nećete, ja ću okrenuti deblji kraj.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“. — Gospodine kapetane, došao sam da vam se javim... — A-ha!... Naravno, sasvim drugi čovek.

Ali odsad upamti: kad polaziš od starešine, onda salutiraš, okreneš se nalevo-krug u stavu mirno, i tek onda polaziš. Time ćeš davati primer vojnicima, a isto ćeš zahtevati i od njih. Jesi li razumeo?

Pretvarao sam se da ga ne gledam, ali sam dobro primetio kad je spustio ruku niz kaiš puške i zauzeo stav „mirno“. Otpozdravio sam ga nemarno. Bio sam tada gord na moje dve zvezdice.

Tek tada komandir dade voljno. Ali vozari nisu ravnomerno šljapnuli konje po vratu, te opet pade komanda: „mirno“, zatim „voljno“, opet „mirno“, i naposletku „voljno“. Jedva nam malo laknu. Svi skinuli šajkače i brišu znoj.

Ali vozari nisu ravnomerno šljapnuli konje po vratu, te opet pade komanda: „mirno“, zatim „voljno“, opet „mirno“, i naposletku „voljno“. Jedva nam malo laknu. Svi skinuli šajkače i brišu znoj.

— Naredite da se vojnici prikupe. Neka kod konja ostane samo po jedan vozar. — Baterija mirno!... Pozdrav nadesno!... Gospodine potpukovniče, stanje baterije ratno...

Eto, taj mali pešak stoji sada kao džin u ovoj crnoj noći na braniku otadžbine, dok pozadina mirno spava. Bila je to beskrajno duga noć. I uvek na istom mestu. Ali, malo smo se svikli i primirili.

Vojnici skidoše kape, prekrstiše se i, kao po komandi, digoše se svi. Kao bedem, ostadoše na nasipu u stavu mirno... Gledali su netremice u sveštenika a usta im otvorena, kao da gutaju reči...

Brže, gađajte, ubijte ih, to nisu ljudi... Eno ga gde pade, onaj se u kovitlac okreće. Ali zašto oni naši leže mirno... mrtvi, mrtvi. Oh... rinu razorna u gomilu... Ala padaju...

Možda po inerciji, ili što su premoreni, te su postali ravnodušni. A možda su i oguglali, tek svi mirno očekuju da se obavi i ovaj današnji krvav tekući posao. I to što pre.

— Tako je! Zbogom! — završi naglo i pruži mi ruku. Pozdravio sam. U stavu mirno okretoh se nadesno i nasumce, bez tačno određenog pravca, pođoh put rovova.

— Zar je toliko blizu? — Na ovome mestu je do šezdeset metara. Gledao sam zapanjen kako potporučnik mirno leži i puši cigaretu. Usiljavao sam se da budem pribran i miran, kada gotovo za vratom osećam dah neprijatelja.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ali je to njega mrzelo, a nečistoću je mogao mirno snositi, samo da nije ovako iznenadnih poseta. — Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi više za

Osećaše tu mnogo svoje krivice... »Šta smo znali drugo raditi ? razmišljaše on u sebi. Zar da gledamo mirno kako se svetina školska beščasti, a zovemo se učitelji i radimo u toj školi. Ništa!...

XVI U orlovičkoj školi sve se vratilo na stari poredak, radi se ozbiljno, mirno, marljivo... nastavnici se žure da navrstaju ono, što je u toku zimušnjih nepogoda propušteno.

Ali se nešto obe učiteljke u početku opirahu, dok njihovi muževi ne izjaviše, da će se to sve svršiti mirno, tiho, bez svatova, osim časnika. I dan venčanja je određen — četvrtak po Tominoj nedelji, samo neka sve prođe u tišini..

XVIII Svrši se i svadba tiho, mirno : malo ko i svrnu pažnju na taj događaj. I mladenci i časnici — cela svadba — posedaše svi u jedna kola i odoše na

Pravo gnezdo !... Samo ne onakvo, kako se zamišljalo ranijih dana... Živeli su skromno, mirno, snoseći svako za sebe svoje bolove, sakrivajući ih jedno od drugoga, starajući se oboje da se pokažu što veseliji.

A Gojko, srećan što se jedared smirio, što mu je u kući sve veselo i mirno, što ga dobri drug tako jako voli... samo se smeši i pomišlja u sebi kako je to krasna stvar biti muž i domaćin...

A sunce treperi i blista se... rumene se veselom čarobnom svetlošću njegovi zraci... ono se spušta veličanstveno i mirno, kao da ostavlja ceo svet u sreći, kao da nigde u svetu nema bola ni čemera.

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi. Blago kao jedno zvono da zazvoni u daljini mišlju tom sam te dodirno.

Oči tvoje ne bi dizo krikom. Zaogrnut modrim olujnim vidikom umirao bi mirno posle slasti. Mutnim bi okom gledao po nebu, kako tama i užas rastu.

Zato mi nebo svo mirno u osmehu izumre. Tih mi je plač a grohotan smeh, kad se u zoru probudim prvi ništa mi nije zabran, ni greh.

POSLANICA IZ PARIZA Život vaš i telesa još su tvrda a zidanja krivudava, neoprezna, no ja vas mirno gledam sa brda i znam što još niko ne zna.

To je sad Ona, odmor vranama i vrapcima, što ni sahraniti mirno u nebesa ne da, sjaj, što mi još osta, pod bolnim očnim kapcima! Zar lutajuć mi otac tu je zemlju video?

Veli, to je teško, zna. Savetovao mi je da učim, dobro, i da se lepo ponašam prema materi. Otišao je iz Temišvara, mirno, i nikad ga više nisam video.

Motori lupaju sve tiše, plovimo plašljivo i paralelno, prema Senju. More je boje mastila i sasvim mirno. Trokut Novog, Vrbnika i Glavine sad je pravo nad našom mrežom. Na brodu je tiho.

Studenti univerziteta, u Austriji, imali su pravo da biraju rod oružja i služili su u mirno doba svega godinu dana. Te godine, u proleće 1914, i ja sam bio rekrutovan, u Beču, i određen da služim u gradskoj

Odskočio sam od stola i uzeo, zaprepašćen, stav „mirno“. On je, docnije, dobio kuršum u leđa, od naših vojnika, koje je tukao. Ja sam u toj marškompaniji imao dva druga.

To je bio inženjer Čolaković, iz Pančeva. On je bio politički krivac zato, što je (u mirno doba) imao korespondenciju sa generalom Živkom Pavlovićem, koji mu je bio rođak.

Ja sam stajao u stavu mirno i mislio da sam poludeo. Međutim, sve je to bilo u najlepšem redu. Sve je to siromah Buca udesio.

Svaki bi se derao na svakoga, i niko nije hteo da sasluša mirno nikoga. Na kraju krajeva, vuk bi pojeo magarca. Sećam se, na primer, onoga što se, dok sam ja bio tamo, desilo dva‑tri

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Možeš mi, care, uzeti i život, ali ja taj novac ne mogu primiti — reče starac mirno. — Ni za crkvu?! — viknu car. — Ni za crkvu — blago i tužno odgovori starad. Car se zamisli.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Stignem do obale. Dve velike reke mirno protiču i umivaju svojom vodom gradske bedeme. Setim se da mi je otac nešto pričao o jednom čuvenom gradu gde su naši

sa šefom i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine, što bi moralo biti da sam onako bez odličja pošao.

Odmah, još s bukvarom, počeše pouke kako se treba vladati: „Dobro dete ide iz škole pravo kući, mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, a ne zvera levo i desno.

” „Kad polazi od kuće u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice

u školu, opet tako isto: ide mirno, nogu pred nogu, gleda preda se, i, čim dođe u školu, ostavi svoje knjižice i seda mirno na svoje mesto, a ručice opruži na klupi.

” Vidite đače: mirno, slabačko, desnom rukom drži knjižice, a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun klasić

Ulaze tako, upravo umile nečujno u školu, sedaju svako na svoje mesto, ispruže ručice i sede tako mirno i takvog izraza lica kao da ih je fotograf spremio za slikanje.

Niko živ neće u opoziciju! To se dale ne može trpeti. Sve same pristalice uz vladu i vlasti, sve poslušno, sve mirno, pa To tako iz dana u dan, da se već čoveku zgadi i na tu poslušnost. „To je divan i obrazovan narod!

— Dakle, vi ste sad opozicija! — veli načelnik. Svet gleda u njega i ćuti mirno, ravnodušno. On uze spisak sviju prisutnih, odnosno doteranih na zbor, i poče prozivati. — Svi su tu!

Ima li još koja? — Ima još. — Koje su? — Da se građanin obuče, umije i doručkuje! — Pa onda? — Onda iziđe mirno iz svoje kuće i ide pravo na svoj posao, a ako nema posla, onda ide u mehanu, gde čeka vreme ručku.

u podne tačno dolazi opet mirno svojoj kući i ruča. Posle ručka popije kavu, opere zube i legne da spava. Kad se dobro ispava, građanin se umije i ide

Pilo se, pevalo, napijane su zdravice i vladi i narodu, i u neko doba noći svi su se mirno i lepo razišli kućama. Sutradan načelnik je poslao šifrom izveštaj vladi o jučerašnjem političkom zboru.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Tek poneki nervozniji đak ustane, obrne se i razgleda oko sebe, pa kad vidi da svi sede mirno i on se stiša i sedne. Samo jedan stoji zamišljen kod prozora i posmatra piljara pred školom kako se pogađa sa simidžijom.

kod nas, Bogu hvala, sve ide mirno i po zakonu. Ako se poneki put Saruk ili ti njemu podobni malo izlanu, — mi imamo opštinsku vlast, koja ga može dobro

Ali neki put se ovakvi razgovori ne svršavahu tako mirno. — Ljudi nekako opaziše da čiča Pera može veoma da se naljuti.

Stotine primamljivih obećanja učiniše te se dete za časak umiri i obeća ocu da će mirno čekati Dok on ode i kupi mu sve ono što mu je obećao. Otad žurno izađe iz sobe, a dete ostade opet samo.

Ali opet se čudim onoj neobičnoj promeni kod moje bratije: kako me to odjednom svi zavoletše! Tako i mi živimo mirno i slavimo Boga: ja se po malo oporavljam, a moja žena posluje po kući.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred! A ja, bome, izađem pred narod pa „mirno”!... „Narode, razbroj s'!” (Smeje se zadovoljno.) JEVREM: Disciplina, a? SEKULIĆ: Kažu: Sekulić, služi svakoj partiji.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I taka svađa oteže se tako mirno po nekoliko dana, sve dokle jedna drugoj ne zapuši usta kakvom strašnom optužbom. Tada obično »oklevetana« skoči i

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Mama, pored prozora, plete i nešto pevuši ... Uopšte, kad je Džon na putu, sve je čistije i radosnije, I mirno, ko rublje na konopcu koje se pospano suši. U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše.

Ne može mama više mirno da posluje po kući. Ostavila je pokvašen veš, mlaz po podu krivuda; Mršti se i krši ruke, uzdišući, I pogleda kroz

Poglavica i u snu u ruci drži strelu, A ona buba još mu mirno šeta po čelu. KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat,

Grad je tišina narodne biblioteke, Grad je ono što na kraju veka preteče: Grad je nešto mirno, zaspalo kraj reke Posle sto godina, predveče.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

do danas još niko i nikad nije prošao, niti je mogao proći, od koga se, po mogućstvu, što dalje beži i koje, uvek mirno, vekovima čeka svoje, istina vrlož retke žrtve, kao što nepokretna paučina čeka insekte.

mnom lako sići u morske dubine i tu komotno, bez ikakvih napora i naprezanja, kao da udobno sedite u svojoj naslonjači mirno posmatrati ono što pored vas prolazi.

Ali nemojte se za to uzrujavati. Dosta puta sam posmatrao buru na površini okeana, sedeći mirno u svojoj posmatračnici na dnu mora.

Rakić, Milan - PESME

Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u busenju trava. I tako kraj cveća ostaćemo sami...

Zaćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu, I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju, i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči zanavek.

i pište, bedni, pokraj mene, I ropski kleče pred skrivenim stvorem, Vrh piske, kletve, i vapaja njini̓ Leteće mirno duh moj u visini, Ko morska lasta nad širokim morem.

Prekali se na ognju bola čista, I podnoseći mirno muke ove, Dok ravnodušno nebo sjajem blista, Preporođena, čekaj dane nove!

reč tek jednu reče, I vidi usta, i oči, i čelo, I ja bih brda prešao i reke, I popio bih mnogu gorku čašu, Snoseći mirno udar sudbe preke, Za slatku ljubav i miloštu vašu. No našto Grci? Mir pepelu njinom!

Svi Grci nazad! — Evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I tamnomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava...

I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana pepelišta. Ležim u tami kao klada, Ne vidim ništa, ne znam ništa...

Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno Gde nekad pade za četama četa... — Iz mnoge krvi izniknuo davno, Crven i plav, Kosovom božur

I sad u crkvi, na kamenom stubu, U iskićenom mozaik-odelu Dok mirno snosiš sudbu tvoju grubu, Gledam te tužnu, svečanu i belu; I kao zvezde ugašene, koje Čoveku ipak šalju svetlost

u crnu rasu, Progutaće ga neprozračna tama, Samo će, kao znak istrajne moći I osvajačkog starog nadahnuća, Strčati mirno u toj opštoj noći Belo minare iznad crnih kuća.

Njih danas, Gospo, gusti korov krije, A mi, sa našim sitnim navikama, Živimo mirno dalje, blago nama, Kao da nikad ništa bilo nije...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

ali tamo 150 s sijevanjem i s velikom jekom i s lomljavom strašnijeh gromovah; sto putah sam ovđena sjedio i grijâ se mirno sprama sunca, a pod sobom munje i gromove gledâ, slušâ đeno cijepaju; gledâ jȅkom grada stravičnoga đe s' poda mnom

KNEZ BAJKO Što zboraše Hamza i Nikšići? Šćaše li im mila vjera biti da izdižu mirno u Rudine? SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko, bi im mila bila, od dobra se jošt bježalo nije.

Tad bi mi se upravo činilo da mi sv'jetli kruna Lazareva, ê sletio Miloš među Srbe; duša bi mi tada mirna bila kako mirno jutro u proljeće, kad vjetrovi i mutni oblaci drijemaju u morskoj tavnici. TURCI SE MRKO POGLEDUJU.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama. Pa čuveni deda Sofkin, Kavarola.

morao se čovek oblačiti i time kao ulaziti, pojavljivati se u život, dok sve ostale dane, cele zime bilo je sasvim mirno.

Kada počeše pred ponoć već i petlovi da pevaju i sve oko kuće nastade tako mirno i tamno, ču se kucanje alkom. I to kucanje beše tako lako, | tiho, da Sofki srce stade od uzbuđenja pri pomisli da je to

Mati, dotle već pribrana na sve, gotovo mirno se diže i ode da otvori. Magda, ovamo u kujni, tri puta se spotače i od uzbuđenja saplićući se, čak i razbivši jednu

Ali je on sa materom od kapije tako polako ovamo dolazio. Tako je mirno išao, jednako čisteći i ispravljajući svoje ugužvane čakšire od sedenja u kolima, kao da je ovo sad svakidašnji, običan

Kao svakada, ne iznenađena već naviknuta na takve njegove dolaske u nevreme, uđe ona mirno. I od celog pozdrava samo što ga upita: — Dođe li? — Dođoh! — čisto mrko i neugodno odgovori joj.

I ne pogledavši u nju, uze šećer i vodu, koju ispi na iskap. — Da nameštam? — upita ga žena stojeći pred njim mirno i nekako učmalo. Iz nje je bila tolika prostota i ubijena mirnoća.

Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno. Magda ispade iz kujne i čisto ustuknu ispred Sofke.

Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe. Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.

| XI Tetka, čim je vide, ma da Sofka uđe mirno, odlučno, ne posrćući, ne zverajući, čak i otvoreno, istina malo zamagljenih očiju i nabranih obrva, ali jasno

Čak i kada, već duboko u noć, dođe vreme da ide gore, ljubi u ruku svekra, od njega primi dar i belegu, ona i onda mirno ode.

približujući se ostalima, nije se, kao druge udavače, plašila od tog gledanja, već je, ne gledajući ni u koga, išla mirno, polako.

Pandurović, Sima - PESME

Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan. S fakirskom verom dočekao tu bih San dubok, večan, i željan, i nužan,

A vetar peva poeziju smrti. SENKE Oblaci žuti preko moje glave Prelaze prostor mirno; zaklanjaju Sunce i nebo, i visine plave, I tužno gredu ko zna kojem kraju. Promiču senke.

III Pomiriću se. Ako ležiš mirno, I s tobom tvoje cveće i lepota, Mrtva i gorda, kraljica života, Na tebi svilno odelo prozirno I veo groba, —

Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom

Večna je sila vezala mi ruke I duh, i sâm se spasti već ne umem. Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma,

zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom osećanju jednom. Mirno i čudno šušte stare breze.

Sve je još mirno, tiho i svečàno. Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom

Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se siđe u talase neme... Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren

A mesec mirno, zaleđeno gleda. Na snežna polja i urvine leda. Studeni vetar nemilosno šiba. ZABORAV Jedan spomen tiho još u

Po pustoj zemlji kud su prošle vojske Napuštena sela u daljini gore... NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o.

Po pustoj zemlji kud su prošle vojske Napuštena sela u daljini gore... NOĆ SLUTNjE Spavaj mirno, čedo moje; Sve je mirno... Zvezde stoje. Ni dah poći nije pirn’o.

se U srcima sviju neumitno bude, Kod sveta što gleda kako ih sad nose, Te proste heroje, te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala, Ognjišta i kuće, i nejač, i žene, I čija crvena, topla krv je pala Po zemljama što su suzom

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...

Djeca se zbunila. Jan jednako držaše kapicu u jednoj a nožić u drugoj ruci. Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev ih za ruke povede ih pod brijest.

Doma, uz majku i tetku, življaše mirno, kloneći se od svakoga, preživajući one velike misli, što porodiše bunu, i kojima on u Francuskoj bješe nadojio dušu.

Na licu mu nijesu mogli poznati ništa. On kao da se ni stavljao nije za njih, no se udubio u svoj posao mirno i hladno, otprilike kao što bi se seljak zabavljao oko samara, kome treba popravke.

„Striko“, poče on, „ovo kanda se zima povrnu!“ To rekavši opet turi kamiš u usta, pa mirno nastavi pušenje. Svi se poglednuše.

“ „Bog će pomoći!“ reče Vladika na mah utoljen, pa mirno sjede. Đakon jednako u strahu, zabobonji: „Ja mnjah e...“ „Ja znam što si mnio, sinko!

Medik se polako diže, pa ode k ranjeniku. Stane ode za njim. Ostali svi ostadoše mirno. Sve utoli u kući. Ljudi, pušeći, gledahu preda se. Baba uzela Miluna na krilo pa najerila malo glavu.

ne zna niko do Boga, kako mi je ovoga časa!“ reče on žalosno. „Kamo sreća da nijesam prebolio. Danas bih barem mirno u grobu počivao!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Smeli se kao mravi na glavnji. Smeo se kao prase na raskrsnici. Spava kao zec (na oprezu). Spava kao jagnje (mirno). Srčan kao soko. Stoje kô ždralovi. Trči kao ovca na solilo. Ćuti kao riba.

čovek, našavši se pred očiglednom opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.

koje su mu se u ruci desile, dlaku presiječe, i kako se ona prestane micati, gost se odmah ućuti — i tako je spavao mirno dok ujutru sunce nije ogrijalo.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

” Car s golom sabljom u rukama otvori vrata, i pođe k Premudrome Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga đe ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije.

Sveti Sava - SABRANA DELA

3, 20) ovaj život mirno provodeći, nadu imajući da ćemo buduća večna blaga steći u Hristu Isusu Gospodu našem, zastupništvom Presvete

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Saginje se, i traži kamen) Šta je sad ovo? Krv? Opet krv? Znači, nema nam spavanja noćas! Ne spava se mirno blizu krvi! Ajde sad opet oblači kaput!

ANĐELKO: Ja to mogu da dokažem! ISLEDNIK: Naravno, pružiće ti se prilika. A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava!

Stanković, Borisav - JOVČA

I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom, mirno da idu, dobivale su onda manastir, i kvit. VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Kako možemo drug drugu ugoditi, tiho, mirno i ljubezno između sebe živovati i dne žitija našega, koliko je moguće, oblekčati i usladiti, potaštiću se izjasniti.

I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim. I preduzmemo opet mirno i | lepo razgovarati se kao i pre. Bilo je već pred noć i oni dobri ljudi ne puste nas taj dan od sebe.

što sam ja predrekao, zbude se; dignu iz Plavna rečene kapelane, a na nji[h]ovo mesto dođu neki, s kojima mi nije bilo mirno. Jedva to Skradinjani dočekaju i zovnu me k sebi za propovednika.

Uz Dunav putujući, ide se lagano, no mirno i bezbrižno, niti je drugoga stra[h]a razve od komaraca, a njih tada jošte ne bijaše; sledovateljno dođemo mirno, sve

no mirno i bezbrižno, niti je drugoga stra[h]a razve od komaraca, a njih tada jošte ne bijaše; sledovateljno dođemo mirno, sve časteći se i razgovarajući, do Galaca.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Pa dobro, ne triba da se kuneš, ni da se inadiš! Ne moli te niko, a ne nagoni te niko — odgovori Lis mirno. — Mi smo toliko godina išli bez tebe, pa se nismo sićali da nam ko vali. A veliš da sam ja kriv! Pravo veliš!

Da nije... onako šta... da nije kakav crvić u pameti? — Brne mirno odgovori: — Moja je pamet, fala bogu, zdrava, a ja se ne moram ispovidati: šta mi je!

Stric ga dočeka grdnjama što je zakasnio s doručkom. Bakonja mu mirno i, gotovo s njekom nasladom, ispriča šta je bilo, pa se najedi i izvadi iz kovčega lulu i duvan. — Tako! Šta je to?

kâ oči u glavi, a vire mi, nije zgorega da se zamori, jer je plaovit. — Pa, dobro, uzmi bilca — reče gvardijan mirno. — Ali nećeš zar po ovoj pripeci? Kakva je to priša! — Bojim se da se stric ne predomisli.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Bilo je to nekakvo mršavo životinjče s belim prugama, mirno, nije roktalo, nije se branilo kad su ga konopcem vezali i zakačili za kuku kantara; samo se kezilo na njega.

Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti? Svi gledaju mirno vreteno voštane svetlosti, očekujući nešto što se sluti nad nepojedenom svečanom večerom. Možda ovi nešto znaju?

) — Služba? — podiže se Aćim. — Pa čovek je državni činovnik. Čuva svoje parče hleba — mirno reče Đorđe. — Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom.

— Nisam ti više otac! — Ko je to video i čuo da se otac i sin posvađaju zbog stranke? — mirno reče Đorđe. — Dobro. Ako me se odričeš, onda sam ti dužan ovo objašnjenje: neću ni u kakve stranke da ulazim.

— Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si? Ne vidim ti brlog, sela bih malo. — Beži od mene, zmijo!

Odvi mu pelene i na modrikaste, hladne grudi prisloni uvo: ne čuje srce. — Anđo, Bog nam uze „levog“ — reče mirno i ukočeno se zagleda u nju, s mrtvim detetom na rukama.

Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati. Obe ruke do lakata pobo je u pšenicu. Aćim je bezdušnik i zverka, a ja sam ni u šta utraćio

— lupi pesnicom o sto jedan u varoškom odelu i ustade spreman da se svađa. Đorđe ga nije poznavao, pa mirno reče: — Dobro, šta ste vi svi redom? Što me gledate kao telad? — Tako je, gazda-Đorđe! — Jesi seljak!

Klonulost, jača od žele, sprečavala ga da ustane i najuri taštu iz kuće. A ta zmija sada spava. Mirno. Moje jede, moje pije, pod mojim krovom se greje, a oglavi mi radi. I Aćim sada hrče.

Kuda će? I sluge spavaju, i sluge su noćas mirno spavale! Jedva je podigao oči, prijalo mu je kad se naslonio na konjske slabine; dugo stoji tako, neizdrživo mu je

nije postalo veliko, čudno oko, koje mirno gleda u nju. Bez poziva, kaluđer im je stvorio kapiju: on ih je, po dogovoru s Milunkom, čekao.

Nikola se izduži između njega i vojnika. — Ja sam jači — reče mirno. Vojnik s niskim čelom i duboko uleglim očima, sitnim i crnim, gleda ga prezrivo, pa spusti pušku kraj noge i priđe

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

?“ To je rekla, pa se zadrhtala; Oči svela, - pa mirno zaspala. - Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od tog putovanja!

Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?... I hod se čuje... Da l' ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi; K'o da sa onog sveta dolazi. Il' kradom oblak ide na više?

Prenes'te ih, braćo moja mila, Pored onog ubavog Belila, Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o, Pa na ono mirno Stražilovo; Tu još jednu staru otpevajte, Tu mi, braćo, kosti zakopajte, Tu bih mrtav prava mira dost'o - Srbadijo, ne

Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno. Kamene balkone Kentavri drže, i noć duga ova Bezglasno, nemo, neosetno tone Alejom crnih, golih kestenova.

Nil prastari, zelen, s iznemoglim dahom, Odilazi tromo. Nad starinskim gradom Mirno podne sipa ognjenijem prahom; I sve gori strašću razbludnom i mladom.

Ponoć je odavno pala i mesec na nebu svetli, A pomorandža slatka miriše u samoći, I Rim počiva mirno. Pokašto bahat se čuje: To straža liktora bludi, i kliče po tavnoj noći.

3aćutaću tada. Nema reči više, Poljubiću samo tvoju ruku bledu; I dišući mirno, sve tiše i tiše, Ostaviću život, nevolju i bedu, Bezbrižan i vedar, nasmejan i čio. I sklopiću oči za navek!

Nad bezbojnom vodom mir večernji beše. Časovnik nevidljiv negde izbi mirno; Tad potonje ruže lagano pomreše. I kad opet izbi - s topola se rasu Zadnje mrtvo lišće. Mir je na sve strane.

J. Dučić XCIII ZVEZDE Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde K'o da rosa pada u srebrnoj tmini.

I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho... I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more, Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se svijetli i puši.

Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena

To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I

Popa, Vasko - KORA

uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke daljine Savile se u klupče Podne mirno sazreva U samom srcu ponoći Gromovi pitomi zuje Na vlatima tišine (1951) SPISAK PATKA Gega se prašinom U kojoj se

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Iskreno da ti kažem, ne razumem što govoriš“. „Svejedno. Idi mirno svojoj kući! Pre no što padne noć, doći ću do tebe i doneti ovu trubu sa propratnim pismom“.

U njegovoj uobrazilji poče drvo da raste sve više i više, čak do samog neba. On obuzda svoju maštu pa poče opet mirno da rzmišlja: „Zemljina teža ispoljava se i na najvišim bregovima, njoj neće ni jedna jabuka na drvetu umaći, ma koliko ono

Lovorike Napoleonovih armija su davno svenule, no zato svet može mirno da živi i bezbrižno da spava. Šećkam se po varoši.

Obradovala se kada je čuda da živim mirno i dobro, a da su i moji naučnički radovi počeli da nose prve plodove, da, štaviše, pregovaram sa jednim poznatom

„Generalni zakupci pogubljeni su jedan za drugim. Moj otac došao je kao treći, a moj muž kao četvrti na red. Mirno i dostojanstveno podneli su svoju sudbinu.

“ „Saslušah te njihove pakosne primedbe mirno i bez uzbuđenja, uzeh dleto u ruke i počeh njime da razgolićavam životinjski kostur, sakriven u kamenu.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Svaki danas može da zaradi, ako hoće i koliko hoće. A vi ste vrlo neučtivi i drski. — Moguće — odgovori mirno student kao da je očekivao baš ove iste reči. — Ja sam vrlo neučtiv čovek. Ali vi ste vrlo ratni bogataš, a ja.

) dok se krezubi student cinički smejao, a onaj drugi sedeo mirno kao što bi trebalo da se sedi na predavanju. Ali na energičnu i iskrenu intervenciju poslanikovu i moju protivnici

Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno. U nestrpljivom očekivanju i sedeći na maloj tronođnoj stolici koju mi vojnik iznese, okružen plitkim, u raznim pravcima

— Ti znaš — nastavljao je on — svi smo danas nervozni. Ne možeš mirno da govoriš, ne možeš da vladaš sobom, ne možeš da čitaš, ne možeš uopšte da se skrasiš; tražiš samo s kim ćeš da se

I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam strepio. — Taj grob a naprezao se on da govori mirno — osramotila je moja sestra. — Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti!

I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj!

— Ti si to spevao, skote! Krezubi student prekide, nasmeši se demonski i odgovori sasvim mirno: — Pardon! Ja ne pevam. To je spevao drugi, a meni se dopalo. — Ko? — Dušan Vasiljev. — Nastavi, nastavi!

čupave i ulepljene kosurine na ogromnoj rohavoj glavi, kratkih i krivih nogu, kroz koje bi se, kad stoji u stavu „mirno“, bez muke provukao kakav debeljko da se ne očeše, toliko je prostrano O što ga one prave, u starom prepravljenom

Sedi on, gladan, kraj vatre, misli na mleko i zove Sekulu: — Otvori jednu kutiju pa uzvari. Sekula zauzima stav „mirno“, grči lice, otpozdravlja odsečno, i kao ne razume šta hoće komandant. — Ej, more, šta me gledaš? Mleka!

Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare. Toplo je, oseća se dah mora, i nebo je mirno, plavo, blago. I bradati, čađavi ljudi živahnuli pa razgovaraju: — Eto ti, dolija i Resula. — Ja, zaglavi siromah.

Tada je i on pao u mrak. Pa protrlja oči i zagleda se u drugu modrocrnu rupu na ruci. Dan je onda bio vedar i plavo, mirno nebo gledalo je Drenak sav u oštrom kamenu kad mu je komandir izrazom punim naročitog poverenja rekao: „Svilaru, samo

A oko mene bilo je puno cveća i nada mnom su pevale tice. Ležeći na leđima, ja sam pogledao u nebo; gle, mirno li je, nežno li je: nikad dotle nisam video tako milostivo, tako blago, tako, veselih, tako dobrih očiju nebo!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ljudi su bili porazmještani na svojim šahovskim poljima, mirno su sjedili u svojim pretincima, pregracima, pregradicama godišnjih doba, činovnih razreda, dnevnih horara, i nije bilo

Jedno sam vrijeme češće odlazio k prijateljima u slikarsku koloniju, mirno predgrađe na rubu velegrada. Nizovi krotkih, idiličnih kućica na blagoj prisojnoj padini.

To je bilo nešto kao Hanibalov prelazak preko Alpa. Na dvije ili tri druge, neuglednije mazge, koje su mirno čekale opuštenih vratova u oskudnoj sjeni bagremovih krošanja, natovarit će se zaira i oprema, ne računajući ono što je

Sve sami sušti, krvavi ljudožderski folklor! — Stari je nastavio mirno: — Da, postoji uprav tako: kao jedan „sadržaj moje svijesti“.

Iz susjedne sobe već se bio oglasio predjutarnji kašalj domaćice. Tiho sam se svukao da ne probudim Dolores. Ležala je mirno sklopljenih očiju Pomislio sam da se možda samo pretvara da spava.

Možda je i on izvjesno vrijeme mirno nadzirao utovare i istovare, potpisivao brodske manifeste i sonnaissement-e, dok je u njemu plesao đavo.

A odmah iza glasa izrasla je visoka, tamnoputa pojava žene širom otvorenih i mirno prodornih očiju kao one dvije beskraja žedne luknje na pramcima jedrenjaka. Stajao sam iza vrata i susprezao dah.

— Tako je kod svakog instrumenta, ako se misli nešto postići, — odgovarala je Erna mirno, ne prekidajući etidu. — Ne baš sasvim tako!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Oni leže mirno, pogledajući samo naviše uz put, od kuda je imao doći osuđeni putnik. Radovan je, još dok su bili na noćištu u šumi,

Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad ovako mirno i poslušno sede. Samo bi jedan mig bio dovoljan, pa da se odmah promene uloge...

Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke. — Idi, pročitaj mi onu hartiju za mene.

Trebalo je, dakle, naotimati — »zaraditi«, kako on mišljaše — što više, pa se posle negde skloniti i proživeti mirno. A da bi mogao zaraditi, trebalo je prethodno da zajazi stotinu drugih strana; trebalo je da zadovolji i Vuja i drugove

Ova strašna misao, koja mu dosad ne dođe na pamet, porazi ga kao grom. On gledaše u mirno i blago sveštenikovo lice, očekujući drugu reč, koja bi ublažila ili preinačila tu strašnu misao, ali pop naročito

— Bolje je da ne pucamo. Nož ti je oštar ? — Ljuta guja! Đurica, polako i oprezno, ode pred kuću. Beše sve mirno. Mato, kao i svi jataci, nije držao pse, po kojima bi susedi mogli doznati kad dolaze noćni gosti.

Ej !«... uzvikne on bolno i ljutito, baci pogled na Stanku, koja trpeljivo i mirno ćuteći korača pored njega. Stanka ne zna šta se u njemu zbiva, ne pogađa misli koje se u njemu roje.

Kad mu je pročitana presuda na sudu, nije se iznenadio i saslušao je mirno: znao je da ima još sudova, koji će ga suditi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Ne brini se ti, gospodaru, no klanjaj akšam, dok mi robu otovarimo i vatru naložimo, pa onda ti mirno spavaj, a ja ću čuvati.

Ali mali mirno sjedi i sve to sluša i gleda, a onaj krajcar trlja po stolu. Najedanput vrata se širom otvore i pred njega lupi usijan

Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrome Solomunu da mu osiječe glavu. Solomun je mirno i bez straha sjedio na jastuku, pa kad vidi ovoga đe ide k njemu sa sabljom, a on se nasmije.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ne znadoh da mi krv struji i teče, I da nosim oblik što se mirno menja; I da nosim oblik, san lepote, veče I tišinu blagu k'o dah otkrovenja.

nebo ni čovek zaplakao nije, Znam da si najzad našla humanost i vrata bolnice, Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno pije, Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna bludnice.

NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni. Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu.

IDILA Reka teče mirno, blago; voda blista; Sunce sija, zvono lupka, ovce pasu; Povetarac lako gazi preko lista; Odmara se i sam vazduh u tom

Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu.

I dok zemlja mirno prima cveće, Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute. Gledam doba izgubljeno,

Pesma tica i vedrina stvari, Oseća se hod jesenjih dana I dah tužan obamrlih čari. I dok zemlja mirno prima cveće Kao vazduh umrle cvrkute, Moja mis'o lagano se kreće Kroz grobove u mrtve minute.

Svuda tako mirno, izrazito, mračno: K'o odblesci smrti senke pale redom, Lišće tek zašušti jednoliko, plačno U noći, što diše mesečinom

Dok ona sanja i mirno se kreće U tajne, s dragim, kroz sreću i cveće, U ložu misli — niko i ne sluti, Blaženo dete što toliko ćuti.

Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.

Kad spuste glavu u grob, da se smiri I srce moje, živeću u banji Tišine mirno: po mojoj lubanji Praznina će se k'o večnost da širi.

Vidim da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što mi duh koleba.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ostali uspesi, ma koliko bili veliki, pašće u zasenak, ali ja osećam da mogu mirno da se odmaram na svojim lovorikama hiljadu godina. III.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Bili su suviše učtivi da bi se otvoreno podsmevali mom srpskom naglasku U toku ovih razgovora moja ”vila” je mirno sedela i sve pažljivo pratila. Bila je sva oko i uho, a znao sam da pazi na svaku moju pogrešku u gramatici i izgovoru.

Pričao sam mu, kako sam, kao i hiljade drugih na dan izbora 1876. godine čitave sate mirno i strpljivo, po najvećoj kiši, ispred zgrade ”Njujork Trifun” čekao izveštaje da li će sledeće četiri godine predsednik

Nebo je bilo vedro, more mirno, a jasna i poravnata ivica horizonta prema kojoj je bio upravljen brod obećavala je spokojnu plovidbu.

O ovom mestu nisam znao ništa osim ono što sam pročitao u turističkom vodiču. Činilo mi se da je to jedno malo, mirno mestašce i da ću tamo, osim što ću promeniti okolinu, imati prilike i da učim francuski.

Izabrao sam ostrvo Aran za koje mi se činilo da je mirno i povučeno mesto. Ostrvo je pripadalo vojvodi od Hamiltona. Saznao sam da je onima koji su tamo stanovali, nametnuo

Koledži daju bazu za više građansko pravo, a univerziteti daju veću učenost. Što se tiče fizičkih nauka, može se mirno reći da tih dana nije bilo problema oko sakupljanja školovanih naučnika koji bi se lako prilagodili za rad na američkim

Prvi pokušaj nije uspeo jer je pacijent bio i suviše slab i nervozan da bi stajao mirno gotovo čitav sat, koliko je vremena trebalo da bi se dobila fotografija.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Ma'ni se, đavole, krštena čeljadeta! — mirno izbaci Zagorac. —Ubij Zagorca pred vratima od crkve, — umeša se neki od mladića što je s drugima uza zid bio

Poznajem ih. —Ubijaš me... Nemoj tako! — iznenada će Cveta. —Ja ti rekoh, a ti radi kako znaš! završi mirno Zagorac i ode od nje. — Kuku meni! — uhvati se žena za glavu. Naposletku s mora zvižnu. Svi požurile na most.

Osetivši glad, s Markom sede na ivicu puta da se za čas založe hlebom. Lome i jedu svoj kruh mirno, polako, ne osvrćući se na svet koji prolazi pored njih. —Hoćemo li mahom kući? — upita Marko.

— i upre u nj plašljivo očima. —Umro je, — odgovori mirno dete i zagleda se u vatru. Nju u grudima ljuto žicnu, kao da joj je ko zarinuo nož u srce.

i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”. Jednako se strahivo pogledaju, sve im oči bježe na nj.

Otvori vrata od dućana, naoko mirno uniđe, i, pogledavši ga čisto u oči, veli mu: — Što ti uradismo, te ti tako s nama?...

Ali momče se usteže da najedanput plane; naumi da se mirno s Osmanom objasni, pa, kad mu stiže sučelice, upita ga, a napreže se da ustavi drhtavicu u životu i glasu: — Što

čini joj se da bi se sada isporedila s onima što veselo mimo nju prolaze, — tako je laka u hodu i u mislima. Mirno sluša oticaj žive vode što iz gologa kamenja otiče u more; večeras ne jagmi se kao prvo da prva zgrabi, pa da odmah

Na mahove cijeli niz životnih događaja pred očima joj lijepo sine: nije no da ih u sliku uokviri, pa da mirno usne; i duge trepavice već se sklapaju, kad iznenada nametne joj se silom nova dvoumica i poruši već ustanovljen red —

trepavice već se sklapaju, kad iznenada nametne joj se silom nova dvoumica i poruši već ustanovljen red — i nikako da mirno usne. ...

Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju. Mirno ga sluša, no ne odgovara, a i ostala bi tu cijelu noć, jer sluti da je poočim neće u kuću pustiti, ali oko deset

Ona se čini nevješta i mirno čeka. A more jače u hridi udara, i iz otvorenoga prodora dolazi šum i razlijega se golim kršem; po pučini valovi,

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

pamćenja toliko pokidali i tako pomrsili da Kosovca – koji se kao prezime proneo širokim putevima srpske dijaspore – mirno možemo zvati na svome jeziku albanskom rečju Kosovar, i kosovsku devojku Kosovarkom?

2) nek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose mulj ruža svesti na stolu nek mirno počiva za to vreme u kosi svakoj zvezda će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg

Sva su objašnjenja privremena, dok ne dođu bolja ili drugačija. Evo, i ja sada u ovom razgovoru mirno iznosim objašnjenja, kao da ne znam da su rizična i uslovna, a jesu.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ali, Čedo, upamti: nosićemo se dok je sveta i veka, nećeš ga majci više mirno ni oka sklopiti. (Čeda ode.) – A ti (Dari) pakuj se, 'ajde, pakuj se kad ne možeš da odlepiš tu krlju sa sebe.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Kao da nikada nje nije bilo, kao da je ona umrla, odavno je saranili i već zaboravili, tako je u kući bilo sada mirno, i osvetljeno“.

Voda je sa česme teško padala. Svuda je bilo mirno i mrakom pritisnuto, nigde se nije čuo ni lavež pasa, ni bat čijih koraka.

Ta jedra tela čas su mirno opuštena, čas do razbludnosti razdražena u toploj vodenoj pari i pod dejstvom ostrašćenog pevanja.

95 Sa otupelim čulima i rasejanim pogledom, junakinja se u XVI glavi mirno vraća iz hamama sve dok joj u vidno polje ne dođe kuća.

„I tako, zastanuvši na pragu, ona se sasvim pribra, i kad bi gotova, brzo se okrenu i sve, i svatove, i okolni svet, mirno, jasno i sa osmehom pogleda i kao pozdravi klimnuvši glavom.

„Mrtva noć”, „mrtvo padanje vode sa česme”, kad je oko junakinje sve „mirno i mrakom pritisnuto” (kao u grobu), ili kad ona zapaža zastrašujuće slike sopstvene smrti, pa slikovne inverzije koje,

kad se sa ulice uđe u dvorište: opet je sve čisto, uredno, čak je i unutra, u kući, kuhinji, sve na svome mestu i mirno je. Međutim: „Ali ta čistoća, mirnoća bila je nekako kao ustajala, zagušljiva. A osećala se svuda.

I smešio se mirno”. 231 Jedino se tako i može objasniti zašto Rajić prvo kaže da mu je „život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom

Rajić prvo kaže da mu je „život bez smisla”, a odmah zatim - u narednom pasusu - izjavljuje da „malo ljudi tako slatko i mirno žive kao ja”, jer jesenje rumeno i žuto drveće „ima na mene isto toliko uticaja kao na Hafisa vino“.

u ćutanje, sve upornije što je bivao stariji, i on je, kao i otac mu, koga je pri svakoj važnijoj izreci spominjao, mirno išao u rat.

Aranđelova senka - i ovaj put kao mimogred - dolazi u dodir s Dafinom i asocira se s njenom senkom: „Ali sad, sad je mirno osećala njegov dah na sebi, i videla kraj sebe njegovu senku, pred veče, u polutami, dok se činio da nešto beznačajno

u kojoj je katolička veroispovest bila oficijelna, dok je pravoslavna smatrana šizmatičkom - Vuk Isakovič najpre mirno sluša biskupova nagovaranja da pređe u katolicizam, zatim se buni i brani svoje pravoslavlje, da bi odmah iz straha

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Pa se povrati k ognjištu i s njega diže dve razgorele glavnje. Obazrevši se s praga da li je sve u selu pospalo i mirno, ona ih brižljivo spusti ispred vrata, pa ova oprezno pritvori, nabaci veliku gvozdenu rezu na dovratnik a preko ove

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

KNjIŽEVNOSTI Jovan Jovanović Zmaj DRUGA PEVANIJA Sadržaj I 2 OTKIDE SE 3 VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO... 4 TUGA MATERINA ZA PRVENCEM* 5 KO ĆE KAO LjUBAV!

A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad vratit’, — Ti ćeš k meni doći.“ VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO...

“ VOLEO BIH LEŽAT’ MIRNO... (Od Hamerlinga) Voleo bih ležat’ mirno Gde s’ ne čuje tičji glas, Ni čovekov plač, ni popev, Ni žuborak, ni talas, Nit’ ulicom grmež kola, Niti satov

Po sto milja, vele ljudi, Preletite za čas besno; Zar se ne bi to orilo Hučno, zvučno, urnebesno? A vi tako mirno, tiho Prolazite prostor sveti, Ta veći se šušanj čuje Kad mušica gde proleti. »Srpske Ilustrovane Novine« 1881.

Prilaze stari, mladi Da humku poljube I majka j’ ljubi mirno — Hvala ti, golube! »Vijenac« 1887. ČOVEČJE SRCE (Od A. Šelsa) Oj, srce, srce, ti čudni stvore!

I kad se tužne zastave uvlače, I okvire crne skidoše slagači Sa listova raznih, belih i nebelih, Razlažuć’ ih mirno međ’ tipe ostale Za prilike druge, velike il’ male; I kad većem rulja oči s groba skida, Gde patničkih muka stoji

NA MORU (Uz sliku) Vozili se (tako knjiga piše) Apostoli s učiteljem Hristom, Vozili se po morskoj pučini; More mirno i glatko mu lice, Nad njim lete tice predvetrice.

Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I sa krsta, u mukama Nov će život obećati, — Među zlima dobar strada, Vrlina se docne štuje; Ti

U tom brodu da se skupe Svi što žive od užasa: Mirno, lepo plovili bi Po pučini bez talasa. Ali onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika,

“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica. A ti idi pa je vidi kako caruje.“ Ode starac. Nađe babu.

Samo jezik seka Pelin Mogô b’ biti — malo kraći. »Starmali« 1881. LEPTIRICA Na stolu je mirno sveća gorukala, A po sobi leti leptirica mala.

Miljković, Branko - PESME

Krv moja ima ime jednog cveta; da uzberem to ime u sleđenoj krvi hoću za nju što kroz moje užase mirno šeta, kad zveri beže zle u naše reči noću. Te zvezde — s njima ko i bez njih noć.

li sloboda umeti da peva kao što su sužnji pevali o njoj SMELI CVET AGON Dok su obale u svađi Vode će mirno proticati RUDARI Siđoše u pakao po nepravdu Na kojoj se može ogrejati MORE BEZ PESNIKA Ti čekaš trenutak da se

Krakov, Stanislav - KRILA

Široke, sjajne brazde šetale su po nebu koje je bilo prostrano i mirno. Mlazevi se sretali i ukrštali. U teskobnim barakama bolničkim bilo je zaparno.

Tužno bleče ovce po bačijama. Kod dvospratne kuće je pucnjava sve jača. Samo se jedno malo dete, sve golo, mirno igra na bunjištu. Viču nešto.

Plavi planinski lanci presekli su vidik za Florinom. Tamo je sve bilo mirno. Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada.

Svu noć su straže preko reke slušale viku i jauke. Potom bi se čuo koji pucanj puške. Na nebu je mirno svetleo mlečni put kao i pre. Svici su leteli i svetleli u mraku. Zrikavci su pomamno vriskali.

Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje. — Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja.

Opet je u baraci bilo sve belo i mirno. Čulo se samo kako krklja vazduh i krv kroz cevčicu zabodenu u jedne ranjene, rasečene grudi.

Za njime poslati telegram našao ga je u komandi. Gledao je jednim okom kako vojnici starci tucaju kamen kraj puta mirno kao i ranije. Nosio je samo crni zavoj na licu. Mija pak nije hteo nikakvih pokreta, promena.

Nosio je samo crni zavoj na licu. Mija pak nije hteo nikakvih pokreta, promena. Sve je bilo tako mirno i belo oko njega, i dosadno, da je on na kraju zavoleo tu jednolikost i dosadu.

Krenulo se u noć. Drhti se od zime i bola. A put je neravan i mazge ćudljive. Samo vođa mazge mirno korača i puši. Potom se sreću konji i mazge koji nose nejasne tovare na sebi.

I ovde se dizala okolo njih drveta, pa ipak nije ništa grmelo ni praskalo. Ulicom su mirno promicali tramvaji. Samo su tamo unutra u sali blistale pincete, sonde i oštri hirurški noževi.

Osetio je radost zbog spokojstva, jer je ovde sve bilo tako mirno i čisto, ali mu je samo bilo čudno što ga niko ne pita gde je ranjen. U njegovoj sobi je bio samo još jedan pukovnik.

Petrović, Rastko - AFRIKA

14 „ 28,06 S „ 13,19 Z dužine, 310 milja, oblaci, talasi, vetar SI 15 „ 23,52 S „ 26,28 Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar.

Z dužine, 311 milja, oblaci, mirno, vetar ISI 16 „ 19,00 S „ 17,51 Z dužine, 308 milja, vedro, talasi u noći, more mirno. 17 „ Dakar. Jedno veče puno uzbuđenja. Pred njim dan vreo koji upija svu plavu boju neba i mora.

u sebe, i tako postupno iskopaju ogroman okrugao oluk pod sobom, koji je zatim prava mlevaonica čak i kada je more mirno.

Malo dalje od nas na pučini mirno dimi brod Otar, koji je doplovio iz Dahomea, i koji je sad u karantinu zbog slučajeva žute groznice koja se tamo

Ono što me iznenadi to je njino vidno, jako i mirno disanje, primetno kao u životinja koje stoje u polu i čine se kao da misle.

Švajcarac se više ne trudi da puca i mi mirno prolazimo kroz ovaj tamni raj gde nas sve životinje radoznalo gledaju i nijedna ne mrzi.

Iz daljine se čuo plač hijene, a zvečarka je zvonila sasvim blizu. Panteri su prolazili sasvim mirno kraj nas ili nas gledali svojim zapaljenim očima iz pomrčine.

Mi smo hteli da i svaki od naših crnih nosača dobro večera. Oni su velikom većinom već svi spavali. Ostali, ležeći, mirno gledaju ispred sebe, tužni što moraju i dalje.

Najzad sve beše ipak mirno, i niko više ne beše budan, izuzev mene i moga belog saputnika. Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam

Trenutak docnije digoh pogled i videh životinju, sasvim šarenu, nalik na pantera, ali mnogo manju, kako me mirno posmatra sa praga.

— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A u Nemca sam morô trpeti Podsmeha glatkog strašnu porugu; Turčin me, opet, turski učio Da mirno gledam muke bratove; I ja sam gledô u lice bledo, Gledô sam one crne zenice Gde se u mutnoj krvi premeću; Gledô

RADAK: Mirno? ISAK: Kao kip! RADAK: I sad si kao kip: Na tvome licu kap ne ostade Od one krvi što nam kazuje Da život kuca još

) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene.

A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda pastiri — samo ponekad — Sa belim stadom mirno prolaze. Pa kud ćeš onda?... Još da si sama! Al’ šta ćeš pod noć s ovim detetom?

Svisnuo bih baš!... HASAN: Podaj što ište!... To ti je sve! Pa mirno gledaj tanke dimove Gde se kroz odžak tvoje kolibe Plavoga neba mirno mašaju.

HASAN: Podaj što ište!... To ti je sve! Pa mirno gledaj tanke dimove Gde se kroz odžak tvoje kolibe Plavoga neba mirno mašaju. Na mekan kolut venca njihova Nikakav vetar neće duhnuti. ĆERIM (u sebi): Lijepo li moli!...

) To nije bila njena šamija!... Ta njene kose guste vitice Tanan je vazduh mirno gladio; A sunčev zračak, mazno igrajuć, Od studi joj je teme čuvao... Čija je, dakle!... Ho!... Sećam se sad!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Istina, kod Tešice podignuti su još u mirno doba za vreme logorovanja neki šančevi, ali to je samo jedna linija i kad bi ona bila probijena, Turci ne bi dalje

VI Aleksinac, 8 avgusta u nedelju, 1876 god. Jutros je sve mirno; izađem u varoš. Ulice se zagušile od silnoga sveta, sve ti to nekud hita, odlazi, dolazi, viče, peva, protestuje.

Kako u ratu zadivlja narav! Kako je tu čovek bra na zlo, pa i protiv rođenoga brata! U mirno vreme na prostu zapovest jednoga starešine ovako se što ne bi moglo desiti. U šumatovačkom šancu nađem ceo štab.

je trebalo prikrčiti put bateriji što ode kosi, već sam ce radovao kako ću odavde sa ovoga uzvišenoga mesta moći mirno da promatram celo polje borbe s ove i s one strane Morave. Ali sad nasta trenutak neopisane zabune.

U tome javiše s prednjih položaja da se kod Turaka ne opaža nikakav pokret, sve je mirno i po svoj prilici Turci danas ne misle napadati.

svinja, koje su pasle po šumi, Komarov ce zaustavio kod jedne gomile vojnika i reče im: — Zašto vi vojnici gledate mirno ovolike svinje ovud? Zašto ih ne bijete i ne jedete? Bolje da ih vi pojedete no Turci.

Ja znam naše seljake, oni ne mogu gledati mirno da im vojnici na oči ubijaju njinu stoku. — Pa šta, po vašem mišljenju pametnije bi bilo ostaviti vojsku da gladuje, a

Pa otkud on ovde, ko njega amo dogna? Žalosna je to i duga istorija. Nekad je ovaj starac, kao mlado momče, mirno živovao u svome čerkeskom aulu (selu), uživao je u divljoj gorštačkoj poeziji, u lovu i oružju, zanimao se zanatom i

i rekao bih pritupljuje živce; čovek se u ratu navikava na najčudnija osećanja i podnosi spokojno prizore koji bi ga u mirno vreme najdublje potresli, te stoga i ovi noćni prepadi, kad se ograniče na golo kvarenje odmora puščanom praskom, gube

Ja sam prošle noći imao primera kako se uz najžešću pucnjavu može sasvim mirno spavati. Kad me oko dva časa posle pô noći probudila živa i bliska puščana praska sav je ostali šanac spokojno boravio

I gomila nas obrazovanih ljudi mirno prolazi pored ovoga gnusnog zgarišta. Gdekome samo frkne konj na nos, i, poplašen od onoga strva, udara u stranu, a on

Dokle god je u živoj borbi čovek je kao u nekom zanosu, i kad umukne bojna huka on čisto kao da se trgne iza sna. Ali mirno razbojište, posle krvave bitke — to je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u trulež, tu čovek vidi sve pojedinosti

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da izbere dvoma nama Kutak ubavi, Mirno mesto međ zvezdama Našoj ljubavi. Još se moli Bogu tamo, Blag da oprosti, Što ću ljubit’ tebe samo Cele večnosti.

„Je li, — Srbin živi...“ To je rekla, pa je zadrhtala; Oči svela, pa mirno zaspala. — Gledamo je, šta li, Bože, sanja, Umorena od TOG putovanja.

XXXIII I opet me k vama vodi Moja stara, verna misô, — — Što mirišeš, pesmo moja, Još te nisam ni napisô. Mirno kuca srce moje, Kô u hramu svete zbilje. — Što mirišeš, pesmo moja, Kao tamjan bosilje?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pred našim očima, preko Čegaljskih planina, ukazuje se ravnica, i u njoj mirno, plavo Ostrovsko jezero. Kao oko... A nad nama se razleže prasak pušaka. Malo niže puše se kazani.

— Šta treba da nam bude krajnji cilj? — zapitao sam. — Beograd — odgovori mirno, zavijajući cigaretu. — Kako?... Odavde pravo! On se nasmeja. — Kad su nam još postavili cilj?...

Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest... Na mom odseku je mirno. Naravno... Bugari su iza mojih leđa, a ja sam postavio svoje vojnike tako kao da su oni ispred nas.

i šumno ulazi sobni starešina Voja „Fikus“, sav okićen lišćem, u obema rukama drži po flašu konjaka i komanduje: — Mirno!... I bez komande, potporučnici skaču.

Fjodor skoči, zauze stav mirno, glavu zabaci unazad i razdera se: — Vaše blagorodje, Fjodor Ivanovič, poručnik dvadsjat četvjortavo pjehotnavo polka.

— Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“. On se diže i oslonjen rukama o sto viknu: — Mirno! — Oči njegove smejale su se. Glave bi kao i htele, ali noge potporučnika nikako da se sastave. — Avrio!

Brana savetuje „Fikusu“ da konjima komanduje „mirno“. Ali „Fikus“ ga i ne sluša, već gleda kako se izvlači vrana kobila... Kao da odahnu. — No, izvuče se...

Kad me ugleda, on stavi sviralu u džep i dohvati čuturice. — Odakle si, druže? On zauze stav „mirno“ i pogleda me dobroćudno. — Gospodine potporučniče, ja sam iz Vlakče, srez jasenički, okrug kragujevački.

Dosta mi je i ovo što sam video! — Eto, tako, po ceo dan — govorio je mirno komandir. — Moraćemo da mu smrsimo konce što pre. Ovako se više ne može. Dakle, i njima je teško, mislio sam.

Da ne bih pogrešio put, propustio sam Dragana napred. Nešto lupi... Pretrnuo sam i pribio se uza zid. Dragan je išao mirno, ruku zavučenih u čakšire. Potrčao sam za njim. — Sedite, gospodo — i komandir nam pokaza krevet.

Pade mi tada na pamet kako bi ove porcije kod Luke letele niz padinu... Ali komanir i Dragan jeli su mirno. Komandir je vadio velike komade mesa i bacao mački ispod stola.

Napolju ovlada tama. Kroz otvor zemunice video sam u daljini gde žmirka jedna zvezda. A nju gleda i pozadina, koja mirno spava. Komandir pogleda na časovnik. Izvadio sam i ja svoj. Bila je ponoć i petnaest minuta.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Često oluja, kad se kloniš beda, U kući mirno počivati ne da; Hita bezvoljne međ metež i bunu, Nesreće punu. Nevinost često pod nepravdom strada, Vrli se gaze,

— Tako nas život svakog poji redom Bedom i jedom. Mirno je groblje; večita tišina Umorne kosti u objat’ja prima; Nit’ sila zlobna, niti otrov gnjeva Tamo dospeva.

prođoše srećno; Avala s Porčinom kulom sa istoka javljala s’ gorda; K Dubokom više Ostružnice dođoše zdravo i mirno, Gde su počinuli umorom svladani, prelazu spremni.

Sad kanda se promeškolji — Prenem, slušam... sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade!

Sad kanda se promeškolji — Prenem, slušam... sve badava! Nema leka mojoj bolji: Ona mirno — mirno spava. A ja bludim tamo-amo I zvezdama javljam jade... O! da znade ona samo Da je ljubim... ah, da znade! 1857.

Meni je ova pesma i sad mila i ostaće mi mila naveki. Ta moje je srce sad tiho, mirno i spokojno. Izginula je iz njega ona neobuzdana, prekomerna ljubav koja je još pre nekoliko nedelja u njemu besnila.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Na stranu s kletvom! Žene proklinju — Po kojoj stazi tigar putuje, S one se mirno jagnje uklanja — Pritegni srce voljom gvozdenom, Iscedi iz njeg’ svaku kapljicu Što neumesnu milost zaklanja...

JELISAVETA: O!... KATUNOVIĆ: Čuj, gospodaru! I ti, gospođo! — Ako se mirno može slušati Orkana besnog hučna pripovest Što iz dubine mutne pučine Smrtonosnijem glasom urlajuć Brodaru bednom

Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...

ŠULOVIĆ: Suha je biljka to, Zgažena — Snažnoga stabla samo pepeo, Pa čeka mirno da ga razveje Vetrića slabog nestašna ćud. — O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!... Ah, mrtvi, ledeni!...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.

i izbacio sam i', onesviješćene, pred kuću, onda sam, po običaju, svršio večernju, zaključô kuću i legô spavati — reče mirno, bez iskre uzbuđenja, i pripali cigaru. — I ti si kako veliš, i kako čujem, mnogo trpio i patio? — Jesam.

— viknu majstor Glišo i prezrivo pljunu. Mićan ih pogleda mrko, debelo, pa mirno, kao s nekom tugom nastavi: — Ćud je njemu njegova kriva, ćud!

Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav? David: I mi smo, 'vala Bogu, svi zdravo i mirno, a tebi 'vala, koji se ti raspituješ za me, i za me i za moju vamiliju. (Okreće se pisarčiću.

Doču jope' nekako carevina. Eto ti šikucije: „Pomozi Vog, Davide! Zdravo, mirno?“ „Dobro, 'vala Bogu, kako si ti?“ Tuj se upitasmo za zdravlje, dok šikucija poče: „Tebe, Davide, zar jope' snašla

Danas ne mereš viđeti u svijeta žirovne i bakovite sermije. Što nam je slavni sud ostavio, to je mirno, ćudevno, pametno; istina, malo mršavo i slabo, ali za nas; blentave Bošnjake, i nije drugo!...

Sudac: Ti to, Davide, pokazuješ rukom na me? Pazi-de se!... David (nastavlja mirno): Da sam ja lud, ja bi' bio u ludoj kući, a ne bi se danas razgovarô s carskim ljudima. Ama, zar nije tako?

Dakle, kako je ime gospodinu? David (ustade, ustače kapu, opet je skide i pruži ruku pisarčiću): Zdravo mirno, gospodine Dane, ili... Sudac (iznenađen): Sakrament! Pogodi! Pisarčić: A, vrag mu babi, pogodi!

(Davidu) Kako se bude zvala? David: Čekaj, čoče, da se kô ljudi najprije upitamo za zdravlje, pa onda... Zdravo, mirno, gospodine? Kako si? Kako je gospoja? Je l' ona zdravo svanula? Doktor: No, kako ime, kako se bude zvala?

Bojić, Milutin - PESME

(1910) POSLEDNjI ČOVEK Davno raskrstivši s Bogovima palim Ne preza, ne strepi, mirno život živi, Ne zna šta je mrzim, ni volim ni žalim: Odvratno mu nebo i vidici sivi.

Sada bez oznaka Zatvara ih mirno u mrtvački ćivot. Sada pun dosade bogova se seća I smeje se Bogu koji vaskrsava. Ah, živeti možda nekad beše sreća!

tvoj se čuo šapat, Vrh biblioteke Afričkoga Grada, I u Panteonu tvojih ruku tapat Beše pljesak mreži paukova rada: Mirno ti si tako kalpake i spise, Mehane, brodovlje, hetere i lovor Zasipala prahom pokajničke mise, Gde paukov zastor

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ja, plava riba, al' treba je upecati. Treba vešto nataći mamac, spustiti udicu u vodu, pa, mirno... ćutiš, ne dišeš... a tek plovak zaigra, a ti — hop!... Iskoči udica, a kad pogledaš: na udici — klasa!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

I dok prvi put za devet godina Bećir-aga sa ženom mirno večera i raspreda o radosnom saznanju da se najzad oslobodio hajduka koji mu je toliko dodijavao, mladi napasnik

Jakšić, Đura - PESME

Pod mahovom leže stare slave znaci, Oružije svetlo, konji i junaci... Sve tu mirno leži, pod stenom strahote, Iz prašine njine gušteri se kote...

Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane — Tama?... I hod se čuje... Da l’ ponoć tako mirno putuje? Ni vazduh tako tiho ne gazi — Kô da sa onog sveta dolazi. Il’ kradom oblak ide naviše?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Polako, mirno, pognute glave ide. Tamne mu se njegova uska leđa, stas. Zbog pognute glave jače se izvija i vidi iz ramena mu njegov

Odgovorio bi svakom na pozdrav produžavajući put. I to sve uza zid, polako, mirno. Izišav iz ulice, uputio bi se dućanu, otvorio ga, probudio slugu koji tamo iza magaze spava, da diže vrata, ćepenke,

— Eh, Bog da ga prosti! — kao hrabreći mušteriju, odgovarala bi mu ona mirno, pribrano. — Eto, umre, sinko! I samo to. Ništa više. Jedino što su joj usta bila zbrčkanija, stisnutija.

je bila navučena bošča čak do stopala, da su joj virili samo vrhovi prstiju belih joj čarapa na nogama, celog dana bi mirno, nepomično tako ostajala, kao da joj sin, gazda od dućana, nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud

joj to, već da, kao što je red, opoju pokojnika, dele u pokoj duše mu, i, kao što dolikuje njima, posle vraćaju se mirno, pogruženo.

I to toliko mirno, pribrano, da je već i ga njena mirnoća bila neugodna, čisto bila neprijatna i sama ona sa tom svojom mirnoćom, kao

Bez sveće, bez ikakva znaka. A to sve zbog njih. Da oni ovamo, mati i on, to ne primete, ne vide, već da mirno spavaju kao da nije ništa — kao da i ona spava. Ali kad bi noć bila obasjana mesečinom, videlo se sve.

Da se kao i pre, onako mirno, tiho, sigurno u kući živi, gotovi, ručava, večerava. Da opet nastane ono onako lepo, prijatno prolaženje dana, one

Ono na licu im ispisano zadovoljstvo u spremanju za praznik koji će kroz koji dan da osvane. Da onako, kao pre, mirno, ograđeno, sigurno, njihova kuća stoji.

I to mirno, utišano. I ne imajući za šta da zastrepi, uznemiri se, što se nešto danas nije učinilo kako je trebalo, pa će sutra

Ne. Već mirno, sigurno se spava, odmara. Pa onda, kad Mladen zatvori kapiju, ono njegovo dolaženje, približavanje česmi, kući.

Dajte da se jede«, već mirno, pametno, stojeći čeka i razgovara se s babom. Priča joj i kazuje joj koliki je bio pazar, koji je od trgovaca

Ćipiko, Ivo - Pauci

— obrati se gospodar momku. — Ne valja dobre mušterije odbacivati. Platiće on, zabilježi mu dvojstruko na račun, pa mirno.

— Ne budali! — odgovori mirno Rade i, nasmijavši se, reče: — Ne zameće se noćašnji trag tako lako!... Već 'ajdemo, ženo moja!

— prihvati Vojkan. Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. . uzmem, on zapiše, pa mirno. Pa volim biti o sebi; neću da se sa svakom gubom miješam!

Božica se odmače, ali ostade stojećke, jer je takav običaj prve godine. —Oženi se, pa ćeš znati! — odgovori mu Rade mirno. —Teške sam sreće, neće me nijedna cura. Ja im poručujem, ali nema otporuke.

šumu obasjalo, pa vršci mladih bukvica, rekao bi, upalili se po njemu, u prošarici isprekrštale se plavetne sjene i mirno opočivaju na mekom bakarastom sušnju. Tu, u prošarici, za ljetnjih, popodnevnih omara, Rade sa stokom planduje.

I sa drugih livada u toploj noći čuje se cika i dolazi ljudski žagor kao iz jata ždralova, dok uzmakla rijeka mirno teče i ne treba izuvati se da se preko gaza pređe. Još na livadi izbija trava, još nije sve dala, a daće.

—Nijesam radi toga došao. —Već? —Bi li preprod'o, gospodaru? Gazda ga pogleda, osmjehnu se i mirno odgovori: —Nijesam pretrga... ali za dobre pare sve se može .. . Ali, samo za dobe pare! ...

—Kud ćeš s curom? — pita, nakreman vinom. —Pusti ljude da mirno čaršijom idu! — odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne Petra ustranu.

A evo komšije Pavla! Što ona, pored ovakoga momka, Radivoju voli? — Ma'ni ti to, striče, — veli Rade mirno, već neka ona reče kome voli. I upita sestru: — Cvijeto, kome voliš? Voliš li Radivoju?

ljutit, htjede da Radu oštro u oči pogleda, ali Rade, još uvrijeđen prvom besjedom, ne mareći za nj i odlazeći veli mirno: — Imaš pravo, pope, i jesmo živine... Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama!

Stara najednom iznebuha upita Iliju: —Što misliš, kad će se povratiti? —Tek je pošao, — odvrati mirno Ilija. A žao mu kućnih i poljskih poslova: eto, osječene su mu obe ruke dok se od kuće otrže snaga: Rade i nevjesta.

hvala bogu, sve se lijepo svršilo, — misli Ilija, — a godina nagrđeno ponijela, ne treba već ovako; prigni šiju, pa mirno zimu čekaj!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Hoće li makar biti muško? Da li je lud taj izlapeli starac, kakve su ga ojle spopale, zar da ostavi tog ždrepca i mirno da ode? Zar da se uzdrži da ne napoji žednu zemlju? Pogledaj ih: zar ih sam bog nije odredio jedno za drugo?

Pretvaram se da sam još uvek bolestan da bih mogao mirno leškariti i razmišljati. Srećom niko i ne obraća pažnju na mene, osim što mi jedan sluga tri puta dnevno donosi obrok i

Saslušala je mirno, zamišljena, bez traga uzbuđenja. Nisam to očekivao. Očekivao sam da će moje reči odjeknuti u njoj na drukčiji način, da

Sve sam to izgovorio lagano, mirno, nastojeći da je urazumim. „A, ako ga uhvate razbojnici?“, pitala je. Teško je sa ženama.

Eto šta je smislio lukavi razbojnički vođa, strvinar Andrija Kovčalić zvani Brzan. Produžio sam mirno. Trudio sam se da pokažem svojim ljudima kako sam potpuno ravnodušan prema onome što se događa.

Pitaće se: ko su ti ljudi što tako mirno gledaju našu strašnu podivljalu gomilu i tako nehajno slušaju našu dreku. Koliko ih je, kako su naoružani?

Pošao je mirno onamo kamo su mu rekli, ne pitajući ništa, ne pravdajući se, odgovarajući samo kad je pitan. Zašto bi ga onda ubijali?

Uopšte se nije o tome radilo. — Ti si izdajnik! rekao je Dadara mirno. Nemam snage da ponovim šta mi je sve rekao. Ukratko: optužio me je da sam spreman da predam tvrđavu i čitavu župu

Mršav, prljav, bled kao utvara, uspravno korača za zadnjicom Dadarinog konja. Lice mu je potpuno mirno. Vidim mržnju u rulji. Dadara Gospodar moj Lauš, već na prvom koraku pokazuje da sam ja samo jedan od njegovih slugu.

Ne, on nema potrebe za sitnim podmetačinama i tužakanjima. On se iznad toga uzdigao. Zato mogu biti spokojan. Mogu mirno spavati. Znam da me neće potkazati Laušu za onu glupu izjavu koju mi je onda izvukao. Zašto?

Začudo, ja sam odjednom osetio neku čudnu utrnulost. Gledao sam ih mirno dok su se kraj vrata ove jazbine smijuljili, vrebajući neki trag osećanja na mom licu.

Galama tog pobesnelog klipana para mi uši i ja jedva izdržavam da ne skočim i pobegnem napolje. Dorotej ga gleda mirno, bezizrazno. „Ako bi se usudio da to kaže, ja mu mogu odgovoriti da je njegova krivica u njegovom izboru.

Ilić, Vojislav J. - PESME

1881. LjUBAV O što me, srce, goniš ti, I moriš duha moć? Sunce je zašlo - mirno spi, Tavna se spušta noć... Da, tija ponoć širi let, Sve živ o sneva san; U svetle snove pada svet, I svetli čeka

1882. LjUBIČICA Međ gustom travom, skrivena od celog sveta, Mirno i tiho ljubica cveta plava, I lepo lisje nežnog i bajnog cveta Strnjika krije i gusta, visoka trava.

S vina tog Vrte se do i luzi Na tirs naslonjen drema bog, Kraj njega moji druzi; I svud se širi pokoj blag, Dubrava mirno spava; Ne trepti čisto lahor drag, I nigde živa java!

O, kakav umor! Milu sen Zaludu srce sniva, I zaman traži oblik njen Nju vreme maglom skriva. Tako je! Mirno drema bog, Prosuto leži vino, Pod gordom krunom carstva svog Nemirni dan je sinô I sve za blagi odmor zna O, meni

Kako je mamljivo sve! Na starom ognjištu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu prošlost vaskrsne drevna, I gatke vremena

Ali po njima nije išô sam. Za njega svet je perivoj od ruža, Po cveću šeće kao paun mlad, Njegova duša jezero je mirno, Njegov se nikad ne koleba nad.

IV Istina gde je?... Idi svojom stazom, Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju; Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman - istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno?

Od svuda proveja struja tišine, mile i blage, Umornu pojeću dušu melemom ljubavi drage. Lada, u nežnoj brizi, u mirno seoce siđe I tihe vajate i staje nečujnim hodom obiđe, Obiđe polja i gore - i pogled na zapad baci, Gde toplog,

To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I

To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime I zatim

kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć gleda na talase, Pruživši dugi, crni vrat, Dok blizu njega mirno pase S bosanskom robom verni hat.

Vas već nije, Kroz pusta polja bludim sam Jesenja magla zemlju krije, Ah, kako mi je - to ja znam! Tromo i mirno teku časi, Mladost se gubi, gine sve, Sumorna jesen život gasi, I život, mladost, sve to mre.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

U toj grčkoj porodici živesmo, cenjeni i poštovani, mirno i spokojno, prelazeći u nasledstvo od oca na sina dok Aleksandrija ne dobi nove gospodare.

„Zbog toga međusobnog privlačenja nebeskih tela, ne stoji ni Sunce mirno na svome mestu, nego se kreće oko težišta celokupnog svoga sistema.

No Brik je bez srdžbe i pogovora uvek mirno pričekao dok se ta procedura ne svrši pa da tek onda svoje predavanje produži; verovatno je mislio da sam negde

Tu sam probavio preko četiri godine, radeći po ceo dan, mirno, bez žurbe, mereći svaki korak. Kada sam srećno svršio teoretski deo moga rada, pristupio sam njegovoj primeni.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Meni i ovo je suviše, pa još i to mi treba. I onda ne bi tek moglo da se zaspi, da se noć provede mirno, i da se sasvim ne izludi, pobesni od straha.

I zato sam srećan. San mi je lak, duša čista, telo mirno i mrtvo. I zato, Tašana, ne boj se ti, već kaži mi sve, kaži sve kao ocu, više nego ocu, kao samoj sebi, kao Bogu

I onda, zašto da ne zapevam, kad vidim kako po sobama moja deca, snaje, unuci, slatko mirno spavaju. Sve je to, koliko je Bog dao, zbrinuto, pa posle mene, ako hoće da rade, ne mora na tuđi prag da idu, tuđi

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nekada svima u varošici poznati Kostica šnajder bio je malo, slabašno, mirno stvorenje. Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti.

Traži ili veću platu, ili više brašna. Gospa Nola ga mirno premeri, pa će reći: „Sam sebe jedeš, Kosta, i tvoja Kata samu sebe jede. Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina.

Ona je pokvasila sermiju, njeno je ono što je najbolje. — A salaš Lazarića drži se rezervisan. Mirno, i kao uvek. Kad je sve bilo uređeno, čulo se u palanci da je gos-Toša našao i sporazum i pravdu, da su svi zadovoljni,

Držeći je jednako za nadlaktice, razbojnik je gospa Noli mirno zapovedao gde da mu u džepove stavlja novac u hartiji i u metalu. Žurio je, i nije sve odneo.

On se verovatno mirno odmarao, i verovatno bio u raju. S tim se slagao i gospodin Joksim. — Raj, to je ono što Bog najmanje ima da učini u

Mogu ja i sama da putujem, ako me pustiš. — Gospa Nola je uprla oči u Julicu i čekala. Mirno. Vraćale joj se stare snage, borbenost i odlučnost.

Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i potpuno mirno. Njih dvoje razgovaraju, pametno, ozbiljno, tiho. On priča o svom školovanju na strani, o prvim planovima života.

je odmah dao tumačenje: — Ova naša gospa Nola, kao škotski duš: vrelo-hladno, vrelo-hladno, i sebi i drugima, pa ne da mirno oka otvoriti... Šta ti ona sve ne zna. Pa zna i šta je u suštini skandal.

kad ju je na ulici zadržao gospodin Joksim da vidi da li je „taj škandal s kućom zaista mogućan”, gospa Nola i njemu mirno reče: — Mogućan je... I da vam kao pametnom čoveku kažem još nešto: to je znak da polako, polako idemo naniže.

Udovica je menjala i zejtin, i čašu, i celu napravu, ali badava. Zaplamti, zacvrči, i ugasi se. Ili gori mirno dva, tri minuta, i odjedared se usuli kao da je neko odnekud dunuo u plamen.

Šlajfer je sahranjen po lepom vremenu. Studeno, ali mirno i sunčano. Došlo je dosta svakojakog sveta, i onog koji nikada s njim nije opštio.

Sve je u kući frau Rozinoj otsad i služilo samo sinu Pavlu i novcu. Pavle je rastao, i pokazao se pametno, mirno dete. Jova je vršio razne poslove, koje je izmišljala njegova žena.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ženska naravno, jer šta je od ženskog ljubopitstva mirno ostalo? Spočetka muška, no potom se tako osili i tako se rasteći goji da je ne jedanput nametnula ženi koja je dete

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Oca sam pustio do ponoći mirno da spava, odmarajući se od svojih dnevnih briga, ali je od ponoći on morao uzimati svoj pokrivač i ići čak u treću

Dok su oni mislili da ja ugušen suzama spavam, dotle ja nisam mogao mirno zaspati sve dok se ne osvetim za to što sam isključen sa večere na kojoj ima i kolača.

Te planete bili smo Živko, Sreten i ja. — Ti, Živko, kao što se zna, ti si Sunce. Stani ovde i tiho, mirno, okreći se oko sebe!

Ali pismo nisam poslao. Rešio sam se da odem na čas i, kao pravi Špartanac, da mirno, bez uzbuđenja, ne govoreći ni reči — poginem. I tako je i bilo: poginuo sam, a reči nisam izustio.

— poče on sasvim mirno i hladno razgovor. Ja se užasno zbunih i pocrveneše mi uši kao arhimandritski pojas. — Ja...

— Tako dakle! — reče ona mirno. — Uostalom, ja sam to već očekivala. — Očekivali ste? — preplaših se ja da joj nije štogod muž govorio.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Hodo-om... Hodo-om! — čuje se odnekuda glas. Onaj zaglušni šum iščeznu. Zvezde su mirno svetlucale... — Ordonansi, s puškama na začele! — komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj!

sivonju... rogonju — govorio je Luka plačevnim glasom, podražavajući Isajla. — Sram te bilo! Isajlo i nehotice stade mirno. — Ja baš nisam tako kazao, gospodine poručniče... — Nisi?...

Komandant zaćuta. Oficiri su stajali u stavu mirno, zanemeli kao da slušaju pogrebno slovo. — Hoćemo li dobiti pismeno naređenje?

A tada, redov Stanko Stojanović obrisa ruke, pripasa tesak i u stavu mirno zaustavi se pred svojim komandirom. — Gospodine kapetane — glas mu je drhtao. Kao da se zagrcnu.

“ — njemu prekipe, okrete se i opali mu šamar. I začudo pešak najednom zaćuta i zauze stav „mirno“. Sve češće zastajemo. Hladno je i tupkamo u mestu.

Zahvalim mu se i rekoh da tražim komandanta. — Ma ja sam, zbori, čoče! Ja zauzeh stav „mirno“. — Gospodine... — Ela, boga ti, kad ti kažem — poče opet onaj sa vinom. — Šjedi do mene, pa ćeš mi pripovjedat.

Put je vijugao, zatim skrete negde udesno prema Skadarskom jezeru. Ugledasmo pučinu... Onako mirno i sjajno, izgledalo je jezero kao zarobljenik među onim krševima, tamnim stenama, obraslim svakojakim trnjem.

Nešto neobično, beskrajno, veličanstveno mirno, kao pritajeno, pomalo podmuklo, oteglo se pred našim očima. Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena,

I, jedno prepodne, logor se zaplavi. Vojnici zagledaju jedni druge, zatežu nove bluze, prse se i zauzimaju stav „mirno“, lupajući novim potkovanim cipelama. Milo im i na licima njihovim se ogleda detinjska radost.

Onda su im održali govor. A odmah zatim komandovaše „mirno“ i „na parove razbrojs!“ Pošto artiljerci nisu imali ni topova, ni konja, izvodili su pešačku obuku i maršovanje.

Guste kolone pešaka postrojavaju se. Negde njaču mazge i bruji žagor. Komandanti su pojahali. Razleže se komanda „mirno“. Ljudi zanemeše. Čuo se samo topot konja. Komandant se zaustavi prema sredini puka.

Za nas artiljerce pešaci su jedina stabilna vojska. — Kad je takva stvar, onda možemo da zapalimo cigarete! veli mirno kapetan Đuknić. Oko sedam i po časova vratili su se sa izvianja komandant diviziona i komandiri baterija.

Petrović, Rastko - PESME

Pripev Umrećemo tiho i mirno Za ovu noć zlatnu, U sapogama srebrnim, U kaftanima: Za kejove pariske, Ili za ma šta bilo; Za jedan osmeh

Evo ovako ćemo umreti: Bez glasa, tiho, mirno, Kroz tihu noć srebrnu, A po jezeru zaspalu, Otploviće Smrti čun; Iskradem li se kad sija mesec pun.

Imalo bi uvek po kog, koji bi mirno, zajedljivo odgovorio: Šta se nas tiče vaše ime; ili bar: tako prešno, tako neophodno, ime! A šta se mene tiče vaš mir!

s kojom je teško u život se opet dovući, I zbog koje nigda nikada ne usnih ni jedan vrt: To je kao leći gorko u mirno zvezdano polje, Čekati još jedan jedini lek: mrak crn, da duši bude bolje.

neće da nose, One se razlistavaju već u istrulelo cveće; Niti će provući prste kroz sunca zračne kose, Tako spuštene mirno na grudi - brežuljak sreće.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Zašto ne umeš da ćutiš? 3ašto nevolju iz glasa zoveš? — upita tiho, a mladić podiže glavu uvis i Mirno reče: — Šta ti je druga želja, reci! Ustuknu Zlatokosa korak unazad, ali izusti: — Tvoja svirala!

— Ukrao si mi najlepšu lubenicu! — Nije to tvoja lubenica! — odvrati Sofronije mirno. — Pogledaj! — Pa, i pogledaću!

Zar u toj kući nije bilo muškaraca? — Pa, možda ih je i bilo! — reče sat mirno. — Ali, oni su pripadali konjima i ratovima. Dolazili su i odlazili, nestajali.

»Gde li je samo nestala Princeza?« — pomisli stolica. »Gde mišji narod?« Mirno je čekala svoju sudbinu. Nije ona važnija od miševa i princeza, a i breza ju je sigurno zaboravila!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A nju? Jedanput je proterah u Tursku. I dok se duvan ne sredi, vinogradi ne obraše — lepo, sve mirno! Ali čim nastupiše ovi praznici, ove slave, ove mesnice, čim se napiše, odmah pređoše u Tursku i dovedoše je!

Šantić, Aleksa - PESME

Kiseljak, 11. jula 1903. NAŠ STARI DOME Naš stari dome, kako si oronô! Kapije tvoje niko ne otvara, Po njima mirno crv dube i šara — Grize, kô čežnja jedno srce bono. Evo mi sobe!

1910. POZNI ČASOVI Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena.

1911. MOJA LjUBAV Ovdje sam ljubav sahranio svoju — U ovo more plavo i prozirno, Gdje školjke leže. Ona sada mirno Počiva na dnu... U tihu pokoju Granama svojim ljube je i grle Korali rudi...

Prve zvijezde u suton rone; Sav požar neba tiho se gasi, I glasi Večernjih zvona zvone I mirno teku Kroz večer meku.

Pa kada me skoro anđeoske strune Zovnu s ovog sveta, Ja ću mirno poći u vrtove pune Zorinoga cveta. I tamo u vrtu radosti i poja, Gde su suncu vrela, Mene će moj otac, moj car, i

1908. POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i snuždena

Pred njim rijeka poljem krivuda, I zrelo klasje njiha se svuda. Ovdje pod jasen mirno ću leći I san će tiho kô potok teći. Miriši, ropo, mirisom zdravim! Pokri' me, nebo, pokrovom plavim! 1908.

Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum tajni. Mirno, u čudnom treptanju, Uza me sjedne, i njen veo meki Šušti uz moje bokore doksatne, Kô srebrn šušanj zvijezda daleki'.

Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i oprosti Sve to miloj slatkoj ludi. 18 Ja nisam kivan, iako kida se duša vajna, Ti večno

Ustaju mrtvi, dan sudnji svije' Zove svetlosti i tami; No nama stalo ni za čim nije, Mi mirno ležimo sami. 33 Bor usamljen na severu Stoji navrh gola brega. Drema mu se; belim plaštom Led sa snegom ogrće ga.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U Mahabharati stari Bhišma upućuje ovakve reči Durjodhanu: „Spavaj mirno, Gandharin sine, sutra ću biti veliku bitku, o kojoj će pričati ljudi dok zemlja stoji“.

napadne“, „obično sedeo na konju i pušio“, i „tek kad mu protivnik priđe blizu, lagano bi istresao lulu, ostavio je mirno u čibučnicu, i tada bi se mašio konju za dizgine i za oružje“.

Našu zemlju, dakle, oni su osvajali duže od jednog veka. A kad su je najzad zauzeli, nisu mogli u njoj mirno da vladaju. Pojavili su se novi ratnici u zemlji i van nje.

načina borbe, bili bi onemogućeni na samom početku svoga postojanja i u tome slučaju ne bi bilo ni ustanaka i Turci bi mirno vladali nad mirnom rajom.

Tamo, sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti desna ruka bila!

“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se teško zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o carstvo; među se se

Čauš viknu, kucnu dalbulana, krenuše se iz polja svatovi, otidoše i zdravo i mirno. Kako koji konak unapredak, sve gairet bolji među braćom.

Pođi, sine, pošô u dobri čas! Tamo sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, Od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti desna ruka bila!

šajka kalčine, te zakloni kovče i čakšire; a povrati pušku Malaginu, i on uze pušku Mijatovu; ode pravo kud je naumio. Mirno dođe u Lijevna grada, i sakova toke i čelenke, pa on pođe gore u planinu.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

! — Ko je od vas dvojice ono kazao? Odjednom, neočekivano, Jovanče ustade s mjesta i mirno, čvrstim glasom, odgovori: — Ja sam rekao. Iznenađen, učitelj malčice ustuknu. — Baš ti? — Jeste.

! Kako si to izveo, deder? Kako je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana je tu, prelomljena, a Sivac nema

Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice. Zato je i ostao mirno na svome mjestu, žmirkao, klimao glavom i najzad progunđao: — Tako me je lijepo molila da je izmlatim, a ja umjesto

— Svuda se ta nađe — progunđa Mačak. Lunja se oprezno izvuče iz hodnika u dvoranu, obrisa lice i mirno objasni: — Bježala sam iz škole ovamo u Gaj, pa upala u jamu u ponor. — Kad si upala? — nepovjerljivo zaškilji Mačak.

smjelih pustinjskih konjanika, pa čak i na lađi morskih razbojnika, gusara, uvijek se nađe poneko tiho stvorenje koje mirno radi neki svakodnevan posao, svima potreban.

Još se jednom obazreo oko sebe i odjednom osjetio da se više ne može vratiti u školsku klupu, uzeti knjigu i mirno početi s čitanjem. — Pa ja više nijesam đak, gotovo je! — prošaputa on kao da se budi iza sna.

— priupita Jovanče. — Nijemci, Nijemci — sumorno potvrdi Nikoletina. — Pogledajte samo kako se mirno šetaju kao da je ovo njihova rođena zemlja. Ej prokleta izdajo! Ej puste sramote za svakoga od nas!

Gledajte samo kako slobodno stružu cestom. Sutra se tako mogu meni i na glavu popeti, a ja sve to mirno podnositi, ni prstom neću maknuti. Jovanče se sjeti Nikoline puške i zanijeka Glavom: — Ne, nećeš ti to podnositi.

— I ja ću tamo — javi se Lunja. — Pazi je! A zašto baš ti? — ote se Stricu. — Volim da ložim vatru — mirno odgovori djevojčica. — Umijem brzo da potpalim i sirovo drvo. — E, to je već nešto! — dočeka Mačak s odobravanjem.

Lazar Mačak stajao je na čistini i upitao sasvim mirno: — Stiže li najzad? — Stigoh! — umorno dahnu plast. — Pa ti vučeš na sebi čitav brijeg — začudi se Mačak.

— Ustaše idu u tvoj zaselak, to sam pošao da ti kažem — tek se sad sjeti dječak, ali Nikoletina sasvim mirno odgovori: — Već sam ja vidio dim s Lisine i s Golog brda i za svaki slučaj podbrusio od kuće, pa kud oni išli da išli.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

će napredovati te neprijateljsku vojsku moriti i razgoniti, a Izrailju put krčiti braneći od zlotvora da zdravo i mirno prohode u svoj vilajet izdat im od Boga.

Ovoga sveta, po ovome velikom i širokomu moru plivajući nam k tome putu, kojim ćemo nepovratno putovati, — uputi nas mirno proći nam tamo, u večni vilajet.

kapanje od bogorodičinih sisa, mnoga krštena dečica od sisa pomrla ponajviše, tuštena k nebu vrve tamo odlazeći mirno Od vazdušnih onih crnih knezova.

Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem. RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu ćeramidu i uzmi

Digoh se opet s onoga mi mesta, primešah se s ljudma, pođoh tamo slobodno i mirno. Niti me ko stiskiva ni otiskiva natrag, ni k zabranjiva ulesti mi čak onamo.

Zgađao bi im se svakad po krajini boj i po dva i po tri dni bi se bili svakad po mesti. I nikad mirno ne bi im bilo proći ni se sastajati. Koje Grci, koje Bugari put im presecahu, koje pak na moru se topljeći.

zakletvom se kako će ih on pak naskoro častno s poštenjem zdrave i čitave vratiti natrag doma i poslati ih k svome otcu mirno.

Al' ljuta onde krajina bijaše, te ne mogoše mirno se boraviti, nego opet valjalo im se s Turci harcati i udilj četovati i biti se.

I on ka hristoljubac lepo ga prihvati s veselom dušom dragovoljno i tamo već preboraviše mnogo vreme mirno i huzurno bez nikoga straha, bolje nego ovamo u svome spahiluku mu.

Tako i sadržaše se za života im njihova. Tadar mirno se povratiše svaki na svoju stranu hvaleći i slaveći im Boga o tomu i njegova mu ugodnika, te i obojica begova veliku

« To on izreče i taki zamuknu te izdaše. Al ono angeli bijahu od Boga poslati mirno primiti mu dušu. Zato drugi i ne vide ih krome on sam što ih vide pri svome smrtnome koncu, te š njima ujedno i

I tako prebi onde godinu, što li više, mirno. Potom poče što kakva čuda znamenita činiti i mnogim se na snu ukazivati s besedom te zato ondašnji inoci s dogovorom

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

(one topline koju ćete uzaman tražiti kod nas); kao i sve kuće u tim krajevima, beše ona pravo toplo, skrovito i mirno gnezdance! Kuća nije imala prozora s ulice. Izgledala je kao bula s jašmakom i feredžom.

Pa eli uznem po-za seb’ izmećarče, eli si sam uznem fener, okačim ga na čibuče eli na pule odi džube, pa si prolazim mirno pokraj turcki karakol... Nesam, bre brate, džimpir eli kačak, eli kumita, ta da si brez fener idem preko sokak!...

bila lepa, bila omiljena igračica, a koja se sada smirila, i zato sada niti ide u haps, niti je meću u pesmu; sad mirno i savesno nosi fenjer i ambrele, i kao kaznačej je u nekoj čočečkoj družini.

— brani se Doka. — Što da neje prilika kad smo, ete, jedna vera... Stari Zamfir je umiruje, i sve bi se mirno svršilo da Doka nije dirnula u stalež. — Vika, čorbadžijska kuća, čorbadžijska kerka! E veće nema!

dogorevalo, a on još sedi i razmišlja o strašnoj sinoćnoj javi i još strašnijem snu noćašnjem, i o Zoni, koja sada mirno i bezbrižno spava, jer je legla mirne savesti, iako ga je sinoć onako ljuto i nemilosrdno uvredila...

Ali on se ne ljuti na sudbinu: snosi je mirno i nada se da će opet biti što je bio, a zasad se teši time što je ispekao ovaj svoj sadašnji zanat.

A tako isto mu nisu verovale ni za ono da će prodati čifluk.) Ta noć je, dakle, mirno prošla, ali je Tašanina radost ipak kratkog veka bila.