Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Po svim ulicama i hotelima nose dečica ove slike i viču u sav glas: „Nove slike! Državnik Simon i lekar Miron!...” Kad sam pročitao nekoliko listova (u svakom gotovo bila je opširna biografija čuvenog i rodoljubivog lekara),
Stanković, Borisav - TAŠANA
ČIN 4 DRUGI ČIN 27 TREĆI ČIN 54 ČETVRTI ČIN 68 PETI ČIN 87 TAŠANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PEVANjEM) LICA: MIRON, nekadašnji drug Tašanin, a sada kaluđer, varoški sveštenik i vladičin namesnik HADžI RISTA, prvak hadžija, pobratim
STANA (pojavljuje se na vratima): Evo dede! Čuju se koraci kako se penje. Ulazi Miron (sa trebnikom, uvijenim u epitrahilj. Još mlad, ali zadovoljan i ponosan sobom; već dosta ugojen.
Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju). MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste!
I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala! MIRON Kazuj, nemam vremena, moram odmah da idem. TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se!
TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se! KATA (upada, podnoseći presavijen jastuk, da na njega Miron sedne): Sedi, sedi, dedo. (Pokazuje na Tašanu.) Znaš, od nekog vremena jednako mi se tuži. Znaš, Stanko, sinko...
(Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš komšija... MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle? KATA Pa ne znam, sinko.
KATA Pa dobro, čedo, onda eto ti deda pa mu kaži. Ja odoh da skuvam kafu, a ti sve dedi kaži. (Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.
TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?
TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da... MIRON Šta, kćeri? TAŠANA Ne znam, dedo! MIRON Ama da ipak, nisi bolesna? TAŠANA Ne! MIRON Pa?
TAŠANA Oh, i ja, dedo, ne znam! Samo znam da... MIRON Šta, kćeri? TAŠANA Ne znam, dedo! MIRON Ama da ipak, nisi bolesna? TAŠANA Ne! MIRON Pa? TAŠANA (rešeno): Strah, dedo! MIRON (uplašeno): Od koga?
Samo znam da... MIRON Šta, kćeri? TAŠANA Ne znam, dedo! MIRON Ama da ipak, nisi bolesna? TAŠANA Ne! MIRON Pa? TAŠANA (rešeno): Strah, dedo! MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši?
TAŠANA Ne znam, dedo! MIRON Ama da ipak, nisi bolesna? TAŠANA Ne! MIRON Pa? TAŠANA (rešeno): Strah, dedo! MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši?