Upotreba reči misao u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Još se sećam „zločinstva“ sa koga mi je dobri otac na smrt osuđen bio, pa često u ponoći, kad se misao udubi u sivu maglu daleke prošlosti, ništa više ne bih poželeo no da mi niko u rodu sa drugog zločina ne bude osuđen...

Šta će biti od njih?... Šta li od mene, ostavljene jadnice?... Tako sam razmišljala, ali šta pomaže misao ostavljenome siročetu? Ja nikoga poznavala nisam, a mene niko ni pogledao nije. Rešila sam se da idem služiti.

Dijanje mu je bilo isprekidano, reči nerazborite, misao zbunjena... Osećao je mnogo, ali nije umeo ništa da iskaže, samo je grlio i ljubio.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A to je zauvar. — Zauvar, jakako! — odgovori Milun čisto radostan što mu je pala na um tako spekulativna misao. — Pa onda znaš ti — nastavi dalje — da on opravlja kace, gradi što god zatreba od drvenarije.

I nehotice ote mu se neka zloslutna misao: »Eto opet 25!« pa pođe malo napred među goste, a sve se snebiva. — A gle, Pupavca!

— Nego dela, ljudi, da kako otarasimo tu bedu iz našeg potesa. — Jes', bogami, popo — prihvatiše svi popovu misao — to će najbolje biti, da otarasimo belaja od naše kuće. Samo kako bi?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Davno i davno, još u prvim časovima ljubomore, javljala se u njemu ova misao, ali je on sam odbijao i prituškivao. I što je on nju više gušio, tim jače je ona izbijala, jurišala na njegovo srce i

Ali sad, kad mu i jedan star čovek veli ono isto što mu jednako njegova crna misao šapuće, sad mu se učini da je u pravu da tako uradi!... I šta ga se tiče Stanko!... I ko je taj Stanko?...

Ali Stanko se čuvao tako vešto da milina beše pogledati!... Kao da je znao svaku misao Lazarevu... Vide Lazar da se ni snagom ni veštinom ne može ništa učiniti, pa pribeže lukavstvu, podbi nogu Stanku i

Ne beše to kuća njegova... Gde je sad?... Poče trljati čelo i češati se po glavi. Napreže misao da ga seti gde je... Ovo je šuma, a otkud on u šumi?... Polako, vrlo polako poče mu dolaziti svest... On ce cećaše...

I uzdrhta kao prut... To ga osvesti... Odoše mu mili snovi. On vide samo da je begunac i ništa više... Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?...

Pa, opet, opet!... Činilo mu se neverica: on nije bio uveren da je Stanko pao!... I opet napreže misao da ga seti celog događaja!... — Posrnuo je... posrnuo je... to sam video!.., A ja sam gađao u glavu... usred glave!...

On diže glavu i vide pred sobom čoveka... Da je smotrio vuka ili medveda, lakše bi mu bilo... Prva misao beše mu: Stanko. Od te senke što mu se lagano približavala učini mu se Stanko.

On još nije mogao ni pojmiti, a toli razmišljati o događaju koji se desio. Misao se njegova otimala od zabune, ali ona beše tako zamršena i prepletena, tako prignječena onim lenim nemarom da se ne može

Gledao je kroz goru rumeni zapad, a on, obasjan rumenilom, kao da se smeška na nj... Diže se. Prva misao beše mu da se pozdravi s Jelicom. Osećao je da se mora s njom sastati.

Što više grdiše Stanka u kući njenoj, ona ga je sve više volela. On beše svaka njena misao. Povučena u samoću, ona se razgovarala s njim i dneve i noći. Ona je znala da Stanko nije kriv.

Govori!... Govori!... Pa joj priđe, dokopa je za ramena i stade je drsati i tresti. Jedna crna misao prožeže joj mozak. Kao mahnita, spopade Jelicu za gušu. — Reci! Smeš li mi u oči dogledati?... Jesi li devojka?...

A posle, i Kruška je dobar čovek... Pa se uhvatio za tu misao da je Turčin dobar čovek... Mislio je, verovao da im on ništa zato neće...

Dučić, Jovan - PESME

Jer ti si postala u meni, i bila Misao iskonska što najzad odnemlje, Zlatna nit iz stene, i seme iz zemlje, I mah u ramenu još neniklog krila.

Od mog priviđenja ti si cela tkana, Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden; Ti beše misao moja očarana; Simvol svih taština porazan i leden, A ti ne postojiš nit si postojala; Rođena u mojoj tišini i čami,

Kola su naporno odmicala napred. Oni su išli mirno, pognuti i zaduvani. Svaki je od njih mislio svoju misao, brinuo svoju brigu, i vukao svoj deo tereta. U dolini su se rušili prljavi potoci i šumili neveselo.

I jedna misao, kao rana, opominjala ga je na njegovu sunčanu jonsku obalu, tamne vrtove i blede statue. I zajedno s talasima i vetrovim

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Dobro će bog dati! Strahovita i bezutešna misao senu mi kroz glavu. Ta ovo je slepac! — A? — upitah ja očima Jocu. On mi rukom pokaza tablu više glave bolesnikove.

” Oh, bože, šta to sve vredi? Ma šta ja radio, mene je ipak bila ponela, celoga ponela ta misao. Ja sam ogledao da je se otarasim, ali sam se opet, grčevito i veselo koprcajući se, predavao njoj, pokrivao se njom i

Proteglim se i pokušam da moj san ponovim, da ga rastumačim i da ga upamtim, ali me misao povede daleko natrag: Setih se nje, Karoline!

Mislio sam nešto, ne znam ni sâm šta. A u svaku misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i prozor da je propusti — trebalo je, dakle, samo otkraviti led, i

Kao što vidiš, genijalna misao. Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk. Na ulici zatutnjaše požarnička kola.

Pa baš i da sam hteo da mislim na izlazak — nisam mogao. Ja sam bio i odviše srećan da bi mogla ikaka malo crnja misao osiliti se u meni i prevući ovaj sladak san grkom javom. Večno sam bio s njom.

Sutra ću joj reći da je ne mogu uzeti. Stvar je svršena. Hajd' da se spava. — Onda na vrata kaveza u kome je bila ta misao „čvrsto” zatvorena ušunjala se druga: Ali, kad bi oni, nešto, odgovorili!... Eh, na to ne treba ni misliti.

menzura — plitka rana od sablje mosur — natega, vrg, hajduk (služi za vađenje pića iz bureta) moto — deviza, geslo; misao (obično citat) koja se navodi odmah posle naslova i uvodi u idejni svet književnog dela muza — boginja zaštitnica

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I ne znam kako, već tada mu je padala na pamet strašna misao: kakva bi to velika nesreća bila da nešto kao pop ostane udovac, da mu — ne daj, bože, — umre takva popadija!

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao. I jedna bezumna radost zavrisnu u samoj njegovoj krvi od te pomisli.

iz previjališta one noći kad je osetio potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i pozdravi na svim a

Afrika

Ili je iznenadan susret (sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža

je iznenadan susret (sa čovekom koji ima istovremeno: i misao što shvata naše osećanje, kao i osećanje koje pojmi našu misao; koji, sa drugog kraja života, kome mi tek idemo, pruža nam nasmešeno i prijateljski ruku), takvo isto čudo, takva ista

mislio sam, čovek koji je za ovo kratko vreme bio za mene što i otac, ili brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama,

Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao. za nova neba i nove zemlje, i nikada me niko nije ostavio ovako nasred druma po čijoj se sitnoj crvenoj prašini jasno

Takva otprilike misao mora jedanput sazreti u bivoljoj glavi bolesnikovoj, pa ma koliko ona bila lagana. Da mora sazreti, zna cela njegova

Tatuaža su samo njini spoljni znaci. Jedna je tatuaže da sme ići sa ženama, druga da zna misao voća, treća da ima moć savladati vodu itd.

N. je govorio sasvim rasejano, nevezano; teško razvijajući misao; sa podsmehom. Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja

Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh.

Krajevi gde vlada divljina, i samo divljina prirode; gde je i čovek divljina, i njegova dela divljina i njegova misao divljina; gde je divljina jedina i apsolutna plemenitost.

Za crnca je njegov drug jedino nežno biće; za njega on ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju misao kada su zajedno; no i tu je nemoguće primetiti ma senku ljubomore ili zavisti.

Kažem sebi: Sutra ću biti na brodu! i misao da je ovo poslednji put da sam sa crnima, poslednji put da delim s njima njinu gozbu, žalosti me neobično.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Garsuli je i sam uvideo da nije bilo nikakve potrebe za dozivanjem topova, i ta misao, da je učinio više nego što treba, počela je da ga grize kao crv.

Naprotiv, Pavle je bio snužden i nije se više nadao da sve to može da se dobro svrši. Pred njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.

Trifun je tu misao, i od žene, brižno, krio, a decu je svoju često mazio. Milovao ih je po kosici, tužno. Naročito one najmanje, koji su,

Nije više ni lep, ni zanosan, ni nežan. A ta misao, da treba sad otići nekud, daleko, u neku hladnu, zavejanu zemlju, činila se gospoži Kumri sasvim luda.

“ Đurđeva šala htela je da bude skaradna, ali njegova misao to nikad nije bila. On je poštovao ženu svoga brata i žalio je tu ženu, koja je često bila sama.

Nećemo da vučemo pesak sa Begeja! Isakovič tad, u snu, prvi put, uvide, koliko su ti ljudi jedna misao, jedna duša, a on, kao tuđ međ njima.

bila postala omrznuta, u poslednje vreme, u Sremu, Isakoviči, kao i njihovi rođaci, nisu se bili lako rešili na selidbu. Misao, da se svi odsele, bila je obuzela sav taj pogranični svet, ali je bila izazvala i zabunu.

bio, svojim pričama, o Gracu, o sunarodnicima, u tamnici na bregu, uzbudio i neke oficire u traktiru, pa nije napuštao misao, da bi Rusi trebali da pokušaju, pomoću jedne desetorice oficira, prepad, noćni, na tvrđavu – da oslobode one, koji su

Niko, među njima, nije mogao da otrpi misao da ne bi znao Miloš biti. To ne znači da se Isakovič vozio, Božiču, tražeći kavgu.

Nego je zlo u tome, da Višnjevski hoće da dobije sve što zaželi. Ne može da podnese misao, da nešto, što želi, ne može dobiti. Ima volju, i ne podnosi, da mu se, iko, na ovom svetu, izmigolji. A najmanje žene.

U nedoumici, u strahu, u užasu, Varvara je, iznenada, imala samo jednu misao, samo jednu želju, da iziđe iz tog pakla, da se sakrije, da se skloni.

“ Đurđe mu se, kad je o tom pričao, smejao. Međutim, u Isakoviču se, na tom putu, javi misao da na celom svetu, za njega, sreće je moglo biti samo u tom jednom jedinom ljudskom biću, u toj ženi koju je sahranio.

Teodosije - ŽITIJA

svoju dobru želju, da ne bi kako sejač zla posejao kukolj u srce tvoje, i osnaživši se ugušio pšenicu tvoju, dobru misao, te da ne odustaneš od takve težnje, i da zadržan ljubavlju prema telu i slasti, kao što kažem, ništa ne uspeš; podleći

saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: — Veruj mi, gospodine moj, čedo Božje, Bog koji xoće naše spasenje takvu misao do sada sakri od nas, da bismo i mi po dolasku svome živeli pod nečijom upravom i da se ne bismo stranstvujući u

Požurimo se da Bogom poslani savet u delo sprovedemo! Blaženi Sava, ušavši sa ocem svojim ka igumanu, reče misao. A iguman se posavetova sa mnogima, i rekoše da je misao protivna i da nije od Boga, i tako im ne dopustiše da takvo

Blaženi Sava, ušavši sa ocem svojim ka igumanu, reče misao. A iguman se posavetova sa mnogima, i rekoše da je misao protivna i da nije od Boga, i tako im ne dopustiše da takvo delo počnu, jer su hteli da ih imaju kod sebe, jer mnoga

A prot reče: — Pošto je delo u Bogu, a vi ste mogućni, vaša misao je dobra. Koji god srušeni manastir u Svetoj Gori hoćeš, taj podignite vašem otačastvu, bilo Hilandar, jer vam je prvi

Šta se to s tobom na naše oči dešava, koju potajnu misao u srcu svome nosiš i ne govoriš nam o tome?“ A on kao dete bezlobno ne odgovaraše i nasmešiv se ništa ne reče, nego

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U njima je provejavala ova misao: „Mi smo Južni Sloveni; separatističkih naziva treba da nestane pred našim generičkim imenom; mi ćemo, dakle, uzeti

Oni imaju, dakle, vrlo jasnu nacionalnu svest, nacionalnu dušu. Nacionalni moral i nacionalna misao nasleđe su duge istorijske prošlosti; oni su se učvrstili kao instinkti koji automatski određuju ponašanje svakog

svoja najdublja osećanja, svoja junačka dela i nedaće, ljubav za slobodom, pravdom i nezavisnošću, svoju nacionalnu misao i nacionalni ponos i svoje opšte poglede na ljudsku sudbinu.

Ono što je ispunjavalo život svakog člana plemena, osnovna misao u životu, bilo je junaštvo. Čim iziđe iz kolevke dete počinje „trčati za slavom i spomenom“, kaže Marko Miljanov, slavni

Nad svima ostalim preovlađuju dva osećanja: plemenska slava i čast i nacionalna misao ili „vera Obilića“, glavnog kosovskog junaka.

Iako nisu imali one uzvišene ideale šumadijskih i crnogorskih junaka, ipak im se često pripisuje misao o narodnom oslobođenju. Bilo ih je koji su išli u hajduke od junačkog zora i da se nanose junačkog ruha i oružja.

„K̕smet“ dovodi na misao da su mnogi, ako ne i svi, ljudski napori nekorisni. Tako se može objasniti, što su se begovi, kao gospodari, svi oni

Ukopani poslije toliko stoljeća u neznanstvu, jošter nam je tanana pamet, slobodan razgovor i oštra misao.“ Zagorci isto tako pokazuju veliku sposobnost za intelektualno i umetničko delanje.

Ljudi ovih krajeva su povučeni u sebe i bar po izgledu su duhovno tromi; međutim kada uhvate neku misao ili pokret vrlo su uporni u njihovu izvođenju.

Nekoliko lica sasvim zagasite kompleksije iz sela Klenja (mešovitog srpsko-arbanaškog) navode na misao da i u njihovu sastavu ima aromunskoga — možda od Aromuna koji su u ranijim vremenima dolazili na Jablanicu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

volje, pa čim stiže do Šarova, on ga zgrabi za vrat i tako ga prodrmusa da mu se tresla svaka koščica u tijelu i svaka misao u mozgu.

Na svu sreću našeg Šarova, Kruškotres ga dobro protrese, pa mu se svaka koščica, svaka misao i svaka riječ vratiše opet, na svoje pravo mjesto i on povika: — Uvaženi kneže Kruškotresu, bježi što te noge nose,

Nušić, Branislav - POKOJNIK

možda baš zbog toga neuspeha, u besu, u srdžbi, u pakosti, a znajući koliko ja cenim ovaj rukopis, može doći na paklenu misao da iz osvete izvuče jedan, dva, tri lista. LjUBOMIR: Ah!

SPASOJE: Reci mi, molim te, kako si mogao na takvu glupu misao doći? ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim rođenim očima. SPASOJE: Koga? ANTA: Pokojnog Pavla Marića.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Šamika je bio zadovoljan kad su dame o njemu lepo govorile; on je u tom uživao. I što je čudno, kod kuće ga uvek misao o ženidbi mori, a kad dađe među frajle, on u toj konkurenciji zaboravi na ženidbu, pa s njima „štrika“, „hekluje” i

Niko ne veruje. Čude se, pitaju se. Kako bi Šamika na tu misao došao, kako bolesna Juca?! Pa opet nije čudo. „Utopljenik se hvata za slamku”. Ta slamka je Juca Šamiki.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Slast sa njim, kraj svih neprijatnosti, bila je za nju još uvek neuporediva i divna. Njegov lik, glas, ime, misao na njega, dodir sa njim sinuli bi još uvek u njoj, kao vatra.

Tad, kao i njegovim ljudima, prvi put mu dođe misao i neka nejasna žudnja da se više ne vrati. Uz slutnju smrti koju je osetio sada prvi put i koju na svojim odlascima u

Mučila ga je, što se više približavao svojoj zemlji, briga za slatkim pravoslavljem. Isto toliko i misao na grob ženin koji ga je čekao.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

ljubavnih čini“ jeste svojevrsna regresija na magijski vid kontrole realnosti u kojem se želje stapaju sa stvarnošću, a misao biranim rečima iskazana izgleda svemoćna.

i 464. ²⁸ Karadžić, V. S., Srpske narodne pjesme, I, Prosveta—Nolit, Beograd 1987, s. 263. ¹ Vorf, B. L., Jezik, misao i stvarnost, BIGZ, Beograd 1979, s. 180. ² Up. Trudы po znakovыm sistemom I—X, Tartu, 1964—1978; Uspenski, B. A.

Vinaver, S., „Jakob Grim i naša narodna poezija“, Jugoslovenski rasvit, 3—4, Beograd 1934—1936. Volf, B. L., Jezik, misao i stvarnost, BIGZ, Beograd 1979. Vrčević, V., Niz srpskih pripovijedaka, Braća Jovanović, Pančevo 1881. Vrčević, V.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

kraj puta, u sabljičici i u draču, za raskoš korova i kukuta oko seljakovog plota i međe, za nepabirčene njive smeđe, za misao mu nesavremenu: kad čovek ima trpezu punu, neka se nahrane i čavke i vrane, za plodove što mu pod voćkom trunu.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ta misao je potpuno porazi i ona izgubi bilo kakvu želju za otporom. Za to vreme muškaraci su obavljali svoj posao, kao da se rad

Matavulj, Simo - USKOK

Pošto je dugo razmišljao o tome, opet naiđe zračak nadanja, sinu mu jedna misao. U Dubrovniku je jedna češka četa tobdžiska; neće, valjada, biti teško po njekom poslati pismo na dubrovačku poštu; naći

Najposlije i njemu je Anđe rođaka! — Vidiš, to ti je dobra misao, sinko. Neka ide! Neka ostane, ako hoće, cijelu nedelju! Reci mu da sam ja rekao. Neka uzme konja.

Baš bih imao s tobom malo razgovora.“ — Mučna mi misao prođe kroz glavu. Rekoh u sebi: „Ovaj se ne bi ovoliko obezočio da je sâm! Da nije zasjeda?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Važno je da se ta namera, to ubeđenje, ta uporna misao i to osećanje ugrade, da se takoreći sliju u izvornu umetničku inspiraciju a da pritom ne iščeznu, da se osete više kao

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

počinju već uticati ruski pisci, ruska teologija, kod njih ima začetaka i svetovne književnosti, i kod njih se već javlja misao o upotrebi narodnoga jezika.

značaja, u kome će se prvi put na srpskom jeziku izneti napredne i prosvetiteljske ideje racionalističkog XVIII veka, misao svetovne kulture, rada »na obšču polzu« i radi »ščastija čelovječeskog roda«, prosvete za sve staleže, pisanja na

To je za ono doba bila nova i smela misao, od prvorednoga značaja za budućnost. I ako je što žaliti to je što se u XIX veku ta misao nije dovoljno shvatila i što

I ako je što žaliti to je što se u XIX veku ta misao nije dovoljno shvatila i što je srpski nacionalizam još zadugo zadržao konfesionalan karakter.

UČENA DRUŠTVA Od početka XIX veka javlja se misao o stvaranju jedne jugoslovenske ili srpske akademije. Oko 1805. u Sremskim Karlovcima kraj mitropolita Stevana

da se osnuje Učeno društvo. 1841. Jovan St. Popović i Atanasije Nikolić kreću misao da se u Beogradu osnuje Srbska akademija nauka. Predlog je prihvaćen, i 1841.

Javan život potpuno je obustavljen, stroga cenzura guši svaku slobodniju i napredniju misao, književni rad se jedva oseća, publika je zaplašena ili ravnodušna, i tih desetak godina idu u najneplodnije i

Ali njegova prirodna originalnost bila je kobna za njega. Njegova glavna misao je postala: pesnik, u čijim grudima bukti sveti plamen poezije, treba da bude drugači od ostalih ljudi.

videći teško stanje u kome se Srbija nalazi, posumnjali su u sposobnost srpskoga naroda za samostalan državni život. Misao narodnoga jedinstva kao da udara nazad.

(1873), Rad, (1874—1875), Straža, najbolji političko-socijalni časopis srpski (1878—1879), Pobratimstvo (1881), Misao (1882), Čas (1885).

od ranijih kritičara srpskih, to je njegov slobodan i smeo duh, gotovost da bez ustezanja i ograđivanja kaže celu svoju misao i do kraja dosledno ide za njom. On je bez obzira udario na mnoge velike reputacije i autoritete u srpskoj književnosti.

»Misao je uzdah duha; što dublji duh, tim dublji uzdah...« Sve svoje nezadovoljstvo sa životom, sve svoje razočarenje i rezignaci

Milićević, Vuk - Bespuće

On se trudio da ne misli ništa. Tek samo jednom natisnu mu se misao: „Kuda ja to, do đavola, idem?“ i izgubi se u onoj lomljavi i metežu.

O čemu god počimaše da misli, uvijek se utiskivala u tu misao ona sakata i nakazna izreka, štampana jednim nespretnim i zdepastim slovima.

Starinski sat šeta i izbija. I onda mu se oči same otvaraju i bulje nekuda u mrak, srce nemirno udara i odskače, a misao zbunjeno traži neki predmet.

„Ti nijesi rđav čovjek, a nijesi ni dobar“ , odgovorilo je nešto u njemu. I zastade, htijući da dovrši misao koja mu se nametala, nastojeći da je odjurne, zaboravi, uguši. Ali ona je bila jača od njega.

osmjehnuvši se i kazavši mu koju riječ, osjećajući njegove oči na sebi, čujući njegove korake za sobom, sluteći njegovu misao koja je prati. Kad dođoše jednom grmu ona se zaustavi, okrenu se i sjede pod grm.

Pa onda mu dođe misao da ga oni nimalo ne smetaju, da je on sam svemu tome kriv, da je on bio uvijek nesreća za samog sebe sa svojim ludim i

Radičević, Branko - PESME

Jezde gorom oni obadvoje — Al' je nešto čudan Radivoje, Vas se nešto junak promenio, U misao neku zaronio, Baš u neku mutnu i nemilu, Malo zbori i to kâ na silu, Mučno jezdi ukraj pobratima, A sve žešće

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Šta ćeš, dođoše takva vremena. — E, nek sam to čuo — nastavlja kalajdžija svoju malopređašnju misao — nije mi sad žao što sam ostao bez svoga kruva i zanata.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Umudri me, slatki Gospode! ... Oh, grešna i crna ja! — I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji...

Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi. Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom.

Njeno obasjano i zažareno lice, ugrižena usta, vrele oči, kosa u neredu, jelek raskopčan, sve to učini, te Jovanu sinu misao da je možda ona trudna i baš sad osetila čedo pod pojasom. On spusti motiku i zadrhta radostan. — Pa šta ti je?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Svoju misao prenosi i na Vuka, i savetuje ga da počne skupljati i narodne pripovetke, pa da ih štampa kao prilog i dopunu pesmarici.

Ali pri tom treba imati na umu ono što je Vuka vodilo u celokupnoj njegovoj delatnosti; naime, njegovu zavetnu misao o nužnosti pobede narodnog jezika u pisanoj srpskoj književnosti.

biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao i svoju misao i oblik za nju. 4.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Raspra ova porodila je u meni misao spisati jedno veselo pozorije, kao za ugled g. Spasiću, da l’ bi lepo bilo, kad bi se njegove pogrešne misli i reči

MILAN: To se razumeva. Ispočetka bićemo vam na ruci i ja i Velimir. A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim. MILAN: Ja se obično uveče takim predmetima zanimam.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Stojte, galije carske! I vi gliseri bučni Vozite s pola gasa. Misao jednu gorku hoću da razobručim, Makar u pola glasa.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Na časnu reč, vi niste čitavi! Po mome mišljenju, draga maturska komisijo, matura se polaže čitavog života (sveža misao, zar ne?), i kako uopšte možete da znate da nisam iznajmila dublera da mi sastavi ovaj rad?

„Zašto deci ne poslužiš nanu, to je zdravo za želudac!“ (Misao moje bakute zabeležena u zimu 1969). Žurke su, u stvari, odličan način da shvatite gde se nalazite i s kim živite!

Moj matori i danas neobično pobožno citira epohalnu Suetovu misao iz 1952: „Da je voda dobra, ne bi u njoj kreketale žabe, nego ljudi!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ta misao je li lasta koja sjajka ispod trema kao praznik perunikom? Perjanica zvonikova zatreperi u lepetu iznad streha zemn

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

To se zove biti spreman na sanjanje. Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao. Istovremeno osećam nelagodnost što ću vrlo brzo stići, a ovako pogodan trenutak za sanjanje neću imati sve do sutra,

Ja sam video danas na jednom jezeru nekog mladog ribara... Ali mi odjednom bi dosadno da nastavljam misao. Prosto produžih da gledam kroz prozor. II Dosta meseci docnije ponova na jezru.

Žao mi je i svršetka pokreta čamca koji se njiše. Ili ne, sve je to laž jer je misao. Neću da mislim. Neću da mislim, i evo više ne mislim. Ne žalim više nikoga. Ne žalim više ništa.

Sve što je čovečansko najzad spava i duboka ljudska disanja isto su tako mirna kao disanja šuma. Moja misao takođe više ne radi. Samo da zaključi da živi i da je tu jedina. S vremena na vreme ona pokušava da poleti.

To je jedan od položaja našeg saznanja u svemu ostalom. Do kraja ove noći (večito!) čovečanstvo ne postoji. Njegova misao ne postoji.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A čuju li dah Božiji milioni, Dah što struji po dalekoj vasioni? Duh ga čuje u šumoru tavne noći, I misao, što se rađa u samoći. ZVEZDA Noć je vedra, blaga, Bledi mesec sja, U milini tone Vasiona sva.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Možda sam bratoubica koji se pred osvetom krije, il vidilac što misao svoju ostavlja po krošnjama hrastova poput paučine.

pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se nasladi umreće od gladi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

AGATON: I ne smem da vam kažem. TRIFUN: A što, da nije to počem kakva tajna? AGATON (jedva je dočekao tu misao): Jeste, to je tajna! SARKA: Iju, tajna! AGATON: Pa tajna, dabome, nego šta misliš ti?!...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sećanje je bilo kratko kao misao, pa se odmah sve izgubi u šumu topova i kara, topotu konjskih kopita, zveketu lanaca i oštrim komandama.

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?...

I to je teška misao... Gledam ovaj svet. Sve mladi ljudi, u naponu života. I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?... — Da nas vrate kući... — Ne... Mislim, kako bi to divno bilo...

U početku je i sećanje na žene i porodicu bilo kao neka bolna rana, a potom kao čežnjiva i slatka misao. Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli.

Težak zadah nas zapahnu. Iako je neprijatelj, ljude obuzima jeza na sudbinu čoveka. I nehotice se nameće misao da ćemo tako možda i mi. U obližnjem jarku ugledasmo još tri leša.

i pred ovim krstom i smirenom molitvom, ljudi kao da polažu računa sami sebi i nevoljno im se nameće misao: zašto... zašto? — Ješče molim sja o upokojeniji duši rab tvojih, za vjeru i otečestvo pogibšim...

Stajao sam kao okamenjen, ne znajući ni kuda ću, ni šta da radim. Pred smrtnom opasnošću moja misao i telo bili su paralisani. Još silniji prasak odjeknu. Nad glavama našim nešto zakovitla, kao grede...

Kod ove mase, koja se smrzava i gladuje, stvorilo se takvo jedno osećanje i jedna misao, personificirani u neodoljivoj mržnji prema neprijatelju, i jednoj jedinoj želji, da se osvete za sve ove muke...

— objašnjava Milutin uča. — Ljudi više misle na njegove nakostrešene brkove nego na posao... Primarna misao je kod ljudi njegova ličnost, i onda rade podsvesno, te otuda i zaboravljaju mnoge stvari i postaju nemarni.

Neko me je drmusao... Prva je misao bila: komandant! — i ja, bunovan, jašem konja i nasumice polazim u pravcu odakle se kreću trupe. — Stani, čoveče božji!

još nekoliko koraka... neko jauknu, ali mi se tada sručismo na gomilu iza topa i kare. I prva misao je bila: živ sam, živ... — Brže, dajte ga ovamo — vikao je nekome Trailo. — Puni odmah!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica

reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati. »Ako mi se još i ovaj navrze na glavu, imaću muke.

»O, pa mi ćemo ovde lepo i veselo živeti !« pomisli on, ali ne smede iskazati svoju misao glasno. — Jeste li odavno učitelj? zapita ona i pogleda ga nekako đavolasto žmirkajući.

Ova mu se misao, pored svoje smešne strane, ipak svide i on već zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite

»Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao. — Ovamo sedi sa njim celo jutro, smeje se, šali se i sve onako... što ne valja. Ostavila decu samu...

Pa tolike druge vaše tužbe na njega. Neka ga, nek oseti ko je jači. Ljubica se rado uhvati za tu misao. »Jest, zbilja! Koliko sam se ja onda uplašila i najedila, a on ništa...

Pri toj misli obuze je gnev. »Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«... Ona ne dovrši misao : oseti da joj padoše dve teške ruke na ramena, koje počeše stezati...

U glavi nema da se javi nijedna misao: kao da je progutala veliku dozu opijuma, pa joj to steglo, pritislo mozak, i ona pada u sve veće bunilo.

Kad otpoče rad, pribra se malo i vrati joj se obična njena smelost. Samo joj jedna misao o tom dođe u glavu: valjda će se i sad umeti izvući... kako je do sad!..

He-he...« I Gojko mrdnu brkom u stranu, osećajući da je p tu preterao, ali će ova misao najbolj da mu ublaži gnev. On se hvata nje još usrdnije. »Čuje on za tu promenu... već tamo, depeša...

Stojan utrča ; lice mu pomodrelo od duga stajanja na zimi, ali se u očima čita neka jaka misao, koja ga zanela i koja će bez sumnje stajati u vezi sa davnom, dalekom prošlošću...

ne zna: nije spavala, nije ništa mislila, ništa nije osećala; oko nje vladaše crn, gust mrak, koji je uništio svaku misao, svako osećanje, samo ostade pust, salomljen život, iznurena, isceđena snaga Kad se smrče sasvim, ona se ispravi i sede

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao. Zato sam ti tu misao dao tužnoj goloj i beloj, neveseloj. Gledaj u jesen mirno, kako se gubi dan i ljubi.

Zgasnuo žar za Tobom sija mi još na grudi, ali pun žalosti i očajnog razdraženja. Neću sačuvati ni misao, da sam cvetnu granu udisao. Zanavek, zbilja, zar, ovaj svršetak se širi, svemu što je bilo sazidano uvrh gora?

Čemu to? Ponavljati kako je rastanak tužan, kako je misao ljudska uzvišena, kako su zvezde krasne, kako je smrt, kao noć na kraju dana, sigurna?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— To vam je onda najvažnija partija u budžetu — primetim. — Tako je, ali je samo bilo mučno doći na tako srećnu misao, a ostale su budžetske partije bile i ranije, pre moga ministrovanja.

Zabrinuli se, i došli na misao da treba osnažiti privredu, te se zbog toga rešiše da zemlju zaduže povećim dugom; ali kako se oko zaključivanja toga

I baš sad, kada padosmo na tako srećnu misao, kao da se i Bog smilova na nas, te nam posla tebe, mudri i vrli stranče, da nas povedeš i spaseš bede.

mogao smetati smatrao je za svoju dužnost da mu smeta, jer svakom se duh uzbuni čim ga vidi, kao da mu sine kroz glavu misao: „Šta mi se tu praviš važan!... Pesme, e, čekaj da vidiš, umemo mi i ovako!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Radi seljak i pominje Boga, a usne se samo razvlače od vesela srca. Hitaju ruke, a misao se nosi na ambar, pun pšenice, na kace pune šljiva, na bure u podrumu, puno belke i crvenjače, na presek pun ovsa, na

tu je počeo da se seća svoje prošlosti i, idući tako unatrag, hteo je da se seti trenutka, kad mu se prvi put javila misao za ženidbu.

Ali eto, osim plašnje, ništa mu ne ide u glavu, ne može ni jedna misao sad da mu dođe. Napao ga neki nemir, neka plašnja, koju ni sâm ne može da razume.

A on je sasvim malaksao. Gotov je bio da legne odmah, da se ispava, ali mu je to branila samo jedna misao; gotov bi bio sad da pođe i na venčanje, samo da bi posle toga mogao spokojno — zaspati.

Možda ga je odvela i ona fatalna misao, koja, u ovakim trenucima, obično dolazi čoveku na um: »jedanput se mre«, pa je jurnuo napred, ne videći ništa pred

Oko njega bruje i uzvikuju glasovi, pred očima mu trepere crna slova, a misao mu otišla daleko — u VI vek. On i ne ču kako se drugovi dogovoriše o znacima za saopštavanje godina.

Samo mu jedna misao sijnu kroz glavu: »A, ovo se pada!... Dakle i ja?«... Ali mu još beše neverica da se to odistine događa.

mrvicu druge zamerke naći, koga je i sâm do ovoga trenutka voleo, razli se u svaki delić njegova tela, u svaki živac. Misao poče da mu radi električnom brzinom, te je za nekoliko trenutaka našao bar dvadeset načina, kako bi se mogao tome

Često puta se dešava, da neko doručkuje u Kragujevcu, a ruča u Knjaževcu. — Genijalna misao! — uzviknuh od čuda. Priđoh bliže da razgledam to čudo.

U glavi mu beše samo jedna jedina misao: — drenovak!... Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim

U članku proklinje čas, kad mu je prvi put došla u glavu luda misao: da bude ministar. Po celoj varoši neobična živost: trgovci izbacuju iz dućana trulež; glumci i upravnik narodnog

To me malko teknu ... dođe mi, upravo pojavi se u daljini jedna misao nejasna, neodređena: »da nije to ?...« ali je ja odagnah i počeh da smišljam ko bi to mogao biti.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

I sad taj govor stoji bambadava tamo na stolu, a ja — nemam ni reči (Sine mu misao u glavu.) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Samo se jedanput okrenuo u zgradi, jednim pogledom je razgledao i već mu sinula u glavi jedna zgodna misao: da povuče paralelu između norveških školskih zgrada i ove zgrade u kojoj on sad stoji, a u kojoj će godinama

za proslavu: užasan nemar i sebičnost mase osujetiše prve lepe namere Sretine i umalo što u klici ne propade ova lepa misao Sretina. U njoj ima i nekoliko propalih rezolucija. I Sreta sede odmah tu u mehani i zatraži pero, mastilo i hartiju.

I kako ga je bog dao i stvorio kao jednog neumornog pronalazača, pade mu naskoro jedna srećna i izvodljiva misao na pamet.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

327 KAKO SE RODILA LjUDSKA MISAO 329 DUŠEVNI ŽIVOT KRAPINCA 331 GDE SU POČETAK I KRAJ SVETA 333 DEDA NA PRODAJU 335 DEDA NA PRODAJU 336 TRAGOVI NA ZA

osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se zove bludeća misao! Kraj! Sonet se sam samcat napisao!

— Razdao bih uz put, kao bakšiš.) KAKO SE RODILA LjUDSKA MISAO Bejah u Krapini, i tamo snih Vreme pre vremenâ svih, Mir i tišinu davnoga sveta, Onog od pre milion leta; Bila je

Tako se rodila ljudska misao. DUŠEVNI ŽIVOT KRAPINCA Dobro je poznato kakvu su garderobu Nosili ljudi u Starijem kamenom dobu: Osušenu

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Posle takvog neuspeha došlo se na misao, da se koja od mreža što su već u upotrebi kod ribara preustroji tako da se ne može zamršivati na dubinama i da, ma

Rakić, Milan - PESME

UTISCI 58 JEDNOJ POKOJNICI 61 STAROST 63 OBIČNO PESMA 66 JEDNA ŽELjA 68 PRELAZNO POKOLENjE 70 U KVRGAMA 72 TUGA 74 MISAO 76 OSVIT 78 SUMORNI DANI 80 TRI PISMA 84 ORHIDEJA 90 POMRČINA 92 KOSOVSKI CIKLUS 96 BOŽUR 97 SIMONIDA 98 NA GAZI

kucnju bednog srca, U očajanju, u samoći, Međ jorgovanom i jasminom, U zagrljaju vedre noći, Pod dobroćudnom mesečinom! MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala, — Moje

znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku: Kad srce zapišti, misao je kriva!

mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim odmorom i mirom, Misao se javi!

No misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare sli

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ona se trže. Brzo se pokri i kao opasa. Ali odjednom joj dođe luda misao od koje se sva oznoji. Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati!

I mogli su naočigled, pred svima, da se ljube, pa ipak nikome ne bi mogla da padne rđava misao. Prvo što je ona od njega bila starija, a i što je to bila Markova, „batina“ sestra, koja im je, u osustvu njegovom,

Pandurović, Sima - PESME

Ali kada dušu moju noć obasja Dubokim utiskom svojih tamnih veđa, Kad umuknu daljna zavijanja pasja I žagor, misao za mišlju se ređa; I gomilu želja sa dna duše krene, I povorku strasti romantičnih mami, I budi mladost, uspomene

Tamo Gde plavi oblak bledi mesec vlaži? O, to je tajna, ta istina ljudi, Istina bića, zbog koje ne stoji Misao naša što za njome bludi, Kojoj je nose, jer ona postoji, Mirisni vetri, ćudljivi i ludi.

I misao jedna zahvata u meni Korena sve više: jedno uverenje Da je to najbolje, dok sunce rumeni, Dok nas bura bije o rapavo s

Ali onih što idu odavde Puni strepnje i straha i muka Retko kad se misao dotakla: Da si izlaz iz životnog pakla, I uteha, i velika luka Večnog Mira, Istine i Pravde.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Ajde da se počiva!“ reći će on dižući se, pa nastavi: „Dobro si reka; Bog zna što je za bolje. Novi dan, nova misao... Viđećemo!

O tome nemoj dalje. Bilo i prošlo. — Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli? — Jesmo valaj!“ rekoh ja, pa mi mučna misao proleti kroz glavu. Mislim sam u sebi: ne bi on ovako obezočio da nema zapleća. Da nije zasjeda!

„A rašta se onako zacrvenjela i splela, kad je upitasmo šta ona misli?“ Ta ga misao nikako ne ostavljaše, no mu se privezala uz slutnju.

Da ako sad zaspem! Dugo je do dana!“ I šćede da leže, no mu u taj mah sinu čudna misao. „Kako bi bilo“, pomisli on, „da se ja baš s njom porazgovorim? Da je onako iz daleka, ama iz daleka, da počnem!

Oboje mučahu za nekoliko. I njega i nju obuze jedna misao. Učinje im se čudno i žalosno to što im se dogodi, jer to bi prvi put u njihovu dugu vjekovanju.

Šta ćeš! Taka ti je ženska misao, prevrtljiva. A da rečem imala je rašta i zanijeti se na taka obetanja. A on opet navezao to, kao serdar Pejo, čuveni

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Braća ga milovala, čaršija ga vjerovala. Najviše mu misao bila od pšenice prosuru mi praviti, a od vina pune čaše točiti, crkvi hoditi, bogu liturgiju služiti, svoje krsno ime

(Čovek) 51 — Umiva se, pa ipak je uvijek crn? (Arapin) 52 — U sobi teše, a iverje van pada? (Misao i govor) 53 — Carski je grad sa sedam vrata: na dvoja ulazi sve lijepo, na dvoja zvučno, a na jedna slatko.

(Da vuče za uši) 293 — Šta je najbrže ka svetu? (Misao 294 — Šta je najskuplje na ovome svetu? (Čast — obraz) 295 — Šta je najcrnje na svetu?

Sveti Sava - SABRANA DELA

žuri, potecite, potecite i vi i u tiho dušespasno pristanište žurno pristanite, i svaki pokret uma vašeg i duši štetnu misao časno i neskriveno otkrijte, ispovedajući se kao pred Bogom, a ne pred čovekom.

Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana kazujem ti'.

Početak premudrosti je strah Gospodnji i savet svetih je razum, a razumeti zakon misao je dobra. Jer ovim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života'“.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Tetka i Srdar sjeđahu kod Brne do kasno u noć. On im je, kao obično, opet tumačio njeku nejasnu misao iz jedne bogoslovske knjige, i baš raširio ruke a digao obrve pred najtežom izrekom, kad s polja, ispred prozora, sinu

“ Tu je misao Bakonja čitao na licu Jelkinu i vjerovao da je tako. Osim toga, oboje morahu vjerovati da njeki naročiti svetac štiti

Bakonja, namršten, sta raspremati sobu. Jedna neugodna misao izazva drugu. Doista mu Bujas namješta zamke! A onaj gadni Mačak, otkad nestrpljivo očekuje da se zafratri i da dobije

Ta mu je misao odmah rashladila zanos, zato i dođe ka gvardijanu. Sad se prisjeti nječega drugoga. — Pa znate, nisam bija ni kod

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

I misao se evo tanji, A volja čili, srce grči. I već sam dvaput, triput manji. I klečim ko na nekoj srči. A do pre samo trena dva

Iz prostranoga kazamata Sa avlijama i kulama Ne čujem više glas argata Ni korake u cokulama. I misao se već otima O tome da su svi nestali I žive drugim životima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

— Nekad nisam morao da ti ponovim naredbu. Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi. Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu. Jasenovi uzaludno čekaju vetar. Ne vide se garava ždrela odžaka. Zgrušalo se nebo nad Prerovom.

Rekao je ocu da mu se dopada zbog drugih, zbog sela i njegovih vršnjaka. Misao mu je izgorela u suzi što se odmah osušila u oku. Svalio se na krevet, pripio uz dasku do zida i smanjio.

Kroz maglu Aćimove ošamućenosti blesnula je jedna misao, zarila se u sve žile, i ostala u njemu — zariven nož. Ruka je čupala nož iz kanije i sporo ga zarivala u Čakaranca.

Kako da ne sumnja? A on je u Beogradu morao... Dobro se seća, petao ga je probudio tugom i iz mutljaga se izvukla misao: ona da mu rodi dete... S njom da rodi sina. Mlada je i zdrava. Sve su žene iste. Što je Simka bola od nje?

Želi tu da umre. To je jedino što mu je još ostalo. U mraku dugo sluša svoje disanje i jednu jedinu misao. Bio je jači od drugih. desna ruka u bradi a leva među kolenima. Mrak i disanje zgrčeni u uglu prazne ćelije.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Nije znala kuda, ni zašto je mladić otišao. Ali, još više od rastanka, bolela ju je misao da ju je on odbacio i zaboravio, sve dok nisu počele stizati njegove slike koje je ona trebala da prenese na svilu.

»Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep!

— zamrsi mu se jedna od njih u kosu. »Baš da joj ne kažem!«— pomisli mali čistač, a zvezda se, kao da mu čuje misao, nasmeja: — I nemoj, ali pazi! Srebrna ruža nije običan cvet.

Možda bi malog, zaista, trebalo poslati u prosjake?« Kao da nasluti njenu misao, dečak preblede i istrča iz kuće. Tri dana su ga tražili, a četvrtog stade pred majku, sav u modricama, i reče: —

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Knez Miloš je, zar ne, govorio je Vučić drugom Obrenoviću i pogodio skrivenu gospodar Jevremovu misao, bio na putu da potre sopstvene ogromne zasluge ali i zasluge svekolike porodice Obrenovića.

A pamćenje mu ne slabi, naprotiv: na tu misao, koja ga sustiže kod bifea „Papuk“, Gospodar Jovan sleže ramenima, epolete sa resama se zatresu.

već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest, ostaje samo koža, suva i nestrpljiva pod žmarcima, ostanu i zapeti mišići, u dosluhu sa onom napetošću

Bili su optuženi za veleizdaju a Evropa se zanimala. Ali, za tu misao, koja mu je izgledala kao izazov, Riga nije hteo da se uhvati, samo je izračunao da ima već više od tri meseca kako mu

Nadao se, samo, da će toliko uspeti da se navikne na misao o skorom odlasku da ga ta misao više neće presretati, noću.

Nadao se, samo, da će toliko uspeti da se navikne na misao o skorom odlasku da ga ta misao više neće presretati, noću.

osmeh oko usana i u očima i knez je, zgranut, shvatio da njegov sekretar sledi ne samo tekst koji mu on diktira nego i misao koju mu skriva.

Ta ju je misao porazila: a šta ako dete koje će se roditi bude moralo da ispašta njenu krivicu? Šta da učini samo da se to ne dogodi?

Trudila se da postigne ono što je bilo najteže: da udalji misao na Miloša kad već osećanje prema njemu nije mogla da iščupa.

Gledali su se, Vučić i Ljubica, pod otvorenim svetlostima podneva i pokušavali jedno drugom da otkriju skrivenu misao, u potpunosti. Otkrivali su, ali ne u potpunosti.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

229 CXX VEČE NA ŠKOLjU 231 CXXI SIJAČI 233 CXXII ISPOVEST 236 CXXIII 4 238 CXXIV 240 CXXV MISAO 241 CXXVI NAŠTO MISAO...

229 CXX VEČE NA ŠKOLjU 231 CXXI SIJAČI 233 CXXII ISPOVEST 236 CXXIII 4 238 CXXIV 240 CXXV MISAO 241 CXXVI NAŠTO MISAO...

Al' jedan izraz, jednu misao, Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: „Otadžbina je ovo Srbina!“ Đ. Jakšić XLVII PADAJTE BRAĆO! Padajte, braćo!

Ja sam sluš'o reči vaše S njinim slatkim otrovom, I gorko sam nasmej'o se Pod mrtvačkim pokrovom. V. Ilić CXXV MISAO Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog života, sa tugom i bedom, Ja znam šta je sudba sviju ideala: Moje znanje

znam i uzrok zašto tako biva, Jer prošao nisam kroz života huku Sklopljenih očiju i skrštenih ruku; Kad srce zapišti, misao je kriva!

mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim odmorom i mirom, Misao se javi!

Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!

Smrvljenog me pusti kada zora svane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. M. Rakić CXXVI NAŠTO MISAO... Našto misao, kad nije duboka Kao večnost što je!

I jedna misao, kao rana, opominjala ga je večito na njegovu sunčanu obalu, tamne vrtove, i mirne statue. I zajedno s talasima i vetrovi

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Iznenađen ovakvim postupkom svoga gosta, Grilus se namrgodi, ali jedna misao, brza kao munja, odagna oblak sa njegovog čela. On se obrati svojim pratiocima i reče: „Znam ja, braćo, u čemu je stvar!

“, šapnu Kalimahos što je mogao tiše. „Iz najbliže okoline našeg...“ Ovde preseče Teokritos svoju nepotpunu izrečenu misao. „E, to sam i ja naslućivao!“, reče Zenodotos. Zatim se malo zamisli.

I najedanput sinu u njegovoj glavi silna misao: Ne obilazi Sunce oko Zemlje, već Zemlja oko Sunca. On ispita pomno to svoje heliocentrično stanovište da proveri može

Zato Aristarhos pomeri u svojim mislima te zvezde u sve veće i veće daljine. Pri tom mu sinu kroz glavu nova jedna misao.

„Zašto niko drugi sem vas nije postavio takvo pitanje?“ „Ne znam“. „Zato što mu kroz glavu nije sinula takva misao. A u vašoj glavi, gospodine Faradeju, ona je sevnula“.

„Nisam“, reče on, smešeći se, „osetio u svojoj glavi nikakvo sevanje, pa ni grmljavinu. Ona misao izgledala mi je bliska, nametnuta sama od sebe“.

„E, pa vidite, gospodine Faradeju! Druti nisu došli na tu pomisao. Ta misao bila je dakle, neka vrsta munje koja je pred vama trenutno osvetlila horizont i pokazala vam put kojim treba poći“.

Dvadeset godina bila je ta misao njegova zvezda vodilja koja ga je na posletku dovela do cilja. - Pa recite mi sada, gospodine Faradeju, šta je veće i

i koja su me odvela pred velike pronalazače, uverio sam se skoro uvek da velikom pronalasku prethodi munjevita misao koja svojom iznenadnošću zapanjuje, a zatim svojoj jednostavnošću i neminovnošću razočarava.

On me pogleda prijateljski - valjda mu je moj pogled otkrio moju misao. „Da, dragi moj“, reče mi, „nemam matematičkog znanja. Da li da se zbog toga pečalim i tužim se na svoju sudbinu?

Ne usudih se da mu protivurečim. „Napomenuo sam“ reče on, „da misao o postepenom razvitku i postanku vrsta živih bića nije sinula jedino u mojoj glavi - i drugi su tako mislili, davno

Zato sam tražio tog neumornog i sistematskog podstrekača“. „Osnovna misao koja me je pri tome traženju vodila, oslanjala se na iskustva stečena u gajenju biljaka i životinja.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

slične jedna drugoj, jednake jedna drugom, vidim sve oči što gledaju samo u jednu tačku i mozgove što imaju samo jednu misao. Francuz sluša i izvršuje naređenje, ali se u isto vreme i pita, dok Nemac samo sluša i izvršuje naređenje.

On je bezdušan. On je najodvratniji tip jednog matorog Jevrejina koji je jednom nogom u grobu, a kome je jedina misao ćemer. — To je samo vaše mišljenje.

Tada ga je prvi dim što je povukao namah osvestio. Dobro! To je drugi trenutak. I prva misao bila je: „Živ sam; dakle, dobro je.“ Onda se osmehnuo. Onda se, valjda, osmehnuo, i to su primetili.

— Na posao! — začuo se otud njegov preteći glas. „Smrt“, sevnula je kratka, užasna misao i Petronije Svilar, koga su tukli po glavi, grudima, trbuhu i kolenima nečim strašnim, tupim, onda obema pesnicama

zemlju, kroz travu, kroz tamnjan, prodire do mene, pa se upija i nada mnom vlada, ona snažna, tajanstvena i neodoljiva misao njegovog mrtvog mozga. Ja sam verovao da mrtvi misle, i utešen tamo vraćao sam se ponovo u život.

I tada, dok su moje utrnule ruke krvavo stezale one uglačane paoce, kroz moju malu poludelu glavu prođe misao, koja je od tada, u najtajnijem dnu moga srca, ostala najbolnija moja misao života: zar niko, ama baš niko, tu među

paoce, kroz moju malu poludelu glavu prođe misao, koja je od tada, u najtajnijem dnu moga srca, ostala najbolnija moja misao života: zar niko, ama baš niko, tu među tolikim svetom, mene ne voli, i neće da pomogne, zar niko?

“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je. I strašnom snagom stežem čelo; uzalud tražim jednu jedinu misao: ne znam ništa, ništa ne znam, samo iskrvavljenim pesnicama udaram, udaram, udaram po zbunjenoj glavi i vičem i ričem

Ćutali su dugo. A ona je bila sve zamišljenija i nije mu se više obraćala. Tada mu se učini da je ona pogodila njegovu misao i to ga užasnu.

da je jedan od prvih prolećnih dana uspeo da podigne zamorene kapke odagna onu ubistvenu omorinu duha, rastera turobnu misao i raspali mahniti neki žar koji je sve dotle tinjao negde dole, duboko u pepelu mračnog očajanja.

Gospodina Leđenskog nije mučila nikakva strašna briga niti turobna misao. Jedna divno mirna savest, kojom se on uvek dičio, i jedno retko duševno spokojstvo, davali su njegovom licu onaj blag,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno. To gonetam tek onako, od duga vremena, toliko da nečim uposlim misao. Jutros mi je već gotovo sasvim dobro. Pomalo opet ulazim u zbivanja. Uključujem se u tok vremena.

Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite. Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom.

Naša misao neprestano prelijeće po nepoznatim vidovima života i svijeta kao što utančani prsti slijepca prelaze preko nepoznatih

Nešto kao misao na odlutalog. Ima tu jedno malo (beskrajno malo ali neprelazno) rastojanje između voljenoga i onoga koji voli, između

sam da po njegovim kretnjama, po izrazu njegova lica, po nervoznom poigravanju s privjeskom, odredim tačan čas kad mu je misao na taj udes opet isplutala u svijest.

Činilo mi se da zapažam kako bi mu se najprije, prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe.

preko noge, a između njega i svega oko njega zalegla bi neka nagla i velika daljina: to je bio čas kad se rodila svjesna misao.

Smrt. Vječita misao. Drug iz djetinjstva. Nasušna hrana mojih dana i mojih noći. Pritajena klica svijesti u našim zaboravima.

Ali misao smrti nije dana svima. Ona pripada izabranima. Gledao sam stare seljake na samrtnom odru. S njima je umirala njihova njiva

riječi „domovina“ , „čast“ , „dužnost , „žrtva” i tome slične, već i za one druge prisnije riječi kao što je riječ „misao , i riječ „pravda”, i riječ „kruh“; i kao što je, na koncu, riječ „život“, i riječ „čovjek“ .

Isključiti jednu ili drugu izgledalo mi je da znači osakatiti stvarnost, osiromašiti život, lišiti misao jednog njenog pola.

Ćaskao bih s njim. Ako uopće ima poezije, tad je poezija ono na što naša misao i naša senzibilnost naiđu lutajući pustopašicom.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće. — Nema tamo ništa.

Samo mu beše jedna misao u glavi: »Da je samo da me niko ne vidi!...« I razumevajući pod tim »niko« svoje seljane, naročito mu se izdvajaše u

jesti, ne toliko zbog gladi, koliko radi želje da otera od sebe misli, da se zabavi jelom, dok mu ne padne kakva druga misao na um. Ali i sam je dobro znao da u ovakvu stanju i za ovakve stvari on ne može nikad ništa smisliti.

— Kako... ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu. Sve dosad smatrao je tu misao nekako onako, kao i svaku misao koja je daleko od dela.

ja šta ću? — Hajde u goru. Đuricu udari kao munja po srcu. Sve dosad smatrao je tu misao nekako onako, kao i svaku misao koja je daleko od dela.

»Ja crna života, majko moja!« — pomisli u sebi i odmah se postara da uguši takvu misao, koja mu oduzima i poslednju kap prisustva duha.

U glavi mu beše takva zbrka, da se u njoj nijedna misao ne mogaše javiti, osim ovog opštega pitanja, koje sam sebi neprestano zadavaše.

Da mu je samo nekoliko kapi hladne bistre vode!... Najedared, sevnu mu kao munja, jedna misao kroz glavu, koja beše gora od otrova.

« Nekoliko puta je sedao i odmah skakao, ne mogući umiriti svoja uzbuđena osećanja. Ali se opet seti vode, i ta ga misao pokrete napred...

Tako se nosi i misao mladosti po pučini nedogleda, lutajući pod pritiskom burnih vetrovitih osećanja... Da li u tim mislima Stanka zadrema

da upropastim ’naku devojku!«... To behu teške muke, ali, srećom, one zavise od misli čovečje, a misao se čovekova menja svakoga časa, kao što se menja plavo nebo nad njegovom glavom: navuče se gust, neprobojan pokrov preko

sad, odjednom joj se približi ta zlokobna slutnja, a ona ne beše u stanju da joj istakne na suprot kakvu drugu svetliju misao. Sve oko nje beše sumorno i divljačno, sve joj ulevaše neki praznoverni strah, kome se ona ne mogaše protiviti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Car ga primi lijepo, a Francuz mu kaže da bi se poturčio, ako mu ko mogne pogoditi misao. Tražio car gore, dolje, ne može nikoga naći ko bi mogao sa tako učenijem čovjekom govoriti, a još manje ko će mu misli

Petković, Vladislav Dis - PESME

” I zaneh se potom. Misao mi ode Do prošlosti moje, u krajeve znane; Da poseti ljubav, koju boli vode, Dok sećanja brižno od smrti je brane.

Je l' topla zemlja, grli li te blago Grobnica tvoja? Mene bije kiša, Oblaci, vidik. Al' u času jednom Misao sene, da će možda suze Oh ove suze, krvi moje pune — Proći i pasti po pokrovu lednom, Na lice tvoje, što pobožno

UTEHA Misao se gubi, nestaje i tone U dolini plača, gde se nada kupa, Gde stradanja žive, gde se suze rone I gde točak patnji klopara

PRIČA U noći tako kad nikoga nema, I kada ljude, zajedno sa zlobom, Zaborav uzme, misao se sprema, Da priđe tebi i govori s tobom.

Ja i sad svaku misao ti dajem I svoje grehe; samo snevam o tom Kad ću sav život ispiti pohotom: Ja te još volim, ali zagrljajem.

Sve što sam poznao, to je lice tvoje, I na njemu oči neviđene davno, Stare neke oči k'o misao što je. Al' počeh voleti tvoje oko tavno, I pravilne crte k'o pojavu neku Veliku i nežnu za podneblje javno.

III Uživanja traju dok krv vri i teče, Misao je bolest zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod

čuva moje dane, moju mladost, Sve sudare zemlje s nebom, sve dvoboje, Gde su redom poginule moja radost, I lepota, i misao, srce moje.

Tad zima beše, sad žita zru. A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

” Mene su još od samog rođenja odredili za sveštenički poziv i ta misao me je neprestano tištala. Čeznuo sam da postanem inženjer, ali moj otac je bio neumoljiv.

pojava slika, vrlo često praćena jakim bleskovima svetlosti koji su mi zamućivali viđenje stvarnih predmeta i ometali misao i delo. Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao.

Uskoro sam, na svoje iznenađenje, postao svestan da je svaka moja misao nametnuta spoljnim utiskom. Ne samo to, već je sve što sam radio bilo na sličan način podstaknuto.

Da ovo predvidim nije me toliko podstakla misao o komercijalnoj i industrijskoj revoluciji koju će on sigurno prouzrokovati koliko humane posledice mnogih dostignuća

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Nekako u to vreme se bio završio građanski rat u Americi i kad god bi Baba Batikin pomenuo ime Linkolnovo, nametala se misao da je on američki Kraljević Marko.

na bregu Hradinu, koja kao da se izdizala iznad samih oblaka, sve to, i mnoge druge divne stvari, upućivale su me na misao da je sv.

omogućio brži razvoj savremenih parnih mašina nekoliko godina pre deklaracije nezavisnosti, Džim je izneo jednu svoju misao koju nikada nisam zaboravio.

Ispitivanje useljenika kome sam prisustvovao u Kasl Gardenu, kada sam se iskrcao, navodi me na misao da tradicije nisu mnogo značile u Kasl Gardenu U vreme svoga šegrtovanja kao ”žutokljunac”, glavna stvar koju sam

Njegovo jednolično pevanje Ilijadinih tekstova, propraćeno muzikom citre, navodilo me je na misao da je on bio reinkarnacija Homera.

Upitao sam je da li u ovu njenu misao spada i ovo moje novo saznanje o kome sam joj sada govorio. - U to ubrajam sve znanje - nastavila je ona - koje me

sam, međutim, shvatio da u životu ima momenata koji menjaju tok života mladog naučnika mnogo jače nego nova i snažna misao, ideja vodilja u fizičkim naukama. Početkom 1888. godine Srbin iz Bosne, Nikola, počeo je da mi izgleda zabrinut.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Da pođemo, a? Idimo! — jedva dočeka Marko. „Ali da bar nešto ponesem deci”, pomisli Cveta i odjednom sinu joj misao: — Udijeli darak, gospodaru! — usrne pred trojicu mlade, nasmejane gospode. Oni je pogledaše kao u čudu i pođoše dalje.

Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju. A osjeća u sebi život i snagu, i svjetla misao da se osveti javlja se, i u tom trenutku ponositije stupa.

— razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver. Spasoju sinu misao osvete, pusti uzdu, odmače se, i u trenutku sastavi. Puče iz dževerdara.

— ponovi stari, i, zamišljen, reče s očitim uvjerenjem: Znaj, i nas si ubio! U trenutku svom trojicom zavlada jedna misao.

U njoj vlada glavna misao: „Što bi od braće bilo kad bi ih predali turskim vlastima da im sude?” Pa se diže i tješio ih: —Daće bog te neće

Zagrabi sićem i u uzbuđenju zbog današnje vijesti vraća se kući. Pri večeri i poslije, misao je nosi k Spasoju, i jedva čeka da pođe u svoju sobicu; tek onda će srediti svoje misli.

Stoji na jednome mjestu i zamišljena gleda. A oko nje vrvi svijet, no ona kao da ga i ne vidi: misao je daleko vodi, i htjela bi dalje da požuri.

Devojka se vraća kući smirena, i svega se lijepo sjeća. Izdvojito i bistro gleda u Spasojevu priliku i sama misao k njemu odilazi. ....Doveo ga gospodaru neki okoščasti Crnogorac; sjeća se, to je bilo nekako pred Božić.

Brod polako zakreće, a ona za njim gleda. I gleda jaku omladinu na njemu i njihove okretne živote. A kada zaploviše, misao je nosi na otvorenu pučinu i savlada je bezrazložna sjeta, i dođe joj da zaplače...

Još jednom, na dogledu grada, brdina i zaostalih zaselaka, bude se osjećaji i drhte; još jednom misao pozdravlja kraj gdje je djetinjstvo i mladost proživljela, i kao da joj se iz potresene duše nešto teško trga...

Pred njom se otvara novi svijet, o kojem nije nigda ni sanjala, no svejedno je bila uzbuđena. Jedna stalna misao odmah na polasku zametnula joj se u glavi i prati je cijelim putem: volja da se podade drutome životu, dosada

Lazo posvršava poslove oko prtljaga, a ona gleda kroz otvorena vrata u zimnji suton... Pa zasve što je misao nosi daleko, jednako očima prati Lazu, a kada ga za čas izgubi s vida, pođe pored vrata.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi je koji je došao na misao da mu (mostu – N. P.) ispita i sazna postanak“.

Most se u mračnom predelu izdvaja kao „neobična misao“, jer nigde smisleni poredak nije dat u tako čistom obliku kao u ljudskoj misli.

Drugim rečima, u skladnim odnosima između kamenih blokova mosta materijalizovala se neimarova misao. Misao i poredak – to je ona svetlost kojom je vezir Jusuf hteo „samo delimično da obasja“ svoj zavičaj.

Drugim rečima, u skladnim odnosima između kamenih blokova mosta materijalizovala se neimarova misao. Misao i poredak – to je ona svetlost kojom je vezir Jusuf hteo „samo delimično da obasja“ svoj zavičaj.

mislio i na ove pesnikove postupke kad je tvrdio da ne ume „da razgraniči konkretno od apstraktnog, sliku od pojma i misao od osećanja“, kao i da je „tradicionalnim deskriptivnim sredstvima opisivao psihičke afekte“52.

„Jedinom snu“, naime, ima prostorna svojstva upravo zato što nije razlučen od telesnog, kao što u istoj pesmi i „čudna misao“ detetu „oko svog tela kruži“ dok ga majčina utroba obvija i dok mu „mozak tek utiče u lobanju“.

Jer, za razliku od nekih drugih učesnika u poznatim polemikama, čija se misao gotovo do kraja iscrpljivala na ravni kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred polemičke

koji ih uzdižu do obrasca, odakle u njima ona ekstaza, onaj unutarnji zamah koji pleni kao poruka koja ne nosi samo misao ili osećanje svoga pošiljaoca, nego je u nju stalo celo ljudsko biće koje vam je šalje.

u izdvajanju i naglašenoj pažnji prema onim momentima u prirodnome jeziku u kojima je izraženo osećanje, stav, volja i misao individue, bez obzira na to da li ona govori u svoje ime ili u ime nekog kolektiva.

A ako tu oblast čine svi oni momenti u kojima se izražava osećanje, stav, volja i misao individue (upravo su oni, u ne tako davno vreme, zamenili stare, individui nametnute jezičke postupke, tj.

uniformnosti i tipiziranog oficijelnog ponašanja, a njemu podjednako odgovara uravnotežena, predvidljiva i prepoznatljiva misao, kao i, s druge strane, bezazlena osećajnost.

sistem memoriše kao, paradoksalno rečeno, svoju vlastitu unutarnju organizaciju; Zoran Mišić bi rekao da koherentna misao, u jeziku izražena, ima svoju „muzičku“ strukturu koja se poklapa sa semantičkom.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

isti mah, to što uistinu potiče iz tuđe tačke gledišta postaje sastavnim delom Sofkinog doživljaja; time je takođe njena misao o sebi osenčena mišlju o ocu.

tipično je ekspresionistička pojava i zasniva se na sintezi utopijskog kosmizma i vitalističkog univerzalizma. Misao o nekoj dalekoj nepoznatoj zemlji samo je jedna od mnogih utopija koje je tadašnja mlada generacija u svetu, nakon

Uostalom, već samim svojim prisustvom uz javu na inicijalnom i finalnom mestu teksta podstiče kod čitaoca i misao da postoje dva vida stvarnosti: u jednoj stvarnosti žive likovi, a drugu oni tek naslućuju, daje se u nagoveštaju.

Kod Crnjanskog su, čini nam se, ključne sledeće postavke: „Postavio se kalup a priori za misao i za osećaj. Zato je valjalo razbiti tu metriku i stvoriti novu sa melodičnom, slobodnom linijom ritma; „Ali ritam

Likovi Seoba i inače nisu obdareni sposobnošću da daleko i široko razgranaju misao. Premda često u sećanju prolaze kroz svoj život nastojeći da ga razumeju i u njemu naslute poredak, njihova misao nije

Premda često u sećanju prolaze kroz svoj život nastojeći da ga razumeju i u njemu naslute poredak, njihova misao nije toliko zaokupljena smislom opstanka koliko lakim i lagodnim životom.

Miljković, Branko - PESME

i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi

Tada počinje lutanje, osetim da se menja struktura mojih čula i da umesto čela imam jednu jedinu misao. Ne postoji trijumf izvan nesreće. Dok smo to saznali neprimetno smo zamenili sebe.

crnoj ko sklopljeno oko hajdemo proste vode hajdemo to je mala šetnja do uvežbanim navikama šta njena zlatna ludost misao koja se premešta iz jednog sveta u drugi kad velikim rečima prethodi pustinja nepoznatog i natrag koje nas

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom u misao koju još ne misli niko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pomeša se more i oglasi rikom.

mestima gde je pesma najlepša onaj koji je prvi zapevao povući će se prepuštajući pesmu drugama ja prihvatam veliku misao budućih poetika: jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik ja primam na sebe osudu propevale gomile: ko ne ume da sluša

krivim Sve mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak

! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kis

Petrović, Rastko - AFRIKA