Upotreba reči misli u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Do starice smešteno beše još nekoliko bolesnika. I oni govoriše u svome zanosu i razlagahu misli nejasne onako kao što dolaze čoveku u snovima, a izraz lica beše im strašan, reč užasna. — Majku mi dovedite!

Čudno je to, ali se meni na dobro ne sluti... I Miladin se nanovo udubio u misli: izgledao je tako kao da mu se već desila neka nesreća; a korak mu beše trom, len, kao u čoveka koji ide nekuda gde se

Kam’ da ih svi znaju!... Pod onom crnom haljinom nema srca, nema duše; onda kad ti najlepše govori, onda ti najcrnje misli.

Ja sam drktao od straha kad mi je kazao da tim putem misli svoju nevestu provoditi, ali se njemu protiviti beše uzalud; on je tako rešio i tako je moralo biti.

Ja nisam strašljiv, ali te noći kosa mi se uvis dizala; oboje smo ćutali, svaki od nas bio je u svoje misli udubljen, samo isprekidano disanje i kucanje srca što si mogao čuti.

Divan par ljudi, pomislio sam, a da l’ će biti i srećni?... Ja sam pri toj misli uzdahnuo; a kad su mi dali nevestu da je kao dever vodim na prstenovanje, u grud’ma mi se učini tako teško kao da me je

Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!...

— pitaše učitelj, a Milisav se trže i začuđeno pogleda u svoga učitelja; kao otkud učitelj da poznaje njegove tajne misli, koje on dosada nikom nije poveravao?

Ali kad se uverio da učitelj njegove misli pogađa, a on sa žalostivim pogledom dodade: — Bogme, učitelju, nije lako imati tutora!...

— Mnogo koješta mislim, brat-Radovane... Znaš, kad čovek svoje dece nema, onda o tuđoj misli, tuđu brigu vodi!... Da, da, tako je to! Malopre prođe ovuda moj đak Milisav, pokojnog Bogdana sin... dobro dete!...

Kad tamo, šta je?... 'Oće momak da se ženi, i to nikoju drugu ne misli, nego baš nju!.. „Bre, dete“, rekoh mu ja, „nećeš je uzeti, dok je na meni glave!“...

— Biće, Nikola, biće baš da su mađije... O tome su mi već i drugi pripovedali, — reče kmet-Radovan. — Al’ eto, — misli učitelj, — kad momak voli devojku, šta mu znaš?

Obradović, Dositej - BASNE

” Naravoučenije Človek nepravedan i zao podoban je ove basne orlu. Sve misli i izmišljava kako će drugog ozlobiti, dok sam u zlo padne, pak se onda tuži i jauče.

Ono što zna rad je i bolje znati, a ono što ne zna ne misli da zna; rado i veselo što je dobro i pametno i sluša i prima od kog mu drago, i tako od dan do dan pametniji i

Pakostan, kad o najvećoj pakosti misli, onda najmajstorskije izmišljava reči. Zato izlišni komplimenti, laskatelstva, ceremonije, neobična pohvaljivanja i

Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato? Evo kako o ovom pre nekoliko hiljada godina starac Isiod mudruje: „Ιχθύσι μεν

„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Nemoj me rečma ljubiti a um i misli na drugu imati stranu”, veli stari Teognid.

s dužnostima svojima, koje svakomu česnomu človeku i pravomu patriotu moraju biti nerušime i svete, i neka ne misli kao neki sveštenik s Grahova u Bosni, koga su pitali zašto apostol Pavel veli: „Ko želi episkopstva, dobro delo želi?

Zlaje ptica koja svoje gnjizdo skvrnavi! Razuman i vredan čovek kad misli gdi među strane da se namesti, on najpre ište da sazna kako oni ljudi među sobom živu.

N o n a u k a j e z la m u k a , i mlogo gora nego ko misli! Čemu smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će svet propasti, i mi s

” Blažen narod gdi se ovo misli i veruje! Običavajmo, dakle, junost na dobro; od toga sve zavisi. 61 Muha Muha upadne u lonac s masnom čorbom.

Ženi i čoveku ružno je i sramotno bez posla stajati ako su i koliko imući. Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti, zašto je natura uma čelovečeska takova da on vsegda mora u čemu nibud upražnjavati se.

Lenivac se nije rodio da živi, nego da trune i da gnije jošte za života. Ako se ubog rodi, prosjakom misli skončati se, niti je opštestvu, niti je svojoj familiji, niti je sebi na polzu.

Ne poznajući cenu razuma i blagorodstvo srca i duše, ako se ne sjaju i ne šušte na njoj haljine, misli da je propala. Kad bi (sačuvaj bože!) sve žene ovake bile, teško bi onom bilo ko bi ovo pisao!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Niti zna šta hoće, ni kako će, al tronožac ne misli da preda! On ne može, on ne zna, on ne sme, on ne ume, a drugome ne da!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog strâ očekujem poslednje veče mog života; moje misli ne lete više u one godine u kojima imam jošte da živim, nego u one u kojima sam živio.

On će i novce uzeti i nas iseći. Iz ovog sindžira i iz ovi̓ lisica ne misli on nas žive pustiti. No kažem ti: ne daj ni pare, ne ostajte pod dugom, da mi deca prose”.

tronulo, ali ja mu opet veselo kažem: ,,Hajde ti da vidiš moju vojsku, da vidiš Posavce kakvi su kao lavovi, svaki misli poginuti a nijedan ne misli se miriti” i proče.

veselo kažem: ,,Hajde ti da vidiš moju vojsku, da vidiš Posavce kakvi su kao lavovi, svaki misli poginuti a nijedan ne misli se miriti” i proče. Ispitam koji su to kmetovi što su pokvarili i vojsku rasturili, i on mi i̓ sve poimence kaže.

— U toj se noći ne spava. Kako zoru opaziše, sva se ona sprema, da ja đoja ne vidim, raziđe. Ja onu noć u misli pođem sebe razgovarati i misliti koliko ću ja za stra̓otu znati?

Od sviju misli ova mi se učini neophodimo najpreča i najnužnija: moliti najvećega vraga, Turčina. Od dva zla birati manje.

” Imperator rekne (koje mi je čak posle Davidović kazao): „A vražje politike, misli on da niko ne zna šta oni sa Srbima rade! — A što vas ne pusti k sebi?

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

A od bakšiša nema već ni pomena. Ide on i misli šta ga čeka kod kuće; kako li će izaći nakraj s Milunom kad mu zaište pare i račun.

Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade. Kad bi kod ambara, smotri ono momče i pokraj njega

Tek uvek taj zloslutni broj, to 25! Tako jedan dan sedi Pupavac zamišljen u kavani »Kod jablana« i misli o svom planu, o kapitalu, o svojoj špekulaciji. Dok uđe u kafanu jedan stranac. Priđe te sede za Mojsilov sto.

»Da je barem on ovde, pa bi se možda moglo i pokvariti...« I tu se si romah Pupavac udubi u duboke misli... Između mnogih misli pade mu na um i to kako je večeras nekoliko puta prošao ispred Savkine kuće. »Aha!

« I tu se si romah Pupavac udubi u duboke misli... Između mnogih misli pade mu na um i to kako je večeras nekoliko puta prošao ispred Savkine kuće. »Aha!

— Naposletku, ja ne znam kaki si Ti to! Ja se nikad ne bih ni upuštao s njim u take razgovore... Znaš dobro da on ne misli kao ja i ti, niti ga možeš obrnuti da misli, pa što Tek za praboga prosipati reči?!

Znaš dobro da on ne misli kao ja i ti, niti ga možeš obrnuti da misli, pa što Tek za praboga prosipati reči?! — Ali ja se nisam toliko ni upuštao... — E, nisi ja!...

— zavikaše svi, pa nagnuše oko živinčeta i stadoše ga zagledati sa sviju strana. Bilo je tu vazdan nagađanja. Kmet misli da ne bude druga kaka stvar. Ćata misli da je Drekavac. Seljaci — divlji čovek, i ništa drugo.

Bilo je tu vazdan nagađanja. Kmet misli da ne bude druga kaka stvar. Ćata misli da je Drekavac. Seljaci — divlji čovek, i ništa drugo.

— Ništa, boga vam! — odgovori načelnik gotovo ljutito. — Ludorija! Onaj zvekan našao negde majmuna, pa misli bogzna šta je! — Otkud tamo majmun?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet... On je želeo da ono što uradi, uradi najbolje. Pred očima mu stojaše sjajna budućnost.

Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!... Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?...

On ce cećaše... i seti se svega što je bilo, seti se i onora što je uradio... Misli mu se malo zadržaše na samom delu...

Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!... Dobro sam gađao!... Kuršum je udario u glavu!... On je pocpnyo i pao.

Meho izide. Obojica zaćutaše. Turčin stade hodati preko sobe. Podavio bradu, pa gricka, vidi se: nešto krupno misli. Najzad reče: — Sad, nijesi ga ubio, nijesi!... Ali kako ćeš svijetu reći zašto si pucao na nj?...

— Nisu. Niko živi nije svratio u moju avliju ima mesec dana... Jova opet poče hodati.., On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!..

Jedna sunčana zraka pala mu na ruku i on je osećao kako peče, ali ne mače ruku iako mu je bilo nesnosno... I misli mu leteše od stvarčice do stvarčice kao leptiri: lako darnu stvarku, pa idu dalje... Bio je prema svemu ravnodušan.

Nešto kucka nad njim „A... to je petlić”, pomisli, i dalje ništa... Gleda u njega, a ne misli o njemu... Gleda u sve, a ne misli ni o čemu!... Sunce je sve više i više naginjalo zapadu. Vrućina je popuštala...

to je petlić”, pomisli, i dalje ništa... Gleda u njega, a ne misli o njemu... Gleda u sve, a ne misli ni o čemu!... Sunce je sve više i više naginjalo zapadu. Vrućina je popuštala...

Priđe ogradi i zovnu je. A kad mu ona priđe, njemu se sveza jezik!... Tolike misli, toliki osećaji... a on ih ne umede kazati!... Ali je osećao da joj mora nešto reći. I reče: — Zalučuješ telad?

Čim je taja kazao da su našli kesu, pomislila sam da je samo on mogao zakopati... — A šta veli taja? — Ništa. — Misli li i on da sam lopov? — Misli. – A ti? — Ja ne mislim. Ja verujem da si ti najbolji i najpošteniji momak na svetu...

— A šta veli taja? — Ništa. — Misli li i on da sam lopov? — Misli. – A ti? — Ja ne mislim. Ja verujem da si ti najbolji i najpošteniji momak na svetu... — A hoćeš li me čekati?

Dučić, Jovan - PESME

I ja kome ne zna imena ni lica, Sve sam njene misli ispunio sade. Vernost se zaklinje s tih hladnih usnica... Kao smrt su verne ljubavi bez nade!

U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.

I tajne misli bolne i zloslutne, I strah od patnja kojih nema više... Slušajuć tako te večeri mutne Vetrova pesmu i muziku kiše.

Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje strune: Ne vidim puta kojim hodim, Ali su oči tebe pune. SUNCE Kroz moj sâd reka

Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja? Il' sen na prolasku preko moga puta, Tumaranje misli bez svesti i cilja, I sve delo jednog bolnoga minuta!

Kao u dvorani ogledalâ, i ti Sad u svakoj misli boraviš po jedna. I cela istkana iz sunčanih niti, Kao krupno jedro stojiš, nedogledna. Hoćeš li ostati ili proći?

Iz mog sna ponikla, i ti beše tašta; Plod moga poroka, krvoločno jetka; Plod misli, i ti si bila bez svršetka; Plod mojih sujeta, podlija od svašta.

Da mi misli znate jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor

Mnoge svoje misli bacio je seme, I hrabro je brige prebrodio mnoge: Pola veka opšte nosio je breme, I toliko isto nosio je roge.

Ona ga je mučila svojim neodoljivim pitanjima i razjedala njegovo metalno srce. Misli su išle dnom njegovog duha ostavljajući tragove otrova i studeni, kao zmije.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

je zamišljen, pa, rekao bih, i ljut, i kao da je s mukom pratio moj govor, kao da se usiljavao da se otrgne od neke teške misli. Ili se to meni samo tako činilo? Da vidim: — More, šta ti je danas?

i na grudi stiskam, a ona zatvara oči i sanjajući povija se natrag i predaje se istoj slatkoj i neodoljivoj srećnoj misli. Ah, kako sam tada srećan bio, i opet tako „neiskusan”, da sam mislio: ništa me od nje rastaviti ne može!...

Sad, za koji minut, i moja se sudbina rešava! Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakih planova i misli dođoše u pamet. Kao udavljenik, video sam za trenut ceo svoj život, ne izuzimajući ni moj jučerašnji san, ni Jocu u njemu.

hej!... Bože moj!... Ala se onda živelo!... Ostari se, pa to ti je!... Bilo je to u neku ruku pakovanje misli. On je pribirao, slagao, ututkivao. Turao u praznine poneko: „daće zar Bog!” ili „Bog sve može!

— Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući! Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za susedstvo!

— A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući! Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za susedstvo! Nego ne da on da moja mati vodi računa o njegovu dolasku, pa ne zna od zla kako će da počne.

od... Ama šta su ti odvugle ove žigice?... Daj jednu žišku! Kapetan ga više ne slušaše. Njegove misli behu daleko: čak u Knjaževcu. Tamo mu je bila žena kod matere, čekajući da se oslobodi bremena.

Ali evo baš u ovaj par učini mu se da ni sama lađa neće više doći. On postade nestrpljiv kao i Blagoje. Prevrtaše misli da prosije iz njih ono što je crno.

i... ne, ne može biti! Ta, ako su i Turci, nisu zverovi! On se potrlja po čelu, htevši razgnati ove misli. — Majstor je, i bogzna kako, rad bio da se oždrebi — nastavljaše Blagoje, gledajući neprestano u mesto na kome je

Kapetan ga mirno slušaše, kao onu šetalicu na sahatu. Ni ona, ni Blagoje nimalo mu ne smetaše da dalje nastavi svoje misli. Opet je na starom mestu. Opet plamte kuće i po ulicama leže nagrđene lešine...

— da besni još više — kud će više? Da se miri — kako? Zar da se ponizi? Aja! Misli se isprekrštaju kao žice na šarenici, izaperu se, isplâču; umor savlada strasti, i ljubav, i mržnju, i glad, i žeđ.

Baci podupirač i pođe. — Petrija! Petrija pretrnu i stade kao ukopana. O, bože, gle nove slasti! Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče uzeli, pa misli u sebi: »Ta ne bi’ se menjala ni sa vicišpanovicom!

Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju usopščega, o testamentu i naslednicima, o procesu i fiškalima, i već o tako

— Baš dobro te se setiste i nakaniste, a mi, boga mi, skoro zadremali. — Beštija jedna — misli u sebi gospoja Persa, — mora ona svud svoj nos da zabode! Ništa drugo nego je došla samo zato da vidi šta večeramo.

— Znate kako stoji tamo: dobar pastir ne sme na sebe ni da misli, nego kud ovce, odnosno povereno mu stado, tud i on.

— Eto! Šta sam rekla! — reče ljutito gđa Persa. — Onaj paor ga već upec’o. Uncut jedan! — dodade u sebi, pa se dâ u misli. Radoznalost je morila; da se izede živa. Kako samo već da dozna: kakav je gost, kako izgleda i šta će se razgovarati?

Da ode sad kad se krave muzu, — ne ide, nema smisla. Kajafa je ona gđa Sida, setiće se odmah. Aja, ne ide! Misli se šta da radi.

Pa k’o bajagi snevala da se kugla, nada se gostima, i šta ti tu još nema! Ta dok je vidim, znam je i šta misli! Gledam je k’o da je od stakla... Dakle šta kažeš: fini bled mladić! Zar je to prilika za onu njenu cveklu?!

I ona zna šta je »pokenes«! — A on kaže da vole gužvaru sa sirom! — nastavlja Erža. — Pa mora, siroma’! Daj, misli u sebi, ma šta, samo da ne ostane gladan. Bome, piškote mu i neće spremati!...

O gostu ni reči! Gđa Persa se rešila da ne spomene, a gđa Sida ćuti, ili o koječemu govori. »Vidiš, beštije jedne«, misli u sebi gđa Persa, »kako se kapricirala, pa baš ni jedne reči! Ni da se bar pošali da nas pozove posle ručka!

On tera samo »hec«, od duga vremena. A inače, on se i ne misli ovde na selu zarobiti i okovati, nego čeka samo to da mu umre neka stara bogata strina, pa kad je nasledi, on će odmah

nov šešir, nova haljina ili vođenje na bal u Bečkerek, »da se dete malo razonodi i da izbije sebi iz glave te crne misli«, kako je obično govorila gđa Persa.

njoj marinerski obrijani oficir; na četvrtoj jesenji sumoran landšaft, a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I zato je posle mnogo bogat bio. Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom. I u izvesno doba — a i to se doba ne zna, misli se da obično leti, pri velikim vrućinama, ako ga jedanput u godini ispusti.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

On ih časti, ali razgovor mu se jednako okreće oko Savkinog tate, šta on misli, da li je već načisto sa ugovorom. Gospođa Jelka ga uverava da jeste, da na sve pristaje tata i da ga samo želi videti.

IV Ljuba se misli na koju će stranu sad. Sad bi se baš uprkos zaljubio. Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S.

Ako se uda, sve će iz ruke ispasti. Misli se ne bi se Čekmedžijić s manjim zadovoljio, a drugo da mu u rukama ostane. U tim mislima legne i zaspi.

Kada su kući došli, počnu nanovo razmišljati. Ljuba misli kako će ta stvar ispasti. Ako Persi u kuću dođe, mora svoju ostaviti, pa nije pravi gospodar; rad bi Persu u svoju

Već sve zna kakav je i kako mu stoje akcije. Mnogi su Ljubu pokudili, ali on neće sve da veruje, pa misli: kad se Ljuba jedared oženi, sve će to drukčije ići. Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči.

kao domaćin, Ružičić pak „Želiš li biti moja”; zatim zamole frajla-Julku, te i ona lepo otpeva „Kud blude sada misli tvoje”. Došao je red na čika-Gavru. On otpeva „Vino pije Dojčin Petar”. Sad svi mole Ljubu da i on peva.

Ljuba bi voleo da Ružičiću nije dala, al’ opet stiša mu se duša, samo kad je i njemu dala. Jer misli: i meni je dala buket, i njemu je dala; on nju neće, a ja hoću; dakle, biće opet moja! Vrate se kući.

Sutradan raziđu se. Ljuba se srdačno od Julke oprostio. Kad dođe kući, počne ozbiljno da se misli. Nije šala, tako lepa devojka i dve hiljade forinti! Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova.

Sad joj ni u pameti nije za njega poći. Siroma’ čikaGavra misli da je gospođa Makra u njega zaljubljena. Frajla Paulina bila je lepuškasta, crnomanjasta; znala je svirati u klavir i

— Šta je Ljubo, jesi l’ se ti ispavao? — Nisam mogao od misli zaspati. — A jesam li ja dugo spavao? — Tako jedan sat. — Pa kaži mi kako ti se tamo kod te udovice dopada?

pismo pročitala, malo se poplašila, jer je već pre toga lepa pisma Ružičiću pisala i zvala ga da do deset dana dođe. Misli, ne zna šta da radi. Tih dana Čekmedžijić ode u V. Tu se sastane sa Ružičićem. Razgovaraju o frajla-Julki.

Varvara misli da je svakojako dobro, jer ako donese, biće više; ako ište, ima dosta miraza. Već tri puta razmeće karte, ali opazi

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i mutnih misli što su ovo posle podne u najživljem vrenju uznemirene mašte kuljale jedna za drugom pa se tako upućivale same nekim

da odagna od sebe sve one neprijatne uspomene iz prošlih ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i

Iskreno da kažem: ja nisam verovao ni u onu ličnu radost što me čekala, jer se moj grozničavi nemir misli nikad. u meni nije potpuno stišao i oni tamni, zamršeni osećaji i ona razdražljiva, bolesna osećajnost nikad nisu

zgranjavala; ljude koji su uvek znali šta hoće i kod kojih me je naročito čudio onaj uvek fini, tanak i dosledan red misli, ma o čemu pokrenuo da s njima govorim.

Ali brze, smetene misli navreše jedna za drugom i sve se zbrka očajno u glavi Hristićevoj: i one dužnosti i brige i onaj strah, pa se usred

I znaj da si ti jedini moj život, da su sve moje misli tvoje, da ću poludeti bez tebe. Ne misli da si daleko! Ti si u meni, uvek tu, unutra u mojoj duši; i ko iščupa tvoj

I znaj da si ti jedini moj život, da su sve moje misli tvoje, da ću poludeti bez tebe. Ne misli da si daleko! Ti si u meni, uvek tu, unutra u mojoj duši; i ko iščupa tvoj život ubio je i mene.

On pogleda po selu. I taj njegov pogled, zasenjen i mutan kao i njegove misli što su plavile sve po nekim crnim talasima, video je samo neodređene utiske stvari pa mu se činilo kao da svi sni

A onima se gore to ne dopada, jer oni ne vole čoveka koji misli nego mašinu. Pa se onda u pola podiže, privlači je i obgrli: — Je li, pita je on, pravo da mi kažeš: šta bi radila

Kažu joj da je luda i da se ona vara.. ako misli da su muževi tamo na frontu sveci. Pa prelazi u napad: — U mesto da me vređaš bole kaži ti meni: da nisi i ti, tamo

I sad ta odvratna i gnusna glavurda što šmrkće na nos i krivi se ne ume ni da ceni ovu cpećy što je ona njegova, nego misli da je on jedan jedini na svetu.

Sad zapomaže i moli za oproštaj: ne žali, veli, pare, ako Boga znaš, idi kod sviju lekara. On misli da para tu nešto vredi, samo žali Bože; a i te su mu pare proklete: kockarske pare nikom dobra nisu donele.

Afrika

On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati. Po njemu je to jedini način la čovek dođe do odluka, jer lenost misli sprečava čovečji rad više no lenost pokreta.

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na njoj i

Grigri protiv zmija, noža, kuršuma, zlog pogleda, zle misli, reči, za dobar put, dobar lov, udar, i tako u beskraj. To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u

Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi

Od rane mladosti evropsko lice je izmučeno i ispraćeno neprestanim, često bolesnim, radom misli. Kao posle kakve bure, beli lik je razoren čežnjama, brigama, apstrakcijama.

“ Vuije, na moje očajanje, da bi me utešio, ili što tako misli, ovu tvrdnju ovako prevodi: Boj mora da je izvrstan inače ga njegov gospodar ne bi doveo čak do mora; prijatelj

Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila pažnja misli koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja ne umara ni orla koji leti, ni psa koji

što i otac, ili brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica,

To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o crnačkoj umetnosti. Kod njega je nađen najveći broj maski od tamnoga, teškoga drveta.

Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja. Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu.

Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put.

Iako je bogat, mlad, i mogao bi bigi besan od oholosti, ovaj crni mladić ponizno izvršava čak i ono što samo misli da želimo. Odjednom nagla tropska noć pokriva nas i zaglušna larma insekata diže se oko nas.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

On lep, Juca lepo; on migi, Juca migi; on si zaljubi, Juca si zaljubi, teće kir Janja u kupus. Prokleto posla! (Misli se.) Nek idi zbogom ova špekulacija... Ama deset hiljada forinta u strebro! Janja, bre, čuiš?

KATICA: Može biti da se on šalio? MIŠIĆ: To može biti, al’ ne verujem. On misli da je to najbolja prilika za vas, budući da ne treba novaca dati. KATICA: Sad već mogu verovati.

Nega da go čuvaš da ne pobegni. Razumiš? (Ošide.) PETAR: Bogati, gospođa, šta misli ovaj moj gospodar? JUCA: A bog bi ga znao.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Ne valja“, veli, „što je feldmaršal‑lajtnant te oficire uzeo samo u kućni zatvor. On misli da je trebao da ih pošalje kod profoza. I da ih okuje, ako ustreba.“ Engelshofen se osmehnu.

Veli, on ne zna šta će njegova braća raditi, ali, što se njega tiče, on ne misli od svoje namere odustajati. On je čvrsto rešen da promeni carstvom.

Sve što je mogao da čuje, i vidi, bile su njegove misli, ali su one proletale brzo kao laste, a činile su se zelene, crvene, a prskale su kroz njegovu glavu, kao varnice.

To ne znači da je Pavle, tu, u podrumu, imao neke gromopucatelne misli i da se radovao što je do toga došlo, da se Garsuliju usprotivi.

Pa da se onda sam samcit, kroz prazne ulice Temišvara, vraća, kući. Valjda da bi se spasao tih mučnih misli, Pavle poče da misli na svoje konje, i kako li će biti zbrinuti?

Valjda da bi se spasao tih mučnih misli, Pavle poče da misli na svoje konje, i kako li će biti zbrinuti? Bio je odrastao kod konja i život je proveo kod konja, pa mu je bilo milo da

Porazilo ga je da ga ta nakaza seti pokojne žene, na koju se već davno bio odvikao da misli. Bila je potpuno zaboravljena. A sad se, eto, javlja, u njegovoj misli.

Bila je potpuno zaboravljena. A sad se, eto, javlja, u njegovoj misli. Ona je bila mrtva već više od godinu dana, umrla na porođaju, kao i njeno dete, što je trebala, u sedmom mesecu, da

Pavle o njoj nikad nije govorio i bila je iščezla iz njegovog sećanja, iz njegovih misli. On nije imao ništa protiv nje, ali taj brak nije bio iz ljubavi i ona mu se činila, kao doživljaj, beznačajna.

Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli. Bilo mu je žao da sa njom i novorođenče izgubi, a pomisli i to da je bolje što je nema.

Dok je Pavle odgovarao, ona ga je posmatrala netremice, ali se videlo da razgovor kao i ne čuje i da su joj misli daleko. Gledala je čoveka, za koga ima, kroz nekoliko dana, da pođe.

Dabogme, kad je učinio dva‑tri koraka, omama očiju i ljudskih misli nestade. Bio je sam samcit u zatvoru i jedva se dovukao do stoca na kom je sedeo, cele te noći, mučen od nesanice i

Teodosije - ŽITIJA

A bogomudri Sava otišavši u Kareju sve svoje misli sa ocem reče protu. A prot reče: — Pošto je delo u Bogu, a vi ste mogućni, vaša misao je dobra.

spasenje od smrti od onih što traže dušu njegovu, i pobratimstvo, a poučavaše ga da ne zanemari strah Božji niti da se misli poigrati sa Bogom prestupljenjem zakletve.

Vucima ljutim i ljudima koji govore razvraćeno nazva jeretike, koji od prave vere, u jeres odvode. I ko misli i uzda se u sebe da će biti veran, ako njih posluša.

i skvrno, i nečisto svoje življenje istroših, i koji otud stekoh srce pomračeno i um strastan, i liših se mudrih misli mogao da upriličim reč ili ukrasim u pohvalu?

I opet: Koji misli da stoji, neka se pazi da ne padne. I Gospoda koji u jevanđelju uči: Sve što činite, recite: Mi smo kao rabi

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Sebe smatra kao Bogom izabranog za izvršenje nacionalnog zadatka. Sve ove svoje večite misli on izražava u pesmama i pripovetkama, čak i u posmrtnim tužbalicama (narikačama).

III poglavito usled toga što se po celoj zemlji raznese neverovatan glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina, koji ga je gonio). Drugi primer: 1584.

da primi i razvije duboki utisak kao što je kosovski, da ga vekovima razvija i raščlanjava i prečisti u velike narodne misli. Dalje time što je kao celina imao moralne i intelektualne smelosti i inicijative.

On se čak ume podsmevati svojim susedima koji su niže, u dolinama, i za koje on misli da su duhovno tromiji. Kod Era ima priča u kojima su spojeni naivnost u snalaženju i duhovitost detalja.

Za vreme turske uprave dinarska su plemena bila najmoćnije oruđe nacionalne misli. U toku kratkih i privremenih periodâ mira glavno zanimanje dinarskih plemena bilo je i ostalo do današnjih dana

i sudbini najvećeg srpskog pesnika, Njegoša, koji je bio crnogorski vladika i knez i koji je bez sumnje mnoge svoje misli pocrpeo iz iskustva i razmišljanja svojih podanika — pastira.

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi. I u tome su verovanju uporni, prave tvrde „bosanske glave“.

Nema neverovatnog glasa u koji oni neće poverovati i širiti ga; nema neverovatne misli koju neće usvojiti, ako im godi. I u tome su verovanju uporni, prave tvrde „bosanske glave“.

su ovaj širi intelektualni horizont i primer talijanskog rizorđimenta doprineli, da se ovde razviju najviše nacionalne misli. Najoduševljeniji južnoslovenski narodni pokreti su često poticali iz Dalmacije.

Ova se istorija nije kristalizovala u predanjima, osećanjima i u narodnoj misli, ili, ako se je održala, to je bilo u neznatnoj meri, kao da su pokolenja nasleđivala jedno od drugoga poglavito

Iako je njihova volja prvenstveno upravljena na lični interes, oni mogu ponekad ipak više nego što se to obično misli da izađu iz sebe i da vide interese drugih i interese zajednice.

od greha: u smrtnom su strahu od kazne koja ih očekuje na onome svetu, ne samo zbog grešnih dela, već i zbog nečistih misli.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba.

Za tim stolom zaista je bilo teško sastaviti neki potpuno trijezan oglas. Da bi im misli bolje tekle, čiča i krčmar uzeše u pomoć i jednu bocu rakije travarice i poslije mnogo znojenja, uzdisanja, štucanja,

— To baš ne piše, ali ja ću i sam to da proreknem — reče miš i umiri se, a to je bio znak da duboko misli, toliko duboko da bi takvim razmišljanjem dosegao do dna kakvog bunara. — Deder, brzo proreci! — uze da se vrpolji mačak.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

prašine Čuješ li me Čujem i tebe i sebe Kukuriče iz nas kukurek (1956) VRATI MI MOJE KRPICE Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

AKO VIDITE AŽDAJU Ako vidite aždaju da sedi u travi sa prstom na slepom oku, znajte da su u njenoj glavi ove misli u toku: BAŠ ME UŽASNO G BAŠ ME UŽASNO GR BAŠ ME UŽASNO GRIZE, ZAŠTO ME LUDI M ZAŠTO ME LjUDI MR ZAŠTO ME LjUDI

Nušić, Branislav - POKOJNIK

RINA: Strpljenje! Kao da je to tako lako biti strpljiv. MILE: Najbolje: nemoj misliti na to. Evo ja ću ti skrenuti misli na druge stvari. Draga moja golubice, ostao sam sasvim bez troška, mršav sam kao zimski komarac.

MILE: Pa vas! SPASOJE: Šta ima on mene da kolje i zašto, molim vas, baš mene da kolje? MILE: On to misli onako figuralno. SPASOJE: Ne volim ja te stvari ni figuralno. Uostalom, kažite vi meni, je l' on već podneo te tužbe?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- odmahnuo je glavom za Baronicom rekavši da je njen otac možda i bio baron, pravi baron, misli. Pljesnuvši ga po ramenu, rekoh da ideja nije loša, ali da se ne osećam spremnim za to.

Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna! Misliš li i ti da bi bolje bilo da sam se obesio. - On misli! - zabila je nos u knjigu i po tome sam znao da je naelektrisanost u kući dostigla nivo belog usijanja.

Gledajući u Timotija, znao sam da on ne može da ne misli na to, i da ne mrzi tu kuhinju u kojoj se mama i ja sastajemo.

Ona je sve shvatila kao vic, zabavan, istina, ali vic! - rekoh sebi. Jedno takvo derište i ne može da misli na neki drugi način!

Upitah Nedu šta misli da postane kad završi ovo čudo od gimnazije, a ona sanjivo odmahnu glavom. Trenutak ili dva činilo mi se da me nije ni

- Nasmešio se još jednom, ali sam sada znao da ne misli na mene, nego na fabriku mog očuha u koju već mesecima pokušava da ugura nekog rođaka.

- Sad idi! - potprašila je tur maleckom, pa upitala šta je to tako moćno, to što sam uradio, misli. Jesam li došao do onog zlata, nešto slično? - Još više! Izmlatio sam svog očuha!

Nećeš stići pre jedanaest! - dodala je, a glas joj je zvučao brižno. Upitah je misli li da je to njen otac nas tražio na nasipu. Reče da ne zna.

- Mislim da ću danas biti na pecanju! - rekao sam. - On misli! - rekla je Stanika - Pitaj ga gde je bio noćas? - okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta

- Znaš da ne podnosim vodu? Znaš. E, onda znaj i da ću doći oko podne, ali ne zbog kupanja. Bilo mi je jasno da misli na Rašidu, iako nisam znao zašto, on je bio ekspert za mačke, a Rašida, ipak, nije Merilin Monro.

Išla je oborenih očiju, ali kapci su joj bili zapaljeni. Nismo govorili, ali ja sam znao kako misli na to da sam ja lupio druga direktora po njušci i da više nemam pristupa u onu kuću.

Pre nekih pedeset godina njen je otac imao najčuveniji ribnjak u Pokrajini i Baronica još misli da ga ima. - Ti ne shvataš, Rašida! - uhvatio sam je za nadlakticu.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Šta? — Da dođeš k meni, sazvao sam društvo, pa da se malo kartamo. Gospodar Sofra misli se. — Ne branim. Sad posle podne i onako nema mušterija, a lađari tek pred noć dolaze. Milane!... Zovite Milana.

Čamča mu donese, i sede do njega, gospođa Sara ostale goste služi. Čamči u glavi vrze se neki plan. Dok je u kavani, misli se kako bi dobro bilo ovom ili onom robom špekulirati.

— Davno želim i sam u Krakovu, još onde nikad nisam bio. — Dakle, ’ajd’ u Krakovu. Gospodar Sofra misli se, o tome već davno planira. — Ta kako sam da idem? — Kad bi ti pošao, išao bi i Jova Krečar.

— Ništ’ to ne čini. Pitam vas opet: ’oćete li vašu kćer za mene dati? Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla.

— Dopustite, gospodaru, vi ste otsada slavan čovek, i vaše ime ću zabeležiti otkuda ste. Gospodar Sofra misli se. — Pa ko bi me ovde na čardi namalao?

Kad je Krečar čuo red „kontraband”, poplaši se. — Čuješ, Sofro? Kontrabanda — to je zlo! Gospodar Sofra misli se, pa desnu ruku metne na levo, ispod srca, baš gde buđelar u napršnjaku unutri leži. Čamča to primeti.

Hvali, kaže da je izvrsno. — Pošto? — Poslednja cena akov šest stotina forinti. Grof misli se, opet gleda, košta, dopada mu se. — Dobro, uzeću ga. Je li u buretu tako što? — Istovetno.

Profit baca oko na nju, ali ona ne da svoje zenice, ne da svog pogleda uhvatiti. Shvata šta Profit misli. Mlađe sestre gledaju slobodno na Profita, pa se malo smeše, a gospođa Soka u potpunoj ozbiljnosti.

Na javi nikad ništa neće biti. Ma ko dobio frajla-Lenku, ali Profit nikad, baš zato što je Profit, — tako misli i Lenka i njena mati.

Veliki udar; ni sva nada prema Šamiki nije mogla bolju utaložiti. Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se kanda nema tereta na srcu.

Opet opomene se njenog detinjstva, devojačkog doba, gde se Pelagija kao gracija oko nje savija, ljubi je, pa utone u san, misli da je na javi, — razabere se, vidi da je mašta, strese se, a srce joj se stegne. Boljka neopisana, duša boli.

Da je kakav, značaj mu je muški, ne kao u Šamike. Osobito odgovarali su licu marcijalni veliki brkovi. Njegove misli, planovi bili su čudnovati, izvanredni, da se mnogo puta njima svet smejao, ali opet bili su originalni.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

I dok se sve drugo vrtelo oko njega i bez reda i bez smisla i zbrkano, te njegove misli na oca nalazile su ga na obroncima brda, pred vidnim, proletnjim predelima, kao i ovde nad gradskim krovovima, pa su

Našao je, mutan u glavi, i prvu rečenicu: „Srbi biraju najradije posao vojnički, pa zato“... Bilo mu je dosadno da misli, i Isakovič, sav pomodreo, polako postade za njega kao neka slika. Komesar je postao skoro nepomičan.

Nek skrha vrat sa konjem tamo negde u Italiji, ali pri tom uopšte nek ne misli da se to njega, kao brata, nešto tiče. To mu je rekao.

Njemu nije bilo do čekanja. Zgrozivši se, zbog onog što je hteo da učini, on je žurio. Nije hteo da misli na ono što će posle doći. Rešivši da se upusti sa snahom, on nije hteo da misli na brata.

Nije hteo da misli na ono što će posle doći. Rešivši da se upusti sa snahom, on nije hteo da misli na brata. Taj brat, ogroman, težak, u kolima, sav u plavom srebru, sa belim perom, ipak mu je jednako bio pred očima.

Pognute glave po ceo dan, on je čak imao lude misli pri tome, da posle obavesti brata, pa da je oteraju, pa da se pomire, da oproste, ta braća su.

Ležeći umorna, od misli, gospoža Dafina ču, naglo, iza sebe, trčkanje miševa. Tek tada oseti da je mračno u izbi i htede da vikne, ali joj glas

je putovao, bilo je to telo, kao teški kamen, koje je zadržavalo i njegove lađe, i njegova blaga, i njegove poslove i misli; divno, belo telo, na kom je hteo da se zadrži dugo, dugo. Bog mu ga dade.

U očajnoj zbrci misli, mada mu beše zahvalan što mu čuva ženu i decu, sećao se tada brata, sveg sitnog, besom koji se oseća prema onom koji

pomagao pri jahanju, ali je govorio sam sebi da sve to nije kao u drugih žena i da bi ona umrla, kad bi znala na šta on misli. I ostali Srbi, koji su imali čast da katkad večeraju kod njenog stola, mislili su tako.

Mada je sa one strane Rajne bio njegov zavičaj, zemlja njegove porodice, on se bio toliko navikao da misli austrijski, da je vrlo slabo osećao nostalgiju za lovištima, dvorcima, pa i prestolom svojih predaka.

Izgubivši strah, počeo je da misli da mora pobediti gde god se pojavi, pa nije više mnogo mario za ratna veća, uputstva glavnog zapovednika i pisma sa

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

⁵ Gotovo sve čini koje imaju za cilj podsticanje plodnosti upravljene su na mladu, jer se u našem narodu uglavnom misli da je za jalovost odgovorna žena.

trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po jadnu vinsku čašu, i misli da će imati djece“.

²⁹ Ako se, pak, misli da je kakva zla duša svojim činima „vezala“ mladoženju te je on zato polno nemoćan, postoje razni načini da se „odveže“.

jest u nekim krajevima mlada krišom ispruži kažiprst i mali prst na onoga za koga sumnja da je može ureći, pa će tako, misli ona, poništiti štetno dejstvo.

svadbe poneka mlada, ako ne želi da za izvesno vreme ostane trudna, čini krišom neke magijske postupke koji će joj, misli ona, u tome pomoći.

), pa je ovaj zato prokune.⁵⁵ Misli se takođe da je za trudnicu opasno i ako dođe u dodir sa duševno bolesnim ljudima, pijanicama, svađalicama i sl.

Veoma je povoljno za dete da se rodi na ovako srećan dan kao što je to četvrtak.³⁵ O petku se u narodu misli kao o izuzetno nesrećnom danu. U narodu se kaže: „U petak svakom poslu rđav početak.

Ova deca su, opšte je verovanje, mimo druge dece, o njima se misli da će biti silovita i imućna.⁵⁵ U mnogim krajevima (Bosna, Crna Gora, Hercegovina, Srbija, Makedonija), kaže se da će

⁶² O sudbini novorođenčeta gata se i po njegovom plaču. „Ako dete plače kad se rodi, narod misli da će biti radljivo; ako pored toga i rukama maje, biće serbes (drsko), ljuto i dignoglavo; ako isprva ćuti, pa tek

kojem „hladna kupelj ne izaziva štetne posljedice“ ni kod Morlaka, kao ni kod drugih naroda, kako se to inače pogrešno misli.¹¹) Ovo prvo kupanje ponegde je različito za mušku i žensku decu.

U kruševačkom i jagodinskom kraju, kada devojče sazri u devojku i kada počne o udaji da misli, onda ona uzme lepu, krupnu jabuku, pa je izveze crvenom vunom svuda unaokolo (tako da se kora ne vidi), a tamo gde je

(Vuk, br. 3962) — Sestra sestru udaje, a bačva bačvu prodaje (ako je udata sestra poštena i vrsna, misli se da je takva i neudata; tako kad ko vidi u koga dobru bačvu, on ide k onome koji ju je gradio da i sebi naruči).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za ljude kratkovide i uskogrude. Za mladoga koji misli da čovečanstvo, da lepota koju mu oči vide, nastaje kad on je na svet nastô, da niko nije voleo slično, da velika

ŽENE Milosti molim za šale sebarskih žena kad se povuku u vajate i luč utrnu, za širu njihovog kikota u tami, za misli što ih, u sumrak, prate.

onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne mogu da uvrede ni čoveka druge misli i vere, za one koji nikad ne bi mogli drugome presude da izriču, kojima se sve sudije čine stroge, za svaku milosrdnu

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Vi ste ona umorna dama koja se sada vozi pored nervoznog muža i potpeticom pritiska pedalu nepostojeće kočnice, a misli: »Gde li se delo ono Popovo polje, ono beskrajno Popovo polje koje sam nekada sa garavom ekskurzijom obilazila pola dana

Morao je biti samo veoma strpljiv. – Ma gde se nalazimo? — upita Andrea, koja je umela da čita tuđe misli. – Samo bi trebalo da to jako želi. Jako! Francuz joj je ležao u krilu demonstrirajući svojinu. – Qui est Sinan?

»Dobro je ovako...« misli dalje. »Ovde je dobro. Ništa se nije dogodilo, niti se može dogoditi u ovoj dosadnoj ulici. Ako budem sedeo još samo

»Nalazim se u čudu...« misli Bel Ami. »Meni se najzad događa pravo pravcato čudo. Jedanput u sto godina, jedanput u milion godina, jedanput u

od bliskosti, dok leže posle onog u škripavom zvuku gramofonske ploče koju počinje da kvari istupljena igla, Bel Ami misli o tome šta li radi Pufko. Ali, to je najzad prava scena i više nema napuštanja.

Luj Armstrong: »The foggy day in London town«. I on — već mrtav. Stari Lujika. »Oh, bože, nacvrcaću se«, misli sigurna žena i kaže: — Molim vas još jednu votku i novi limun — šveps ne treba da donosite! Hvala.

Lubenicu u junu? – U redu, možeš, samo pazi da ne padneš! — kaže svojoj kćerci, a misli: »Oh, šašava devojčice, ludačo jedna, gle, baš si se nacvrcala, postaćeš solo-drinker, bogami ćeš postati!

« »Nije moguće da sam već klimakterična«, misli, »jesam li zaista već ugradila klima-uređaje!« – Još jednu votku, molim vas — kaže kelneru — ili, ne, bolje donesite

– Još jednu — kaže — može bez limuna! Kome je do limuna? – »Baš vam je lepo, devojčice«, misli, »automobili su za vas stado na parkingu; oni pokušavaju da vas zgaze, ali vi ste male gradske srne, zujite kroz

« »Ali, vidite, drage devojčice«, misli sigurna dama, »doći će dan kada ćete morati da siđete sa svojih gumenih točkića!

—Dođi da te malo pretresem . . .Takvi kao ti sigurno nose drogu! Šta mi je sve ovo trebalo, misli Žan Žik, dok ga carinik odvodi u neku sobu mutnih, staklenih zidova. Nisam smeo da se prepuštam nostalgiji!

Zastide se što je toliko proračunat da misli samo na karijeru, dok su se svi drugi trudili da ulepšaju jedni drugima noć koja stiže.

Matavulj, Simo - USKOK

E, moja banino, davno nije bilo, đe i kad se poznadosmo i sastasmo, đe i kad se evo opet nađosmo! Ali čovjek misli jedno, a bog drugo, a božja je najpreča! Ne izgubiše Srblji na Kosovu što ne bjehu junaci, no što im bješe suđeno!

Koliko je godina Milici? Po svoj prilici sedamnaest-osamnaest! Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim? Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole?

— Ima li, Janko, u vas krtole? — zapita knez, stavljajući preda nj ponajviši pečeni krompir. Mladi čovjek trže se iz misli, začudi se najprije tome pitanju, pa, nasmijav se, odgovori: — Kako ne bi bilo krtole!? — E, vidiš, u nas je odskoro!

On bi htio vladiku kojim bi mogao obrtati po svojoj volji. Ali najgore je što se misli da je šurovao s ćesarovcima i kanda je jednom hodio u Beč.

— Uh, strahote! — reče Janko. A zar ti, Krcune, ne vidiš koliko je to zlo? — Vidim, pošto razmislim, ali se onda ne misli, onda, kad čovjeka ponese. — A šta ti upravo radiš kod vladike, zašto si mu potreban?

Jedan reče: „On sad doznaje što radi bog!“ „Drugi reče tome: „E hajd’, pa reci Svetome da si pogodio što on misli!“ — „Ne bih, valaj“, reče onaj, „da mi daš najboljega ovna iz svoga tora!

okruglasta, jednaka, potpuno čitka, ćirilovska nješto nezgrapnija; po grafici zamisli abata kao čovjeka odlučna i puna misli i nasnova.

Jedva čekam! Janko je razumio šta Krcun misli, jer to ne bješe prvi put da o toj stvari razgovaraju. Znao je da se brastvenici u potaji spremaju da iznenade i

Ko ti ga zna! Lako može biti da će on preko Skadra na more, pa u široki svijet!“ — Otkud joj te misli!? — reče Janko uzrujan i brzo dodade: — A je li zdrava? Jesu li svi kneževi zdravo? — I premetnu govor na drugo.

Milica pobježe u kolibu. — Neka, ženo! — viknu knez. — Zar od nječijeg straha da je udajemo. Rako se umiješa: — Ne misli to Krstinja, no jedno, što je djevojka odavno prispjela za udaju i što, eto, na oči vene, i drugo, Milije bi joj bilo

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

(Ljubi ga.) MUŽ (udara je lagano prstima): Ajde, ajd’, ajd’? (Žena odlazi.) MUŽ (sam): E tako je, čovek kad se ženi misli da leti po raju, a kad prođe huka buka, pa preduzme kao trgovac protokol da vidi prihod i rashod, onda obori krila.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Izabel Jan misli da mi nismo u stanju da se oslobodimo uverenja kako postoji veliki, glavni tok umetnosti reči, i daje ono što se do

On može da pođe od jedne uporne misli, od ubeđenja, od vaspitne namere, od moralnog osećanja, kojima je opsednut, i da otuda izvuče nadahnuće za delo čiste

koju su joj nudili nesavremeni pesnici za odrasle bila bi osiromašujuća, neplodna; jasnoća dečje pesme, lišena zadnjih misli i računa, više joj je odgovarala. Dečja pesma ne osuđuje zastranjenje moderne poezije; ona ga ne prati.

„Iracionalna alogičnost odgovara prirodnom obliku dečje misli”, napisao je, povodom Vučove dečje poeme, Marko Ristić (1902—1984).

je tom vrstom nadahnuća: Palo sito, palo na korito, Sa korita čilo odskočilo, Palo na rep spavaćiva mačka; Mačak misli smrt na njega hoda, A miševi šapuću: dabogda!

U Lukićevim pesmama odista peva i oseća dete, pa vam se učini da se pesnik i ne vraća detinjstvu, već misli i govori s njim, iz njega. Lukić je, u tom smislu, rođeni i nepopravljivi dečji pesnik.

U trenucima klonuća on je pomišljao da se vrati toplom roditeljskom domu, ali ove razborite misli živele su u meni samo dok je besnela bura.

Sve nas tu podseća na vrline koje su čoveku s nekim dubljim razlogom date. Kad se govori o Robinsonu, obično se misli na prvi deo knjige, koji se događa na ostrvu. Postoji i drugi deo, koji se dešava posle Robinsonovog izbavljenja.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: To je sve lepo, ali bi trebalo da se najpre malo razmislimo. LEPRŠIĆ: Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVIĆ: To je zlo. LEPRŠIĆ: Kad Madžari zapovedaju, onda vam je dobro.

Ah, pa sad da ne smem govoriti madžarski,... to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim kokardama), MILČIKA ŠERBULIĆ: Je l kod kuće

GAVRILOVIĆ (sleže ramenima). ZELENIĆKA: Vidite! dakle, odbacite od sebe sve protivnarodne misli i metnite madžarsku kokardu, da se svet o vašem rodoljubiju uveri.

NANČIKA: Šta je s Čivutima? ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim. NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da i cedite, nego da im se dobra sekvestriraju, zašto bi došlo u narodnu kasu.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sem toga bio je dobar crtač i ilustrovao je svoje prepise, i misli se da je radio i neke ikonostase. Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i

O Đorđu Brankoviću se stvorila cela jedna poetička legenda kod ugarskih Srba. On je postao tragični zatočnik narodne misli i mučenik za srpsku narodnu stvar, čovek koji je svojim životom oličavao zlu sudbinu srpskih doseljenika u Ugarskoj.

Pored toga, on se ne usuđuje da kaže sve što misli. On se boji da se osumnjiči njegova podanička vernost i neće da dođe u sukob sa cenzurom.

« Siromah, zavisan od kaluđera, usamljen u svojim novim idejama, on mora da krije svoje misli, i samo u knjigama koje ne potpisuje on napada na srpske arhijereje koji zanemaruju srpske nacionalne interese, na

Jaka duha i volje, odlučan da bude onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u zadatak da preporodi staru i začmalu Austriju, da je oslobodi feudalnih i

i moć i kao pristalica modernih filozofskih načela, radi ostvarenja modernih ideja: svetovnosti države i škole, slobode misli i savesti, verske snošljivosti.

uticajem filozofskih ideja i racionalnih reforama Josifa II, Srbi dolaze pod uticaj zapadne kulture i suvremene misli.

»Slovesni čovek budući, veli on, imam bogodanu i prirodnu vlast drugima misli moje spriopštavati i što sam dobro i pametno od drugi čuo i naučio drugima kazivati...

je prevod iz Colikofera; Basne su izreda iz Ezopa, Fedra, Lafontena i Lesinga; Sovъti zdravago razuma su »najizbranije misli i savetovanja učenih ljudi s raznih jezika prevedene«; Damon je preveden iz Lesinga; Jedan par papuča iz talijanskog

Čovek je utoliko slobodan ukoliko sme i može da slobodnije misli i rasuđuje. Narodi »koji samo pri starim mnjenijam i obiknovenijam ostaju, moraju, kako god ostali azijatičeski i

Sva budućnost neukog i zaostalog srpskog naroda leži u vaspitanju. Kada govori o vaspitanju, Dositej ne misli samo na vaspitanje muške dece.

On osuđuje nacionalnu nadutost, isključivost i mržnju na druge narode. Ali on visoko misli o prirodnim sposobnostima i urođenim vrlinama srpskoga naroda, o njegovoj kulturnoj usavršljivosti.

Milićević, Vuk - Bespuće

I on s čuđenjem posmatraše mnoštvo đačkih lica, s kartama, takovima u rukama, zavaljenih i bez misli; činovnika što donose sa sobom zadah kancelarije i debelih protokola; utegnutih i namirisanih oficira; sijedih i

On osjećaše neodoljivu potrebu da ode, da uteče od njih, da ih ne čuje, ne vidi, ne misli na njih. Pa onda, on je osjećao u sebi slabost da ih bijesno mrzi, oni su ga samo umarali, kao da se na njega sručio sav

On se trudio da ne misli ništa. Tek samo jednom natisnu mu se misao: „Kuda ja to, do đavola, idem?“ i izgubi se u onoj lomljavi i metežu.

O čemu god počimaše da misli, uvijek se utiskivala u tu misao ona sakata i nakazna izreka, štampana jednim nespretnim i zdepastim slovima.

Njega to sve umaraše, i vožnja, i misli, i natpisi, i onaj nepomični čovječuljak s mišjim očima i ogromnim zavežljajem više glave.

GLAVA DRUGA Poslije nemirne i neprijatne noći, isprekidane snovima bez misli, kad se je, prvo jutro, neodmoran i neispavan, probudio u svojoj kući, on se prestrašio od ravnodušnosti koju je

čuje zvrjanje kola i topot konja, — kuću koje se ne tiče spoljašnji svijet, gdje sve samo njega čeka, gdje se mjesec dana misli i govori o njegovom dolasku, sprema za njega, postoji za njega.

I on u njoj zamiraše polako. Kadgod se probude misli, jure, dignu se kao oblak prašine valjan vjetrom, i opet splašnjavaju, smiruju se, gase se, pod ovim vazduhom koji ne

U besane i prazne noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna, slušao puckanje rasušenog starog pokućstva i

Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo, jedna grozna

Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli polusane, umorne, sakate, čudovišta koja se slijevaju jedna u drugo, jedna grozna mješavina svetinje i gnusobe, puna

Tako on stoji nepomično, prazan od misli, dok tanka jutarnja svjetlost ne počne da blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad

Sremac, Stevan - PROZA

kad ste mi dosad, dragi čitatelji, verovali, dopustite mi da i na kraju ove pripovečice budem tumač gospodin-Pajinih misli.

Sedi tako pa posmatra seljakove navike i osluškuje mu želje i potrebe. Tu bi čitao seljacima novine, popio kafu i menjao misli s Jeftom kmetom.

Lepa, bela, ugojena, pa te lepo gleda. Nikome ne misli zla, a svi je vole u kući, a najviše ti, što jedva čekaš da ti se udrobi, pa da kusaš iz čanka.

Radičević, Branko - PESME

KRAJ 21 VRAGOLIJE 24 SRETAN PASTIR 28 DRAGI 30 MOLITVA 37 ŽELjA 39 JADNA DRAGA 41 NEKA SUNCA 43 RANE 44 SLATKA MISLI! 49 JADI IZNENADA 51 KLETVA 54 ?

Tešku ovu boljeticu Nije jadan preboleo, U lednu je nju grobnicu Sa sobome on odneo. (1844, 12. dek.) SLATKA MISLI!

(1844, 12. dek.) SLATKA MISLI! Misli moja slađana A o dragoj mojoj, Kad na ruci mlađana Ležaše na mojoj, Kad joj srce kucaše Da probije grudi, Kad

— Mila moja, zoro moja, Sunce danu mome, O slađana misli moja A o zlatu mome! (1846, 6. jun) JADI IZNENADA Lipa stoji nasred dvora, Sunce sjaje odozgora, A pod lipom

Sunce naže na grob sjati, Misli da će još ustati, — Oh ugasi sjajne zrake, Ajde, sunce, za oblake! Što grob ladni jednom svati, Nazad više on ne

Ao misli, tužne srca tajne, Misli silne kô zvezdice sjajne, Zvezdice se osmevale na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte

Ao misli, tužne srca tajne, Misli silne kô zvezdice sjajne, Zvezdice se osmevale na me Kô da vele: o ne boj se tame, Jošte malo, pa će danak svanut,

ta koliko reda Tako tebe ja sedati gleda, Gleda tvoje goleme krasote Pun radosti i velje milote, Gleda tamo pa misli nazada, Kako krasno bijaše nekada, Oseti se srpske carevine, Srpske slave, srpske gospoštine, Oseti se poslednjega

Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga jada, Što ću tužan, kuda li

Zora sjaje — ma gde on se bavi? Eno njega tamo kraj izvora, Gde klonuo od teškog umora, Puno gnjevnih misli premislio, Ma ga najzad sanak prevario.

Šćaše ulest, ali se ustavi, Kosa mu se podiže na glavi, Čudno nešto otud na nj se sjaje, Misli junak: ko je, Bože, šta je? Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka.

Još pogleda — jao mili Bože! Tare oči, verovat ne može: Blizu njega jedno čedo belo, San je i to, misli on zacelo: „San je san je —“, gleda, — „al' opeta —“ Ta lepa je, prelepa je kleta.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

je ovaj smjeli, nevezani, koji sve hoće i sve može, njegova je ruka na mom ramenu, a dolje, u toploj dolini, čeka me i misli na mene onaj drugi, dobri, drago gunđalo, koji će do kraja tugovati i pominjati me ako se izgubim u svom čudesnom

neki vrbik, aluga i rasperjane rakite, a u blizini je i kakav šumarak, obično ljeskar, pa sve to navodi na sablažnjive misli čak i usred bijela bjelcata dana.

Ponekad preko dana, blijed i zimogrožljiv, djed sjedi uz ognjište, odsutno prati igru plamena i glasno misli: — Doći ću ja pred svetog Petra, a on će brže-bolje iz Ladice svoj tefter: deder, stari, šta je s onim tvojim

— Zar Nidžina budalaština da se ranom naziva? Kao da čita djedove misli, i Veselica zavreči s druge strane ognjišta: — Kakav dragi ajdamak u šake, pa po goloj starki ožeži, ožeži!

Znam ja da i noćas naš pobratim nešto slično misli slušajući ovu pucnjavu oko Banje Luke, pa već ako nije od naše pozadinske komande zadužen da evakuiše ratni materijal

Ovo mi je već peti-šesti koga su odmamila Đurina pisma ...Eh, jadna majko, da čovjek nije šepav ... Kao da mu čita misli, umusana starina se diže, uzima štap i kreće vratima. — Kuda, đede Vaso? — Na Vrbas, Dule, za unukom! — odjeca stari.

Osijedi me s kavom kad god me vidi. Mora da je iz familije kakvog velikog učkuraša kad samo na kavu misli? — Hej, moj dragi, pa zarti nisu kazali?— uozbilji se Miloš. — Ko će kazati?

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA: Misliš? JUSUF: Nema tu šta mnogo da se misli. Naoštrio se da te uništi, pa sada traži saveznika.

Pa i svaki ti abadžija, i berberin, i konjušar, i asker, načinio sebi boga prema sebi. Svak od njih misli da mu je Alah sluga, da Alah nema drugog posla nego da njega opravdava, da njemu daje za pravo.

Ko da sam počela da razumem — i kolenom! Kako da ti to objasnim? Osećam se tako, ko da je i moja koža naučila da misli... Vidim da ne razumeš... MAJKA PINTOROVIĆA: Ajde, ne fantaziraj!

Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ: Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru! A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Da li je nje ikada bilo kod mene? U čemu beše ona? Ne! Ja nisam imao mladosti. Ja nikad ne osetih čilost duha, svežine misli i brz, topao, opticaj krvi u meni. Nikad mi snaga ne zaigra od zdravlja i bujnosti.

I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze da zapitkuje mater za neko platno koje misli da tka za tebe. I onda otpoče da kazuje i nabraja tvoje darove što si spremila.

Rasipa se po polje... Mati se diže doterujući šamiju. — Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše. Moja majka Visoko, lako, ponosito a tvoja zgrčeno i zanoseći se...

Oh, grešna i crna ja! — I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji...

Ariton, bojeći se tog njegovog zanosa i hoteći da ga trgne a u isto vreme i hoteći da mu ugodi, kao pogađajući šta on misli, nadnese se nad njega i, pokazujući na mesečinu, poče: — Mito, znaš, ovako isto. Pantalej... sabor...

preko braće joj kupuje švercovanu stoku za svoju kasapnicu; on kao da je bio za nju nešto, ali o tome ona nije smela da misli, niti je opet zato imala kad. Sva je kuća bila na njoj.

Zato bi ona tada odmah, crveneći, brzo prestajala da misli o tome. I, ne osećajući se nesrećnom, kao da to nije njena stvar, još manje da to od nje zavisi, već da to samo po sebi

A o njima, tamo, u bašti, naročito o mužu, nije smela nikako da misli. A, međutim, otuda je dolazio sve veći žagor, pesma i noć...

Znaš da ću noćas, dok vi ... ja ću svu noć — ah, noćas! A opet to „noćas“ bilo je... Ona se seti šta on misli pod tim „noćas“. Krv joj jurnu. Htede da ustane, viče, ali nije mogla. Jedva se digla i odmakla od Ite.

jest... da... i ona se noćas razvila, noćas... A Anica oseća da se to na nju odnosi, šta on time misli, kako pod onim „noćas razvila“ misli na njenog muža, na njenu prvu noć.

A Anica oseća da se to na nju odnosi, šta on time misli, kako pod onim „noćas razvila“ misli na njenog muža, na njenu prvu noć.

— zaustavljao bi je, neugodno se trzao gledajući je kako od jutra do duboko u noć radi i samo o tome poslu misli. Neugodno mu je bilo, jer kao da je osećao da se ona zato silom unosi u posao, da bi se time zanela, kao otresla,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga francuski(h) nemecki(h) i talijanski(h), najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i naš opšti jezik izdati.

u sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u sovršenstvo dovesti; delo vesma polezno, budući, da kad učeni ljudi misli svoje na opštemu celoga naroda jeziku pišu, onda prosveštenije razuma i svet učenija ne ostaje samo pri onima koji

Za sav, dakle, srpski rod ja ću prefvoditi slavni(h) i premudri(h) ljudi misli i sovete želeći da se svi polzuju. Moja će knjiga biti za svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem

A to što želim, nikako bolje ne mogu učiniti nego prevodeći na naš jezik zlatne i prekrasne misli učeni(h) ljudi: i takovim sposobom i roditelje u nji(h)ovom blagom namereniju ukrepljavajući i u srcam mladosti srpske

Kostić, Laza - PESME

Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej! U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila

vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je titan, na kamenu, na stancu prikovan, te ne mož' sila misli vrelije stenovito da čelo prelije, da razaspe po zemlji blagoslov, a u nebo da digne potop nov, i borbu pravde, borbu

Belegu nosi carskog neduga. Sa tog neduga večitog žiga, — oh, al' on misli sa suložnika, — svet mu se ruga. Svet mu se ruga!

Nebne misli zemni borci, dušinome svakom zraku, svakom ljudskom žrtvenjaku uzastopce u povorci; u ponoći hladne groze gomilina nehaja

Strahota! ratos takih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa i mislim šta da čitam, da rasteram te mutne vidove o oživelim grobovima i umrlim

Ja nehotice dahnuh: ulazi! Otvoriše se vrata nečujno, nečujno stupi jedna bela senka — ne, nije senka, mrtvac; misli l' zar grozovito otkrovenije to sva čuda svoja ređat preda mnom, pogibije, vaskrsenija sva? „Dobar veče!

„Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!

čuje ga, al' ga čuje glava sveta, al' ga čuje gospod četa, al' ga čuje Jehova: Serafimi nisu sišli, al' delila što sad misli, To je miso njegova! „Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Obično se misli, i piše, da je Vuk prvo štampao pripovetke u Davidovićevim novinama, pa onda ih objavio u posebnoj knjizi.

Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi, da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje.

Čuvši ovo car mnogo se udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on davno istrunuo.

Ali čovjek snuje, a bog boguje, pa tako i ovdje. Ovi zlo smislili, ali i Marko, kao da mu je sam bog otkrio misli njegovijeh ortaka, dosjeti se nečemu, pa ti najpre, probe radi, kad mu četvrti put spustiše uže, priveže jedan veliki

Tako je služio godinu dana, a kad se navrši godina, on dođe gospodaru svome i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: — Na, to ti je služba.

I tako stane nanovo služiti, i kad se opet navrši godina dana, on dođe gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar opet izvadi novčić pa mu reče: — Na, to ti je služba.

Tako opet počne služiti, pa kad iziđe i treća godina, on otide gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio.

od nje, pa će te slušati kakogođ ti hoćeš; ako uzmeš udovicu, ona zna — to će reći: ona je već jednom bila žena, pa sad misli sve da zna, zato neće te šćeti slušati, nego će sve šćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

naravno da neće; jer žena čini što čini, samo iz ljubovi k mužu. MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite.

MAKSIM: I moja kad kuva i mesi. NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve. 6. SOFIJA, PREĐAŠNjI MAKSIM: A jesi li se ti, kugo, obukla?

SOFIJA: Prave samo komendije sa ženama. MAKSIM: Vidite, ova je tek od oni pravi. I najpakosnija koja je, misli bar da je dobra, a ova je tako uverena o sebi, da neće ni da se obuče.

, odgovori g. Spasić u 9 čislu isti novina, ali ne da prizna, što je pogrešno, i da brani učtivo i lepo, gdi misli da ima pravo, nego okupi odma lično vređati naročito jedno lice, s kojim se on ni u kakvom smotrenju usporediti ne

Spasiću, da l’ bi lepo bilo, kad bi se njegove pogrešne misli i reči grupirale i personificirale, i tako je proizišla Sudbina razuma.

(Oda veličestveno.) MANOJLO: G. doktor! DOKTOR: Kad se o mojoj slavi misli, onda sluga ćuti. MANOJLO: Jao, kuku, kako je sad strašan! Valjda ga stiže što je razum izgubio. POZORIJE 7.

ŠALjIVAC: I to je istina. Najbolje se kod kuće misli rađaju. No vaše objavlenije nije dostatočno, tj. niste opisali kako izgleda, kakve je boje, veličine, sile itd.

počitatelj. PUTNIK (uplašen sedne, za sebe): To su strašne stvari. DOKTOR: Niko me neće od moji misli odvratiti. Pređe će reke izgubiti ramena, pređe će prestati žita rađati se i patiti se; pređe luterani i kalvini neće

Šta ću sada? S tužbom nije ništa, jer mu ne mogu dokazati. Novac i poljubac nikakve belege ne ostavljaju. (Misli se.) Ne, ne, tako lako ne mogu ih pregoreti. (Viče.) Oj, komšo komšo! Ne mili mu se ovaj glas. Komšo! Komšo!

) KUZMAN: Ha, evo i, evo moji lepi novaca! (Ustane.) E, komšo, osramotili smo se! Sad bi valjalo da mu se osvetim. (Misli se): Ne, to mora biti. Svaki valja da oseti zašto se trudi. (Viče): O, komšo, komšo, — komšo! POZORIJE 7.

I muž kukavac nije od nje miran, prebija ga jadnog i preko i uzduž, pa misli tako i s drugima raditi, ali vile mi je! pašće ona meni šaka. ADVOKAT (ustane): Ho! ho! ho! protervіtaѕ e dono orta!

Dakako! Ko će drukčije u stanju biti misliti?! Kako uzmeš brojanice u ruku, eto ti misli same trče, kako god zecovi u proleće. — Ko si ti, filozofu? Ja sam idealista. Šta je to?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ja sam momak u najlepši moji godina (koje su pak momku najlepše godine: one li kad on misli da sve zna, ili one kad vidi da ništa ne zna, i proče, to je drugi vopros).

Lalić, Ivan V. - PISMO

9 Mi smo dve žiže u jednoj elipsi Što nepoznatom telu je putanja; Je li to zvezda? Il svetlost što misli Svoju težinu tokom putovanja?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Od kuhinje bismo napravili nešto kao debatni klub i sve bi bilo O.K., ali vidi, vidi, stara Anči ćuti i sve nešto kao misli, ukoliko uopšte ume da misli! I šta sad? Ne traži pomoć od svoga svemogućeg tatice koji već sebe vidi u ulozi spasioca.

K., ali vidi, vidi, stara Anči ćuti i sve nešto kao misli, ukoliko uopšte ume da misli! I šta sad? Ne traži pomoć od svoga svemogućeg tatice koji već sebe vidi u ulozi spasioca. Ne zarezuje ga!

Tako me, i ne sluteći, baci u najcrnje ponore misli. Onako, usput. Ležala sam čekajući Mišelina i mislila o onim stvarima.

nisu, pa posle, ako je čovek slabih živaca, cele noći razmišlja o tome da drug Top možda nije nešto načuo o tome šta on misli ne znam ni ja o čemu?

oko kulture, ni on sam ne zna šta, ali da to radi uspešno, jer uglavnom ćuti i gleda pred sebe, kao da bogzna šta misli. Što je najvažnije, nikom ništa ne veruje i sve stvari proverava po dva puta.

Ležim tako u svom bunkeru pokrivena preko glave ćebetom i, kao, sovišem, a maman i matori razmenjuju misli, i ne sluteći da sam budna kao Istok i Zapad iz istoimene pesme. — Baš me zanima ko li će to biti? — pita se matori.

Rasentimentisališe li vam se misli gosn Popokatepetl? Za to vreme u kujni zaseda porodični savet. I mada šapuću, ja znam o čemu se radi! Provališka!

Nije teo da je budi; misli, umorila se gledajući beli svet pa soviše, i tako krene prema Jugoslaviji. Uz put drmne, kao, bakutu za ruku da joj

Bakuti je, misli, ionako svejedno! Videla more i odapela, tačno po scenariju filma „Vidi Napulj i umri“. Pred samom granicom svrati

se kao unutrašnji emigrant ili tako nekako; da mi nije tebe, Čarli, sasvim bih izludela, ne bih imala s kim da izmenim misli, ne bi imao ko da me tako, tako pametno gleda — još jednu šolju mleka, Čarli? O! Čarli — kako to zvuči irski!

“ Ali vatromet svežih misli još nije završen. Moja zbirka uvećava se za još jedan eksponat. Ako se i dalje bude popunjavala ovom brzinom, moraću da

Kao da si ribara starog kći! — To su ti njihovi običaji — objašnjavala je tada maman. — Baš je lepo što nas se setio! Misli na nas, to je najvažnije! I eto, ko se poslednji smeje najslađe se smeje!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Kad jednom plane moćno palidrvce, tajanstven dah će sintaksu da natre, u brsnoj krošnji raspuknuće mašta vedrinu misli, radost stvaralaštva.

) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se! Vijugo zlatna làganih misli: nebo je sofra, zemlja je ležaj, mekotan, topal. (Bili pa svisli grehovi teški.

Septémbar grize avgustu svršetak. II A misli gde su, šta su osećanja, pred javor-čudom granama što gudi? Dok biljke sunča točak usijanja, tek rudnu žicu nemir da

U bukov-krošnji guknu Bog i sumrak, a potok tečno progleda na šljunak. A misli gde su, šta su osećanja? Da budem vrelo, gomilo tegote, sa čankom mleka koliba prostote?

Zar timor-ružu izgonim u branja, u pašu meda, da procvili lira: Divizme misle umesto Pastira? A misli gde su, šta su osećanja? III Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. S tišine slušam preslicu slobode.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Pogledaj vuka šta luda radi, hoće iz vode mjesec da vadi, ja se ogledah u modar vir, a Vujo misli: Ono je sir!“ Okrenu Mjesec lice od vode, a glupi vujo izbulji oči i arlauknu: „Sirac mi ode“ pa brže-bolje u vodu

„Unuče dragi, sila si, znaj! Ovamo brzo, ruku mi daj!“ Trže se Mjesec, bake se plaši, sada će misli, početi boj, pa brzim skokom niz nebo praši, a za njim sipa zvjezdani roj.

Znali su zašto more se ljuti, znali šta misli i kada ćuti, čitali njegov muk. Znali su uzrok njegova gnjeva, kad strašnu pjesmu osvete pjeva iz teške bure huk.

Ide jež, gunđa, dok zvezde sjaju: „Kućico moja, najlepši raju!“ POTERA Ostade lija, misli se: „Vraga, što mu je kuća toliko draga? Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom.

„Valjaće mi on u tami, u Kumovoj gustoj Slami, kad avion skrene s puta i zaluta.“ Još mudri deda misli na lov, karabin sebi kupio nov.

Mars bojovnik, to se čuje, svoje sablje da ne kuje, već tuguje. Teške misli njega more, ljudi vode pregovore, bratu pruža ruku brat, u muzej se sprema rat.

Osećam i sad, što ću vam kriti, on me, i mrtav, večito štiti . . .“ Zaćuta društvo dirnuto pričom, misli se roje, nemirne laste: dete-golubić i dečak nežan kako u borbi junak izraste.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ostajem tako duže od pola sata, možda od tri četvrti, bez jedne misli u glavi, bez jednog sna. Zadovoljstva su čisto fizička.

— Možda; ali ja ne govorim ni kao novinar, ni kao pesnik. Ceo svet ovako misli ili oseća. Odjednom vidim da sam se odista upustio u suviše apstraktno razlaganje, možda suviše književno. Rat?

Osećam se ogroman, jer sam središte svoga posmatranja i svoje misli, a sve to drugo, iako život kao i ja, ostaje sićušno oko mene do u beskraj.

— Šta se dogodilo? — Našao daždevnjaka, pa misli da je zmija. — Razume se da je zmija, — kaže ribar. — Zmija sa nogama! Sutra ćeš naći i ribu koja ima noge.

Pokušavam da mislim. Hteo bih da smislim nešto prijatno i da iz toga posle ispredam dalje misli, lagano, sve do stizanja. To se zove biti spreman na sanjanje. Međutim sam rasejan; ne započinjem nikako misao.

I kako je dobro lovio ribu! Od ujutru do uveče, on je samo lovio ribu i popravljao mreže. To nije bio čovek koji misli na ljubav. Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac.

Od gore do dole i bilo s koje strane na drugu, nijedne misli. Sve što je čovečansko najzad spava i duboka ljudska disanja isto su tako mirna kao disanja šuma.

Zvuci, talasi hladnoće, vlage, boje ljudskih glasova prolaze između tih misli kao čitave vojske. Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje? Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom.

Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje? Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom. I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim.

Zašto tako lagano? Je li to san koji ih razređuje? Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom. I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli.

Tako, lagano, lagano, dolaze misli o tom. I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli. Nikada je osetio tako materijalno, tako prostorno.

I šta hoće da kažu te misli? Šta hoće da znače te misli? Mislim, mislim. Ja nisam nikada osetio toliku stvarnost misli. Nikada je osetio tako materijalno, tako prostorno. Sve postaje materija, jer materija dobija vrednost iznad svega...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Nekiput se spustim sasvim nisko do sirotih predgrađa vaseljene i ne znam šta da počnem. PAUNI Misli se da je mnogo pohote u kricima našim i u perju čije su boje gušće od bića zbijenih na dnu jaja, sa zavišću se

Samo kad se rodih s potocima vedar i s pticama zagrljen, tad pogiboše misli moje i skamenjen zapah u grlu zemlje i nikad se ne rodih više. PUTNIK Lutam po svetu punom grdnje.

noćni prizor Šumadije bitke celonoćne na Bukulji gnevni sabor i besne svađe bratske neko traži na zajam soli so koja misli so koja boli i deca dižu bivolju glavu u nebesa krene udar po čitavoj krajini prvo jedan pa drugi i mrtvi se jave na

al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima ko čeka da se nasladi umreće

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Gle ti kako on to nama!!... PROKA: Ja tražim da Agaton prvo kaže šta on traži; da čujemo šta on misli da njemu pripada? SVI (sem Simke): Jeste, to da čujemo!

GINA: Pa jest! SARKA (ženama): Pravo da vam kažem, sestre, ja sam na čistoj šteti kad nosim crninu. Svako misli da sam u žalosti, pa me gleda s nekim poštovanjem. A što će meni poštovanje, marim ti ja za poštovanje... VIDA: Pa jest!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

On poznaje svoje ovce u glavu, sa psima razgovara, po ceo dan sluša melodične zvuke medenica, i misli valjda da je tako i dole među ljudima. On sleže ramenima i čudno mu je što se ja toliko uzbuđujem.

Ćutali smo... Čobani malo govore. Osamljeni po ceo dan, upućeni su na sebe i svoje misli. Gledaju vas detinjskom ljubopitljivošću i puno puta pustiće vas da prođete, a da vam ne postave nijedno pitanje.

Ljudi poskidali kape i gunjeve... Ređaju se novi utisci i narušavaju onaj gotovo ustaljen tok misli, a što bliže komandi, u svima raste osećanje iščekivanja o tom novom životu.

disciplina... smrt, neka osećanja teška kao olovo padala su na duše, zalazila u najskrivenije kute i potiskivala nežne misli o porodici, ljubavne drhtaje i mnoge sitne brige svakidašnjeg života...

Jeste li razumeli? — Razumeli smo! — grmnuše jednoglasno vojnici. Ovim usklikom sliše se sve one pojedinačne misli u jedno zajedničko osećanje, izraženo u pojmu: Otadžbina.

Sasvim nesvesno podskočih da promenim korak, i od toga trenutka ovaj odmereni takt kao da ukalupi i moje misli... Žuljila me jaka, smetale mi čizme, teška mi bila sablja, saplitao sam se o mamuze...

ipak me je tešilo što je za mnom velika masa, koja se okreće po mojem naređenju i koja se stara da pogađa moje misli. Pritegao sam sablju, poduhvatio je propisno, zategao bluzu i stao pred komandirom u stavu „mirno“.

Svi ti ljudi, sabijeni u stroju, slušaju danas već drugi put reči: preki sud, streljanje... i njihove misli, ma kako raznovrsnim tokovima stremile, kanališu se u jednome pravcu.

Ne možda, već sigurno... Sutra, možda baš u ovo doba, ležaće iskolačenih očiju i krvavih usta. A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri.

Premoreni su već, pa odmiču za onim čelnim kao stado, i njihove misli ne idu dalje od skučenog pogleda u ovoj mračnoj noći. Najzad, sručismo se svi na jednu poljanu pokraj puta.

U iščekivanju smrti dočekali smo i podne. Hranu nam niko nije mogao doturiti. A ko još misli i na jelo, kada nam smrt svakoga časa lebdi nad glavom.

— pita Trailo. — I ja mislim! — kaže Aleksandar, zavijajući cigaretu. — A vala naposletku izmenjasmo dobro misli: on nama, a i mi njemu! Dođe i komandir i reče da ćemo u toku noći promeniti položaj.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Ovako... nezgodno: sami oboje !« Posle stade da misli o školskom odboru I oseti da ga obu zima njegova obična bojažljivost. Bi mu to neprijatno; on se namršti i ubrza korake.

Da li je spremljeno sve što treba za otvaranje prvog razreda ?... Kako li će ona... Ah, šta ja sve oko nje, kad ona i ne misli na mene; to sam baš dobro video... Kako me je gledala... kao da sam... kako ću reći... ćorav ili sakat.

Razume se već: ja sam postao stalan, položio praktični ispit, pa gledam ko je srećniji od mene! He, ali ...« I misli njegove odoše daleko, veoma daleko...

Otud tolika volja za radom. Nestade jučeranjih sebičnih misli; duša ožive novim životom, kao i ovo sunce, što ogreja blagom podmlađenom svetlošću.

»Kakvo zlo, misli ona dalje : samo tek da se tako kaže. Zabrinuti i opterećeni zlom ljudi ne smeju se tako veselo, a njemu smeh ne silazi

Tek poneki put skrene oko u stranu, te više oseti no ugleda tanahnu figuru devojačku uza se. I on se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre i razvuku u veseo blažen izraz....

Uzrok leži u njoj samoj, i on je tako tesno spojen sa njenim bićem, da se već više ne može otkloniti. »Kako to, misli ona, gledajući na Gojkovu decu : bar od njega sam življa i okretnija, a gle kako su naša deca!...

Šta je to, od čega se plaši, ne sme da zna, ne sme da misli o tome, ali joj se to izvilo pred očima, pa joj potresa svaki živac.

Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli. Neka teška slutnja obladala je njima od jutros, pritisla im dušu, stegla srce, pa ih tako drži, mori ih bez prestanka.

« Ona se strese od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao.

Tu su joj sve misli, cela duša... Deca odgovaraju : po neko već shvatilo dobro celu majstoriju i odgovara pravilno. Ljubica sve više svetli

upita ona bojažljivo, kao da ga ne uvredi pitanjem. — — Ha-ha-ha... te još kako! Pitajte Gojka kako on misli. — Da, slavno ide! odgovori Gojko odlučno. — Vidim ja kako se vi mrštite...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ko li bi mi vodice doneo — Dala bi mu moje čarne oči. Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak načinio, I doneo lađane

Povrati se dvoru neveselo, Te otide u Marinu bašču, Mlada Mare u bašči zaspala. Gleda Ivo, misli kako li će: Ali će je od sna probuditi, Ali će joj lice poljubiti.

“ Konjic njojzi vriskom odgovara: “Oj bogami, lijepa djevojko, Nije mi se gospodar ženio, Nego misli tobom o jeseni, O jeseni koja prva dođe.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Milun: Ja sam kazo da se odloži oružje! JELISAVETA: Baci, ova budala misli ozbiljno! MILUN: Svi tamo ukraj! Uza zid! Ko ti je kazo da spuštiš ruke? Ukraj, čuješ ti, i niko da mi nije ni pisnuo!

MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju!

MILUN: Reko si dvije! BLAGOJE: Je li? Ponesi dve! MILUN: Misli li taj silaziti odozgo? SIMKA: Reko je sad će... Gospodine Vasilije! VASILIJE (s verande): Dolazim, dolazim!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja sam na svetu svemu uspavanka, a mir je moj daleko. Moje su rane bolne i nove, a misli suzne, neoprezne. Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone.

Moje su rane bolne i nove, a misli suzne, neoprezne. Blaženi koji po moru plove, i ne ostaju da čezne. Misli se moje ničeg ne klone. Bez sumorne nade i spasa puste radosno u vidik tonu u zrak što ih talasa.

Mirisaše bolan svoje bele ruže i gledaše kako galebovi kruže, tužni i beli, ko misli na Lovćen, i smrt. Dok noć pljuštaše, čitaše Omira, crn i težak, ko Ahilov, što samo kraj mora nađe mira, grob.

OČI O koliko puta kad pred tobom osetim: da želim da ostavim za sobom moje tužne misli u očima ti bistrim, neveselim...

Nismo znali a imali smo čedo u daljini. Rekao sam ti cvet jedan lak ispuniće tvoje misli. Sve osmehe koji su od bola svisli, sačuvaće zrak negde u daljini. O ničeg nek te nije žao.

I, mesto srebrnih pruga, zabrežja i reka, susrećem, kao u snu, umorne misli, svoje. A, nad trešnjama i mladim višnjama, tamnu i dugu maglu, što se, svuda, širi, u životu pred nama, gde se strast,

Zato je zar bila tama mesa i sjaj misli, duž mladosti, neveselost gorka i duboka, da sa Serbiom umru i mog imena smisli?

On je pisac prve taktike srbijanske vojske (Misli o vojnoj brigadi) i jedne knjige o Beogradu, koja se čitala (Darul Džihad).

Što se mene tiče, protivno onom što se kod nas misli, meni nimalo nije stalo ni do te prošlosti, ni kakvog sam porekla. Ja sam uvek bio sam sebi predak.

Imale su veseo kikot, koji katkad još čujem u snu. Bile su lepe, mnogo lepše nego što se misli, u gradu. Tek posle udadbe, pri teškom radu, i pobačaju, ta lepota se gubila brzo i pretvarala te lepe devojke u

Kelneri su je tako dobili. Tako im je rekao naš prota, preko telefona. Protivno onome što se danas misli, ta vest nije izazvala nikakvu konsternaciju, ni među nama, ni Bečlijama, i muzika je u Beču do večeri svirala.

Oni su, posle, katkad, tiho, pevušili. I u periodu kad su bili „zdravi“, to su bili ljudi kuriozne naravi i čudnovate misli. I Julije Cezar bio je epileptičar.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Isus — dete širi Svoje ručice, za jatom ih pruža I misli da su to rajski leptiri — A priviđenje dublje k nebu ode... I dokle mati na grudi stiskava Čedo — zvezdama mala jata

— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

U daljem razgovoru pričao mi je kako je izučavao šumarstvo, a sada rado čita članke o stočarstvu; i kako misli da nabavi nekoliko krava i da gaji telad, jer tu može da su dobri prihodi. — Na kom jeziku najviše čitate? — upitam.

— Sasvim tako! — odobrim mu tako duhovite, originalne misli, ne znajući ni sam šta bih drugo mogao činiti. — Zbilja, volite li pastrmke? — upita me posle izvesnog ćutanja.

Jedan moj drug, takođe školovan, morao je, da bi dobio službu, podneti uverenje kako nikad ništa nije učio, niti misli išta učiti, pa je dobio službu, i to odmah dobar položaj.

Razmislite, pa ćete doći do pravilnog gledišta na celu stvar! Pokušavam da se udubim u misli, ali nikakva pametna ideja da mi dođe na um.

Mudri državnik zahvali govorniku na iskrenom čestitanju i napomenu da će sve njegove misli i osećanja biti i ubuduće upravljeni na to da se ojača kultura, privreda i blagostanje mile otadžbine.

sam mislio da prvo idem ministru prosvete, ipak, zbog ovih poslednjih nemilih događaja, zaželim da čujem šta o tome misli ministar vojni, te se još istog dana uputim njemu.

ne obuze nimalo to blaženo, religiozno osećanje, ali sam se, tek društva radi, i sam počeo krstiti, a neke čudne misli me obuzeše: „Čudna zemlja!” — mislio sam.

” — mislio sam. — „Tamo ginu ljudi, a ministar vojni sastavlja molitve i misli na pokretanje rodoljubivog lista! Vojska im je poslušna i hrabra, to se dokazalo u tolikim ratovima; i našto, onda, ne

svoje poreklo još iz patrijarhalnog društva kad je narod zbila imao, pored ostale nevolje, još i tu dosadnu dužnost da misli i brine koga će izabrati za svoga predstavnika.

policije uzeo je na se svu narodnu brigu, te on postavlja, bira mesto naroda, a narod ne dangubi, ne brine i ne misli. Prema svemu ovome, prirodno je da se to zovu slobodni izbori.

Ni o čemu se drugom i ne govori i ne misli do o tom Horiju. Pronese se glas da je prispeo i odseo u tom i tom hotelu, i masa radoznala sveta, i muškog i ženskog,

Kako ga ja cenim, izgleda da je vrlo pametan čovek, jer neprestano ćuti i misli. drugi bi se, brzoplet, već deset puta dosad umešao među nas, ili počeo ma s kim razgovor, a on toliko vremena sedi

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Polovina strepi za jednog, a polovina za drugog, no junaci se nose, ka' orlovi, pa nijedan ne misli da oproba leđima zemlju.

Razume se da o tome niko i ne misli, svi mu se »ponizno klanjaju«, a on, gord i zadovoljan, pun kipeće strasti, još izdaleka naslađava se pogledom na gojne

i priljubi se uz nju... Bejah se privukao do njih, te sam čuo ovo šaputanje. Za minut mi prođe kroz glavu stotina misli: on dobar radnik, bogat i valjan, ona poštena i vredna, iz dobre kuće, pa, nek' im je srećno!...

Videh, čini mi se, dobro, kako se spojiše i postade jedno veliko, svetlo sunce. Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru.

Osvetlio je sobu, zapalio cigaru, otvorio prozor i seo uz njega. Svakoga trenutka dolazilo mu je u glavu hiljadama misli... »Eto, dođe i to vreme, — govorio je sam u sebi, — i ko bi se tome nadao!...

O, časni ga ubio!...« — ovo je bila njegova omiljena rečenica, kojom je za trenutak prekidao nagomilane misli. Utom oseti neku lakost u duši; kao da mu je s tom rečenicom, koja je slučajno sišla s jezika, spao i sav teret s

on, — da nestane ove moje tihe, no prijatne samoće, da nestane onih divnih večernjih iluzija, kad jednim mahom svemoćne misli vladam celim svetom, kad je sve pred mojim nogama, kad moja uobrazilja stvara hiljadama najstrasnijih slika, u kojima

I misli ga odvedoše tako daleko, preko ovih gorostasnih šumadijskih brda, u ona kitnjasta seoca na dogled golom Kosmaju, pod koj

Zanesen u misli, živo se seti, kako ga ruka majčina pomilovala, toplo se Bogu moleći: »Bože, poživi moga Moju (tako mu je tepala), daj

Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: — gurne u gomilu, pa što Bog dâ... A on tako ne može.

Promeni mu se svet, promeniše se čak i misli: »Pa što? mišljaše on. Zar je to baš tako strašno, da čovek mora ovoliko trpeti?

« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!«... i da bogme, ova mu rečenica završi taj niz misli... Ćutao je dugo i pušio. Tek posle dužeg vremena čulo se izbijanje školskog časovnika. Bila je ponoć.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Dabome, da izađeš! DANICA (veselo otrči). XV PREĐAŠNjI, bez DANICE JEVREM (šeta zabrinuto i nastavlja red misli koje je Danica svojim dolaskom prekinula): A nije da kažeš da ne bih umeo ništa reći.

DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad? DANICA: Pa tamo, u hodniku.

DANICA: Ne zna to otac, on misli... PAVKA: Gle sad ti nje! Dakle, otac ne zna, a on zna? DANICA: Pa jes'! PAVKA: Gospode bože, ti to onako iz inata

) Evo, ova je polovina čista. (Ocepi i da joj.) Piši, molim te! DANICA (umoči pero i seda). JEVREM (šeta uzbuđeno, misli i gricka nokte): Da l' da kažem „Gospodo”? Ne, bolje je Građani”! Ili, čekaj, briši „Građani”, pa kaži: „Braćo!

” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam. JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!” (Opet misli.) Napiši...

JEVREM: E, dobro, s tim smo gotovi. (Misli.) Sad bi trebalo nešto i da se kaže ljudima. Ne može samo „Braćo!” (Opet misli.) Napiši... E, pa de sad; kad oni to tako iznenada... Napiši... napiši... Čekaj, nemoj ništa da napišeš.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

pojedine pasuse iz tih svojih dopisa, ili upućivao protivnika da ih pročita; ili se čudio gluposti protivnikovoj, koji misli da nešto zna i razmeće se, a ovamo ne zna ni šta je pisano o toj stvari (u njegovim dopisima)!

Redaktori odahnu dušom kad im se skide napast s vrata. Voleo je da diskutuje, da menja s drugim misli i da raspravlja pitanja iz sociologije, da izrekne svoje mišljenje i svoj sud o svakom pojavu u našem životu, pa pitao ga

Sedne sam tako u jedan ćošak pa poruči, pijucka, posmatra i studira tipove, misli i osećaje, težnje i razgovore ljudi iz nižih staleža.

Odmara se tako, gleda lepo nameštenu sobu i — i dopade mu se. Zatim se dade u neke njegove misli. Mora da misli sad o prilikama u selu, o zadatku koji ga čeka. Nastade pauza poduža, koju najzad prekide famulus.

Odmara se tako, gleda lepo nameštenu sobu i — i dopade mu se. Zatim se dade u neke njegove misli. Mora da misli sad o prilikama u selu, o zadatku koji ga čeka. Nastade pauza poduža, koju najzad prekide famulus.

Zadovoljan i umiren posle ovoga, leže u postelju, ali ne zaspa zadugo. Roj misli mu pokulja onako u pomrčini, i on razmišljaše dugo i mnogo, kao što će to čitalac već iz sledeće glave lepo i jasno

— Eto, to je mislio i dokonao Sreta kad je uzviknuo glasno: pik, Jovo, nanovo! Zatim se opet dade u misli uvrćući po svom običaju jednako svoju bradu.

A Sreta ga samo sluša, pa mu, bože, milo što je naišao na čoveka koji o kapetanu misli sasvim onako kako je on u sinoćnjem dopisu rekao; i on, dakle, štiti selo od kapetanskoga nameta!

— reče ćir Đorđe i izvadi tabakeru, zapali cigaru i baci se zadovoljan u misli i računanja neka. I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo iz glave.

« Drugo pitanje: »Misli li ministar što pre preduzeti nužne korake i mere i stati na put obesti i eksploataciji g. pandura?

pandura?« (Ovde Sreta čak ni g. ministra nije titulirao gospodinom, a pandura jeste), i treće pitanje: »Ako misli (a za to se i plaća grdnom platom), kakvu satisfakciju misli dati ministar, kao sluga narodnji, uvređenom, ogorčenom i

gospodinom, a pandura jeste), i treće pitanje: »Ako misli (a za to se i plaća grdnom platom), kakvu satisfakciju misli dati ministar, kao sluga narodnji, uvređenom, ogorčenom i oglobljenom narodu?

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sretnem li ga negde, pre podne, Iz glave mi odu misli nezgodne: Da, vredelo je doći u svet Da se s njime doživi susret!

kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez obzira na ono što se misli u Štabu i u Komori, Postoji sloboda

Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez obzira na ono što se misli u Štabu i u Komori, Postoji sloboda ovakova i sloboda onakova, A najvažnija je sloboda od svih strahova.

— Ako je tata dobar tata, Treba ga i sa malom platom voleti. Poneko dete misli da mu je tata najgori: Prgav i ljutit; tuče, ali ne tuče prutem.

I celog veka, tako, koračaj: Pravac i smisao nemaju značaj!” — To vam je ponešto od onoga O čemu, hodajući, misli stonoga.

GDE SPAVA VRABAC Vrabac, stvorenje nepromišljeno, puno vedrine O sutrašnjici ne misli i ni o čem ne brine. Beskućnik, a to znači da je kod kuće svud, On se, kad padne mrak, obično skloni u dud — Zavuče

Urlaju lokomotive sto kilometara i dvesta; Mašinovođa misli o svojim stvarima, jer voz i sam zna put. Tek ako na skretnici promrmlja: „Prolaz molimo, mesta!”.

SREDA Probudio se deda, i gleda: Sreda. Spreda — sreda, I otpozadi — sreda. I misli dugo u krevetu deda, I jedna muva nekom nešto ne da. I broji deda: Jedna sreda I druga sreda, i treća sreda ...

A šta li bi Betoven, Mocart, List ili Brams o Karađorđu mislili? I da li bi u nekom hanu pokraj Morave Razmenili misli, poklone i pozdrave? A kako bi se, tek, rumenlijski paša Nusret Uključio u taj neverovatni susret?

Spaziš ga u leto, iz voza, I pomisliš: divota! Ne pitaj zašto stoji, Ni o čem misli Života! On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja. Kad priča — sve ošljari.

Kako? Kosmati čovek je gorko plakô, Što od gladi, što od samoće. Kud se s drveta dede voće? Pokušavao je i da misli Ojađen, slomljen i potresen.

Jesti i preživeti, behu misli vodeće. Nije se mnogo davalo na izgled odeće. Teže je pitanje: da li su u Kamenom dobu Preci nam osećali strah,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Poznato je da je u moru veće izobilje života no što je na kopnu, pa se i misli da su okeani, sa svojim sredstvima za selekciju, razvijanje i migracije prvih organizama, bili kolevka života na zemlji.

morskim kanalima koji ih razdvajaju, po naslagama treseta na svima tim ostrvima i po stalaktitskim pećinama na njima, misli se da su ostrva postala raspadanjem jednoga većeg vulkanskog ostrva.

Ali... evo je gde besno nasrće na staklo na kome se ogleda kao na ogledalu i po svoj prilici misli da je to kakva druga riba koja na nju nasrće.

Rakić, Milan - PESME

ISKRENA PESMA O sklopi usne, ne govori, ćuti, Ostavi misli nek se bujno roje, I reč nek tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

PRIZIV Pomeni me u molitvama tvojim Kad sunce pada za daleke gore. Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim.

sneva Ljubavnik čedan i zločinci svi; I kad pod tvojom molitvom zaćute, O zaštitnice večne duše moje, Sve kobne misli što mi srce mute, I, ko zločinci, spremne za boj stoje.

Ja imam časove čedne, krotke, smerne, Kad čistotom trepte misli moje mlade, I u mojoj duši pobožne i verne, Zašumore himne, pohvale i nade.

Pa ipak, da si samo katkad znala Veliki kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi ko hala Sve druge misli, i nade, i snove; Pa ipak, da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela

i smožden, u očima strava — Razjapljena usta, ali grlo nemi — Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Paleolog poziva Murata da zakopa Grke sa Srbima. Svoju misli Branković s Gertukom. Muhamede, to je za Gertuku! Sjem Azije, đe im je gnjijezdo, vražje pleme pozoba narode — dan i

Povede se roblje crnogorsko!“ Pokliči se onoj narugasmo: kakvo roblje sasred Gore Crne! Pjan, rekosmo, pa misli da poje. Dokle dvije jedna iza druge: cik! cik! opet, izdušit ne daše; i klikuje čovjek kao prijed.

Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo.

VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo! Ništa mi se nemojte čuditi što me crne rastezaju misli, što mi prsa kipe sa užasom.

Ja se sjećam što si reći htio. Tragovi su mnogi do pećine — za gorske se goste ne pripravlja! U njih sada druge misli nema do što òstrê zube za susjede, da čuvaju stado od zvjeradi. Tijesna su vrata uljaniku, za međeda skovana sjekira.

SERDAR VUKOTA A misliš li, serdare njeguški, da bi bio ovakvi s očima? Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku.

VLADIKA DANILO Ne boj mi se, ako Bog da, đedo! Ne misli se o tome Turcima, zle su misli i na njih napale. Pa i da bi došli i stotina, imam ovde desetak đačadi, u kuću se

VLADIKA DANILO Ne boj mi se, ako Bog da, đedo! Ne misli se o tome Turcima, zle su misli i na njih napale. Pa i da bi došli i stotina, imam ovde desetak đačadi, u kuću se bismo zatvorili, mi se bili, a ti bi

čusmo za boj na Cetinju, da na glavu pogiboše Turci, serdar Janko odmaha otpravi dva momčeta riječkim Turcima: ko ne misli na Koran pljunuti, neka bježi glavom bez obzira! Turci momčad kod sebe primami i oboje na Obod objesi.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Oslobođavaj, Gospode! II Zato Sofka nikada nije volela da o tim svojim pretcima misli, jer je znala da bi uvek tada po tri i više dana, čisto kao krijući se od same sebe, išla po kući bolesna.

I onda, prestrašena time, unezverena, odmah bi počela sebe da kori i grdi: što ona sve to da misli i uvek njoj tako što da dolazi, što drugim ni na um možda ne pada. I dokle će ona tako?

I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da živi i zbog toga da je srećna.

I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obično odmah preduzme kakav

Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja? Što da ne vidi i ona jednom: kako je kada se oseti muška ruka na sebi.

Zato je ona sad, osećajući se pred Sofkom kao kriva, za te svoje nade i misli o njemu, svome mužu, stideći se te svoje slabosti, jednako krila od Sofke glavu i pogled i otimala se od nje da je tako

| Kao svakad čestita materi Uskrs i poljubi je u ruku. Mati, ushićena a i potresena — ko zna kakve joj misli tada dođoše kada je vide toliko lepu i ne toliko raskošno koliko prosto i ukusno nemeštenu — grleći je, ali polako, da

može odmah, na brzu ruku, pokupiti, naslagati i poneti; a drugo, kad taj stranac, kupac dođe, da ima šta videti: da ne misli kako oni, od velike sirotinje, baš moraju kuću prodati, te da se on pokaje, jer, kad bi znao da oni moraju, on bi manju

ni samoj smrti — njoj mora da ispovedi i kaže, a to je: da se nema ni hleba a kamo li što drugo i o čem drugom da se misli, drugo što želi...

Ali o tome Sofka nije imala kada da misli. Brzo se ona pribra, diže. I znajući da sad tek ima da se pokaže, namesti krevet i ostale stvari po sobi, jer je znala

A sutra, posle venčanja, sve prestaje. Više nema kome ni da se nada, ni o kome da misli, još manje da sanja. Sve što je duša volela, za čim je žednela, iako ne na javi ono bar u potaji negovala, sve sutra

njega ovde, u varoši, međ tuđim svetom, toliko je bila uplašena i utučena, da se videlo kako već ništa više ne može da misli, da želi. Po njoj se mogla cela kuća da odnese. Ništa ona ne bi primetila.

Pandurović, Sima - PESME

Duša je prazna! Red prosjaka što je Stao pred mene, to su želje moje — Dobro ih vidim — moje nade, strasti I misli, kuku! kuku! kako jadne, Propale sada, izvan moje vlasti.

Banalni život ovde deformis’o je rêdom Principe misli mojih, ciljeve mojih nada, Pokrio svet ideja zavesom jednom bledom, Stvorio cirkus želja, prohteva, koji vlada Ukusom

Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno kako me vuku dole, A horizonat misli lagano da se mrači.

I razliva se vazduhom, i moćno, Nov život misli, ta vizija tečna, Kroz svest, i nerve, i okrilje noćno. Život kroz dušu nabujalo struji.

Varnica masa iz lokomotive Preleće. Čađ i dim na lice pada, Kao na dušu. U daljine sive Gube se misli bez nade i sklada; A mrtve nade neće da ožive, K’o ni vek zlatan propale Ninive.

Osećam da se lagano odvaja Stari svet želja i misli od mene, Da su mi dani sa sve manje sjaja, I bledo cveće spomena da vene.

Mirno i čudno šušte stare breze Tajnu života i sudbinu uma; I raširenih zenica, bez veze Misli, ja slušam elegiju šuma, Miran, bez želja u tom času lednom, U iznurenom osećanju jednom.

Jer mi uvijamo šeretski i glupo Povorku misli, nadanja dalekog, Svu ljubav, čežnju, nadahnuće skupo U forme prostog prijateljstva nekog.

LUTANjE I Raširili su noć i časi njeni U svojoj plavoj dvornici zvezdánoj Zadovoljstva misli što nam duše pleni Istočnu raskoš, u toj noći sanoj, Po kojoj blude naših želja sêni.

Još zora neće plavi svod da zlati; Nama je dobro, i nama je rano Da se dan opet s hukom svojom vrati: Svet naših misli sad je tiho dan’o.

O, to je tajna i bolja i gora No svet saznanja; i nju ne sme znati Lik našeg dana, naših misli mora; A dug je put, da ih njime prati Jedna noć samo. II — Vratimo se. — Zora!... ČESTI TRENUCI Bledo jutro.

Hoće li i tu biti samo mrak Tesnoga groba, il’ veliki dan, Besmrtne sreće životvorni znak? Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van? Gde crvi mile, il’ gde cveta maj?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Lako se domisliti, čitaoče, gdje su serdareve misli bile!... Bile gdje i vazda, kod njegovijeh odsječenijeh krila, kod poginulijeh sinova!

pogledom htjelo prostrijeljati njegovo prostrano čelo, ulećeti u mozak, te podjariti i okupiti tinjajuće i raštrkane misli domaćinove.

On im u kratko kaza da je bjegunac, da misli ostati u Crnoj Gori, i da bi želio poći na Cetinje k Vladici. Sve što je dalje govorio sve im je mili postajao.

Ni to ne prenu čovjeka na prozoru. Zamišljen, dašto! Krupne li su te misli što se prebiraju u noćnoj tišini kad je odmoru doba, a na uzvisitu mjestu!

„Mole se Bogu ljudi!...“ odgovori neki od Ozrinića, pa kao da i njega taj prizor navede na pobožne misli, skide kapu i krsteći se reče glasno: „Pomozi Bože i sveti Aranđele!“ Svi ostali šljedovaše njegovu primjeru.

Doma, uz majku i tetku, življaše mirno, kloneći se od svakoga, preživajući one velike misli, što porodiše bunu, i kojima on u Francuskoj bješe nadojio dušu.

Živio je naime u vremenu kad, iz ljubavi jali iz mrzosti, svačiji pogledi, svačije misli, bjehu usredsređene na jednome čovjeku.

To trgnu Stanu iz njenijeh misli, pa položivši kudjelju, nagnu se nad ranjenikom. Na licu njegovu ne bješe traga životu.

Kad mu svjetlost do nogu doprije i oči mu zabliješti, Vladika se trže iz svojijeh misli. „Sjedi Ivo! Sjedi na besjedi!“ reče Vladika osmjehnuvši se.

No domaćica mu, istiha će: „Pejo, ljudi su podrijemali, a i umorni su bogme!“ On se trže iz svojijeh misli, pa kao da nadoknadi što ih je dotle batalio, stade da zameće šalu.

Serdar, pošto potonji ispi svoju, a videći e su svi pregli da kidišu Cuci, pa da im svrne misli, kaza svoj san. Da rečemo uzgred, to bješe i onako njegov običaj.

On im je na licu pratio tragove misli, što izmijenjahu. Pa, kao nemarno zapita: „Kakvo ti je to pismo? Da nije iz doma?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Na ovakve poslovice misli Vuk, kad veli „da u narodu našem ima mnogo malijeh pripovijedaka koje se kao poslovice pripovijedaju“.

Zato se i misli da su zagonetke duboke starine. Njihova pojava u čovekovom životu vezana je za tajanstvena dešavanja i čudne pojave.

— kao blagoslov u šali kad se ko s kim sastaje — (n. p. ženi se ili uzima slugu) za koga se misli da neće dugo zajedno živjeti. 2) ZAKLETVE Ako sam, od mene ostâ trag Brankovića!

Što ti ruci to ti na vratu (bilo)! (Kletva zvonaru kad zvoneći koga uznemiruje; misli se na uže, tj. da bude obešen). B) POSREDNE Besan more lokao! Bijele vlasi plela! — (kletva devojci).

Jedne kapi poštene krvi nema u sebi. Jednom rukom daje, a dvjema uzima. Jedna mu noga drugoj dobra ne misli. Jednu nogu bi izio, a na drugu ’odio. Kako je lijepa odsijeva od nje sunce. Ko ga ne zna skupo bi ga platio.

Ovčije runce, a vučje srce. Od toga brašna nema pogače. Od tog bora ne otpada smola. Oko mu oku dobra ne misli. On je i u vražje svatove bio. Podmetnuo bi pod vola ždrijebe. Ponesen pa ispušten. Popio bi i božju kišu.

Polako da ne pocepaš kapu (kaže se u podsmehu lenštini). Pravoga, bože! (Rekne se u šali kad grmi, jer se misli da su svi ljudi grešni, i da bog nijednoga neće ubiti ako stane pravoga tražiti).

— Đavolje proso niče i devete godine. — Đavo ni ore ni kopa, već sve o zlu misli i radi. — Ko sa vragom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. — Vrana vrani očiju ne vadi. — Vuk na vuka ni u gori neće.

— Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate. — Kloni se luda kao i sveta. — Više lud misli, nego što gora lista ima. — Zao um, gotov sud. — Luda pamet, gotova pogibija. — Budalu će i pas na lancu ujesti.

— Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti. — Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje.

— Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli. — Pametan polako ide a brzo dođe. — Ne daj umlje za bezumlje. — Muka uči pameti. — Šuplju glavu vetar nosi.

— Čovek se uči dok je živ. — Stvar koja udi, uči. — Učeću čovjeku karara nejma. - Što ded misli, to i unuče. — Od dobrijeh dobro se uči. — Dobar nauk zlata vredi. — Živeći se uči, a učeći se mre.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

I kad bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka; ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti, nego li što iz nova početi i načiniti.

“ Dijete jednako drži u pameti, što mu je otac kazao, da ne melje u vodenici, đe nađe ćosu; ali sad već misli: što je tu je; pa reče ćosi: „Ajde de.

j. ona je već jednom bila žena, pa sad misli sve da zna; zato neće te ćeti slušati, nego će sve ćeti da ti zapovijeda; ako li uzmeš puštenicu, čuvaj se moga konja

17. Danju klanja, a noću zvijezde broji. 18. Dva lokvanja oko panja. 19. Dva svijetle, četiri steru, a jedan misli da legne. 20. Dva dola supodola, među njima zmaj leži, đe zmaj leži, tu trava ne raste. 21.

72. Odleti pata i doleti pata, i donese dva ivera zlatna. 73. o klinu visi, o zlu misli. 74. Naprijed vile, u srijedi bure, ostrag slinac. 75. Naš mrkonja u košaru uđe, a rogovi mu ne mogoše. 76.

77. Ni od pedao ni od čeperak, a dva dućana pokrilo. 78. Niti misli, ni govori, samo ti se kaže. 79. Nit' šušnu, nit' bušnu, a u kuću dođe. 80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti.

86. Poručuje domadar domadarici: Pošlji mene tisli misli, pale su mi mrke čele na plješivac. 87. Poručuje ciciban cicibanici: Pošlji mene šetlju petlju na magarici, pokise mi

I kad bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka, ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti nego li što iznova početi i načiniti.

Tako je služio godinu dana, a kad se navrši godina, on dođe gospodaru svome i zaište da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar izvadi jedan novčić pa mu reče: „Na, to ti je služba.

” I tako stane na novo | služiti, i kad se opet navrši godina dana, on dođe gospodaru i zaište, da mu plati što misli da je zaslužio. Gospodar opet izvadi novčić pa mu reče: „Na, to ti je služba.

” Tako opet počne služiti, pa kad iziđe i treća godina, on otide gospodaru i zaište da mu plati što misli da je zaslužio.

Ona dopusti u misli da muža opet opoji, ali on doznavši od slugu šta je i kako je, metne u veče pod bradu sunđer, te unj saspe ono piće

Sveti Sava - SABRANA DELA

našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da ste savršeni u toj misli i voli, (І Kor. 1, 10) kupovinu sebi prikupujući kao i prekrasni trgovci, (Mt.

što je rečeno, treba sebe savesno da sačuvate i što više da odgonite od sebe svake trnovite, zle, nečiste i nedostojne misli u onoj strašnoj službi i na svaki način sebe pročišćavati.

Jer oni treba tri puta nedeljno da se pričešćuju, koliko znaju sebe da su se očistili od nečistih misli i slaganja sa njima, od gneva i roptanja, žalosti i ogovaranja, laži i smeha nezaustavnog, te još i zlomišlja, pa čak i

Neka primaju misli mnogih i nerazumnih — misli koje nas u danima i u časovima mute. Njih treba otpustiti i ne ostavljati im da stvaraju još

Neka primaju misli mnogih i nerazumnih — misli koje nas u danima i u časovima mute. Njih treba otpustiti i ne ostavljati im da stvaraju još tvrđu smutnju.

(Ps. 5, 6) Ne ispovedati se lukavo, nego uklanjati svoje misli od svakog svedočenja, svake nečistote, nevolje i smutnje.

da svakodnevno ispovedanje ovako bude, to jest samom igumanu ili onima koji bi mu se činili da su pogodni za primanje misli.

onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani uzakonimo i o drugom životu u sastavu manastira, o čemu treba ne manje da misli onaj ko hoće da umnoži svoj manastir. Da kažem, dakle, i ovo i da potrebno predam mojim voljenim ocima i braći.

A ne govorimo misli koje smo ranije ispovedali, nego one koje vam danima i časovima dosađuju, jer nije moguće da vi kao ljudi nikada ne

se igumanu ili opštem ocu, kako naviše pisasmo, nego on drugog sebi, a ne ovog, određuje oca duhovnog, i njemu misli stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada izagnan, ne primajući ni milost ni pomilovanje (o,

A što je miraz u nebeskim nadama i davanjima sadržan, onaj ko daje da ne misli da ima neku prednost zbog toga nad ostalom bratijom, nego ravan da bude sa svima, po važećem zakonu manastira.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije!

Piva dva sam ti kazala! CMILjA: Meni se bogme ne bi smučilo, ja bi to drukčije! IKONIJA: Svako misli da će drukčije! Daj te škembiće! I ne moraš uvek palac dumočiš! Rekla sam ti iks puta!

(Prilazi Miletu) Mogo bi nešto jedanput i da naručiš! STAVRA: Vidiš da je čovek zaspo! CMILjA: Šta on misli, da džabe sedi u suvom? STAVRA: Ne pitah te odakle si. CMILjA: Iz Kremana, kod Užica. Ikonijina zemljakinja.

A ja ću još da navratim... (Izlazi) IKONIJA: Svi se oni sete kad omatore! CMILjA: Dokle ovaj misli ovde da spava? IKONIJA: Bolje da spava, nego da čapljezga! CMILjA (prišla vratima, otvorila ih, sluša.

ANĐELKO: Ima veze. Ja iza rešetke, a Ada Ciganlija, svêdno, ipak zelena! Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja!

IKONIJA: Ne znam šta da mislim! SKITNICA: Nema tu šta mnogo da se misli. Niko čoveka ne laže ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset.

Stanković, Borisav - JOVČA

SAUGA (pobegne levo iza kuće). MARIJA Ode da je traži, da je ubije! Sigurno na čivluk. Misli da je onde. TOMA Dobro se ti seti da je ne šaljemo tamo, nego sakrijemo čak kod tetka-Pase. Tu je neće tražiti.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Vreme mladosti, u kom krv naša vri i misli neprestano lete, ne dopušta nam dosta postojanstva da se sami sa sobom zabavljamo i da od sebe daleko ne odlazimo.

Da nisu se Evropejci usudili misli svoje popravljati i um naukom prosveštavati, ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim

k ljubezniku mojemu Haralampiju da nameravam izdati Sovete zdra|bago razuma, koja će knjiga sadržavati najizbranije misli i sovetovanja učeni[h] ljudi s razni[h] jezika prevedene, o kom poslu počinjem s pomoću boga truditi se ovde u Lajpsiku,

jezik; što vidi da se pred njim svaki dan čini, tome mora naviknuti; tako prisvojava običaje, tako narave, tako sve misli i mudrovanija oni[h] s kojima rasti.

stariji[h] i prijatelja savet ište, i da čeka svoji[h] dvadeset i pet ili trideset godina, da je kadar poznati ono što misli izabrati.

Crkovni iliti mirski, ko misli s ljudma i među narodom živiti, valja da se stara kako će i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti.

A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli! Niti mi je sad do pića, ni do razgovora.” Episkop: „U kakve misli?

A kad se besede većma rađaju nego pri vinu?” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli! Niti mi je sad do pića, ni do razgovora.” Episkop: „U kakve misli?

” malenica: „Dao sam se u misli, gospodine, u misli! Niti mi je sad do pića, ni do razgovora.” Episkop: „U kakve misli? U vreme časti i veselja to nije tvoj običaj, a i ne pristoji.

” Mal[enica]: „Ta, znam i sam, gospodine, da ne stoji lepo; ali, ko se ne bi dao u misli slušajući take razgovore? Moja sreća te i[h] nisam čuo dok sam mlad bio, jer se nikad ne bi[h] smio dodirnuti prsiju

” Episkop: „Dobro! Kad si i ti naše gospođe domaćice misli, uzdam se da i pročim gostima neće neugodno biti da s besedama jedan drugog polzujemo; a to je naša arhijerejska

Po samom imenu vidi se šta je; človek koji se odrekao svega sveta i šta je god u svetu, koji ni za što drugo niti misli niti se stara kromje da spase dušu svoju.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

O tome su svakog večera govorili, a uvijek jedno te jedno. Ne samo što svake bogovetne noći ponavljahu iste misli, nego ponavljahu isti istovjetni niz riječi, tako da im djeca naučiše napamet te razgovore, baš kao kakve molitve.

— Bog s tobom! — odgovori fratar. — Jesi li pri sebi? Nije li danas petak... Ne misli ti za večeru... Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica.

izleći ono oko čega se sve obrtalo, te umukoše i pogledaše Čagljinu, a on skupio prstima mrske na čelo, kao da pribere misli. Svi očekivahu ko će prvi progovoriti i kako će. Prvi probjesedi sluga Stipan: — Ljudi božji, ala ste divlji!

Njeko zalupa na vratima. — Ovo ti je jopet ona krivorepa Controna, gubava veštičina. Misli da će se i večeras mukte opiti. Ma nećeš, Controno, valaj, makar crka i Čmanjak. — Ne govori tako, kršćanice!

On i sada, ovoga trenutka, sigurno misli da mu je konj na drugoj strani. — Šta veliš?... Kako to? — pitaju roditelji, a na Kenjovu licu pokaza se viši užas no

— Niko se utopija! — misli Pirija. — Ta-a-a-ko! Pa šta-a ćemo mu mi?! — Ali, može biti, da je i šta drugo! — veli Tetka.

Bakonja je strugao mreniće i pastrmke, a glava mu bučaše od vreve misli. Između ostalog, pitao se da li je zaista došao taj mali Tetkin i da li će se i Pirija potenčiti.

— Nemoj, brate Brne, mećati take misli u glavu. — Ja ti kažem da je reka niki otac, a ja ne mećem nikakve misli u glavu. Više nijesu o tome govorili.

— Nemoj, brate Brne, mećati take misli u glavu. — Ja ti kažem da je reka niki otac, a ja ne mećem nikakve misli u glavu. Više nijesu o tome govorili. Brne nastavi svoj novi način života, koji je samo Bakonja znao u potankostima.

— pita otac. To trže Bakonju iz snijevanja. — A? Stricu da se najviš?... Nikako! I ne misli o tome! On već misli da si otišâ! Bože sačuvaj da te jopet vidi! Pomamija bi se! — Ma, da šta ću ja, sinko?

— pita otac. To trže Bakonju iz snijevanja. — A? Stricu da se najviš?... Nikako! I ne misli o tome! On već misli da si otišâ! Bože sačuvaj da te jopet vidi! Pomamija bi se! — Ma, da šta ću ja, sinko?

Svi zagrajaše. Duvalo i Blitvar stadoše uz Vrtirepa, „koji najposli ima dirita da kaže šta misli“. — Neka sluša do kraja! pa neka onda govori! — reče Tetka. — Neću da slušam do kraja!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Dok se zemlja hladi — svet nejasan biva. Nebo mi u glavu već zvezdu zariva Sa šiljbokom jedne misli kao glečer. Naslonjen na divlji miris (valjda plasta) Slutim neki dodir što mi vreba rame Nevidljivim krilom mekim ko u

Sve su se misli skrile kojekuda: Ko kad u gradić gde se već svi znaju Bane u stari sokak nova luda I nagna narod u beg (dok psi laju).

Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (Dok slična strmoj vodi il oluji Kroz moju

Ćosić, Dobrica - KORENI

Čim ti kiša ognjište gasi, onda se veče ne pamti, niti misli na jutro buduće... I zato smo ti mi, stari, veliki sebičnjaci i oštrozube izelice.

Uzeće sebi slugu i živeće kao kneginja...“ Đorđe ispusti pušku, a rabadžije uplašeno zapevaše. On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava sve dok nisu povranile od mraka. — Stigli smo na broju!

Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.” Ni jednu reč: „Dolazim” , misli Aćim gledajući kroz ledeni vez na staklu u put pored jasenova, sada još više u belom dimu vejavice.

idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe.

Umeo je vešto da vlada dizginama. Neće o tome da misli. O takvim sentimentalnim besmislicama... kad je nekada kao đak i velikoškolac... Nekada. On ne dolazi kući kao nekada.

Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku. Nije pravo — goVori a ne misli, oseća samo neki čudan stid, ne zna šta će sa sobom. — Polutku. Pravo... A šta se to tebe tiče?

Ništa sam ja, čuješ li? Ništa! — Nisi, nisi... — Nešto lupnu pod njom. Na nju ide šubara, crna, šiljata, ništa ne misli, ne misli ni da beži, a vidi — gunj se grči i lomi. — Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate?

Ništa! — Nisi, nisi... — Nešto lupnu pod njom. Na nju ide šubara, crna, šiljata, ništa ne misli, ne misli ni da beži, a vidi — gunj se grči i lomi. — Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate?

Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši. Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče?

Boli i mene. Pa ti znaš koliko mene boli. Onda je dugo bio bez ikakvih misli: glava je nabijena prazninom. U njenim šavovima ukleštena svest oseća samo bol u korenima očiju.

Svakog dana gubi po nekoliko dukata samo da bi ugodio ocu. Sutra će mu sve reći. A Misli su se kao disanje rasturale po mraku.

— Još donesi! Daj svima ovim oklamišima nek piju! — Viknu i pokaza rukom na lude u kafani. — Nek piju dok mogu! — Misli: mogao bi za trice da kupi sve te čaršijske sitne dućandžije, bojadžije, opančare i terzije bez posla, seljake koje je

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Kako da i ne razumeš? — cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli. — Raskovnik ti je vratio hod i podario nemušti jezik, ali vrapca ne čekaj!

Reč po reč, ispriča on mališanu sve o zvezdanome dečaku, pomilova ga po kosi, pa prošaputa: — Misli na njega, pomoći će ti! Samo što izgovori Zlatousti te reči, nešto blesnu. — I hoće! — trže ga nečiji glas.

Kako da je zaboravi? Kako da ne misli na nju? — Hajde s nama! — zvala su ga braća odlazeći na pučinu za galebovim letom. — Šta čekaš?

— Ne brini, izrašće drugi! — reče gušter, a dečak se zaprepasti kako to da gušter zna njegove misli, no ipak povuče malo jače. — Ah, slobodan sam! — odahnu mali zarobljenik i radosno mahnu oguljenim repom.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Tada kikom nije moglo izgledati zanimljivo pitanje da li je taj konak bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom

Sa stidom misli o tome kako se tada nije, ki za trenutak, dvoumio: bio je spreman i da žrtvuje tuđe živote i da na sebe primi težak

Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti ne valja preterivati. Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se.

Sima terdžuman misli kako je i u tome neki nesporazum sa rečima: zašto da zgrada u kojoj se uče prirodne nauke i matematika zaklanja sunce i

Ali, Sima sad ne misli na ljubav: misli na čuvenog bečkog bankara, Cincarina Sinu, kod koga je, sasvim mlad, radio. Taj bankar, sa licem

Ali, Sima sad ne misli na ljubav: misli na čuvenog bečkog bankara, Cincarina Sinu, kod koga je, sasvim mlad, radio. Taj bankar, sa licem produhovljenog pacova,

bruj od žurbe i od nestrpljenja, stresa se od mnoštva pokreta natopljenog svetlostima što padaju odasvud, po trgu, i misli kako je žurba uvek ista. Seća se da je i on žurio, ali se više ne seća zbog čega.

On se tukao a drugi su ginuli. Nije imao ni volje ni vremena da misli o tome (izgleda da je onaj zmaj u njemu otklanjao svako osećanje), morao je, u zamahu, uvek napred.

Zamišljen, dobovao je prstima po prozorskoj hartiji. Danas bi se, možda, reklo da se opasna snaga njegove misli rasprostirala svud unaokolo i delovala; onda se pominjala samo snaga turske okrutnosti.

Ali, njegovo je bilo da stiče a ne da vojuje, da ima a ne da misli. On je sticao i imao. Bio je uveren da je sva mekota odumrla u njemu i da zato, sad, tako lako čita iz ljudi kao što

Nije znao o čemu bi to trebalo da ga pita a nije imao ni vremena da misli o tome. Tako se dogodilo da je Višnjić, što je duže pevao Vuku, bivao sve dalji od njega. Ipak je čekao.

Rigi od Fere je ovaj drugi Riga uglavnom bio simpatičan, ali sad nije imao vremena da misli o njemu: morao je da priprema, iznutra, mnoga prerušavanja.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Strahota! ratos takvih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa, I mislim šta da čitam, Da rasteram te mutne vidove O oživelim grobovima I umrlim

Ja nehotice dahnuh: Ulazi! Otvoriše se vrata nečujno, Nečujno stupi jedna bela senka Ne, nije senka, mrtvac. Misli l' zar Grozovito otkrovenije to Sva čuda svoja ređat' preda mnom, Pogibije, vaskresenija sva? „Dobar veče!

A za morskim platnom Umorno sunce zalazi polako. I ja kom ne zna imena ni lica Sve njene misli ispunjavam tade. Vernost joj zbori sa bledih usnica, Slika k'o samrt, k'o ljubav bez nade... Ah!

Pa ipak - da si samo katkad znala Veliki, kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi k'o hala Sve druge misli i nade i snove; Pa ipak - da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela I

O sklopi usne, ne miči se, ćuti! Ostavi misli, nek' se bujno roje, I reč nek' tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.

J. Dučić LXXXV U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne Daleko u polje. Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose.

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O, blago onom ko ne misli ništa! Taj manje tuži, manje jada zna.

i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! ...Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi, k'o da su od stakla...

Leptir ljubavno ruži Šapće, i oko nje kruži, Mirisni ljubi cvet. U cvetnom zamnome raju, Bez misli za drugi svet, U bezbrižnom zagrljaju, Idemo druga tri: Proleće, ja i ti.

Skrušena ide k'o pogreb pun misli; Garave svoje kose je rasplela: Pale su vlasi k' tužni talasi, Potopile joj vrat i nedra cela; Crnje neg' nojca, one

CXLVIII 2 Od toga časa, u grud'ma mi planu Nov plamen koji tako slatko žeže, Od kog daleko crne misli beže, I koji melem privija na ranu.

A na prozoru nerešljivo stoji, Stoji i misli učiteljka mlada. Da li da ide? A prošlost? A vernost?... .......................................

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

o sudbi čovjeka, o zvaniju njegovom pred Bogom; no njihove različne dokaze nepostojnost koleba užasna: sve njih misli najedno sabrane drugo ništa ne predstavljaju mi do kroz mrake žedno tumaranje, do nijemog jednog narječenija, do

Osl'jepljena duša zločestijem i vječitom svojom pogibijom, misli sa mnom vladu dijeliti, dijeliti svemogućstvo sa mnom, poslje skupa mirotvorci da smo.

Moć će čovjek ova dva zakona, kad posveti misli mojoj pravdi, bez nikakve muke različiti; ali adsko prokletije duha čovjeka će češće pljenivati.

Popa, Vasko - KORA

više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me više Besposleni vetar Kao da me ne primećuje Putujem brže Misli mi kažu da sam ostavio Neki krvav neki potmuo bol Na dnu ponora za sobom Za razmišljanja vremena

lampice škrga I nemušto zapomaganje algi NA ČIVILUKU Okovratnici su pregrizli Vratove obešenih praznina Zadnje misli se legu U toplim šeširima Prsti sutona vire Iz obudovljenih rukava Zelena strava niče U pitomim naborima U

ravnica Razliveni događaji Rasute uvele reči Izravnana lica Ovde onde Poneka ruka od dima Uzdasi bez vesala Misli bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha NA

se prašinom U kojoj se ne smeju ribe U bokovima svojim nosi Nemir voda Nespretna Gega se polako Trska koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu

mojih Na ključnjače su ti pale 12 Teku nam hodnici mutni Sa trepavica niz lice Ljutom usijanom žicom Gnev nam porubljuje misli Nakostrešene makaze Oko golorukih reči Otrovna kiša večnosti Pohlepno nas ujeda 13 Ruše se stubovi koji nebo

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Sastanak, razgovor i razmena misli tih najvećih naučnika svoga doba nesumnjivo je izvanredno značajan i zanimljiv događaj.

“ „On, učitelj, tako je kazao!“ „Nemojte tako činiti!“, puoči ih Pitagora. „Svaki od vas treba da misli svojom vlastitom glavom.

Pitagora upre svoj pogled na pučinu mora. Onde se više ne viđaše lađa koja je otplovila ka jugoistoku, no njegove misli odnesoše ga onamo. „Na putu saznanja koračao sam, draga deco, dokle god sam mogao.

Čim nomofilaks to vide, izraz straha na njegovom licu zameni se drugim jednim koji nagoveštavaše svako otsustvo misli. On zinu i stajaše tu kao prikovan. No to trajaše samo nekoliko magnovenja.

„Ja sam te svoje misli izložio u mom glavnom delu „Diakosmos“ i rastumačio ih na bezbrojnim primerima“. On donese iz svoje kuće to delo i

Nije bio borbene prirode, nerado se prepirao, jer je smatrao da ko mnogo reči troši, nije u stanju da mnogo misli. No baš zbog toga što ne beše laktaš i razmetljivac, ja sam ga naročito zavoleo.

To kretanje nebeske sfere samo je prividno, u stvari je sfera zvezda nekretnica nepomična. Aristarhos odluči da ne misli više ni o čemu drugom do o svom velikom kosmičkom problemu.

Ali Aristarhos Samnićanin izveo je iz svojih pretpostavaka da je svet mnogo veći no što se misli. Jer on uzima da su sve zvezde nekretnice, a i samo Sunce nepomično i da se sfera zvezda nekretnica obavija oko tog

kako je kao mlad čovek došao u Aleksandriju, postao član Muzeiona, upoznao se sa svojim novim kolegama i razmenjivao misli sa njima. Mnogo novih utisaka i potstreka za naučni rad!

Sedi naučnik seđaše dan i noć u svojoj sobi, razmišljajući i pišući. Zadubljen u svoje misli, nije ni čuo kako su smene straža na gradskim zidovima prolazile pored njegove kuće ritmičkim korakom i kako su trubama

Pogodih njegove misli, pa ga umirih. „Ne plašite se od mene, dobri čoveče! Zemlja ima dovoljno mesta za sve nas. Ne dođoh ovamo da vam pravim

“ „Jesam, prečasni oče!“ „Onda se ne zauzimaj za vaskresenije antike!“ U glavi Nikolinoj pomrsiše se misli i osećanja. Pred njegovim očima poče da igra šareni mozaik sobe, a nade i sumnje lomiše se u njegovoj duši.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U godinama u kojima smo mi bili, uostalom, nikad i nije drukčije, nikad se i ne misli na onaj život što čeka. Naš je ideal bio da se spojimo radi zajedničkog života.

Sedi on, gladan, kraj vatre, misli na mleko i zove Sekulu: — Otvori jednu kutiju pa uzvari. Sekula zauzima stav „mirno“, grči lice, otpozdravlja

Sve ti ravno do Kosova, razumeš! Čovek mora biti osetljiv, boga mu. Čovek mora da misli, mora da oseća; da misli na situaciju, da oseća za svoje, mora se biti čovek, ne?

Sve ti ravno do Kosova, razumeš! Čovek mora biti osetljiv, boga mu. Čovek mora da misli, mora da oseća; da misli na situaciju, da oseća za svoje, mora se biti čovek, ne? — Znam, znam, brate, ali ti suviše preteruješ.

— Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi ti mogao da izmeniš na priliku? — Ama, ko misli? Ti misliš! Ti misliš jedanput godišnje, posle svake propale ofanzive.

— Druže, čuješ, druže, da ti dam jedan praktičan savet. Ali nećeš, brate, da slušaš. Evo šta: udri brigu na veselje, misli na ono, znaš. I proteže se riđi potpukovnik. — Dakle promisli, pa sutra da mi odgovoriš na pitanje: I-ma li ža-ba rep?

baš ništa: smeje se, uvek dobro raspoložen, peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa ovom dečurlijom, igra ‚darde‘. Interesantno je da taj zvekan nikad ne pominje ženu.

“ Pa jest, i kakvog, đavola, dokaza čovek može imati — misli pukovnik — mi ovamo, oni tamo, radi ko šta hoće, niko o drugom ne zna. I ono, ja sam bio svinja. I jesam i ja bio svinja.

A potpukovnik opaža njegove muke, potpuno ga razume, jer zna o čemu Misli pukovnik, i uživa. — Je l' te, kapetan Fikus? — Molim, gos' pukovniče.

“ Da ti dugo ne pričam — nagrabusim ti ja. Lele, šta ću sad? Misli, misli, okreni, obrni, sednem si na voz, pa kući. Ajde, reko', tešim se usput, konjanik sam, a je li ima konjanik da je

“ Da ti dugo ne pričam — nagrabusim ti ja. Lele, šta ću sad? Misli, misli, okreni, obrni, sednem si na voz, pa kući. Ajde, reko', tešim se usput, konjanik sam, a je li ima konjanik da je bez toj

— Nemac je aparat, gospodo, ništa drugo. On radi kako hoće onaj kome je potčinio svoju volju, ali nikad sam niti misli niti radi. On je megaloman, boluje od délire deѕ grandeurѕ, i on je bezdušan kao niko, najbezdušniji stvor pod nebom.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Nekako su se spljosnule, izgubile svaku težinu i svaku zapreminu u vremenu — puka arabeska moje misli —, tako da preko njih bez zapreke posežem rukom u moje djetinjstvo, kao preko nesuštastvene ograde opsjenareva užeta...

Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite. Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili

Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju.

A naš osjećaj sustopce prati prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama

prelijetanje misli kao što odraz u vodi prati prelijetanje ptice nad ogledalom jezera; i osjećaj tako spremno odgovara misli, da se u nama rađaju, naizmjenično i neprekinutim slijedom, odrazi radosti i tuge, kao smijeh na slijepčevu licu.

Pa opet — začudo! — i pored trpkih misli koje katkad upućujem na njen račun, čini mi se da sam, potajno od sama sebe, u dnu duše, zahvalan toj i takvoj baki, i

sam kraljeve u izgnanstvu, generale poslije neslavne kapitulacije, pregaoce i fanatike poslije sloma njihove zavjetne misli i nad ruševinama njihovog životnog djela.

Činilo mi se da zapažam kako bi mu se najprije, prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe.

Ono što vremenu daje tok, to su kucaji našeg srca u njemu: ono što prostoru daje prostornost, to je kretanje naše misli kroza nj.

I riječ onog drugog velikog ludog starca: „Kad je čovjek jednom naučio da misli, ma o čemu mislio, on u stvari uvijek misli na svoju vlastitu smrt. Svi su filozofi bili takvi”.

I riječ onog drugog velikog ludog starca: „Kad je čovjek jednom naučio da misli, ma o čemu mislio, on u stvari uvijek misli na svoju vlastitu smrt. Svi su filozofi bili takvi”. I svi veliki pjesnici, nadodao bih.

Ona je pneuma koja sve prožimlje i ispunja. Sve naše misli rastu nevidljivo iz nje, kao bujne tropske biljke iz toplog močvarnog tla.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ruke mu snažno ali mehanično zamajivahu zvono, usađeno u drvenu ručicu, ali misli mu behu daleko od ove pobožne svečanosti. Narod gospoda, korača, preskače preko potočića, jendeka i vrzina...

Ali popa mu razgali srce... I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!.. I Đurica je mnogo mislio, tako mnogo, da nije ni opažao kud je prolazio, ni šta se oko njega zbivalo.

Samo kad bi krstonoše minule pored kakva bogata doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...

robija ili gora... šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...« kao munje ređahu mu se misli u glavi, a desna mu ruka, ona što još ne beše jelek na njoj namešten, sama se povijaše iz ramena, i Đurici bi veoma po

Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u dušu i videti šta misli ovoga trenutka. — Hajde, Đurica, u vajat — viknu pisar i mahnu glavom na ostale.

se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi, da nađe ma kakva posla umu, samo da ne misli o onome što je od jutros preko glave preturio.

Ni jedne misli, ni jednoga pokreta!... Najedared, usred toga grobnoga ćutanja, nešto oko brave na vratima zaklopara i vrata se

Zbunjen, uplašen, iznenađen svim ovim što se sa njim dogodilo, Đurica ni u prvo vreme pa ni docnije ne znađaše šta da misli, niti beše u mogućnosti da ma kakav pravac da svojim mislima.

Čas se sećao sela, svoje kuće i svega onoga što mu beše tamo najmilije; čas stane da misli o onim strašnim majstorijama, koje mu kapetan napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali

majstorijama, koje mu kapetan napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj se misli ne zaustavlja dugo, ona mu je teška ubija mu svako drugo osećanje, izazivajući užasan strah.

I usred tih misli on se seti hleba, zgrabi ga i poče žudno jesti, ne toliko zbog gladi, koliko radi želje da otera od sebe misli, da se

tih misli on se seti hleba, zgrabi ga i poče žudno jesti, ne toliko zbog gladi, koliko radi želje da otera od sebe misli, da se zabavi jelom, dok mu ne padne kakva druga misao na um.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A jelen će mu: — Nemoj, ako znaš za boga, nego ubi aždahu, ne bih li ja živ ostao. Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a napošljetku ona ga

A jelen će mu: — Nemoj, ako znaš za boga, nego ubi aždahu, ne bih li ja živ ostao. Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a napošljetku ona ga je prva

Mališa je u mislima za konja, a ne misli na prsten; a kada dođe gdje mu je konj pripet bio, kad ni konja ni od konja glasa samo samar i četiri ploče, a cijela

— pa se misli, misli, dok nešto smisli, pa prsten te k svijeći, a Arapi kao i vazda: — Zapovijedaj, gospodaru! — Zapovijedam da mi

— pa se misli, misli, dok nešto smisli, pa prsten te k svijeći, a Arapi kao i vazda: — Zapovijedaj, gospodaru! — Zapovijedam da mi

Kud god je hodio, dođe u Stambol, ama kako će sad da se sastane sa sultanijom? Misli, misli, pa smisli te ode pravo pred carski dvor i prisloni se uz vrata.

Kud god je hodio, dođe u Stambol, ama kako će sad da se sastane sa sultanijom? Misli, misli, pa smisli te ode pravo pred carski dvor i prisloni se uz vrata.

Kada siromašak spazi prsten, obradova mu se veoma. Jest, ali sada nema vatre, a bez vatre se ne može ništa. Misli se šta će, dok se nešto prisjeti pa stade prebirati džepove i po njegovoj cpeći nađe jednudvije kresavice, pa ukresa i

Ona dopusti u misli da muža opet opoji, ali on, doznavši od slugu šta je i kako je, metne uveče pod bradu sunđer, te u nj saspe ono piće

Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego xoćy Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!

svoje sinove dovedu, onda car izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi: da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje.

Čuvši ovo car, mnogo se udivi i kaže da je taj rob još prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on davno istrunuo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

53 BOL I STID 54 PRVI ZAGRLjAJ 55 SEĆANjE 58 PLAVE MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE

Živi u zemlji sramote i luda. RAZUMLjIVA PESMA I na ovoj zemlji život me opija. Po njoj kada lutam moje misli blede, Gube se u nebo, u svet harmonija, U oblak, u zvezde, nevine poglede.

NjENO IME Kad sklopim oči — i to jednom biće — Nestaće svesti gde su moje bile Ideje, misli; i pokrov od svile, Poklopac, zemlja telo moje skriće.

Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada. Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I

Otvarahu oči pune sjaja, Pune misli što dan jedan žive, Pune sreće svoga zavičaja, Pune želja, da se svemu dive. Otvarahu oči, crnu kosu, Što skrivaše i

Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.

bol sleće, da osećaj svije U meni o njoj, o lepoti, cveću I o mladosti — o još jednom samo, Da mi je da se moje misli kreću, Da mi je da sam još jedanput tamo.

Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo. i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep,

G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama. Ponoć i sunce odjek su menama.

i zvukova Oživeše zemlje, mora, Cvet nepoznat belih gora, Novo nebo, strani vrti, Stara ljubav, mlada nada, Kolo misli, igra jadâ, Zamisao gluve smrti. Svirala je.

PLAVE MISLI O što si, zašto zanela se tako? Zar ne ču vetar da o prozor bije, S njim moja slutnja, moja čežnja, nada, Strah u daljini?

Dok ona sanja i mirno se kreće U tajne, s dragim, kroz sreću i cveće, U ložu misli — niko i ne sluti, Blaženo dete što toliko ćuti. Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja!

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

One su se sastojale od svakojakih zadataka. Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet.

To sam neprestano radio do svoje sedamnaeste godine, kada su mi se misli iznenada ozbiljno okrenule ka izumiteljstvu. Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da zamislim stvari u

jasno da sam bio samo automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara nadražajima čula i prema tome se ponaša i misli. Praktični rezultat toga je veština teleautomatike koja je do sada praktikovana, samo na nesavršen način.

” ”Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu”, odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli. Veliki teret mi je pao sa srca, ali olakšanje bi stiglo prekasno da ne beše jednog čudotvornog leka, koji se dobijao

imam osećaj da su se događaji koji su prethodili ovome dogodili vrlo davno i ukoliko pokušam da nastavim prekinuti tok misli, osećam pravu duhovnu mučninu.

koju drugu koja je priznata, za mene je to istina koju iz časa u čas iskazujem u svemu što činim i u svakoj svojoj misli. Svest o spoljašnjem utisku koji me podstiče na bilo koji napor — umni ili fizički — uvek postoji u meni.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

svojoj majci, znao napamet, a koji je u svom detinjstvu takođe bio pastir, izrazio u svom devetnaestom psalmu moje misli ovim rečima: ”Nebesa kazuju slavu božiju.. “ ”Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov.

To su bile misli koje su me tešile te sam se tako umiren rastao od svoga kožuha. Konačno sam stigao u Hamburg spreman da se ukrcam,

zvuke, da može da vidi u najtamnijoj noći i da kao prava vila, može da oseti najmanje povetarce, pa čak i da oseti misli ljudi u njenoj blizini. Ona je zasigurno pročitala moje misli.

Ona je zasigurno pročitala moje misli. Pokazujući na jedan sto u uglu prostorije za ručavanje, ona mi je skrenula pažnju na mastilo i hartiju za pisanje, što

” Ove lepe misli Džim je izgovorio spremno i lako kao kada je ubacivao lopate uglja u plamteću vatru ispod svojih kotlova.

Iako sam se trudio da prikrijem svoja osećanja i misli, odavalo bi me rumenilo koje bi izbilo na mom licu. Pogađajući moje misli, smeškala se zadovoljno, ali je izbegavala da

Pogađajući moje misli, smeškala se zadovoljno, ali je izbegavala da mi pruži priliku da joj poverim svoja osećanja. A ja bih to možda i

su izbegavale da me o tome zapitkuju Samo bi mi jedna od njih šapnula: ”Mihajlo, daću ti cent za svaku od tih tvojih misli!” Bio sam uveren da je i Džim primetio tu promenu na meni, ali ništa nije rekao, kao da ništa nije ni video.

Uživao je u veštini lepog govora i intonacije. Misli su mu stalno lutale u vreme pre tri hiljade godina, kada je Homer pevao, a bogovi upravljali ljudima i narodima.

Njegov engleski izgovor bio je odličan i ja ga jednog dana zapitah šta misli o mome. On mi veoma iskreno reče da moj izgovor ne može biti gori, ali se može popraviti, ako budem vežbao onako kako

našao sam najpažljivije slušaoce moga tumačenja američkog učenja o slobodi, kako sam je ja shvatio čitajući biografije i misli velikih ljudi koji su ovu zemlju stvorili. Tu mi je pomogla i moja trogodišnja ”žutokljunačka” borba za život.

Radio sam sve da ih nateram da zaborave da sam balkanski “Divljak”. Kao da su čitali moje misli, svi su me uveravali da ja više dajem Adelfi akademiji nego što dobijam od nje. Ali ja sam to znao bole.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Tih mutnih dana misli ubiše Cvetu. „Nije druge, treba se povratiti kući”, odluči čvrsto. „Jede se i troši, a ne dobiva se” .

Digoše se. Cveta ide prva, a za njom Marko s naprćenom torbom na leđima. On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom.

Braća se pogledaju i prezavo obaziru na nj, a stariji, Spasoje, upoznaje ga bolje i misli: „Sigurno je on; čini se nevješt i prenaša mirno kamenje, kao da ni za šta ne zna”.

Tako, u dvoumici što da uradi, ide dalje i misli: „Doći će i za to zgoda!” Još mu je pred očima mali komad ceste, pa da zaokrene priječicom, i, sigurno,izići će pred

što je iznio živu glavu: osjeća se živ; a mlađi, kad ga gleda, divi se njegovoj snazi i junaštvu; žesti se, i još mlad, misli: „Pored svoje žive glave, što je lepše od osvete?!” Najposlije i otac se diže, i porodica opet krene.

Otac gleda svoja dva sina, mlada i jaka, i misli: „Dok je njih, biće i hleba!” Pa se dogovoriše: digoše od svoje vlade putne listove i upute se u Boku da, kao i drugi,

Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju. Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i vesele se poslu.

Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i vesele se poslu. A i kući će brzo; odmoriće se i nauživati svojih navika: svoga krša i večernjih

u čeljad i nažgane fenjere; nijesu znali kud ih vode, nijesu ništa taj čas ni osjećali, niti su mogli da priberu puste misli, ali crna slutnja tak se javljala.

Drži se i — odgovori otac, zamišljen. Časom ćute, osjećaju da bi imali dugo da govore, no ne mogu, pa sabiru misli, kao da žele da sve što imaju u duši jednom riječju izraze.

Raspremajući trpezu, dolazi postupno u se, razabire se i odvaja misli i osjećaje, koji su najedanput na njenu utijanu prirodu navalili i žestoko je potresli.

Odluči se na posao, pa, pošivajući, misli je zaokupljuju, a na mahove i mučno joj je sva kao da od nečega preda. U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Pozicije koja je rodno mesto mnogih naših nemilih nesporazuma. Ako sada iz ovoga sleda misli pređemo na umetnost uopšte i književnost posebno, lako se možemo suočiti sa problemima koje ističe danas prilično

ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o savremenoj poeziji.

se tako da su se negde od petoga veka posle Hristovog rođenja uz razumljivo poštovanje ikona počele širiti i – očito se misli da su nerazumne – „različne pojave primitivnog sujeverja“ kao što je „liječenje bolesnika“ uz pomoć ikona, pa „uzimanje

Ovakvih nesporazuma ima u gotovo svim oblastima više nego što se misli, a i posledice su dalekosežnije nego što se obično uzima.

Pri tome, misli on, i retrogradnom, a po ključnim osobinama i palanačkom. U osnovi je „tamni vilajet“ prostorni pojam.

Takav značaj kod nas ima zasnivanje stare, srednjovekovne književnosti. Ona je – više nego što se obično misli – usmeravala kasniji razvoj srpske književnosti i imala udela ne samo u ranijoj nego, sasvim neočekivano, i u

Ko to nije shvatio, presudio je samom sebi.“3 Pri tome on očigledno ne misli na opšti odnos između poezije i jezika (kao njenog medijuma) koji ističu moderne teorije pesništva, nego na pojavu koja

kazao da je najveći pisac „naročito onaj koji piše najboljom sintaksom“, a zatim dodaje: „Sintaksa, to je geometrija misli.

“11 Dis je, prema tome, posredstvom sintakse raščinjavao „geometriju misli“: otuda u njegovoj poeziji toliko mraka, noći, snova, slutnji, podsvesnog i iracionalnog.

gde se u objašnjenju drugog dela pesme kaže „Suncem glavu povezala, mesecom se opasala, a zvezdama nakitila (valjda se misli da su na marami, pojasu i odelu šare u obliku sunca, meseca i zvezda).“22 Posle ovakvog objašnjenja slike menjaju smisao.

sunce obučena, a ne da je njime glavu povezala, ili da zvezdama nije nakićena, nego je zapučena, kao da se pod zvezdama misli na dugmad ili kopče, na prvi nam pogled malo šta znače. Ali su one svejedno značajne.

Jovan Dučić je u tome imao veći udeo nego što se obično misli, a u samoj poeziji taj je udeo bio i presudan. Ali nije nimalo lako pokazati da su promene, osim što su istovremene, u

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Prilepila se za fijaker kao taksena marka, pa misli niko je ne može odlepiti. E, odlepićeš se, sinko. Još posle podne ćemo se voziti na ministarskom fijakeru.

DARA: Pa kad ona neće nikog da zapita, no sve sama radi. ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka? Ili misli možda da svoje vizitkarte rastura po narodu kao proklamacije?

ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka? Ili misli možda da svoje vizitkarte rastura po narodu kao proklamacije? DARA: A, vidiš, napisala Živana.

DARA: Kome njemu? ČEDA: Pa Nikaragui? DARA: Reći ću mu to isto. ČEDA: Sasvim! Ona to misli tako, ako je ministarka, da pa izdaje naredbe: da se moj zet razreši od dosadanje dužnosti zeta i uputi na rad...

Đavo bi je znao gde bi me na rad uputila. Ona misli to može tako: da smenjuje zetove i postavlja. E pa, brate, ne ide to tako!

E pa, brate, ne ide to tako! DARA: Ja nikako još ne mogu da verujem da ona to ozbiljno misli. ČEDA: Ama, ozbiljno, kad ti kažem. Provodadžija je već svršio sa mladoženjom, sve je uređeno!

Ti vidiš i sam, pametan si čovek. Dara nije više dete, prešla je, otkada, dvadesetu godinu pa vreme je da se misli na njenu udaju. ČEDA: Ama, kakva udaja, pobogu čoveče! Pa zar nije ona već dve godine udata za mene?

ŽIVKA: Rotkve mu strugane! VASA: I to sam mu kazao. ŽIVKA: Šta? VASA: Pa to: rotkve njemu strugane. ŽIVKA: Misli on da mu ja ne umem i tu doskočiti. Umesila sam ja njemu kolač, samo čekam da Anka naloži peć pa da mu ispeče kolač.

ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka. ŽIVKA: Ama, kako da ide, noge ću mu prebiti. Čekaj da ga ja naučim pameti. On misli da će mu se samo na grdnji proći. Čekaj samo!... (Odjuri.

DARA: Strašno! ČEDA: Novine se kupuju na jagmu. DARA (pokazuje): Majka ih najviše kupuje. ČEDA: Ona misli da umanji broj čitalaca, kako bi se bruka što manje znala, a ne zna da je današnji broj, umesto tri, štampan u šest

KALENIĆ: Jeste li vi baš sigurni da će on dati ostavku? ČEDA: Suguran nisam, ali tako se misli, tako se govori. KALENIĆ: Onda, šta mislite? Zar ne bi bilo bolje da ja pričekam sa odgovorom...

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Njihovi razlozi nisu valjani pogotovu kad se misli, a mora se misliti, na realizam kao stilski pravac iz devetnaestog veka, sa svojim posebnim književnim programom.

A ono što lik Sofkin čini izuzetnim nije, kao što se najčešće misli, čak ni njena retka, izredna lepota, čak ni njeno raskošno a toliko čulno telo, što će sve skupa naglo usahnuti,

Opisuje ih sa smanjene udaljenosti, proniče u njihove misli i primisli, raspoznaje im pogled i pokret, hotimičan gest ili nehotičnu mimiku.

ostao opis Sofkine erotske ekstaze - doduše, uz nešto blažu stilizaciju - ali su zato posle naznake da je počela da misli stavljene tri tačke, a to znači da se više ne vidi na koga je počela da misli kad je u uzbuđenju položila ruke na svoje

ali su zato posle naznake da je počela da misli stavljene tri tačke, a to znači da se više ne vidi na koga je počela da misli kad je u uzbuđenju položila ruke na svoje obnažene grudi. Preci su, dakle, mehanički ali s pravom odvojeni od erotike.

” Dučić zatim poentira: „Sintaksa, to je geometrija misli”, itd. 44 Da naposletku navedemo još samo Branka Lazarevića, kritičara koji je, nasuprot Dučiću, sa nesuzdržavanim

Spontan kakav je u svemu bio, Stanković je i ovde postupao ne onako kako teorija misli, nego onako kako je sam osećao da u književnome tekstu može i mora biti, svejedno što možda nije ni obično, ni

podvučena zamenica u sintagmi „njegov glasnik”, što znači da ju je Stanković zamišljao kao da je preuzeta iz Todorinih misli (up. pre toga kod Sofke „očev glasnik”).

Prema njegovom računanju, kuća je najučestalija imenica; on misli da ide i u red najčešće ponavljanih reči uopšte kod Stankovića.

sede, ne prozborivši nijednu reč, dok devojčica iz kreveta, za koju oni misle da spava, po izrazu lica iščitava im misli o tome kako treba kuću prodati, a u stvari ona to iz svog doživljaja učitava: „Pa onda, isto tako je znala, kada bi oni

U suštini je to jedan od najstarijih književnih postupaka: misli se da je A, a nije A, nego je B, pri čemu se između A i B obavlja književno preslikavanje (prenošenje).

sišla i ovamo u kujni mater nameštala”); i u isti mah, po izrazu očiju i toplome dahu, proniče joj u unutarnji tok misli. Todora, sa svoje strane, odgovara istom merom, pa se blisko sučeljeni pogledi međusobno ogledalski reflektuju.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Sam je došao kod mene da broji pare, a njegov sluga je doneo punu tepsiju baklave. — A što ti reče najzad? Misli ubavo, pa da mi kažeš! — Reče mi: „Bog turska duša“... — Ne, ne!... Vake: ,,Bog poturska duša“...

gora, on je bio omalen, crn u licu, sjajnih upalih očiju, uvek zverasto ćutljiv i namrgođen kao čovek koji samo o zlu misli. Niko ga nije video da se razvedri ili nasmeje.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad

Nisu mi bile mučne Bratinske zdravice, I mogô sam podneti I malo slavice. Na razvali sam sveta Misli odmarao, I svetove sam nove Za trenut stvarao.

Uze platno, meša boje razne, Zasukuje veštu desnu ruku Nit’ je kome svoje misli kazô, Nit’ je s kime bio u dosluku.

Deda s majkom poglédahu Na nas dvoje, na rumene, Poglédasmo i mi gore Na sedinu glava im. Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI...

Njine misli vraćale se U prošlosti rumen zlatnu, Naše misli otisle se U daleku budućnost. »Javor« 1890. VOLEO BIH ZGREŠITI...

Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem. Mislim, — a što mislim nikome ne kažem.

ona snaga, Sva ona težnja krepka i blaga, Poljupci oni iz večnog vira, Blagodat bratstva, blagoslov mira, Sve one misli, kô barjak beo, Koje si sobom sa neba sneo: Kad sve to nikne pa se razgrana, Svanuće zora lepšega dana; Opšta će

Ko ne metne novi šešir S širokim obodom, Da taj ne zna koračati Naprednijim hodom; Da u njemu nema mesta Višoj misli sveta; Da u njemu nema srca, A baš i poleta.

On će primit’ trnov venac Zarad misli svoje svete, On će ispit’ gorku čašu — Da se gresi Boga sete. Videćeš ga na Golgoti Kako mirno, svesno pati, I

I ti, Tesla, u kome se Ispolinske misli roje, Tebe vraća neodolje Da poljubiš stablo svoje. Ljubni stablo, Dojčine mu, Sisni dojku, sine vrli: Svaka grana

onda da se nešto Zbiju, zgrle sa svih strana Uzdisaji mučenika, Uzdisaji sirotana — Uh, od kud si na to došla, Misli moja prepitoma!... Tad bi bila strašna bura, — Da užasna brodoloma! TRAŽE SREĆU (Od A.

Beč 1882. DARVIN Snagom uma bogodana I zadahom duha velja Potresô je, zaljuljô je More misli iz temelja. Talasi će ovi rasti, Vek će veku da ih prati: Zato Darvin nije umro Nit’ će s’ ikad mrtvim zvati.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: (O, iz drage volje, ako zapovedate). SARA: (Ružičiću, koji se međutim pustio u misli): Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi međutim dođite. FEMA: Zapovedajte, alabunar. (Otidu.

Vidite kako ste godinami otjagoščeni, da se misli da ste tristaljetnago Nestora supruga, s druge pak strane izgledate kao Rabenerova satira.

VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da. EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli. MITAR: Dakle, napolje s reškontom. RUŽIČIĆ: Faraonovi potomci, razumjejte mja, ne znam ni za kakovu reškontu.

Miljković, Branko - PESME

zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana

reč ni iz srca ni iz glave Već iz zemlje ko biljka il cvet Raste, i to je odbrana zemlje Namučeno zrno misli cvet Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana zemlje REQUIEM I Moja je

Ti me zgušnjavaš na mestu gde padoh, Iza poslednje misli poslednja nado! Tvoja čula sebe osluškuju, svoju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde

Bar šum Naslikane grane da pomeri narav Bilja! Kako da te sačuvam od tuđih Misli u meni, dok bivam sve luđi, Za vrednu gorčinu, šuplje dvojstvo lika, Čiji je rast odjek budućnosti prazne, Što podatno

I oplođen prahom mutni cvet objavi Pomeranje porekla, dan veći od nade. Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironično gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda.

Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Vuk St.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom u misao koju još ne misli niko, u prazno mesto, u penu kada s prazninom pomeša se more i oglasi rikom.

mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet u ruci Dok se srce ne pretvori u šljunak i vreme ne

! Misao koja ne ume da misli Zavlada svetom. I sada je kasno Bilo šta reći što bi bilo jasno I čoveku i ptici pod kojom smo kisli I mrtvima koji

smela I tako pobeđujemo gorčinu i jed Dok smešan cvet i neoprezna pčela Pretvaraju vreme u opori med Ne trebaju nam misli da život ublaže Ko plivač niz stravu verni smo neveri Od pravog puta lutanje nam draže Ne merimo jer noć zakida na

Krakov, Stanislav - KRILA

U duši je tamno kao i na zemlji, jer se bliži ono što mora doći. Ali umor ponova nailazi i goni misli iz glave. Nemarno se briše nadlanicom oznojeno čelo pod teškim šlemom, i prebacuje teret ranca sa jednog ramena na

I duško leži kraj njega i drhti. Kuršumi mu presekli sećanja i misli. Steže grčevito signalni pištolj, i pripija se uz nisku gomilicu kamena i zemlje.

— Da se samo može ostati mirno priljubljen uza zaklon. Te misli prolaze kroz sve koji leže za malim zaklonima od zemlje i kamenja.

Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima.

Fijuk i udar sve češći. Ide se napred, ali to još nije juriš, još se misli, još mozak radi, i zato ga svaki jauk razdire kao kandžom. Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima.

Drva u noći kraj puta su kao mračna čudovišta. Ranjeni ađutant misli o jurišu. Da li je to baš pravi juriš bio? Nije video neprijatelja, ni klanja.

— Jeste li i vi ranjeni na Kajmakčalanu? Sused sa uvijenom glavom ćuti nepomičan na slami. — Valjda spava, — misli Duško — a što su mu oči otvorene?

Jedna sirena je pištala negde daleko u noći. Duško je bio budan i hteo je da misli na baronicu, ali se kroz prozor videla jedna nagnuta grana, i ona mu je menjala misli.

Duško je bio budan i hteo je da misli na baronicu, ali se kroz prozor videla jedna nagnuta grana, i ona mu je menjala misli. Pod svakim drvetom je po neko poginuo. Čak i kuvar Conja.

Petrović, Rastko - AFRIKA

On o tim plantažama baš razmišlja određeni broj sati. Po njemu je to jedini način la čovek dođe do odluka, jer lenost misli sprečava čovečji rad više no lenost pokreta.

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na njoj i

Grigri protiv zmija, noža, kuršuma, zlog pogleda, zle misli, reči, za dobar put, dobar lov, udar, i tako u beskraj. To su razni kamičci, kožice prašine, koštice, drvca: ušivena u

Galebi sve tamnije boje. Čitam istoriju Afrike, u toku svih doba. Kad čovek misli na urođeničke zemlje, zamišlja ih da su one upravljane samo geološkom i biološkom istorijom; ko bi sumnjao da su i ovi

Od rane mladosti evropsko lice je izmučeno i ispraćeno neprestanim, često bolesnim, radom misli. Kao posle kakve bure, beli lik je razoren čežnjama, brigama, apstrakcijama.

“ Vuije, na moje očajanje, da bi me utešio, ili što tako misli, ovu tvrdnju ovako prevodi: Boj mora da je izvrstan inače ga njegov gospodar ne bi doveo čak do mora; prijatelj

Iza njinih čela radila je njina usredsređena pažnja da održe čamac na matici; ali to nije bila pažnja misli koja umara, to je bila urođena težnja da se postigne najveća preciznost, koja ne umara ni orla koji leti, ni psa koji

što i otac, ili brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao, kome sam poverio sve što sam smatrao tajnama svojih misli, jer je bilo drago nemati tajni pred njegovim sedim kosama, ostao je na drumu Afrike, usred ogromne prašume pune ptica,

To je ono čuveno pleme na koje se uvek misli kad se govori o crnačkoj umetnosti. Kod njega je nađen najveći broj maski od tamnoga, teškoga drveta.

Rekli su mi da su mnogi mladići pomrli za vreme iskušenja. Istina, treba znati da mnogi mladići za koje se misli da su pomrli u stvari su samo krišom prevedeni na drugu planinu.

Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put.

Iako je bogat, mlad, i mogao bi bigi besan od oholosti, ovaj crni mladić ponizno izvršava čak i ono što samo misli da želimo. Odjednom nagla tropska noć pokriva nas i zaglušna larma insekata diže se oko nas.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispitujemo: Ko, šta je, otkud i šta će tu.

GLAVAŠ: I sve se ovde u krv stvorilo: Iz krvi svaka niče misao, A svakoj misli smrt je osnova!... (Meće ruku na nož.) Da ubijamo, Rade!

(Glasno.) Pa, Kolebane, šta Glavaš veli? Misli li danas moju poslušat?... KOLEBAN: Ne reče ništ’, Nit’ sam ga hteo dalje pitati, Da ne bih kakvu sumnju budio.

“ „Ja ići moram, moja nevesto! Neću da misli roblje pašino: Gle, čuven hajduk nikud ne smije, Nego se krije kao krtica!“ Ona ga opet stade moliti.

Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke nevesele misli.

Stražar reče: »Na tvoju se glavu svršilo, rđo glavata!« Ja zatvorim prozor i prućim se na divan; spopadoše me setne misli.

Daj Bože da se ova tišina zameni doveče pesmom i veseljem u slavu dobivene bitke. — Daj Bože, ali misli li vaše visokoblagorodstvo da ovu tišinu može doveče zameniti borba na ovome samom mostobranu? — Hm, hm...

Ja sam mu čitao telegram majora J. Praporca koji javlja da se neće moći da održi na svojim položajima i da misli da bi bolje bilo da i ne čeka napad, no da se povuče na zgodniju pozadnju noziciju.

Velimirovićem, postupao pok. major Paja Đorđević — (šta ga ih je pokojnih!) — vršnjak Velimirovićev. Mesto da misli na samoubistvo, on je tada spominjao cer, za koji bi, u krajnjem slučaju, dao vezati Černjajeva i — puškarati ga.

prese« (zaboravio sam mu časno ime), koji je bio u turskom taboru, nestalo u borbi na Šumatovcu, te se po tome misli da smo ga mi zarobili, i konzul pita šta se misli s njim činiti.

je bio u turskom taboru, nestalo u borbi na Šumatovcu, te se po tome misli da smo ga mi zarobili, i konzul pita šta se misli s njim činiti.

Ali opet zato zasluga vojenih starešina, koji su ostali u šancu, velika je: oni nisu bežali. Vara se ko misli da ovo ne znači mnogo.

u nedogledne nebesne prostorije, podnizane sićanim zvezdama, a za pogledom postepeno se rasplinuše u daljinu i misli, i ja naskoro zaspah uz najžešći prasak pušaka, kao uz slatku svirku mekih gudila.

! Učini mi se da Černjajev xoće da ja danas budem ubijen. (Koješta, noćas ce smejem toj ludoj misli, ali jutros mi ne beše do smeja).

Ako padnem, zaklinjem te Bogom da ovo ispratiš mojoj ženi... Kirilova odnesoše... a mene obhrvaše teške misli: Toliki ljudi pali, Kanovnjicin ranjen, Kirilov ubijen! — Jadni P...! šta ćeš ti ovde sam kao suvo drvo u planini?

Otkuda to? Je li ovo već sviknutost na vatru, ili bezbrižnost očajanja? Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu?

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

U toj tmini, grozotini, I tebe bi boli stisli; A ja možda, što još nikad, Izrekô bih crne misli, Izrekô bih, gde se očaj, Gde se život smirit’ može — A ti, dušo, bezazlenko... Oh, sačuvaj, blagi Bože!

LX Čuješ, lane, čuješ li ga, Gde priželjkuje, — Misli da ga niko ne zna, Niko ne čuje. Makar da ga boli ljubav, On je neguje; Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje.

Makar da ga boli ljubav, On je neguje; Oh, kako je ljubav divna I kad tuguje. LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim.

„Evo kolač,“ starešina reče, „Kolač treba seći, ko će s kim da seče?“ A veselo društvo ne misli se dugo: „Nek njih dvoje seku, niko neće drugo!

Ćutala su naša usta, Samo j’ misô k misli tekla, — Tek u neke ona šapnu: „Ja bi tebi nešto rekla.“ I tada mi ispovedi, Što joj stidak dosad skrivô,

Zanela ga divna pesma, Zanele ga slasti njene, I on misli: „Pevaj, ptico, Pevaj, pevaj i za mene!“ Tako i ja svoje pesme, Osećaje srca svoga, Pevam za te, pevam za se, —

Bre muku mu, Nek ustane Moje čedo jarko, Sad mu babo Misli da je Kraljeviću Marko, Pa bi sinu Da ulije Sve svoje junaštvo; A presuda biće brza: Na njemu je carstvo.

prihvate, I slavuje da se pesme late; Pričah izvor iz vilinih dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.

Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

A svuda unaokolo mrtvi, mrtvi. Nikad toliko ljudskih leševa nisam video. Sa njima smo se saživeli, i sad više niko ne misli na sebe. Naleteli smo na unezverenu gomilu Bugara. Oni se rasprštaše. Potrčali smo za njima.

Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije. Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!...

Ne možemo ni napred, ni nazad. Gde smo, tu smo. Ležimo na vrelom kamenju, a sunce bije u potiljak. Na jelo niko i ne misli, ali žeđ poče da nas mori. Sa strepnjom očekujemo noć, kada će Bugari sigurno izvršiti napad. A treće čete još nema...

Slušajući nečije izlaganje, gledao ga je pravo u oči, i nervozno izvijao vratom, kao da hvata nečije misli. Iako je nekada bio nacionalista, sada je postao ogorčen protivnik rata, koji će, govorio je, ma kako se završio,

— viče promuklim glasom Pera „Đevrek“. Ostali prihvataju uzvik. — A... Š’a kaže?... Poredak!... A, upravnik misli, ja sam žandar. Ha!... Maniri pozadine... Svi su oni iz pozadine žandari... špijuni, sunce im njino.

— I jopet živuvajemo! — udari se u grudi Pera „Đevrek“. „Fikus“ mljacnu ustima i, pribirajući misli, s teškom mukom nastavi: —... No, bratja Rusi ostavili svoju rodnuju zemlju po svojej volje... čtobi pomoć nam Sjerbam..

Njihove oči su mutne, jezik kao da je podaduo, svaki govori za sebe, i smeju se glasno jedan drugom. Misli se trenutno ukrste, onda svaki peva uglas, tapšu se po ramenu i ljube sa Rusima.

Sergije je gleda zadivljeno i ljubi. „Fikus“ otomboljio donju usnu i sigurno misli na „Ružu“. Sima i Pera pipaju joj žile na nogama. Fjodoru je čisto krivo, te naredi da i njegovoga konja dovedu.

Naše grudi se šire. Misli se bude i naviru slatke uspomene naše mladosti. Potpukovnik Petar se prekrsti, a u očima mu se pojaviše suze.

Prilaze jedan drugom. Rukuju se. Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali... Dotrča i potpukovnik Petar. Čudna mešavina misli kovitlala se po našim glavama.

Sa njima se vrše ti vojnički eksperimenti. A u delokrug toga eksperimenta potpadam sada i ja. Prikrivao sam ove svoje misli. Ali Luka, kao da je nazirao moje nespokojstvo, obrati mi se zaobilazno: — Slušaj... za tebe nisu napori.

A znam, bilo je važno. Ali je utisak od ove eksplozije bio toliko snažan da mi je momentalno isterao sve misli iz glave. Onako pomućen, čistio sam zemlju što je prilikom eksplozije pala na sto. — Pitate, koliko je odstojanje?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Na taj način je čitava predbrankovska poezija nekako grubo, skoro prezrivo isključena iz naših misli i osećanja, kao da je, pažnje dostojne pa i znatne, nikako nije ni bilo; kao da i sama zasenjujuća pojava Branka

Govorili su njime, pisali, kraj svega, pravi, jedini naši tadašnji pesnici. Nataložilo se, prvo oko osećanja i misli izrečenih u tim starim tekstovima, pa onda nekako i u rečima samim — kojima muzikalnost niko osporiti neće niti može

mir čelovjeka všedšago a ot vsjeh, i svojstvenih, prezrenago Znaju pričinu sjetovat boljno, nes ja grozju eja v misli dovoljno, bo kak rodil eja, na svjet javil eja, to mnje bjeda, to mnje bjeda.

Vostrepeščet pred njej umni i ostanet kak bezumni, usta umolknut, misli iščeznut, visokija, kak povedet tjeh, odlučiv ot vsjeh, v mračni grob.

S tjem ja legoh spati, v sladost sna povijen, Na bećarskoj postelji v svoje misli zavijen, No ne dolgo ja mogoh bezmjatežno spati, Moje voobraženije nača zdje mečtati, Mnje vo snje javiša eja prekrasni

i gotove sebi čast iz krove, Buvci pritko skačut i bušice love, Mene často zadirkujut, mira mi ne daju, Na misli mi navode ljepoticu svoju, Kad mnje nečto silno pod pendžerom tresnu I nekto po zidu grozno šakom pljesnu.

glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love, vode nas nezvane. Kad usmotrim ljubopitstvo, nevešt ću gdi proći Brzo, nek' joj serce kucne, da li ću još doći.

Zapjevaj nam slatku pjesan, radost onog braka Koga prostor još rastavlja jedne noći mraka, Sve te misli, sve nadežde, predvkušene slasti, Što će dvoje uživati sutra s punom vlasti.

Kud pogledam, svaki holmić ružu prozjabava, Kud god stupim, s ljubičicom meša mi se trava. Misli moje, kud s' obrate, sretaju blaženstvo, Sni na odru zautrašnje slave predprazdenstvo.

Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu. S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, D

) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli. Kazaću vam — otrovnici da se ime znade —, Zove vam se — — — ne, nek'

Horatіuѕ Pijeride! dajte lek! Napregnu vražja ruka ljutu strelu, Iznenada jazvi nas. Zar misli da ću pasti žrtva zlobe? Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji? Kakva vojna, oko nas?

Jakšić, Đura - JELISAVETA

ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo pogrdu... BOŠKO: Mi čusmo naših misli potvrdu! BOGDAN: „Gospodar je s gospođom...“ A to znači: Gospođa se u muško oblači.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane. Lujo ide zamišljeno za Jablanom. Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu.

Lujo ide zamišljeno za Jablanom. Udubio se u misli — ne čuje on te galame, tog života koji se oko njega širi. On misli o Jablanu i mejdanu. Vrcnu se, kao da se nešto dosjeti.

— Baš niko ni da se našali s cijenom, a evo nas i noć u čaršiji stiže! — trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno.

Starca su obrvale misli, teške i crne misli, pa potresaju iz temelja dušom njegovom. Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na

Starca su obrvale misli, teške i crne misli, pa potresaju iz temelja dušom njegovom. Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na cijeloj Krajini.

— izdera se osorno, odboči na laktove, spusti obrve, pa se udubi svom snagom u nekakve crne misli i ukočeno se zagleda u zapadno nebo. Veče se primiče.

Sve to bi, dok bi čojek popušio lulu duvana. — Uli-de jednu, Mićane! — Još sunce i ne misli ogranuti... Ljudi, nećete mi vjerovati, a ovo je cijela cjelcata istina: kad se ogleda' na šjenu — ni uzmi, ni podaj —

Veli: — Da te poslô mutesarip banjalučki, ne dam! Ne dam, brate, ni za pare, ni za ljubav, ne dam nikako! Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad!

Vješt Stankela, Bog ga ne ubiće, pa provlači sitno po strunji a grlo ukoritio, pa misli čojek: ne pjeva već zajedno sa strunjom plače, jeca, cvili.

Bojić, Milutin - PESME

II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA (završava čitanje): „Tvoj do groba verni Đoka.” (Zgranuta.) JEROTIJE: Boka! Eto ti ga s misli i s personom! Sad znaš ko je Đoka. ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio!

(Čita opet u sebi.) Ne znam! (Misli se.) A da ipak ne znači nešto, samo vrlo zavijeno rečeno, a? I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao.

VIĆA: Reč po reč. Vido sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio. JEROTIJE (misli): „Plava riba”! Dobro, neka mu bude „plava riba”, ali „kljukana dinastija”?

” ĐOKA: Ja nisam zlikovac, ja nisam ni za šta kriv, ja protestujem!... KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori! VIĆA (čita): „...

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Osnovni korpus apstraktnih termina, verskih, filozofskih i psiholoških, u koji su se bile ulile tekovine razvoja grčke misli tokom antičkog perioda i ranog srednjeg veka, dobio je tako jednim potezom adekvatne slovenske prevode.

pripovedaka i predanja o funkciji objašnjavanja pojedinih reči, da bi kako i sam kaže, "pokazao šta narod o riječi kojoj misli i pripovijeda". U predgovoru zbirci pripovedaka iz 1821.

hronikom, pisanom teško pristupačnim jezikom ali vrlo značajno po uticaju na razvoj naše istoriografije i političke misli u 18. v.

Jakšić, Đura - PESME

Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu da se brine i zapoveda. Da može rahat, raskomoćeno, bez brige da leži i da se odmara.

kao što treba, spavaju i odmereno rču od srećna zadovoljna sna, ne brinući se ni o čemu, ne osećajući nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu postelje i napolju široku beskrajnu, do

da se one ne plaše, već da mogu potpuno da se oslone na nj, da će biti kao što treba, od tih se kao briga, upinjanja, misli, čisto bio malo pogurio i pre vremena okoščatio. Lice mu došlo suvo, bledo, i već kao pametno, staro.

najviše radi te svoje mirnoće, utišanosti, radi toga da, kad tako ostane sam, u postelji, može ako ne zaspi, mirno da misli na sutrašnjicu, kako sutra da radi, pazari, pa uveče isto ovako da leži, odmara se; eto, zato je Mladen bio kao što

Stevan, kao uvek pre ručka, došao u dućan da vidi šta mu sin radi, kako vodi radnju, koju je na njemu ostavio, a on misli da se povuče, pa, naišav na neispravnost, već pobesneo i grdi sina, traži od Mladena »tevter« da mu pokaže kako treba.

I čisto sa nekom razneženom tugom misli: kako se sve to, i smrt, pokojnici, zaboravljaju. Nestaje ih. Sasvim se gube. Kao da je uvek ovako bilo lepo, sveže,

Da tamo u hladu, na ćepencima sedi sa ostalim čaršilijama, razgovara se a da, sav srećan, misli kako se sada ona, Jovanka, sa Stojančetovim kćerima, u njihovoj zelenoj bašti, na ljuljašci ljulja, peva.

— A, za to, neka već uzme — odahnuvši prekida ga baba. On, pogađajući njene misli, nastavi: — Pa neka mu je dadu. On jedinac. Imanja dosta imaju. Dobar. Bolje... — Pa jest, sinko! Šta ćeš? Sirotinja.

On sede. I tako u dnu magaze, usamljen, ograđen dućanom, kako mu sladak dođe bol! Nije hteo ništa da misli. Ne što nije mogao, umeo, već nije hteo. Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj.

Jovanka i muž joj očekujući svekra da dođe iz čaršije, navlaš, da ne bi dao babi da posumnja da i posle toga možda on misli na nju, teško mu je kada je vidi, pravo bi se k njima na kapiju upućivao.

A on? Još sa ulice, čim pođe, sagleda to, zna kako će mu biti. Zato, tobož kao da misli o trgovini, poslu, on podupirući, držeći se za bradu, pognuto ide. A oseća kako je bolan. Ide razbacano, mlitavo.

ćuti, misli. Oseća kako dan, i to neiskazano visoko, nekako više njega i iza njega, gore po nebu, diže se, rasteže i pada.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Njime se detetu mažu ona mesta za koja se misli da ih siše mora (Begović, 163). Teletu se b. l. veša oko vrata, od uroka (SEZ, 14, 338). B. l.

od njenih prutova načinili svirale i počeli svirati, kroz sviralu čuo se glas: »u cara Trojana kozje uši« (Sofrić, 103, misli da ova pripovetka ima etiološki karakter). Na sličan način otkrila je z.

J. je stan, i elemenat, gorske vile; sa svoje jele vila doziva drugu vilu (u narodnoj pesmi, Sofrić, 131). Sofrić misli, verovatno i s pravom, da slika iz narodnih pesama, gde se hajduk moli Bogu pod j.

uopšte V. Šulek, Zašto Slavenі poštuju lіpu, Rad, 43, 1878, 149—188); i danas se pokatkad misli da je l. sveta i da ju je grehota poseći (GZM, 6, 1894, 327). L.

»U Bosni i Hercegovini se misli da je za moru najgora smrt kad se zatvori u dolap u kome se melje kafa« (SEZ, 66, 1953, 235). Kovilje.

Raskovnik (laѕerpіtіum ѕіler, ѕіler trіlobum). »Nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Kud će sada? Prestalo je kijati, pa, gonjen svojom glavnom mišlju, uputi se od kuće. Misli: biće nekog da zametne kolo, ali kod seoskoga bunara nema nikoga. Ljuti se na lijene momke i cure: boje se snijega!

Rade je uradio ono što i drugi rade od pamtivjeka; njegov otac i on ženili su se onako, i nije kriv Rade koliko pop misli.

Rade neće ni da čuje za to; misli: „Niko neće lako umrijeti, još se nije mladosti nauživao, nije ni žene obgrlio, pa da umre!

Premišljajući o Nikinu djelu, misli: „Ne bi bilo dobro da cio zapane Iliju; Ilija bi s time ojačao, a Petar je zadužen do grla, sve imanje ne bi mu za dug

Poviše nje, u uglu, pauk razapeo svoju paučinu... — Slušaj me! — trže ga iz misli gazda. — Primakni se bliže da ti kažem što treba da radiš! Kupi sestrin dio, i onaj djeda mu i babe po majci.

Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi. — Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te. Petar se prvi diže i pogleda na društvo.

— Što ti uradiš, djede! — izreče ona, jednako u dvoumici. — Malo je! — veli djed, i pretvara se kao da o nečem misli. —To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj!

Na suncu snijeg se topi pa ispod snježanih kapalja podmetne gunjac, ostrmi ga i čeka dok se ne natoči. Čekajući misli na žedno blago, a osobito žao mu kobile.

Maša posluša, a i on do nje sjedne na cvijetnu travu. Časom ćute, kao da sabiru svoje misli, i krišom, u dvoumici, zagledaju se. Rade osjeća se jačim i slobodnijim nego igda.

Može bit' da je i do čovjeka; i jest čovjek ti nekakova rđa... Maša, dok Rade govori, misli: „Kako je zanošljive, otvorene besjede! Ko bi to negda bio rekao?” — Mašo što si se zamislila? — i obujmi je oko pasa.

Iliji se duša kidala kad doznade za prodaju. Nekoliko noći, iza prvog sna, već ne spava; misli šta ima da radi da se zemlja ne dijeli. Danju obilazi polje i livadu osobito zamišljen, na livadi zastajkuje...

I diže se, priđe k prozoru i gleda na ulicu. Ilija nešto u sebi progunđa, htjede da ne da oduške svojoj misli riječima, ali one navale same: —Prodaj, gospodaru! Sreće ti, prodaj!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Leči dodirom! Ta prostodušna svetina koja neprekidno ovuda mulja, zaista misli da je naš novi brat čudotvorac. Dolaze slepci sa prosutim očima, mole ga da im vrati vid.

Kolebam se oko jedne stvari: da li da mu kažem sve ono što sam doznao o vlastelinu. Iguman misli da samo on zna. Prostodušni starac. On je od onih ljudi koji misle da sav ostali svet ne vidi ništa kad oni zažmure.

Kao da se brani od neke iznenadne misli koja ga je zatekla nespremnog da joj se odupre. Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i nepostojan,

Jelena Ne gleda me. Trudi se da me ne gleda. Ili misli kako nema zašto da me gleda. Šta se to izmenilo za ovih nekoliko godina? Sećam se kraljeve svadbe u Skoplju.

Dok Dorotej radi na rani, koja je kako izgleda, već smirena, Lauš mi u nekoliko kratkih, nepovezanih i rasutih misli nagoveštava sadržaj pisma kralju.

Nosite bremena jedan drugoga, te ćete tako ispuniti zakon Hristov. Ako ko misli da je nešto iako nije ništa, sam sebe vara.

Ne verujem da je to Jakos uradio namerno. Ne, on je bio prost čovek, prostih nazora i razgovetnih misli, nije bio mrk i natušten, njega nije kao Dimitrija vodio oštri um koji tako često skreće izvan dozvoljenog i svetog u

Mi smo u satrulim ponjavama, ugušeni smradom, vrućica nas ispija, bunilo nam brka misli. Smrt se ceri, tajnovita i okrutna, omamljiva kao dubok san.

Pažljivo sam osmatrao, ne bih li video kakav bilo treptaj na njenom ramenu i vratu da bih po tome mogao naslutiti šta misli, pošto mi se učinilo da je otišla ka prozoru i da se okrenula leđima ne bi li sakrila svoja uzburkana osećanja.

Prohor dakle misli kako Hristos nije nikakva žrtva ljudske opačine i nezahvalnosti, nego je moćni, svemogući bog i čovek u isti mah, koji

Znao sam da će docnije biti sve teže, pa ipak. Artemije Kad sam mu izložio svoje misli kako bi trebalo braniti Kulu, Vasilije mi je odvratio da bi najpametnije za mene bilo da gledam svoja posla i da ne

Znači, pročitati Brzanove misli: najlošije branjen bedem biće onaj koji izgleda najneosvojiviji, a naprotiv, bedem koji izgleda slab i nizak biće

Ilić, Vojislav J. - PESME

I laki šušanj iz misli me trže; To beše anđô nespokojstva mog, I noć se uzvi, i koprenu vrže, Na bledo čelo pratioca svog...

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna!

Ti si dušu moju otrovala sobom, Ti si meni nade sahranila sve, Moje misli ti si pomirila s grobom, Sa životom... ne. 1888.

I krive njezine grane Nakazno pružene strše s izrazom paklenih muka, Kô da me poslednjom snagom od misli očajnih brane. 1892. VEČE NA BRODU Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi I stari nekakav derviš.

Kratka smo vida“ Košutić Podne je. Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.

Aja, to ne ide... Poznato je ovo, Treba štogod strašno, užasno i novo. Treba zbiljskih misli i stihova grubi', Treba pesma moja „da zaškripi zubi'“ Čitaocu da se uskoleba duša, Pa il' da se strese, ili da se -

“ 1888. PRIJATELjU 1. Da sumorne misli i tugu odstranim, Hoću, dragi druže, s tobom da divanim. Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca

A treće mi strogo veli, Da odgovor odmah želi, Il' će sa mnom biti jad: Šta vladalac misli sad? Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi da!

Tako jedared pijan dohvati čelično dleto, I poče rezati mramor, bez misli i bez plana, Za nekom nesvesnom težnjom. I slika čudesne žene Iz hladne, mramorne grudve iskrsnu jednoga dana.

On joj je verovô slepo, I posle dvadeset leta ona ga obmanu lepo! Hiljadu različnih misli sa sumnjom ljubavnom stiže, Da brižno odmahnu rukom i onda gore se diže I vajat otvori tiho.

Ogrnu čohani ćurak i na dvor lagano dođe, Pa tako, u misli zanet, usamljen hodati pođe. Tišina vladaše svuda. Sva čeljad na domu spava, Duboka caruje ponoć i nigde živoga java.

Idući poljanom dugo, kmetica vremena dobi Da pojmi dubinu greha. Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo. Dva-triput zbunjeno stade, I onda od strave neke, u živu žurbu se dade.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Reka savija u desno, gradić se gubi u daljini i tami; i moje misli beže u nedogled. Ja sam katkad, na krilima svoje uobrazilje preduzimao daleka lutovanja u beskrajnu vasionu ili u

Jedan od njih je ogromna već jako omekšana naslonjača, u kojoj se može dvostruko utonuti: u nju samu, i u svoje misli. Tu, zaštićen dvostrukim bedemima od ostalog sveta, osećam se neopisano dobro; tu čitam, razmišljam, sanjam, katkad i

Zamorna je stvar služiti se u isti mah sa tri razna jezika, naročito kad ti misli beže na drugu stranu; moje su letele bez prestanka ka ponosnoj lepotici koju sam kroz prozor moga kupea sagledao.

On je samo svojom misli preleteo ono otstojanje, a na instrument upro je samo svoj pogled. To je bilo dosta za veliko delo.

Pesnicima čast i poštovanje; njihov duh sme uzjašiti na pegaza ako se ovaj ne odritne, ali misli naučnika moraju ići peške, jer ne smeju izgubiti čvrsto tle pod nogama. One idu korak po korak.

Onoga jutra kada sam formulisao svoj kalendarski problem, moje misli odleteše daleko od mene. To se pokazalo već pri mom prvom dnevnom poslu: pri brijanju isekoh svoj obraz u četiri razna

Ja osetih kako mi krv struji življe po žilama, misli bude u mozgu, a samopouzdanje u srcu. Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se.

Galileji nije sisao mudrost Aristotelovu, a znate zašto? Ja ću Vam kazati! Što ima prostački običaj da misli svojom vlastitom glavom. To Vaš otmeni Kremonini sigurno ne čini.

Valjda baš zato što se naše međusobno otstojanje toliko uvećalo, moje misli lete sve češće Vama. Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja.

Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja. Ili sam ja sam tome kriv? Zašto nisam privezao svoje misli na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao

Ili sam ja sam tome kriv? Zašto nisam privezao svoje misli na bliske predmete, nego im dozvoljavam da se, kao vodena para, razlebde po prostoru dok se, kao i ova, ne zgusnu i ne

Ovo moje zlatno pero, to je oluk kroz koji se moje misli i neispunjene želje talože na hartiju. Milo mi je da ste moju pošiljku primili u redu i da ste njome ushićeni.

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON (odbija): Ne, ne mogu. I nije red da ja ovde jedem i pijem. TAŠANA (snuždeno, kao pogađajući mu misli): A, zato što si sveštenik! Ali, i ti si čovek. MIRON Da, da, ali nije red, ne mogu.

TAŠANA (jetko s nasladom): Da, da! SAROŠ (besno): Ni ti, niti iko tako što o meni ne sme da misli. A najmanje ti! Ti to ne smeš tako o meni... TAŠANA (besno, ulivajući sav bol, jad): Smem! I hoću! I istina je!

Kuda? Ah, znam: na groblje ću! Tamo mrtve da opevam i sebe, kao već mrtvoga, sahranim. (Zadubljen u misli sedi na minderluku.) Ulazi Mladen sa bratstvenicima.

MIRON (uzrujano): Da, da... Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije.

MIRON (uzrujano): Da, da... Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Palanka onda navali na babicu. A babica zapisa, kod vlasti, nečuvenu stvar: da misli da je dete muško. Sva tri dušmana malog Kostice odoše nekako ubrzo na drugi svet; prihvatiše tada dete mladi puškari,

” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?” Ako pijan čovek na ulici tetura i zapleće: „Ovaj misli da po zemljotresu gazi.” I tako iz najsrećnijih dana njegova života ostade čoveku ime Kosta Zemljotres. Naravno.

Svako od njih misli da Ristu, i nijedno ne razume tu prirodu. Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude.

Po glavama ljudi ukrštale se misli o bogatstvu, o žrtvama imanja, ali razgovori o tom ostajali su za posle: svi se nekako bojali nečijeg prisluškivanja i

Zaustavih jedared mater Lukinu, naročito, i zapitah je šta ona misli sa detetom koje je, eto, odličan đak. Zapitah, i čisto se pojakah, jer mi pade na um da će ga tako dobrog tražiti

Možda bi baš i trebalo to da činim, ove dece radi. — Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale.

— Gospa Nola nije dovršavala nijednu od ovih misli do kraja, ali se nekom mađijom misli same produžavale. Ona vide sebe odjedared u plavoj haljini s čipkama, u finim cipelama, i oseti sasvim stvarno kako joj

Gospa Noli je to vrlo godilo, i uvek, dok cipele navlači, naročito milo gleda Julicu i sažaljivo misli o njoj. — Volim je, i da je drukčija malo, srećnija malo, ja bih bila najzadovoljnija mati i baba.

Ja sam smatrala da mi je dužnost da ti priznam šta gospodin direktor misli. A da mi nije dužnost, ne bih ti, bogme, ni kazala.

Primili ste tuđina koji slabo zna vaš jezik, evo jedva ume kazati vam što misli i što je dužan kazati vam. To je velika stvar. Ja to znam ceniti, i što ste meni učinili, neće propasti.

Usne su nemirne. Milan misli. Branko ga sa zadovoljstvom posmatra: lik se grči, pa vedri, pa zateže kao na skok, pa odjedared ukoči kao u grabljivice

Pavle je Jevrejin. — Nastade pauza. Od onih potpuno praznih, kad je jedna strana kazala sve, a druga ne ume da misli ništa.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

hrabrošću puniš; koja ćutalicu oratorom, prostaka istorikom praviš, i činiš da tvoju silu poznavši niko ne misli da štogod ne zna; ljubima tečnosti, polovače majdanskog vina — ti me tvojom blagom velikomožnom silom ukrepi, daruj mi

— Kao što onaj koji je poverene sebi novce sinoć na karte izgubio, sokakom odi, tako sam ja tri dana u misli udubljen bludio, želeći dokučiti šta je pacov izgrizao; no badava, sav moj trud i podvig bi sujetan, zato svakom na

On naposledak tvrdo misli da ne bi bez polze bilo kad bi se ustanovilo da golobradi učenici od izdavanja svojih exercіtіa correcta prestanu, i da

miš iz trica, to jest zaljubljeno gledati, i proče i proče, — to sve mora gospodična iz mladosti da sebi prisvoji, ako misli eroberunge praviti. O prostijima, koji svoju decu na poso gone, ovde nije reč.

sočinenija svoja, dok su jošt u rukopisu, pročitavati, tako da kukavni slišatelji moraju, il’ im se oće ili neće, tamo misli upravljati kud ji suvo sočinitelja pero vodi.

ono vreme kako će s kapom vizite praviti, kad joj najedanput dođe na pamet da mora sa svojim ljubeznim pobeći ako misli nameru u dejstvu viditi, budući da joj ne bi otac ni pod kojim načinom dopustio stranom ruku dati.

Gimnosofista u misli upušten, sva ova njena komplimentiranja samo jednim uvom slušaše. On meraše našu Dulčineu čas Bifonovim, čas

Ja umem tajnu hraniti. Gimnosofista: Kako gođ što ne mogu svi ljudi pod jedan šešir ući, tako ne mogu svi ni jednaki misli biti.

Sama reč »želi li« kakve nove i nove misli porađa! Želi li? Kakvo je to pitanje? Tko je taj koji ništa ne želi? — »Ja bi želila češalj s dijamantima; ja bi aljinu

junak, videći sebe ne samo tamnice, nego i ljubovnog predmeta izbavljena, odio je sa svojom Rozinantom tiho, duboko u misli udubljen kud je pošao i koje je opredelenije puta njegovog.

Najposle kaže materi da njemu nije do njenog bapskog razgovora, jer on mora misliti. »Ej, teško si ga meni (misli u sebi mati), ali, ajde, moj je sin filozof.« So tim uzima preslicu i prede.

koje više vreda nego što vrede nanose, premda ko stvari toliko prinose da i drugi jošt nositi mora, čuvao se u podobne misli upuštati se, i budući da drugo ništa misliti imao nije, zato celim putem ništa i ne mišljaše.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Osećam se usamljen, povedi me, povedi me!“ I na to je biograf nadovezao svoj opširan komentar, objašnjavajući dubinu misli u ovim rečima pokojnikovim.

Pa onda, ima ferije; deset meseci ne brine ništa, ne misli ništa i dva meseca se odmara. Šta ćeš lepše! Majka je moja bila za to da budem ili doktor ili mitropolit.

Pa zar to nije, molim vas, bes kad se ne prostiremo prema svome guberu? Te su protine misli bile u stvari vrlo utešne za mene, ali mi pred profesorom nisu mogle ništa pomoći.

A jedna misao izvedena i iskazana, to je rečenica. Voz je na kraju svoje misli stao i ne ide dalje, a to znači, i na kraju rečenice treba kazati: stani, ne dalje!

Više tačaka je znak koji označava nezavršenu misao. Nije nam nikako išlo u glavu kako može biti nezavršenih misli; kad si je već počeo, završi je.

profesori su, osim predavanja o njima, zadavali nam još i pismene zadatke, da bi se navikli da iskazujemo svoje misli i da primenjujemo ove znake.

bio živahan i okretan dečko, poče polako, neosetno, postepeno da prima slonovske manire, da se kreće tromo, da lenjo misli i da dobroćudno žmirka očima, pa čak poče i koža da mu postaje neosetljiva a nos da mu se ispušta u surlu.

Teške i sumorne misli su me spopale, ali nisam ni pokušavao da pristupim učenju ove lekcije, jer zašto bih se upuštao u tako vratolomne

To je opet imalo tu korisnu stranu što sam se ja u Toj prepisci mnogo više vežbao u iskazivanju misli no u pismenim zadacima: „Ispeci pa reci!“ i „Poznaj samog sebe!

“ i „Poznaj samog sebe!“ I ne samo što sam se vežbao u iskazivanju misli već i u upotrebi svih sintaktičnih znakova, jer sam ih ja sve od reda neštedimice upotrebljavao, kako nijedan znak ne

A uveče legnem, prebacim pokrivač preko glave i kažem sama sebi: e 'ajd' sad, Leno, misli o toj i toj brizi. I počnem lepo, a tek misli najedanput pođu u raskorak, skrenu i odu na devedeset i devetu stranu.

I počnem lepo, a tek misli najedanput pođu u raskorak, skrenu i odu na devedeset i devetu stranu. Eto tako, ne umem da razmišljam, pa to vam je.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Pst! — učini kratko komandir. — Nazad! — i pođosmo natrag. Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa. Posle jedno sto metara, komandir progovori: — Jest, Nemci su...

Govorim to, iako znam da nam pomoć neće stići. Ali pešak misli svojom logikom: — Kažu da ćemo ih sačekati na Polju Kosovu, pa dža ili bu... Da vidim još i to!

Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih. Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara... Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen. Ali tamo su sada Nemci.

Dah pobožne osećajnosti i fanatičan zanos bi obujmio mlada srca pri pomisli na tužno Kosovo. Ono je neodoljivo spajalo misli kao neki uzvišeni kult i postalo sveta zamisao cele jedne nacije...

Bar da možemo baciti poslednji pogled!... Teška slutnja pritisla dušu, a rasplinute misli kao da se povlače i usredsređuju na jednu predstavu, vezanu za one koji ostadoše skriveni, iza sivih oblaka, jadni,

— ljuti se jedan komandant bataljona. — idem sada gde je meni volja, a on neka me traži! — misli svakako na svoga komandanta puka. Ulicom odjekuje topot konja i čuje se neka vika, da bi se napravio prolaz.

Ići će sa njima, ali nevoljno i tužno. Prosto po navici i slepom poverenju u starešine svoje. Ali misli su njihove čvrsto spojene za selo, okolinu, i nikako ne dosežu izvan granica domovine.

Ali, teška je reč — izdajnik! Ah, kad bi mogli da obuhvate sve rukama svojim. Ovako se misli rastežu, vojnici sede ćuteći pored vatre i povijaju se kao dim na vetru.

— Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa. — Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga komandanta.

Skretosmo potom u šumu I okretosmo leđa vetru, koji je hučao kroz iglice borova. Ali začudo, niko više ne misli, niti govori o svojoj kući.

Jedan polete sa sandukom koji ga povuče naniže. Viču mu oni odozgo da pusti sanduk. Ali on ili ne čuje, ili zbunjen misli da će ga baš sanduk zadržati. Sručiše se u jarugu... Omače se i konj.

— i pokaza rukom na jednu stranu zida. Mi posmatramo na tu stranu, ali ništa ne videsmo. Komandant zapita na šta misli. — Za ono ognjište što ste ga upotrebljavali! — Pa mi smo platili sobu... E, to je suviše! — planu komandant.

Petrović, Rastko - PESME

Marka. Ožalošćeni... Oči plave tvoje: njive malene neba Po kojima prstima sejao si zvezde; I misli ti kao košute što se u toplini gnezde. Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza.

ali od planinske vode ja ne nađoh nigda misli trezne... Valjda bejah i snob... ali posle svih velikih ekstaza, otupim čak i dosadu da shvatim. Ne, ne!

I obnovljeni estetika mora poći od njih, ako misli da ne izgubi ni jednu strunu lepote. Evo nas opet u naturalizmu! uzviknuće neki. Hvala Bogu!

odnošaj s bogom postaje manje važan i divan, ako ide kroz mudrost seksualnu i apetit njegov, a ne preko srca samo tvog i misli. I ako je u veri neophodno otkrovenje, zar nije i to jedno otkrovenje!

Ništa se ne protivi misli da je ostvarena još jedna, možda veća, svest sa mnogo jačom pretenzijom na slobodnu volju: i da od nje možda zavisi naša.

O nestvarnostima se može misliti samo ako se misli kojim veštačko nakaznim putem o onom što već postoji, ali nikakvo se novo opažanje u takvo razmišljanje ne unosi.

Šetajući kroz mrak uzmem je za ruku, i, ne što pogađam njene misli, već je njoj nemoguće više da misli do ono što ja ni pogađati ne moram; ja držim njenu ruku u svojoj, i to je dovoljno da

Šetajući kroz mrak uzmem je za ruku, i, ne što pogađam njene misli, već je njoj nemoguće više da misli do ono što ja ni pogađati ne moram; ja držim njenu ruku u svojoj, i to je dovoljno da je ceo tok njenog života skrenuo

ću je se, kao da bi da se dokaže i istinitost ove knjižice, još sutra morati možda najogorčenije odreći, i nje i svoje misli od juče.

SA SVETLIM POLjUPCEM NA USNAMA To, to! Umreti; nikada više ne živeti! Nikada! Ovu ljubav sa očiju skinuti, početak ove misli, ovo disanje; Ptico, složi krila, senkom njinom uzbuđuje me livada Gledaj, evo sunca!

Mladić, bez naročitih misli, bez čuda, Prosto naprosto, mladić ogrnut kabanicom. Samo glava tamna, od sunca preplanula, Samo oči, noći i vetru

nebom oštrim, tamnim, hladnim, Kotrljajući se za ovcama niz bregove, Neznatan, bedan, sićušan, izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Uze ga Drvoseča u ruke, premeće, misli, samome se sebi smeje. Šta sada? Šta s licem cirkuske lude da radi? Nije mlad, ne ume se premetati preko glave.

Za mrava je da nauči sve o nalaženju hrane, o uzajamnim dužnostima i pomaganjima, o građenju mravinjaka. — Premnogo misli i previše pita Belko! — iznese Učitelj svoju optužbu, a Poglavica plemena reče: — Teraj ga da više uči i vežba!

Je li mogao da ne vidi kako puž misli da je najpametniji na svetu? Šta da se za mravlje ratove kaže? Oj, Oj! Kako su drveni mravi mrzeli žute, žuti crne, a

Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti? Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik. Od silnih misli izgubio je san Doglavnik Prvog Doglavnika. Pušila se glava od premišljanja Doglavniku Doglavnikovog Doglavnika.

Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge. Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo.

More bi dognalo bocu do ostrva i princeza bi znala: negde u dalekom svetu jedan dečak misli na nju... Da je na vrhu strašne planine poslao bi joj glas po orlu. Da je na nekoj od zvezda, oblaci bi do nje stigli!

— Daj mi maramu, ljudska dušo! Daću ti tovar zlata! — moli i ona druga, ali Varalica odmahuje rukom. »Kakvo zlato!« misli se. »Ovde je glava u pitanju. Dam li im marame — pretvoriće me u kamen!

Da nije bilo, perca moglo se Varalici učiniti da je sve bio san. Nije imao vremena da misli: isticalo je vreme pogodbe sa Smrću.

Dečak do bola stište očne kapke, želeći da zaboravi, želeći da ne misli. Ali, kada je otvorio oči, mali gost bio je još tu i predlagao da se takmiče u igri: »ne ljuti se, čoveče«.

Ali, nadzornik gradnje posla poruku da već i dosadašnji način gradnje prevazilazi snage graditelja. — Šta misli nadzornik gradnje? — reče Carica. — Dokle carevi dopuštaju nečiju drskost?

Mislile zvezdice, premišljale, od silnih njihovih misli varnice nebom letele, nikako da se sete ko bi za Tau Ka najpodesniji glasonoša mogao biti...

bolesnoj Zvezdi, ali Mesec se naglas nasmeja: to nije bilo, niti će biti, neka zaboravi na Zvezdu, neka na nešto drugo misli... Mudar je bio Mesečev savet, ali Čobanin nije mogao da ne misli na 3vezdu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo. On mnogo kazuje. Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti, i zato ne izlazi... I otac joj već dolazi.

Šantić, Aleksa - PESME

Lešino gnjila rascrvana srca, Sa tvoga smrada trag bogova smrdi. Plodovi tvoji zlatni su kumiri, Izdajstvo misli, torture, sindžiri, Guba i porod gnojavijeh grudi.

Mi smo jedno isto — ljudi sa zanatom, I s nama se samo čedne misli druže: Ja stihove gladim, a on dýge struže, Pa velika djela stvaramo alatom.

58 Jesenja noć je i stabla Povija vetar ljut; Ja sâm, ogrnut strukom, uz gorski jezdim put. I kako ja jezdim, i misli Jezde mi preda mnom; One me veselo vode U moje drage dom. Sa svećom izlaze sluge, Pas laje zao i prek.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

narodni način osećanja, individua koja još nije dostigla stupanj duhovne i moralne nezavisnosti koji dopušta da se misli i osećanja crpu iz jednog ličnog fonda.

To bi bilo nemoguće ako pevač u svoje delo ne bi unosio svu svoju dušu, samoga sebe. Sva je stvar u tome što jedinka misli i oseća kao kolektiv, ali i kao jedinka, kao osamostaljena ličnost koja se slaže sa kolektivom, koja ima kolektivnu

U njima je ovaploćena vekovna borba. Oni su nosioci najdubljih narodnih misli i osećanja. Sav heroizam, sva stradanja, sve želje utkani su u te likove.

1 Neistorijske pesme Naziv neistorijske pesme tačan je samo utoliko ukoliko se misli da te pesme ne govore o ličnostima i događajima koji su poznati istoriji.

“ Tad se Marko u sve misli snađe, pušti vraga, nek mu nije traga. Teško Srbljem đe im nije Marka! Nadmoćnost Markova nad Turcima, i nad svim

ona se naziva „prokleta“; međutim, istorija ne poznaje nikakva njena dela po kojima bi ona zasluživala taj naziv. Misli se da je narod pripisao njoj, zato što je bila strankinja (Grkinja iz porodice morejskih despota, potomaka vizantijskog

On je stvoren da nadjunači i nadmudri. Ali je bezazlen, poverljiv, bez zadnje misli, neoprezan. Zato mu Janko lako na prevaru zadaje smrtonosnu ranu.

Zanimljivu belešku o hajducima ostavio je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku: „Narod naš misli i pjeva“ — kaže Vuk između ostalog — „da su u nas hajduci postali od turske sile i nepravde.

Nadimak Starina, kako se misli, u vezi je s tim što su ga njegovi hajduci kao svoga starešinu zvali babo U izvorima on se pominje i kao Baba Novak.

u grad da ugrade; podviknuše Rada neimara, Rade viknu do trista majstora; al' se smije tanana nevjesta, ona misli da je šale radi.

Bogdan primi zlatnu kupu vina, kupu primi, a piti je neće; misli Bogdan šta je i kako je, čime li će darivati Laza. Jugu veli devet Jugovića: „O naš babo, stari Jug-Bogdane, što ne

U Turčina jednu kažu silu, samovoljna Turčin-Vlah-Aliju, te ne sluša cara čestitoga, za vezire nikad i ne misli, za carevu svu ostalu vojsku a koliko mrave po zemljici: taku silu u Turčina kažu.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

su delije Iz varoši Velije Gde se jede jelije Gde se želi želije Gde se sedi selije Gde se voli vrelije Gde se misli čelije Gde se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA

iz Banata OD SELA DO SELA PUTELjAK Od sela do sela puteljak I bagremi se stisli Puteljkom ide seljak Vodi konja i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o

i misli RADILI SMO BEZ GREŠKE IĆI ĆU KUĆI PEŠKE MAKAR PAO NA PRAGU AL POŠTEDEĆU RAGU Konj gazi prašinu meku I misli o čoveku ZNAM DA JAHATI UME AL ON KONjA RA3UME Pešače čovek i raga Ostaju dva siva traga Seljak hoda sve brže A

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— glasnije reče Stric i razmahnu prutom. Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste Herceg-Bosnu!

Mačku se nije vraćalo samom kroz šumu, pa poče da ga straši: — A zar ne misliš na vuka? — Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica!

Još nekoliko puta zapitao je Sivca šta misli o Mačkovoj hrabrosti, ali kako se magarcu očito nije pričalo, Stric na kraju mudro zaključi: — Imaš pravo, treba

Dok je tako sjedio neveselo oborene glave, trže ga iz misli Stričev prestrašeni uzvik: — Eno je! — Šta je?! Ko je?! — poskakaše dječaci. — Ona! Ona glavom! — Zar lisica?

— Teško da jesu — posumnja Stric. Nemirni Đoko Potrk, kome su se po glavi vječito vrzmale najčudnije misli, odjednom se nešto prisjeti: — A šta će biti ako su oni jutros otišli u školu da se predaju?

A Lunja se pojavi baš u onome trenutku kad već niko na nju ne misli. Zatreperi lišće i od zašaptana vjetra i uznemirenih sjena — hop! — odjednom se stvori Lunja.

Pa ko da sad misli na nešto drugo! I navadi se tako Stric da se svakog predvečerja susreće s Maricom na drumu, pod baštenskom ogradom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

20 NAŠE MISLI 21 PROSJAČKI ZAMAK U SRCU 22 MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI 23 KANO GROB OTVORIH MOJE GRLO 24 SRCE ZARASLO

NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva kril

NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka

na pravici postojan, niti u crkvi, Boga našega domu, sa strahom tvrdo, nego često iz crkve propadam i zaludnje misli mislim.

Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i rekao: »Hodi od Livana nevesto, hodi k misli se za tamnjan i izmirnu što su ti na dar od istoka doneli volsvi, persijski cari...

duša kano izbavi se, I tvrđu, tebe gospodi, Moja ptica nađe sebi domovinu, Gde je pometala ptiće svoje — Sve svoje misli. ZLATOUSTOME ZAPIS ZLATAN Pri usteh tvojih Zlatouste, zlatih stanet zlatno slovo. Vinu hvala gospodnja v usteh tvojih.

I kako to učini, taki napade na njega strava i uzdrkta se sav i prepade se u svojoj misli. I kajao se je zašto je on to drznuo učiniti i taki ga preuze srčana bolest ...

božiji — ne kte ga Bog preko nakaziti, nego li posla drugoga proroka, imenom Natana, k njemu da ga prokuša što on o tom misli, zna li se da je zgrešio, ili nipodašto to ne štima.

Zašto stidljiv prigovor čoveka na jarost diže. Nego, u razgovoru misli se kako bi mu iztiha nagovestio da se seti car štarad je on došao k njemu.

i ugovarao se, ne hajao li, — ono se povraća te povraća, te durma te tišti, pri i sudi te što si to uposlovao; na misli iznosi ti pravi sud.

« Čudi se tome žena i vrlo misli što je to, kako li to može trefiti se da iz čoveka voda izvire. Poče iskati da joj dâ napiti se te takve vode.

sve potanku prokazaše kako je i što je bilo, i rekoše mu: »O caru, i ne slušaj koga za to, niti to umi ni malo, ni misli za toga čoveka da je on ikakvo zdanje tamo u našem vilajetu načinjao, ili da je štogod i započeo bio praviti.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Bože zdravlja! Zapamtiće prvi novi šegrt ko je kalfa Pote! Tako misli Pote i jede pečenu bundevu, i teši se i uživa već sad.

A zatim bi batalio posao, primakao bi svoju tabakeru, napravio cigaru i puštao guste dimove i dugo i dugo zanet u misli gledao bi za njom čaršijom.

Ona je lebdela nad njim; svaka najmanja potreba bila je odmah ispunjena. Ona je čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli i ispunila mu već!

čisto umela sinu i misli njegove pogoditi; čim bi samo pomislio i u sebi zaželeo nešto, majka bi mu pogodila šta želi i misli i ispunila mu već!

“ veli onaj tajanstveno. „Molila me da ti ništa o tome ne kažem!“ — „Ih, bolan brate!“ veli onaj i sada samo misli o tome i ni o čemu drugom. Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno.

sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva „Zapevalo bulbul-pile, misli zora je!

Stavrino, Jone Mamino i Genu Krivokapsku, — sve ih spomenu, o svakoj reče što se dobroga moglo reći i zapita ga šta on misli. Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno.

Šta sve nije pomislila. Branila se od tih mnogih i svakojakih misli. — Lele tugooo! Istin’ rekoše koji kazaše: „Da ne dava Gospod na dete što mu majka pomisli!

Tu se tako povuče i gleda, a ne zna kud gleda; i misli, a ne zna šta misli, samo oseća. Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati.

Tu se tako povuče i gleda, a ne zna kud gleda; i misli, a ne zna šta misli, samo oseća. Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati.

U tu sobicu se često i najradije sklanja. Tu je obuzme neka slatka tuga i seta, i ona se tu odaje tihoj tuzi, misli o sebi, i tu se oseća kao najnesrećnije devojče na ovom svetu, ali zašto baš najneresćnija — ona još ne zna!...

— Što si zbori? Zbori li? — Zbori kad gu pituju... — Ćuti si?... — Pa ćuti! — A što misli kad si ćuti? — E, koj gu znaje!... — A može li da poje? — Pa i poje... — E, što si poje? — Pa pesne si poje...