Upotreba reči mislim u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Sirota deca!... Ja ne mogu gledati da se porod moga brata i sustradalnika od nemila do nedraga potuca. I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i

Tek, svakako mislim da će mi danas doći; nego ti, mala moja Grlice — tako su me svi u kući zvali — otrči do Sime berbera, poljubi ga u ruku

Kad ga vidim, ja se sva stresem, srce mi silnije zakuca, uveče ne mogu da zaspim — mislim na njega... Jednoga dana stojim ja na mali vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala;

On zašušti, a ja se trgnem — mislim: on je!... Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom

„Dobarveče, Grlice!...“ protepa Aleksa svojim zvučnim glasom. „Eto, oterao sam konje u ergelu, pa tek se mislim: baš ću da prođem pored vaše kuće... Odavno te nisam video!...“ Od podne do ponoći!... Ta to je čitav vek zaljubljenima!

U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela. To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom? — mislim sam u sebi — Zar ona neće doći?

Jeste li me razumeli, u Novome Sadu?... — A ja, bogami, mislim da me vi pitate da li poznajem krojača Miletića? A vi me pitate za Svetozara! To je, dragi gospodine, sasvim drugo!

? . . . . . . . . . . . . . . . . . . No, no, g. đakone! Nemojte se odmah tako plašiti. Ja s mojim svecima ne mislim odmah pa u večiti kalendar! To je Jeremijin posao — a gospodina katihetu svi ćemo lepo moliti da mi ne odseče jezika...

Učitelj se diže sa svoga mesta, pa se rukova s Radovanom i Nikolom. — Mnogo koješta mislim, brat-Radovane... Znaš, kad čovek svoje dece nema, onda o tuđoj misli, tuđu brigu vodi!... Da, da, tako je to!

Al’, vere mi, učo, nisu čisti poslovi... I juče mi je baš dohodio, skide kapu, poljubi me u ruku; ja mislim bogzna šta će... Kad tamo, šta je?... 'Oće momak da se ženi, i to nikoju drugu ne misli, nego baš nju!..

— Mislim, učitelju, da će nam se želja ispuniti... — šaputao je stari Sremac. — Star si, ali opet možeš videti: da l’ je ono konop

Obradović, Dositej - BASNE

„Ne mislim,“ — odgovori on — „ali ako dođe do nevolje, bolje nek' su gotovi.“ Naravoučenije Blaženstvo bi bilo na svetu da se mož

ja mislim (a naće se jošt ko da ovako duma): da nejmamo ništa nego trbuh, hvala ti lepo, bolje bi bilo da ni njega nije!

K.: Daću ti jedan cekin. S.: Cekin na Svetu Goru! Nije li ti sramota pred tolikim ljudma to i reći? K.: Ja mislim, oče, kad čovek daje ono što može i 'oće, ne zaslužava sramotu nego poštenje. S.: Meni cekin! Zar sam ja Marko slepac?

139 Orlić i sova Mlad orlić upazi negde u šupljem drevu sovu, pristupi k njojzi, i upita je šta tu čini. „Evo mislim i razmišljavam”, — otvešta sova. — „A o čemu misliš”, — priloži orlić, — „o dobru ili o zlu?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Al mislim da je prag Beograda voda! 2. Otvorite kapije, uđite u Beograd! Siđite mu u podrume i kujne! Popnite se u gornje

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ja sam spremio 300000 vojske, i hoću, i mislim da vaše otečestvo od Turčina očistim, no hoće li Bog dati, to ne znam. Već sad idite i čuvajte narod i uklanjajte ga u

” A ja kad to čujem, čisto rastem i gordim se, i mislim da sam učen i preučen. Kad mene moje komšinice hvale, mislio sam da mi ne treba više ništa ni učiti.

On opet kaže mi: „Pišite vi onoj dvojici, kako sam ti juče govorio”. Sad ja uze̓ razmišljati, jerbo mislim da nije dosad Crni Đorđe komegode pisao, pa se bojim da on od jednu ruku ne piše, a ja od drugu, pak ću mu pokvariti

Dođem, sedi sa njim moj poočim Musta-beg, novski kapetan, oba puše i ćute. Rekoše, i ja sedo̓; i mislim da ̓oće da me ucene, koliko ću novaca im poslati.

ČETAMA (Pre ustanka Karađorđevog) Ja sam od časti moga oca Alekse opisao žitije, No ovo sam zaboravio, koje mislim da je najvažnije od njegovi̓ dela.

Govori mi Nedoba: kako se čulo da je Napoleon pobegao, mislim da će se imperator jošte zadržati, sad se mogu sva opstojatelstva drugojačije može biti i promenuti, no za odgovor

primio i zaklonio, a da ću i sad to činiti, to vam obećavam, ali dobar stati ne mogu hoće li sultan poslušati; no opet mislim da će mene pre poslušati, nego ikakvog drugog imperatora, budući sam s njime u dobru prijateljstvu.

veće zlo prouzrokovati, a ja ne znam ko bi radiji bio, vi ili ja, da vam pomognem; no ću mu prijateljski predstaviti i mislim utvrdo, da ćete do nekoliko dana sledstva moji̓ pretprijatija u dejstviju poznati, ali ja znam dobro dokle ime Srbin i

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski. Ja mislim da ste ga viđali ako ste bili koji put o Vaskrsu ili o Gospođinudne na saboru kod n-ske crkve.

— upita kapetan, a malo se usturi i nabra obrve. — Osamdeset dukata... — reče Uzlović laskavo se smešeći. Mislim, nije skupo? — Kakih osamdeset? — zateže kapetan da se cenka. — Ja ne bih... — Ne, ne gospodine!

Uđem ja jedno jutro u kancelariju a ona mu stoji na astalu. Ja se malo začudim, bogme. »Otkud sad to«, mislim sam, »kad naš kapetan ne uzima ni od kog mita?

« — »Dobar«, velim ja, »boljeg retko gde ima.« »Što li to sad pita?« mislim sam. Kad, a mi pravo okretosmo se kući Radanovoj. Toli je! Sad znam.

Ono, istina, nema do Mitrovadne mnogo slava — slave su više zimi, ali opet biće svatova, pa sabori toliki leti su. Ja mislim, moći će istrerati dvaput toliko do Mitrovadne. — Dvaput može.

— A zar ne bi više? — Vala i ne bih više! Gotovo mi dodijalo potucati se po tuđim kućama. Na zimu mislim, uime boga, da radim zanat. Uzeću gde malo zgradice pod kiriju pa raditi. Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo!

A koliko rekoste, juče, ima miraza? — Mislim hiljadu dukata u gotovom novcu, osim nameštaja i ostale spreme... Pupavac samo užagri očima kad advokat pomenu toliki

— Sreća je, učo, to beše na oblak. Nije mnogo štete počinio. — Vinograde je, mislim, okačio dobro? — Samo je popov vinograd stradao, a oni drugi nisu gotovo ni taknuti... Nego ti je i pop zlo prošao!

— A koji je bes tebi noćas? Da nećeš i ti budak? — Zar je i od tebe iskao? — upita Sava smejući se. — Ja mislim samo je mene budio. — I jamačno dao si mu? — Dabome. — ako učini kako čudo noćas?... — Ne boj se...

Neka, stići ćeš. Ne moraš ti sve danas uzorati... E, gle ti njega! Baš ore kao matorac! Kaže meni Dušanka... A ja mislim — šali se, vrag jedan! I opet joj suze udariše. Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Turčin je slušao zadovoljno. Pošto Marinko svrši priču, upita on: — Pa, šta misliš sad? — Ja dobro mislim, čestiti efendija. Sad treba da se ti zauzmeš za Lazara... I onda je Ivan Miraždžić tvoj!...

Nemoj da te uhvate! — Ama ne uči ti mene! To je moj stari zapat!... Ja kad stanem lagati, i sam mislim da je istina! — E, tako, vidiš! — nasmeje se Kruška. — A sad idi s Lazarom do kuće, neka dijete nije samo.

pa se diže kolu... Mislim se: daj da vidim šta li je ono čeprkao!... Dok tek Lazar projuri pored mene sa pištoljem u ruci.

— A šta veli taja? — Ništa. — Misli li i on da sam lopov? — Misli. – A ti? — Ja ne mislim. Ja verujem da si ti najbolji i najpošteniji momak na svetu... — A hoćeš li me čekati? – Hoću! – A ako te on zaprosi?

— Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!... Zar ja da ne mislim o svome detetu, o svome srcu? Jesi li ti taj što mi braniš? — Ne, nisam ja... — I ne šali se!...

— smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška... Sluša što mu se zapovedi... Turčin se malo zamisli. — Mislim nešto — reče posle kratkog ćutanja. — Kako bi bilo da se mi sad okrenemo Aleksi. On je sjetan, neveseo.

— Sve što hoćeš učiniće Sulja za te! — Hvala ti! Nego... još moj plan nije gotov! — Šta još misliš?!... — Šta mislim! Šta ja još ne mislim od onoga dana kad sam te onako pokunjena vidao!... Da mi je... da mi je...

— Hvala ti! Nego... još moj plan nije gotov! — Šta još misliš?!... — Šta mislim! Šta ja još ne mislim od onoga dana kad sam te onako pokunjena vidao!... Da mi je... da mi je... Nešto šušnu pod prozorom...

— Čujem. — Jesi pismen? — Jesam, u dlane!... A što pitaš? — Mišljah pismen si, te da pročitaš ova turska slova. Ja mislim da ovde piše ime begovo.

— Bratstvo primam, ali osveta je moja! — reče Stanko, pošto ga je neko vreme netrenimice gledao. — Ja mislim da nema veće slasti ni sreće od osvete! — I primaš bratstvo?! — Primam pobratime!

I, najposle, reci mi pravo, Zeko, šta sam ti ružno rekao?... — Ništa. Ništa, tako mi boga!... Ali ja mislim: svaki čovjek ima svoju svetinju; i kao što nije lijepo smijati se čovjeku kad se Bogu moli, tako isto nije lijepo

— Neću, brate! Ja sam te samo pitao kako ti je kršteno ime, jer mislim da Zeko nije kršteno. A ako te to ljuti, neću te više nikad zapitati! Večera prođe u tišini. Niko više reči ne reče.

Dučić, Jovan - PESME

U duši zasvetli... koje je to doba: Zora ili veče? Plam što je zablisto; Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!... A meni se čini tako jedno isto...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

” Pa onaj! Bestraga sve! Nije ni moje srce bačvanska ravnica. Baš neću više nikako o tome da mislim! — Je li, mamo, kako se nosio onaj zlatan pušćul što ga ti još čuvaš u ormanu? Onda mi je ona pričala o njenoj svadbi.

— Šta? — Ta ovo, kako ga zovete? Ova mašina! — Da se elektrišete? Pa to više ne treba. Ja mislim, a, što je glavno, i gospodin Joca, da sad treba samo da ste u zelenilu. — Eh, tamo gde ja mislim baš je zelenilo!

Ja mislim, a, što je glavno, i gospodin Joca, da sad treba samo da ste u zelenilu. — Eh, tamo gde ja mislim baš je zelenilo! A i vode su u boga divota! Šuma je, trava je, luftovi su! Ja i pomoćnik se pribrasmo.

U ovakim prilikama ja, kao laik, a naravno, sudeći po zdravoj pameti i poznavajući moć prirode, ja mislim da izgledi, ako ne na potpuno ozdravljenje, a ono bar... vi već znate. Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka?

Ja hoću da pustim srcu na volju, hoću da iscedim slast iz ove tuge, hoću da mislim na nju! Jer ona je uteha i život! Eto.

— Ništa, brate, — rekoh veselo. — Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti, ili tako što, da mi se to

— Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti, ili tako što, da mi se to baš desi!

Sad mi čisto nešto lakše. Čini mi se da će mi pasti neki teret sa srca kad ode iz bolnice. Sutra će, mislim. Ja skočih: — Šta? Sutra već! — Sutra, bogu hvala!

Ona se vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za njom — ne znam šta da mislim. Onda se nanovo prišunjam na prstima do velike sobe, pa provirim kroz ključaonicu. Gledam. Sto nasred sobe.

Video sam na prozoru bledo lice moje matere, naslonjeno na suhu joj ručicu. U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše.

Ništa ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode dođavola i ona, i ja, i kola, i sve! A ono ništa! Pa posle još ide mirno kao buba!

Ja velim, ako dozvolite, da se dijete vaspitava kao varoška djeca, jer ovo, vi vidite i tako, mislim nije rođeno da kopa i ore, a to bi bilo i sramota za ovoliko selo; a vašoj kući čast i poštenje!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

« Eto, tako je otprilike živeo gospodin popa u selu, a koji baš popa poimence, mislim da nije bilo nužno dosad da kažem, jer je davno rečeno da su svi popovi jednaki, jedan k’o drugi.

A posle, i pravila poetike vele da treba što više probuditi radoznalost u čitalaca, a to je, mislim, do sada već prilično postignuto. I sada bih već mogao i da kažem i kako su se zvala ta dva popa.

I pošto bi već poodavno nastala potpuna tišina i pauza u društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti na odmet i njega, kao jedno, bar za večeras, tako reći, dejstvujuće lice opisati i s čitaocima upoznati ga.

Sve, vi te, izlazi na jedno. Pa sve sad mislim: ko li će nam, bože, to doći, i kome je do gošćenja sad u ovo doba kad su najveći poslovi!? — Oho-ho!

da mu zapali kuću ili odvede čilaše. Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je

Lepa je nedelja svud na ovom božjem svetu; lepa i u gradu, ali tek, mislim, da nije nigde lepša nedelja nego u selu. U selu se još u subotu posle podne opaža da se približuje.

A natočeno je u burad nekako još prvih godina kad smo se, vo vremja ono, ja i Sida uzeli. Od njega, mislim, da neće biti davno i nadaleko boljeg.

No, lepo ćemo izgledati. A meni kažu: kod pop-Spirini’ gosti; a ja mislim: valjda došla Lalika iz Perjamoša s decom, a ono gle... O, molim, molim po sto puta...

— Eto vidite, a ono ispalo pa će da bude i jedno i drugo. Jer ja mislim da nam ni sad nećete odbiti poziv na »jauzn«. — O, s drage volje, s drage volje!

— Nisam ni slutio da ste tako opaki. — A, ne, ne, ja mislim to ako, to jest, zaslužite. — Pa onda, molim vas, rec’te mi napred da se čuvam! A čime bi’ ja to zaslužio?

— Dakle, molim... odgovor? Kako to mislite? — Kako mislim? Kako i da mislim kad me tako gledate? — Pa dobro, a ja ću onda gledati u Julu, a vi mi onda kažite. Je li, Julo?

— Dakle, molim... odgovor? Kako to mislite? — Kako mislim? Kako i da mislim kad me tako gledate? — Pa dobro, a ja ću onda gledati u Julu, a vi mi onda kažite. Je li, Julo? — Pa tako... mislim..

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti. — Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece...

Frajla je kući otišla, jer će se tajno razgovarati. Posle fruštuka započe se razgovor. — Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović. — Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra.

— Dakle, šta mislite, gospodar Peršunović? — Ja dobro mislim, al’ treba još da se promislim. Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje

— Vi se samo šalite! — Ja se ne šalim, neg’ što mislim to i govorim. Pa kakve ste oštre pameti! Na svašta znate brzo da odgovorite.

— Jest; ako mi se još i ono drugo dopadne, onda je sve dobro. — Znam šta mislite. I ja to isto mislim. Je l’ vam moje stanje poznato? — Jeste, al’ ne sasvim. — Čuli ste za moju trgovinu? — Jesam.

na vaše pismo al’ to je gdegod u vazduhu nestalo; meni pak nije do čekanja, i moram vam izjaviti šta o celoj stvari mislim. Kad ste bili u mojoj kući, kao gostu ustručavao sam se sve vam iskazati.

— A hoće li ona? — Još nije ništa govorila o tome, al’ mislim, kad ja hoću, da hoće i ona. — Pa to bi’ vas mogao odma’ zaprositi, sad je i onako sama u sobi.

— Znate, ja sam čovek koji se ne nameće; gde me rado primaju, tamo idem. — Ja mislim da ste vi u našoj kući uvek rado primljeni. — Sad vidim. — Mislim da se nećete kajati što ste k nama došli.

— Ja mislim da ste vi u našoj kući uvek rado primljeni. — Sad vidim. — Mislim da se nećete kajati što ste k nama došli. — Tako bi’ i sam želeo. Sad malo zaćute.

Ona njega zadirkuje, on opet nju. — Al’ je zdrava ova paša gospođa Makra, — reče Gavra. — Mislim, — doda Pinterić. — Sve ti nešto zazubice rastu za gospođom Makrom, no nemoj, brate, očemerićeš se, — reče Čarukdžić.

— Ha, ha! — Nemojte se smejati! Ja iskreno mislim. Zato bi’ molio da dođete sa mnom u drugu sobu; imam se s vama nešto važno razgovarati. — Možete i ovde sve kazati.

Mi smo, hvala bogu, svi zdravi. Ja to isto mislim što sam mislila kad smo se rastali, i nadam se da i vi vaše mnjenije niste preinačili.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista. I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan.

A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista. I najedanput njegov tužno-milostivi pogled posta čvrst i odlučan. — Šta bi hteo da kažeš?

„Jest, kuća, samo kuća, o drugom čemu ja ne umem da mislim.“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega.

Boga im pešačkog, mislim ja, pa zašto će onda pešadija i konjica? Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?

Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu

Taman mi na ivici sela i stali da plasiramo... — Ali kost nije mislim povređena? — Pa malo, sasvim malo, upravo mišić. — Znam, znam; ali neće, valjda biti posledica?

Ja znam puno oficira što tako rade, ali ja, veruj mi nikad. ja se gadim. Uvek, u sred borbe, mislim samo na tebe. I ja ne znam od kud to, ali tada, usred okršaja, stojiš ti preda mnom u onoj tvojoj beloj svilenoj

Sakrio se onaj svet u podrume pa kao da je sve pomrlo. A ja idem, pa mislim: što sad ne gađa granatama, pa neka jedanput i meni bude kraj: šta mi vredi život.

A moja verenica ima samo ono svoje, i za ono njeno ja sam se zakačio. Onda ja ne volim i kad po mislim na brak, ja osećam kako preda mnom zjapi neki crn bezdan u kome bih ja imao da izgubim ne samo ono što volim u njoj,

I ne nalazim i nespokojan sam, i mučim se i mislim da volim, a ne volim. A nju sam sreo baš onda kad sam u drhtavoj, nežnoj čežnji tražio onu pomoć svih žena, onaj vazduh

One su hrabrije od mnogih muškaraca, pouzdano hrabrije, naglasi ona značajno. Vi to dobro znate? — Mislim da znam, i znam otkud to, A za vreme ovog kratkog razgovora ogreѕѕe je svaki čas povirivala na vrata i onim svojim

Mora valjda, imati nekog smisla to seme što je tu, jer je tu, i ja nemam šta da mislim nego lepo da punim i dalje ove čeljusti što zjape uperene na onu stranu i da gađam tamo, da gađam, da gađam dok se sve

Afrika

Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom.

Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca.

Ništa prostije no da je Sambu zaklao panter. Ja mislim da je za ovu veliku crnu decu užas naročito staja ti tako usred noći, čije se čak i zvezde zbog silnog isparenja ne

Na pragu je još stajala životinja; rešavala se lagano da li da pođe. — Šta je bilo? — upita N., koji se probudio. — Mislim da je neka životinja ušla za vreme dok sam pisao.

Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.

“), da li bih mu, naime, pozajmio moju lampu za to veče. „Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo.

Znam da zverovi ne napadaju bez razloga na čoveka; ali ovako u noći, kad svi već spavaju, mislim: „ipak, kad im je tako zgodna prilika!

Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo djelo napisati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri

JANjA: O, lepo! Tako si počitui svoga gospodar? JUCA: Ja znam da je dužnost žene svoga muža počitovati, no mislim da i žena ima pravo kad zakteva da je muž ljubi. JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim.

Ne mi više govori. Nema novci! JUCA: A kako će biti s mojim šeširom? JANjA (uplašen): Kakvo šešir? JUCA: Ja mislim vreme je već da mi nov šešir kupite. JANjA: U, hu, hu! Pa, pa, pa! Novu šešir! Milostivo gospođa! Kir Janja! Šešir?

Kir Janja! Šešir? JANjA: Ja sam i kod moje matere šešir nosila. JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa!

“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih! Što mi ne kažiš, da ti pišam u novinu? Kakvo elinsko mudrost!

JUCA: Ajde da te ja naučim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung.

Zašto da pravim sramota na moja kuća? MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer.

vidite, gospodična, da ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz romana izražavam, no s otim mislim da što je jezik prostiji, to su čuvstva prirodnija.

Donesim ova kesa da izbira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz džepu, e, mislim, bole ga srcu. Kad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinta strebru! MIŠIĆ: E, gledaj ti sad!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Možete li da ih zamislite, kad budu orali, na onim poljanama, iza barutana? A odatle, do grada, mislim da iskopam kanale. Mislim da produžim Begej do Jozefštata.

A odatle, do grada, mislim da iskopam kanale. Mislim da produžim Begej do Jozefštata.“ On je odnekuda, valjda iz Venecije, od nekog admirala, uprtio ogromni durbin, koji

U kom se javlja nešto đavolsko. On se nasmeja i okrete ženi: „Slušam te, Šokice, kako brbljaš, pa se mislim, šta si to večeras nakapala u oko? Za koga se gizdaš i mešaš u razgovor, đe ti nije mesto?

Bili su to hrabri, čestiti, pošteni, ljudi. Samo, nesretnik sam, ako mislim da će za nama, u Beču, zažaliti neko. Kad nas ne bude bilo i kad duž Dunava i Slavonije ostavimo prazninu, Dvor će, i

“ A imala bi da mu priča, i više, što nitko ne zna što e i kako e. „Ja, za đeneralstvo, ne mislim mnogo, a, Bože me prosti, da znaješ, manje i za decu. Udadoh se, jer mi je ljubav bila najveća misao!

Teodosije - ŽITIJA

upravom i da se ne bismo stranstvujući u tuđini po svojoj volji ponašali, nego da steknemo smernost pod vlašću drugih. Mislim da je ovaj starac anđeo, ili od anđela, ili, još bolje, od Boga poslan.

kao da zemlja rukama izdavaše ono što je čuvala, i nisu nimalo promašili otvor jame u kojoj skrovišta behu položena. Mislim da je to bila sama ta presveta Bogorodica Dobrotvorka, koja je to govoreći kazala svetome, ali sveti iz smernosti

I tako svi blagodarivši Boga, utehu a ujedno i počinak dobiše. Divan beše videti od Boga ljudima, a mislim i anđelima, prenos svetih moštiju svoga prepodobnoga oca našega, divniji od prenosa staroga Izrailja, jer ne beše iz

Jer zato te je i poslao Bog, kao što ja mislim, da ti ispuniš ono što nije ranije dovršio prepodobni naš otac. A ja sluga tvoj u svakom dobru ka Gospodu, što hoćeš i

I oni koji gledaju šta se zbiva mogli cu vaistinu tada videti čudesno. a mislim da je bogoljubivim dušama koje ovo slušaju i sada poučno do suza.

ne pomisli da je slučajno i bez Božje ljubavi ovakva skrb blizu smrti naišla na svetoga, jer i ovim je Bog, kako ja mislim, kušajući ga napastima i još više prisvajajući ga svojoj ljubavi, hteo da ga proslavi.

A sveti će njima: — Bogu, čije smo sazdanje, sa mnom se molite, čeda. Ja sam čovek grešan, i zbog mene, kako ja mislim, snađe vas ovo zlo. A oni opet vapijahu: — Smiluj se, oče, na život očajnika!

Ali Bog čudesa i nada beznadežnim, kao što negda Mojcijy peče: „Što vapiješ k meni? Pruži na more ruku svoju!“ — mislim da je i ovome tako u duhu rekao.

Tu ikonu preobrazi Bog po svojim neiskazanim sudbama u crni vid egipatski, jer mislim da ovo crnilo na toj ikoni izvoli primiti zbog pocrnelog Adama u adu.

Nijedno od onoga što se sada u nas nalazi ne želim, samo kada bi se mogla naći sveža, sada ulovljena riba, od ne bih, mislim, okusio. A učenici pripadoše gospodaru lađe i moljahu, ne bi li kojom veštinom moguće bilo ispuniti prošenje svetoga.

On sada nije lišen svih skupa nebeskih pohvala, božastvenih, mislim, i anđelskih, koje mi nismo u stanju zamisliti niti ćemo ikada biti sposobni iskazati ih.

priznajem: Ja sam prah i pepeo pred Gospodom mojim, i ništa sam po sebi kako treba bez pomoći njegove učiniti ne mislim. Zato je i post moj i trpljenje moje ovde u pustinji, jer je on Bog moj, i spasitelj moj, i zaštitnik moj, i na nj se uzdam.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

je malo razmislio posmatrajući i jedno i drugo): Ako je po volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no što je ima. PAVLE i RINA (ćute).

Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine! (Ode.) IV PAVLE, RINA PA

ALjOŠA: Da, gospodin inženjer. PAVLE: A što ste napustili posao? ALjOŠA: Ja čekao vas tamo, mislim, doći ćete kao obično, kao svako jutro, pa kad niste došli... PAVLE: Jesam li vam potreban?

PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli... PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer!

(Čita.) „Ja znaju što ti svjo vremja dumaješ obo mnje”. (Govori.) Zna da ja stalno mislim na nju. (Čita.) „Jesli bi i ti ne dumal obo mnje, mojo sčastije bilo bi v dvojne boljše”.

PAVLE: Dakle, šta u stvari hoće ta žena koja vas do groba voli? ALjOŠA: Hoće da ja ne mislim na nju. PAVLE: No, pa to joj možete učiniti. Pišite joj da više nećete misliti na nju. ALOŠA: Ne mogu, ne mogu!

Pišite joj da više nećete misliti na nju. ALOŠA: Ne mogu, ne mogu! Ja ne mogu da ne mislim na nju; ja hoću da je načinim najsrećnijom ženom na sveTu. Zašto da ne bude srećna?

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste

RINA: Ne, to nije istina; recite da nije istina, recite, recite! Il' ako bi bilo istina, ja ne znam, ne umem da mislim. ANTA: A šta bi tek bilo da nisam ovako pažljivo i izdaleka saopštio? RINA (dočepa nervozno telefon): Alo, alo!

RINA: Stvar je tako neobična, tako fantastična, da ja ne umem da se snađem, ne umem da se priberem, ne umem da mislim. MILE (miluje joj ruku): Dakle, reci mi, šta je?

Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće? Ja mislim da u uređenim zapadnim državama mora postojati o tome kakav zakon i po tom zakonu: ko je mrtav, taj je mrtav.

SPASOJE: Šta ima da doputuje od groblja dovde i kojim to vozom? Gospode bože, ja ne umem da mislim; to mi se prvi put u životu dešava da ne umem da mislim. (Sedne.) RINA (Milanu). Zar ništa bliže nisi saznao?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Izdresiraću jednoga da ljudima zavlači šapu u džepove i dovesti ga u Karanovo, ako se vratim, mada mislim da se neću vratiti. A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema.

ena... dva... tri...” a noge vežbača meko se spuštaju na zemlju. - Ti, Slobodane, na tebe mislim! - Novak je sada stajao između katedre i table, a njegova mala glava oštro je odudarala od tamne pozadine.

Kad sada mislim o tome, čini mi se da nisam ni želeo da se izvučem. U dvorištu je osmi osmoletke izvodio ritmičke vežbe i fiskulturnik

- Vi znate šta mislim? - dodao sam, a ona je odmahnuvši glavom prsnula u smeh. - Bože moj, vi? - U redu, ti! - seo sam na pramac skele a

pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu, moju pravu mamu, mislim. Onu drugu zvao sam Stanika. Mama je rekla da će mi ispeglati odelo kada dođem. Da li je danas njen red?

U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred.

Bio je to jedan od onih grčeva kakve osećate dok sanjate kako vas spuštaju u raku. Nisam hteo da mislim o tome. S banatske strane dopirao je lavež pasa i tupi zvuk bućkala za somove, a Baronica je čučala na skeli i pevala.

Napisaću! - pošao sam prema gradu, a ona je išla za mnom noseći one šašave zlatne perunike u naručju. II Kad sada mislim na taj dan, volim da ga se sećam bez ludnice koja je nastala posle, kad sam se vratio kući, sa zamazanim nogavicama, i

Otac je to nasledio od nje, taj talenat da kuću pretvori u cirkus, mislim, iako on nije bacao tanjire. To bi bio isuviše skup sport, govorio je. - Zašto si rekao da nemaš knjige?

Hteo sam da kažem mami da sam ga video. Oni su se kao deca igrali na nekom sada napuštenom salašu i mislim da ga je volela, ali nisam bio baš sasvim siguran da je to bio on i nisam rekao ništa, a onda ga više nisam video,

Oko deset otac je prestao sa šamaranjem. Mislim da je morao biti umoran, jer mu je lice izgledalo izmučeno i belo tako da su mu se videle sve pege.

Mene ti zadaci izbacuju iz kože, iako teme nisu ništa naročito. Nešto kao: „Šta mislim kad kažem reč majka”, „Moj najveći doživljaj” itd.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti. Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može

— Istina, neće biti tako nobl kao kod vas, ali ko je s kim zadovoljan, taj se i ovde može dobro provesti. — To i ja mislim. — Dakle doći ćete? — Ako dobijem biletu, — smeši se kao bajagi. — Nemajte brige, poslaćemo.

Sve mu ispripoveda. — Šamika hoće da ga preda sudu. — Nipošto. — Zašto? — Tebi veća sramota. — Tako i ja mislim. No, lopov će me još ubiti. Šta da radim? — Ostavi do vraga dućan. — Nikada do smrti.

Ta i ja sam star, i ja neću dugo. Metnimo ruku na srce da nikog prevarili nismo, pa je duši pasoš gotov. A mislim da smo sva trojica više dobra neg’ zla činili. Sad se starci malo uteše. Čamča je bio u duhu nepokolebljiv.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Mada se ovde kao razlozi navode nesposobnost majke da spremi posluženje kumu, odnosno čuvanje nekrštenog deteta za umir, mislim da su ovi praktični razlozi došli kasnije i da su oni samo racionalizacije koje skrivaju onaj pravi razlog koji se

(Novaković, S., SNZ, s. 41) — Imam ruke a ne radim; imam noge a ne odim; imam glavu a ne mislim, a najmilije mi je krv da pijem. (Kostić, P., GEM, 1930, s. 134) — Ulaža vino goni iz jelića kostelića. (Novaković, S.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

U redu, nemam ništa protiv Deda-Mraza, ali nije mi nekako imponovao: mislim, nije se uopšte izlagao opasnostima dok nam je delio knjižicu Arkadija Gajdara Timur i njegova četa (izdanje NOPOK — Novo

Iz novina saznadoh da se udala za nekog tipa koji se zvao Mel Ferer, mislim. Video sam ih u filmu »Rat i mir« (američka verzija); bez veze, odmah sam znao da ga ne voli, da je sa njim samo onako.

GLUVARENjE Nismo ga videli dvesta godina, a onda se pojavio na našem ćošku sa nekom plavom mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad došao da se pokaže.

A znate li o čemu se radilo u tom filmu? E, sad ćete da padnete na dupe! O nama. Mislim, o Mikiju, Burzi, Kostici i meni, i o tome kako godinama odvajamo ćošak od sedam do deset.

Igrao je celo jedno poslepodne, ali ne i uveče, i ne na matineu u deset sati, čoveče! Koja je to bila masaža! Mislim, sva ta kuknjava za starim dobrim ćošetom, i kako mu nedostaju frendovi, i siromaštvo, i sve!

Taj film je potukao sve rekorde u kratkom zadržavanju na repertoaru — totalni čabar! I, uopšte, mislim, prilično mi ide na jetru kad neko ko obilazi sve te festivale po venecijama i londonima, počne da kuka kako je nekada

Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i neizvesnošću hoće li biti karata kada se najzad

Oblak je sve veći i veći. – Izgleda kao da dolaze zbog njega.– promuca prestravljeni Bel Ami. – Kako? – Mislim da se radi o njegovoj kući! Sve više ptica doleće ulicom podeljenom senkom na sečivo noža i njegov žleb.

godine. – Shvataš? – Šta ima tu da se shvati? - pita se Pufko. – One dolaze i dale, mada više nema prozora... Mislim, nema ničega, kapiraš? Ničega za šta bi se uhvatile! – Misliš, tek tako? – Pa da, bez veze! – Sasvim bez veze?

neću zaboraviti one zečeve kako se sami upetljavaju u mrežu i neprilike, umesto da se mirno podvuku i prođu ispod nje. Mislim da sam tu naučio kako se treba izvući iz mreže, ako ste nekim slučajem zec.

— naredi starica. Sin joj dodade novine sa rezultatima poslednjeg izvlačenja i ona vide da »nije dobila samu sebe«. Mislim da ju je to dotuklo. Celog života nije dobijala ništa. Čak ni na lutriji. Nigde ništa.

Mislim da ju je to dotuklo. Celog života nije dobijala ništa. Čak ni na lutriji. Nigde ništa. Mislim da ju je to najzad dotuklo.

Matavulj, Simo - USKOK

Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago, šta ti misliš s ovijem čojkom? — Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan. I bez toga bjeh naumio poći gore toga dana. — Lijepo, vaistinu!

— Uglavnom znam šta je s njim bilo, a njegova me sudba ne plaši. — Na to ne mislim. Vi ste član jaka brastva, što je najbolje jamstvo za vašu bezbjednost; sjem toga, nadam se da su i druga vremena

Pa da ti pravo kažem i sada me srce boli kad o njoj mislim, jer nijesu to godine kad je lasno udovati pored nas ohronulijeh!... Dakle, što bismo mi?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Kao što vam reko, pedeset upravo koje muški, koje ženski, ja sam, to jest, usrećio; i ako Bog da, mislim, još toliko. MLADOŽENjA: Ali zar se može naklonost tako brzo nabaviti? PROVODADžIJA: Šta naklonost!

Sad, zbogom! PROVODADžIJA: Oho, zar tako? A kamo, to jest, alvaluk na devojku? MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo. PROVODADžIJA: Tako se ne dobija kaduna.

(Sednu.) PROVODADžIJA: Pa kako ste, kako se naodite? MATI: Blagodarim na pitanju, zdravi smo, fala bogu a to je, mislim, najviše. PROVODADžIJA: Tako je, zdravlje je najveće, to jest, blago na svetu.

Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi, to jest, nudili, no ja kako poznajem i njega i vas, mislim, to jest, da je za njega najbolja prilika, to jest, vaša kći: zato sam ga, to jest, ovamo i doveo.

PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak

OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje. PROVODADžIJA (mladoženji): E, vidite l’, to jest!

MATI: Koga ćemo zvati na prsten? OTAC: Zovi - komšiju jednog i drugog, pa eto ti. MATI: Ja mislim da zovemo i kuma Marka. OTAC: Šta će ti taj? MATI: Ta znaš, dobar je na jeziku, ako ovi okupe za novce.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ja samo mislim da bi dečji pesnici, od Kerola i Zmaja do danas, pisali pesme koje pišu i onako kako ih pišu, i kad ih deca uopšte ne

(I kao odrastao to, kad god mogu, činim.) Zbog toga mislim da deca imaju pravo da čitaju sve što im dođe do ruku, a naročito ono što odrasli od njih skrivaju.

Sad, kad je otišao, mislim: tako smo se malo slagali, a toliko sam ga poštovao i voleo... Odlazio sam u Studio B i izlagao ga svojim beskrajnim

Zahvaljujući Radoviću, u Beogradu je sedamdesetih godina izlazio jedan od najboljih dečjih listova Evrope. Mislim na Poletarac. Imao sam čast da budem član njegove redakcije.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SVI: Iljen! ŠERBULIĆ. (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? ŽUTILOV: Ne govori srpski. SMRDIĆ: Ja mislim da je to posao frajle Milčike. (MILČIKA se pokloni.) ŠERBULIĆ: A Frajla Milči, za ovo zaslužujete belobungs-dekret.

ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim, to je dosta, gospodine Lepršiću. LEPRŠIĆ: Vidite, gospodo moja, kako je žalosno naše stanje bilo u Madžarskoj.

ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola. Oće li skoro doći? MILČIKA: Ja mislim da oće. Izvolte sesti. ŠERBULIĆ: To je đavolski posao. MILČIKA: Nijedan se tako nije pokazao kao vi. ŠERBULIĆ.

GAVRILOVIĆ: Daćemo im kvartir i ranićemo i. Šta znamo? ŠERBULIĆ: Ako se uspita za protokole? GAVRILOVIĆ: Ja mislim da neće. A i šta znadu činiti? Narod se ogorčio, pa pocepao. To je plod slobode. Da i nisu ni uvodili, te bi bolje bilo.

Ja sam već tri dana na štatutima radila, i biću ovi dana gotova. NANČIKA: To je lepo. No mislim da će biti opasno dok su ovde Madžari. ZELENIĆKA: Šta, mi da se bojimo? Bez žertve ne može biti.

6. ŽUTILOV, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Novine, preko novina! ZELENIĆKA: Bolje da i i nemamo. ŽUTILOV: Mislim da se mi držimo Madžara. ZELENIĆKA: Šta, kako? LEPRŠIĆ: Kad može srpski vojvoda, zašto ne bi i mi?

Kod nas se baš naopako radi. ŽUTILOV: Ja sam predsjedatelj odbora. SMRDIĆ: Predsjedatelj odbora mogu biti i ja, i mislim da imam malo više zasluga nego vi. Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam napred išao.

SKOROTEČA: Samo da se nije toliko pljačkalo! (Odlazi.) ŽUTILOV: Šta ćemo raditi? SMRDIĆ: Ja mislim da potučemo sve Švabe i mađarone, jer će nam ovi najviše škoditi ako se Madžari vrate. 9.

ŽUTILOV: To je dobro. Novaca valjda ne traži. NANČIKA: Mislim da ne traži. ŽUTILOV: Šta kaže devojka? NANČIKA: Nisam joj jošt spominjala, jer nešto važno stoji na putu.

SMRDIĆ: Pa kako vam dođe ta podlost do ruke? ŠERBULIĆ: Sam ne znam šta ću o tome da mislim. Taj što sam s njime govorio iz Sombora je, i kaže da od naše vojvodine neće biti ništa.

SMRDIĆ: No, tako je već mogućno. ŠERBULIĆ: Pa šta mislite? SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati. ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim.

SMRDIĆ: Ja mislim, ako to car oće, ono će i tako biti; zato je bolje potpisati. ŠERBULIĆ: Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpišemo. SMRDIĆ: Vi ne možete potpisati. ŠERBULIĆ: Zašto? SMRDIĆ: Kad niste bili u odboru.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Puštajući ovu knjigu u svet, ja ne mislim ni da je ona definitivna ni bez svojih nedostataka. Ono što se materijalno danas zna o srpskim piscima, uglavnom,

Verujući u svoje »poetičesko vozhiščenije« on je sa ubeđenjem pisao: »Ja mislim da će me rod moj za Bergera držati.« U stvari, njegov glas ga je malo nadživeo, u srpskoj književnosti bar.

bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo delo napasati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove mu briga i domašnjih nezgoda puno razgalilo, a

koja je imala uspeha, i koju je Daničić, sa svoga uskog filološkog gledišta, dočekao sa preteranim oduševljenjem: »Ja mislim da ovo djelo pripada među najljepša, koja ima naša književnost u toj struci.

Milićević, Vuk - Bespuće

— zapita ga ona. On ne očekivaše njezino pitanje i trže se. — U Zagreb? Ne, neću ići ove godine. To jest, ne mislim više nikako tamo odlaziti, - i bi mu neprijatno što ga ona ovo pita. — Ostajete ovdje? Šta da radite?

Sremac, Stevan - PROZA

a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!« — »Imaš dobri, veli mu Jova, ne boj se! Zar u mene nemaš

— Zove me ovaj moj komšija na ručak — veli Jova zadovoljno čisteći kremenjak. — E, moj komšija, mislim se ja, da ti znaš kakav je delikates moja pečenica, ne bi me zvao, nego bi i sam došao da ga čalabrcneš malo.

Posle malog ustezanja i odbijanja domaćica pristade i otpoče: Na te mislim kada zora sviće... a sve gleda preda se i jednako čisti rukom mrvice na stolu i skuplja ih na gomilicu.

— Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje. — Baš se onomad nešto mislim i razgovaram koga da uzmem još.

« A nije velika suma... tri stotine. Imam već jedan, treba mi još jedan potpis, pa mislim: kad bi ti, priko, hteo? — A, ja?! O molim... molim... naravno, s drage volje, što ne? — reče g.

— Šta si se zamislio? Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A? Šta misliš? — Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati.

Radičević, Branko - PESME

O zoro moja, zoro bez osvanka, Sunce milo, al' bez bela danka, Na te mislim, dušo, bez prestanka! Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se jasno, I kudgod si, brate, pogledao,

Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože, danju?

Već danak umre, slavlja za nj uzdiše; O noći, dane za te slepe miše, Za slepe miše i te tice kobne, Ta sove, mislim, što su danu zlobne, Što tamu ištu, da se svetlom slave, Jer danju s' vide nakaze od glave.

Pri sebi pušak' ja vidim imadeš, Šta mislim sada, mnim da i ti znadeš, Od moji koja možda biće bolja, Izberi brže koju ti je volja.

tio: „Da, ja se spremam, ja ću nekud poći, I to skoro, jošte ove noći, Na velje delo jesi pogodila; No ti si, mislim, Stojanova Mila, Al' ostan' doma, sad više ni reči! To tebi milost, to ti Stojan preči...

“ Tu g' ogrli, pa poljubi. 68. „Oh moj Bože, dragi Bože, Sad ste moji, sad ste moji! Al' kad mislim što bit može, Srce mi se jadno boji: Ta slatko je, zdravo slatko, Sve se bojim, biće kratko. 69.

Kakvi“ — ne znam što zboriše — „Iliri smo od nekada, Krasni sinci, te suviše; Naša majka jeste i l a, A to mislim već je sila.“ 3.

5. Oh moj dragi Bogosave, De li si mi sada, brate? Jer tako mi moje slave, Sve jednako mislim na te. Što l' sad činiš na uranku? Da li gradiš kaku Nanku? 6.

tu jednoga, Međ zvezde bi njega digâ, Kô najbolja kakva svoga, A Srbinjka ne rodi ga, Nit' je naše mile vere: Tebe mislim, moj Pufere! 33.

Ja mislim tebi da idem tam', Sunašca ranog sije plam, Doline gusti beže mraci, A poje šilju stroma zlaci; Kristalni vrelo vij

A Mileta pobri poitio: „Kako si mi, pobro, uranio?“ — „Dobro, brate, sutra mislim bolje.“ Al' je veće putovati konje: Sa svi strana beše sad ljubljenja, I ljubljenja, pa još i grljenja, I još suza dešto u

Jedne jade moram vaistinu Štono Srbin učinio dinu: Ta staroga mislim Ćejvan agu Što mu Gojko salomio snagu; dok je dina i dok je čibuka, Uvek će se za njime da kuka.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Eto, na primer, neki dan, u patroli, gledam ja jednu bukvu, gledam je ravno u lice i mislim se: bukva, šta tu ima drugo. A kad tamo ... — Kad tamo? — priupita seljak.

Evo i mene, vičem ja. Ko tebi vjeruje da si to ti kad nemaš potvrde? Ispametiše me načisto, pa sve se obnoć mislim: e, Trivuna, Trivuna, možda si ti zaista i poginula, a ovo se nekakva druga baba pripovratila iz te proklete Afabrike,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Sad oću da me slušaš! JUSUF: Nisu li te reči malo pretvrde? HASANAGA: Nisu koliko batina! A mislim da si dovoljno bistar da ti batinu ne treba dvaput pokazati!

Zar se snaga nije dokazala ako se nije zlom dokazala? JUSUF: Ja to ne tvrdim, ja samo kažem šta mislim. Aga je postao mnogo nervozan, začas prasne, ne ume da se savlada, ponaša se nepromišljeno...

Da još to preturim preko glave. A ti da mi se nigde nisi makla! Jes čula? I da znaš da sa svadbom ne mislim da otežem! Kadija je dugo čekao! Razumeš? (Beg izlazi.

Ne odgovara ni njenom mentalitetu. Ne znam šta da ti kažem. A šta bi na to kadija? Da nije neprilično, mislim lično za njega, da sa svadbom svraća kod ženinog muža? Znaš ti kakav je svet. To može da se protumači.

Ja ću za momenat. (Daje znak Jusufu i s njim se odvaja u krajnji ugao scene) HASANAGA: Šta misliš? JUSUF: Mislim da pristaneš. HASANAGA: Da nije sumnjivo? Ne bi on ovo na prezent zbog sitnice... Pogledaj, dobri su.

AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće? SULjO: Nemam ja šta da mislim, video sam. Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A on? oh! nije kriv! — Branila si ga tako živo, ponizno i verno da nisam znao šta da mislim. Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo.

Bežaćemo daleko, daleko!“... Iziđe i njena: „Svu noć sedim i mislim na tebe. Đerđev ne mogu da držim. Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ...

! — Pa, da bi posvedočio, okreće se i silno zapoveda: — Sviri, bre! I Cigani zasviraju. Zapišti zurla, pa mislim da se čuje čak u Tursko. Bubanj bije, staklo igra u ćerčivima, kandilo prska i s greda, ozgo, pada crvotočina.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

sam prešao iz Hale u Lajpcig za slušati i ovde što učeni ljudi govore; gdi nameravam prebivati najmanje jednu godinu: i mislim s pomoću boga, i kojeg dobrog Srbina, dati na štampu, s graždanskimi slovami, na naš prosti srpski jezik, jednu knjigu

Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga francuski(h) nemecki(h) i

Kostić, Laza - PESME

Vekovito je drvo štaka ta, al' još to drvo, još to nije Vuk. Sasvim je Drugi, drugi to je Vuk; al' o tom Vuku što ga mislim ja ne priliči mi ovde pričati, jer Vuk je taj, taj pokojnik je živ, a živima parastos ne biva. Da, još je živ!

Strahota! ratos takih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa i mislim šta da čitam, da rasteram te mutne vidove o oživelim grobovima i umrlim životima?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim da će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.

— Kad su ga uhvatili i ja ću ti pomoć nasjeć! — pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta. — I ja mislim, — reče Grbo.

— pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta. — I ja mislim, — reče Grbo. — Molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdjegod je šuplje promoli prst da zakucam klince da mi

dobrim se i neprijatelj pridobije, a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.

— A da hoćemo li u utornik? — Jok, pope! — odgovori kočobaša — Zašto — ja mislim vrijeći šenicu, tako sam ugovorio i kaparao ljude i konje. — A da hoćemo li u srijedu? — Kakvu srijedu?

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Dabogme! Kod vas dve, da plaćam jošt. SOFIJA: Tako i ja kažem. MAKSIM: Oćeš ostaviti te trice? SOFIJA: Ja mislim da sam posao svršila. MAKSIM: Svršila kao naopako. Kako si metnula onaj pepeo? SOFIJA: Kao što si kazao.

MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća. Od kad je ona u kući, sluga mora da dobije vina kad ruča. SOFIJA: Ja mislim, bolje je tako, nego da krade gdi što dočepa. MAKSIM: Dakako!

Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači. (Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini. MAKSIM: Znaš vraga, da te nosi! Neće se kuvati. SOFIJA: A šta ćemo jesti?

SVETOZAR: Ta o sreći i ja ne govorim. MAKSIM: Društvo daje često povoda da se čovek kaje. SVETOZAR: Ja mislim, kad je kod svoji. MAKSIM: Najbolje je čuvati svoju kuću. SVETOZAR: Pa baš nećemo imati sreću?

Ama za najmanju paru moram da joj dam računa. O, sačuvaj te, bože, s takvom ženom živiti! MAKSIM: Opet mislim, da je moja gora. Otoič mal me nije stolicom udarila. KUM: Mal nije? To je jošt dobro.

JEVREM: Na bal, Maksa? SOFIJA: Iz početka sam se strašila, no posle mislim: kad sam zagazila, da vidim, na što će ispasti. Trpilo se i tako dosta. JEVREM: Dalje, dalje: kako se došlo do bala.

NIKOLA: Ali kako? MAKSIM: Kako, odvukla me sinoć na bal, pa sad oće da i mi pravimo bal. NIKOLA: Idi, idi, ja mislim bogzna šta je učinila; a ono koješta. MAKSIM: Kaži mi, tako ti boga, vitla li tvoja kojekud?

NIKOLA: Pa šta je posle bilo s babom? KUM: Šta je bilo; pala od muke u bolest, i eno je sad leži na astalu. Ja mislim da počnem tamo od ponedeljnika, možda ću se oprostiti bede. MAKSIM: Da Bog da, al ne verujem.

Ako bude kao ta Grez... Grizelda, onda ću priznati da je dobra žena. KUM: Ja mislim da će probu izdržati. MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se

Sad sam savršeno uveren, da si dobra žena, a i kuma Mita i Nikola daju ti svedočanstvo. SOFIJA: Ja mislim da nisam do sada ništa učinila, što bi nam bilo na štetu.

Ja vidim kako sam procvetao, od kad sam tebe uzeo. SOFIJA: E, milo mi je ako si uvidio, da sam ti verna i da pošteno mislim. MAKSIM: Jesi li mi verna, miluješ li me? SOFIJA: Kakve su to reči! A kad si ti protivno od mene vidio?

SVETOZAR: A zašto to? MAKSIM: Samo da vidimo kako će se žene u laganju nadmetati. SVETOZAR: Ja mislim da je to izlišno, jer se obšte govori, da su žene zle; a o muževima taj se glas ne raznosi.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

“ Ovako me, frajlice, jedna vaša drugarica zapitala, i ono što sam njojzi odgovorio, mislim da je nužno svima obznaniti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Susretao sam ja i devojčice od sedamdeset i dve, i odmah se nekako videlo da su još klinke: mislim, videlo se to po načinu na koji su zirkale unaokolo i krile smešak u prste, kako su isprobavale perikla sa loknama

se prilično po varoši, a ta mala je neprestano bila napolju: često sam se pitao spava li uopšte to dete kod svoje kuće? Mislim da bi maloj Ani savršeno odgovarao naziv kojim su ovenčane neke beogradske devojčice što neprestano zuje po ulicama na

Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje! Što sam mislila o vama? Bože!

Cap — a vi mene pravo na večeru! Stvarno ste slatki! U stvari, dopada mi se kod vas to što umete da slušate čoveka. Mislim, gledate pravo u oči čoveku i čini se da ga stvarno slušate. Drugi su uglavnom zaokupljeni sami sobom. Ne masiram vas?

Ulazite maksimalno u modu, keve mi! Jesam li ambiciozna? Čekajte da razmislim! Mislim da nisam, a opet nekako ispada kao i da jesam. Moja se ambicija sastoji u tome što volim da čavrljam sa finim osobama.

Moja se ambicija sastoji u tome što volim da čavrljam sa finim osobama. Mislim, da se družim, i onako ... U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob!

Mislim, da se družim, i onako ... U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob! Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto.

Mogu vam reći da to i nije tako neprijatno, premda se malčice ukopavam sama pred sobom! Mislim, šta će mi sve to? Hoću da kažem: više volim da sedim u nekoj kuhinji gde me niko ne vidi.

iz svog odelenja koji je cakan i sve što uz to fura, to vam otprilike izgleda kao da gluvarite sa rođenom sister. Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada

Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...“ Mislim, čovek mora da bude zaista potpuni kreten, to jest da je za dlaku izbegao teglu sa špiritusom na medicinskom

Što je najcrnje, usred srede takve jedne seanse, počinjem obično da mislim u ogromnim količinama na žene tipova koje odvajam; mislim na to kako baš uspavljuju klince i te sisteme...

najcrnje, usred srede takve jedne seanse, počinjem obično da mislim u ogromnim količinama na žene tipova koje odvajam; mislim na to kako baš uspavljuju klince i te sisteme...

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Ništeći se sobom samim, mislim zračim - a ja tamim. I mereći stvarno stanje, gubim žicu, gubim tkanje i promećem kroz prazninu prazan čunak i

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

“ Bolje da si pevala onu staru pesmu: „Druge moje, ne budite lude!“ Tako ja mislim. A sovet moga prijatelja?... E, njemu je mesto ovde. (Savije pismo i mešne ga u džep.) Ali sad kud ću?

MITA: Da se manemo toga razgovora. — Ja mislim, Aleksa, da si ti jošt moj prijatelj. ALEKSA: Zar bi ti sumnjati mogo? MITA: Prijateljstvo se u nuždi pokazuje.

A ja bi reko da niste baš pravi Srbin. ALEKSA: I zaključavate? MARKO: Ja vas ne zaključavam, nego samo tako mislim da niste pravi Srbin. ALEKSA: Al otkud vi to mislite?

ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri tako velikom bogatstvu svet u

Marko: E, onda mu je lako trošiti. Ali ja opet mislim da bi lepše bilo kad bi vaš gospodin kakvu službu primio. Mita: I sad je ostao u kvartiru odgovoriti ministru

MARKO: Gospodine, ja ne znam šta ću da mislim. Jelice, odi malo u drugu sobu. JELICA: Gospodin baron, entѕchuldіgen Ѕіe auf eіnen Augenblіck!

MITA: Ja mislim, gospodin baron... ALEKSA: Ne, ne; otac mora da presudi; i ako njegova ne bude volja, sve je vsuje. JELICA: O, gospodin

Nego iz prave, čiste ljubovi. MARKO: Pravo imate. Tako i sveto evangelije govori. ALEKSA: Vsjačeski. Obače ja mislim da bi nužno bilo produžiti svadbu dokle mi novci ne prisnu; ja se bo u ovim haljinama i u ovakovoj opravi otnjud venčati

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ U pismu piše: „Ježurka, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara!

Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

da sačuvam sve što se javljalo u meni a izgledalo kao da će nestati odmah, pisao sam na drvenim klupicama kapela. Mislim da je ona značajna, po svojoj novosti oblika, po onome što sadrži.

Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet. — Biće tačno kroz jedan sat ovde. — Mislim da imam i suviše vremena da se ispnem do vrha sela.

Svakako, koštalo bi vas mnogo. — Koliko bi me koštalo? — Možda trideset pezeta. — Mislim da to nije suviše. — Možete govoriti sa onim starcem na klupi.

— Ima li opasnosti pri odlasku? — Bili bismo sasvim iskvašeni od talasa. — To bi se već osušilo. Ja mislim da, pošto je opasno za povratak, vi možete piti vina večeras i na ostrvu, a ujutru se vratiti. Ima li dobrog vina tamo?

Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem. Mislim da prenoćim u gostionici, ako je ima, i da potražim nekoga ko bi me prevezao ujutru rano u Eskalonu.

Ako pođete u pet, mogao bih vas i ja prevesti; tako bih za posao zadocnio samo oko pola sata. — Mislim da bi to bilo izvrsno, jer bih onda još stigao i da se vratim poštanskom lađicom u Huentu.

Zanima se za ribe. Možda je došao zbog bacanja novih mladica u jezero. — Kako ste ga doveli? — Mislim da ga moj muž već davno poznaje: valjda iz Toleda. — Hoćete li da vidite sobu, gospodine?

— Šteta je da ne vidite zamak. Mogli biste ipak da govorite sa majordomom. — Mislim da ću ga videti kojom drugom prilikom. — Doviđenja, onda, gospodine. — Doviđenja. Kažete trideset litara?

Tako su otpočeli ovu haza de huespedes. Mislim da su zadovoljni. — Izgleda mi s ljubavlju vođena. — O, moja snaja je silna žena, prava matrona.

Čak se i trzaju u sanjanju. Ja ne čujem ceo razgovor koji se vodi oko mene. Sasvim sam rasejan. Mislim kako su svi ovi ludi apsolutno simpatični i prostosrdačni.

Njegova žena i sestra sviraju u četiri ruke. Lepo je provesti veče usred toga domaćeg mira. — Ali ja mislim da je zaista glavna sreća pogoditi šta treba činiti, u opštu i u svoju korist.

Ali otadžbina od njega ne traži da ubija, već da je voli. — Otadžbina je jedna velika lepa stvar. — Ja mislim da je ljubav za otdžbinu, kao ljubav bilo za šta, još mnogo veća i lepša stvar.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem neku ženu, a mislim na luku.

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni.

i traju dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih

borbe za sva moguća prava da ne govorim o raskoši polnog života kad nema druge kontrole osim nas a plemenit sam i mislim da nije do svega ovog moralo da dođe vajkah se posle svake bitke suviše smo uzimali žrtvi i govorio sam da život

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Oprosti, prijatelj-Agatone, ali ja mislim, nismo došli ovde da se vređamo, već da se iskupimo oko uspomene pokojnikove, da ga ožalimo kao što priliči jednoj

TRIFUN: Ni jednu tvoju paru nisam prokockao, Agatone. AGATON: Nisi, nisi, to je istina. Ne mislim ja da bi ti prokockao ni jednu paru iz pokojnikove imovine.

– Ne znam! – Koliko soba ima? – Ne znam! Kako je nameštena? – Ne znam! VIDA: Pa ja mislim, niko nam ne brani da obiđemo i da razgledamo. TANASIJE: I ja mislim, Agatone.

Kako je nameštena? – Ne znam! VIDA: Pa ja mislim, niko nam ne brani da obiđemo i da razgledamo. TANASIJE: I ja mislim, Agatone. Zašto da ne obiđemo i ne razgledamo kuću? Toliko valjda možemo? SIMKA: Pa familija smo!

PROKA (uvređeno): Ne misliš valjda...? AGATON: Šta mislim da mislim, tek da se ne odvajamo. TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš odvajati.

PROKA (uvređeno): Ne misliš valjda...? AGATON: Šta mislim da mislim, tek da se ne odvajamo. TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš odvajati.

Zar ne? DANICA: Hvala, to je vrlo ljubazno od vas, ali, ja mislim, tetka želi da se iselimo. MIĆA: Ali zašto, zaboga? To bi vam bio samo jedan težak izdatak.

Zar to nije bolje za vas? DANICA: Bolje je, ali... MIĆA: I što je glavno, ja ne mislim tako brzo da se ženim, a sve dotle vi bi ostali u stanu. DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle?

SIMKA: Pa nećeš valjda pustiti da se ko drugi useli? Ako se treba useliti, ti si najpreči. AGATON: Ama, to baš i mislim nešto. SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče. AGATON: Gotovo!

SARKA: Cela, dabome! GINA (Proki): A, mi, zar, koji smo najpreči? PROKA: Pa ja mislim, Gino, i mi da se uselimo. GINA: Da se uselimo, Proko, dabome, da se uselimo.

SIMKA: Pa dobro, Agatone, ti bar znaš zakone, je l' može to da se ona žali policiji! MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo?

VIDA: Iju, blago nama! Ama, zar mi, familija, pa da nemamo prava? TANASIJE: Pa dobro, Agatone, ja mislim da ti to kao čovek od zakona najbolje znaš? AGATON: Pa znam, dabome! TANASIJE: E pa, kad si se ti uselio?...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Dobro... Slušaj, kada se svrši konjopoj, uredi stroj za večeru. Prva moja dužnost... Vraćam se šatoru i mislim, kakav ono beše postupak. Stroj... pa molitva. Oko toga nešto beše... Treba komandovati „kape skini!

Nego! U ratu što ko uvati! — tako mi je davao prve lekcije podnarednik rezer-vista, Trailo Živulović. Slušam i mislim kako moje školsko iskustvo nema mnogo važnosti u ovoj novoj sredini.

I ta mi se misao neprestano vrzma po glavi. Na primer, šta?... — Da nas vrate kući... — Ne... Mislim, kako bi to divno bilo...

Narednik ceni odoka i obrati se meni: — Mislim... hiljadu i četiri stotine metara... — Gospodine kapet... — Ćut! — dreknu narednik. — E, moram da te bijem.

— Pogodio si, i to kod prve koju sretnem. — Je li — Milan nas gurnu laktovima — ja mislim da bi Milutin otišao pravo u crkvu. — More, pustite vi mene kući, ja bih znao gde bih otišao. — Puštamo te.

Udahnem vazduh, i zaustavim dah... Kao da negde levo pucaju. ja prilegoh. Ah, da li ima kraja ovome — maglovito mislim i setih se komandanta, koji onako spokojno naređuje. Po pucanju uviđam da sam blizu.

Predosećam da sada nailazim među drugi svet, častan i uzvišen, ali koji živi u večitome paklu. Iako s prezirom mislim na pozadinu, ipak, ipak... čovek nema šest života. Sunce blago sija i povetarac kao da miluje.

— Jes, bogami, čvrknu jednog juče. — Namrtvo? — A, jok, dobro prođe, otčepi mu samo vilicu. Onda mislim, da li se pravi šeret, ili je zbila toliko otupeo da je već postao ravnodušan prema tolikim grozotama.

— Moj vod je prikriven i stupa u dejstvo samo ako krenu na juriš. Mislim, onda, kako su skromne želje i prohtevi ovih ljudi.

— odgovara podnarednik. — Ostavite mrtve, a ranjene previjajte. Sad ću i ja — on se okrete meni. — Ja mislim, nađosmo ga... Evo, baterija gađa!

Krivudam kroz saobraćajnicu i mislim, kako me je rat zatekao u najnesrećnijem činu. Vojnik bar nema odgovornosti, dok se prema oficirima imaju izvesni

Onda opet noću kopao tunel i privukao im se na trideset metara. Sada po cele noći baca bombe. Ja mislim, kada bi ga uhvatili, živog bi ga odrali. — A šta namerava večeras?

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu. Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd... vrd tamo amo, pa ništa...

I odjednom, usred tih sanjarija, on se trže. »Šta je ovo... šta ovo ja mislim i činim ? Zar to ja činim od istine... ja, koji dosad ne smedoh pogledati u žensko!...

— Pa to je čitav atentat na tvoj život. — More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo. Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo.

Pa posle... — Sve to ti sam smisli i spremi šta treba, mene nemoj pitati ni za što... Ja ništa ne znam i ne mogu da mislim. I ona iziđe iz sobe, gledajući u tamne oblake, koji se nošahu visinom, i uzdišući za izgubljenom srećom i mladošću...

nikako da izbijem misao iz glave... Gojko mi jadni jednako pred očima. Sedim tako po ceo dan i mislim, a on uza me... I sve premišljam o njegovoj dobroti, o onoj iskrenoj, neizmernoj ljubavi, koju sam ja pogazila, pa me Bog

prekrsti se Smiljka. Nemoj da misliš o nemu više. Zato ti se i javlja što jednako misliš. — Kako mogu da ne mislim! Kako mogu!... Šta ću da radim ?... Noć se polagano navlači, a one još sede, šapuću i uzdišu...

— Ne mogu, ne mogu... Sve me nešto vuče tamo, kao da me čeka neka važna stvar. Sa vama govorim i gledam vas, a mislim o drugome... Ne mogu, ne zadržavajte me!... I ona ode.

— Nije to; šta ono beše drugo, važnije ?... Ne znam... Baš ništa ne znam... i ne mogu da mislim. A dečko pojede krušku, i taman da baci ogrizak, a pored njega protrča veliki ker, gledajući preda se...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Vasilije, za ime Boga, preduzmi nešto! VASILIJE: Gospodine podnaredniče, sve je to lako objasniti! Ja mislim... FILIP: Aaa! Ti to, što ti se muti po glavi, nazivaš mišljenje? Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja?

Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?

VASILIJE: Kad sam mu dao? SOFIJA: Kazao si, obraćajući se podnaredniku: „Bar to je lako objasniti, ja mislim...” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se! I ne mogu stalno da pazim šta pred njim govorim!

Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli! Savršeno jednostavno!

TOMANIJA: Misliš da ćelija treba nešto da preduzme? DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti! TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa!

JELISAVETA: Sad samo kaži da nemaš ni tu dozvolu, pa ja ovog momenta dajem otkaz! VASILIJE: Ja mislim da je dovoljan naš renome! JELISAVETA: Toga sam se i plašila! MAJCEN: Znači, ni dozvolu nemate?

Ratni zakoni! VASILIJE: Ako vi mislite da je to tako preko potrebno... MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju!

SIMKA: Znam, rekla sam... Ali Gini je, videli ste, u međuvremenu uhapšen sin, i mislim da nema smisla da joj sad, takoreći pred vratima... Ispalo bi kao da joj se rugamo!

SIMKA: Lepa noć, mirna. Kao da nije rat... Znate li kud ćete sutra? VASILIJE: Još ne znamo. Ali mislim da bi bilo bolje da otputujemo večeras! SIMKA: Zašto odjednom večeras? VASILIJE: Najbolje da vam otvoreno kažem...

VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!...

VASILIJE: Na koju masku misliš: na masku glumca, ili na masku ludaka? JELISAVETA: Mislim na masku ludog glumca! SOFIJA: Još nešto mi je palo na pamet... Možda se Filip žrtvovao da spase toga Sekulu?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Predamnom na otoku tamnom i crnom, sa jednim manastirom neveselim, kao tajnom. I mislim: i da ga ima tamo gore, ako me vidi pod jadrom sanog, u kom se zraci plode. More, i ja ostajem tužan ipak svake zore.

Da se ja vratim, lepo. Ja sam onda dva dana oponirao, pa sam se vratio. Ja sam se davno na tog pukovnika odljutio. Ja mislim da mi on sve što je hteo da mi kaže nije ni rekao. U akademiju je bio došao, iz Sarajeva, neki Pera V.

A neki D. bio je doterao čak do mesta u generalštabu, pa se posle ispostavilo da je bio špijunčina, za Austriju. Ja mislim, danas, da se taj pukovnik bio i od mene prepao.

A život imam da zahvalim materi jednog Šiđanina (mislim krojača), koja me je uzela u kuću kad sam ležao pred njenim vratima.

Zatim sam, pri uskakanju u ruski rov, udaren kundakom po nosu (ja i danas mislim, slučajno), u gužvi koja je nastala pri razoružanju.

Imam da odem u Vrhovnu komandu armije na Soči (Isonzo Armee) u San Vito, na Taljamentu. Ja u prvi mah mislim da su poludeli, ali, nema sumnje, sve je u najlepšem redu. Polazim specijalnim, oficirskim vozom iz Pešte u Italiju.

Kad im moj narednik otvara prtljag, one me gledaju tužno i molećivo. Ja onda mislim da tu hranu možda čak iz Srbije vuku i puštam narednika da vrši svoj posao. Sve im se oduzima.

Idem u Beč, na tromesečno odsustvo, radi polaganja ispita, na Univerzitetu. Ja uzimam stav mirno, i mislim da sam poludeo. Međutim, sve je u najlepšem redu.

Bilo bi zanimljivo, jednom, skupiti podatke o tome kako je na našu omladinu uticalo školovanje u inostranstvu. Ja ne mislim, dobro.

Ja mislim da je u tuđini mnogo naših mladića propalo. Ali ne treba zaboraviti ni to, da je čak i Principu, ideja o atentatu, de

Iz one naše lepe pesme: Tavna poći, koju je, tako, pevala moja mati. Ja i danas mislim da sam imao pravo. A da akcenti, kao što Vuk kaže, ne treba da se štampaju za čitaoca.

daje prevod jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako zbilja mislim da živim pesničkim životom, da odemo iz Pariza, nekud u Bretanju, na primer na ostrvo Uesan i da živimo u nekoj kuli

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Evo me! (Tu se lupio u grudi, koraknuo jedan korak napred). Taj je, mislim, dobio orden za građansku kuraž. (I pravo je!) Jedan čiča dobio je orden što je ostario i što nije umro.

Što sam više mislio, sve sam manje razumevao smisao ministrovih reči, sve sam, upravo, manje znao o čemu mislim. Dok sam se ja mučio tim bezuspešnim pokušajem da mislim o tom čudnom zakonu u toj još čudnijoj zemlji, ministar me

Dok sam se ja mučio tim bezuspešnim pokušajem da mislim o tom čudnom zakonu u toj još čudnijoj zemlji, ministar me gledaše s osmehom zadovoljstva što stranci ni izbliza nisu

” Više goluba je krupan naslov: „Za spomen na dan srećnog ozdravljenja velikog državnika Simona”, mislim tako se zvao, ako se dobro sećam. Po svim ulicama i hotelima nose dečica ove slike i viču u sav glas: „Nove slike!

” — Da nije on? — veli onaj drugi. — i ja nešto mislim. Sa sviju strana posmatraju stranca i zaključe da će baš on biti.

Mi moramo izabrati drugi način, bolji i pametniji. Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj, pa da se krenemo u beli svet tražiti bolu i plodniju zemlju, jer se

Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim, ne tiče ni vas, ni mene. Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta.

Napravio se grdan metež; svaka grupa želi da proturi svoga čoveka. — Ja mislim da od Kolba nemamo boljeg čoveka za predsednika tako važna zbora, — govori jedan iz prve grupe — jer njegove su

Ja mislim da nema nijednog među nama koga su velikaši češće jahali no njega. — Šta ti govoriš, — ciči jedan iz druge grupe — kad

— Kako se zove? — Kleard. Učiniše mu počasno mesto. — Ja mislim — prekide Kolb tišinu — da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba tražiti od Klearda.

Glas mu je trepereo, a u očima se svetle suze. — Kleard. Učiniše mu počasno mesto. — Ja mislim — prekide Kolb tišinu — da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba tražiti od Klearda.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

E, da nije pustog mraka, voleo bih onda videti Milicu kako je izgledala, dok se pesma horila. Mislim, što god je bilo u njoj krvi, sve je otišlo u obraze...

Zadahnu me divan miris šaše, koju nabacah na sebe, okretoh oči u nebo, pa uzeh da gledam i da mislim. ...Vidim dve lepe, sjajne zvezde, blizu kumovske slame, stoje jedna uz drugu.

strasti, ostala je šaka vrela pepela, kojim se titra životni povetarac, te katkad raspiri neku neutuljenu žiščicu i ja mislim: eto vatre, života, ljubavi... al' povetarac stane, i oko žiščice se nahvata pu'or... pepeo... Prošlo je sve!...

Ali to prođosmo; skoro ćemo na njive, pa posle eto i sela. — Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri? — Kažu, ima ih dvaestak.

i tu poče da mi ređa Sofokla, Tacita, Cicerona a ja je slušah i gledah ne znajući šta da mislim o svemu tome. Najzad je upitah: — Molim vas, gospo, koji je ovo vek? — Dvadeset prvi. — A godina? — 2095-ta.

Na telegrafu se otkucava depeša iz Carigrada: »Šaljite boljeg na moje mesto!« — Bože, ta ovo je slavno! mislim se i koračam napred žurno i zadovoljno. — Gospodine, viče za mnom momak iz redakcije. — Šta je?

Kad okrete račun, — još crnje... I tako sve do amina. Gledam ja neki put krišom na njega, a on nije da se mršti, no mislim sad će skočiti da potuče i decu i mene. Naposletku uze knjigu i stade da beleži... Ja se već sav ohladio.

Naposletku uze knjigu i stade da beleži... Ja se već sav ohladio. »Kud li ću sad, Bogo mili ?« mislim u sebi i prilazim polako k stolu. On baš tada izvijaše rukom svoj dugi potpis.

Obrtoh se oko sebe, mislim kako ću peške uz njega, a on već izjaha na vratnice. Ne ostade mi ništa drugo nego da se požurim za njim.

Tako to ja mislim, dok se jednom sve drukčije okrete... Obukli se na kraljev dan mi svi i odslužili službu. Kad bi pri kraju, povrveše u

A ja leškarim tako i ćutim i mislim. Upravo ne mislim, jer za taj posao slabo marim, nego ’nako nekako osećam da mi se srce ledi i steže, kad pogledam

A ja leškarim tako i ćutim i mislim. Upravo ne mislim, jer za taj posao slabo marim, nego ’nako nekako osećam da mi se srce ledi i steže, kad pogledam moje mališane.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

(Simi.) Evo ovde, isti hodnik, samo ona druga vrata. SIMA: E, oprostite, ja vidio, znaš, firmu na kući; pa mislim... ova druga vrata, je l'? DANICA: Jeste! SIMA: E, hvala, oprostite! (Odlazi.

JEVREM: Ne misliš valjda u službu? JOVICA: Da mi ne da bog! JEVREM: E, pa šta drugo može? JOVICA: Znaš, mislim se nešto i velim, ako si mi ti prijatelj, ti i još dva-tri u čaršiji, te ako htednete da me pomognete...

JEVREM: I ti misliš? SRETA: Ja mislim, brate i prijatelju, da ćeš ti i niko drugi biti narodni poslanik! JEVREM: I to baš... ovaj... onako, da budem izabran?

SPIRA: To jest! JEVREM: A i on će mene da grdi. SPIRA: Hoće. Ali opet, ja mislim da to nije ništa, to je više onako, politički. Politički možeš u Srbiji koga hoćeš da izgrdiš, pa opet...

IVKOVIĆ: Da, odloženo je ročište. DANICA: A ja čujem otac razgovara s nekim, pa mislim neko od njegovih ludi. JEVREM: A, nije od mojih.

JEVREM: Pa ako, prijo, da razgovaramo. Izvol'te, sedi! MARINA (sedajući): Ja mislim, prijatelju, da za takve stvari kao što je, što kažu, veza za ceo život, treba najpre iskrenost. JEVREM: Treba!

DANICA: Mogu, ako hoćete, i napismeno da vam dam. SPIRA: Znaš, ja mislim... SPIRINICA: Nemoj ništa da misliš, nego idi pa glasaj!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Taki smo mi! Ali ja ću već stvar popraviti. A mislim da je tim bolje sad vam ga predstaviti kad unekoleko već i dela njegova govore za nj. Ona će potkrepiti moj opis.

« monarhiji Braziliji, a živela republika Brazilija! Svi ćute. — Braćo radenici! Ja mislim da ću biti veran tumač osećaja sviju vas ako kažem ovde da smo i mi saučesnici u sreći i slavlju njihovom; da se divimo

Je l’ tako, braćo? Opet pauza. Jedan reče otežući: »Paaa... ono...« i ućuta da čuje dalje. — Braćo učitelji! Ja mislim da ću biti veran tumač vaših osećaja, misli i želja, ako vam predložim da ovaj događaj proslavimo onako kako važnost

? Mi, koji smo i sami ponikli iz slobode?! Naš srez ne samo da ne sme izostati iza ostalih, nego ja mislim da treba da im prednjači kao i dosad. — Pa dobro — reče jedan prgavo i zlovoljno — pa u čemu se sastoji to?

— Pa dobro — reče jedan prgavo i zlovoljno — pa u čemu se sastoji to? Šta hoćeš ti upravo od nas?! — Ja mislim da na nama kao učiteljima narodnim najviše priliči, upravo to je naša dužnost, da dajemo agiju za sve što je plemenito

Dakle, ja mislim da se vi raziđete svaki na svoju stranu i da svaki u svom selu sazove zbor i objasni seljacima značaj toga događaja u

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ŽALOPOJKA 270 ZIMSKA ŽALOPOJKA 271 ŽALOPOJKA PRED PRAZNIM TRONOM 272 ŽALOPOJKA PRED PRAZNOM KASOM 273 NA ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU 274 ČUKUNDEDA 276 UČENjACI I ZIDARI 278 SPOR 280 KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU

” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli, Sloboda je da mislim onako kako niko ne misli, Sloboda postoji onda kad može da se govori Bez obzira na ono što se misli u Štabu i u

Krave, telad, bikove i volove U kamionima kao roblje sprovode! A ja mislim na užasne bolove Vola, kad oštar nož vrat mu probode...

Što bi crno, sad je belo, što dole bi, sad je iznad, Svet propada od postanja i propasti neće nikad! NA ŠTA MISLIM KAD POGLEDAM PALATU ALBANIJU Pre pedeset godina, posle jednog atentata U kome je čuveni prestolonaslednik izgubio

— Nego tu, gde ovog časa jesmo! LETOVANjE Došao sam u Miločer S ciljem da ne mislim ni o čem. Kafić, kiosk i pošta: Vrtim se ni oko šta. Go, danju i noću.

u vrh nosa Ja, sitna čestica nepojamnog toka, Negde između Knososa i Kosmosa, U popodnevnoj tišini otoka, I mislim — zureći pomalo iskosa — Dok me plavo nebo gleda ispod oka: Taj svet je splet čudesnih odnosa, Čak i reč tuguje kada

Njisnuo bih od radosti kao osao I dao otkaz na posao, I pretpostavljenima, naoko bliskim, Najzad rekao sve što mislim!

Ko kraj hoće da pipne, Ko gljive želi da štipne, Nek ode s jeseni, Uveče, Kad su putevi rosni... A njiva? Mislim da se njiva nalazi u Bosni.

” „Ne mislim tolko na korist, već na Osvetu — slađa mi je nego šlag! Nekad sam sa njim bila srećna, A onda — celu stvar odnese

” „Pravedni Lazo, mani sve te Uzdahe i suze! Čas je, mislim, Da se izvadi delić štete Pa da s računima krenemo čistim, Od početka, od prvog retka, Od tačke, zapete i zapetka.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ni do danas mislim da se nije tačno saznalo čemu te oči služe. U isto vreme kad su radile te engleske dubinske ekspedicije, i Amerika je

Rakić, Milan - PESME

Gledam te s čežnjom i sa tugom Na bolove sam davno svik̓o, Sa jadom živim kao s drugom. I kad na život mislim ceo, Koji je bio što je sada, Na moju dušu ko crn veo Ogromna, teška senka pada.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Pomrčina nada mnom caruje, mjesec mi je sunce zastupio. Uh, što mislim, kud sam zaplivao? Mlado žito, navijaj klasove, pređe roka došla ti je žnjetva.

VOJVODA DRAŠKO Ne znam ništa, no sam ih gledao; i sam mislim da je maštanije. OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije,

Junačkoga ne znaju poštenja, a ne bi se vukli za Turcima. Mrzni su mi oni nego Turci, a ni mislim za njih ni za Turke. Badava se inate s Turcima kad im ližu, kâ paščad, sahane!

VLADIKA DANILO Nešto si se zamislio, đedo! Ali ti se drijemat počelo. IGUMAN STEFAN Ne drijema nego nešto mislim, pa se čudim za novu godinu što je danas ošćela ludima.

Puču puške Lješanskom nahijom. Mislim, idu Turci u harače, pa na raju stravu udaraju. Kad boj čujem u Progonoviće¹, te ja potec' sa onom družinom.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

puta pitam one moje za njega i za sve vas, a oni ili mi ne odgovore, ili možda mi nešto i kažu, ali ja ne čujem, pa mislim da mi ništa i ne kažu. — Zdrav je, ,zdrav, dedo! — dovikivala bi mu Todora oko ušiju.

Pandurović, Sima - PESME

Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no voda Pod hladnim ledom monotono liba. A mesec mirno, zaleđeno gleda.

ZA PRIJATELjE Nije to, mislim, budućnost daleka Kada će proći sav nemir, rugoba Života zemnog, a mi reći: neka! Pred senkom smrti i dverima groba.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Došla pa sjela, pa otud, odovud, na kule, na vile, na medene kolačiće, svaku zavija u med... Fala bogu — mislim u sebi — šta je ovaj danas, a ja nemam kad ni da se prekrstim.

Znam ja nju; znam da je prepodobuša od kad je nastala, ama danas mi se uvija mimo reda. Ovo joj nije bez neke! Mislim ja...

— Ama, čoče, nijesmo o tome potonju rekli? — Jesmo valaj!“ rekoh ja, pa mi mučna misao proleti kroz glavu. Mislim sam u sebi: ne bi on ovako obezočio da nema zapleća. Da nije zasjeda!

„Ja,... ja ne znam“, reče ona zapletavši se, a rumen joj se osu po licu, kao da si je žeravicom osuo, „ja mislim e će zbilja to biti!“ Otac i majka poglednuše se. Milica zinu, pa je gledaše u čudu.

“ prekide serdar, „najviše mi zape za ovu potonju, ona je najglavnija, pa ću ti s toga odmah na nju odgovoriti. Ja mislim e je red da ja to uglavim, a ne ti. Ti ćeš biti rekla: ja nemam ništa protiv toga, ama kako Pejo učini! Je li?

Pa ponudi ga! Može mu biti, hoće li, neće li!“ Joka se slatko nasmija, čujući sve što on izasu. „Ja, bogami, ne mislim da bi to bilo grešno, no bi to lijepo bilo da stečemo onakoga prijatelja, da...“ „E, pa ajde. Dosta više!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Evo ima u mojoj pletivači nešto soli što je preteklo kad sam mrsila ovce, mislim da će vam svima biti dosta.”” I tako onđe pogodivši se s njome, ona skine s ruke svoju pletivaču, a mi s kόnjâ svoje

I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim da će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.

a koje riječi ja ovdje mjesto ikakve druge preporuke evo navodim: „Evo našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim ua će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.

Sveti Sava - SABRANA DELA

A uz ovo izgoniti iz vas svaki izvor zla, srebroljublje mislim, i bogatiti se od manastira, ili nekim drugim vidom, i ostavljati ostave i riznice stvarati makar i do malog, što nije

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA: Zamarijala se, pa i zaboravila! ANĐELKO: Dajde jedno ladno pivce i ljutu! IKONIJA: A šta ćeš sad? Mislim, za poso, i stan... ANĐELKO: Važno je da sam se vratio u Beograd!

IKONIJA: Ne znam kako izdržiš tolko u zatvoru! ANĐELKO: Kako izdržim? Gledam u rešetku, a sve mislim: postoji Ada Ciganlija! Eto kako izdržim! IKONIJA: Kakve tu veze ima Ada Ciganlija? ANĐELKO: Ima veze.

) TANASKO: Goskapetane, čini mi se... MANOJLO: Ode li to tumaralo? TANASKO: Ode, ali ja mislim... MANOJLO: Pomislio sam ostaće, sve da nam pokvari! Ne znam kakva je ovo sekcija!

TANASKO: Sigurno da pazim, to je meni prvenstveno! A što gustiram, gustiram nako uzgredno! Mislim nonu sa svećom i amrelom! Sise, bre, drži ko da su odlikovanja! Karađorđeve zvezde, a prekrivene svilom prizrenskom!

Treba i tebi nega za tu nogu. Ja imam nešto posteljine i sudova, a i para sam odvojila na stranu, pa mislim... ANĐELKO: Ama kakva sad posteljina? CMILjA: Pa zna se šta je prvo za domaćinstvo!

A i gibanica! Nije joj bila ko gibanica, nego neka beda od gibanice, spljeskana! IKONIJA: Ne znam šta da mislim! SKITNICA: Nema tu šta mnogo da se misli. Niko čoveka ne laže ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati?

Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset. SKITNICA: Moram da požurim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo!

MILE: Sa tim Ilićem ja stojim evo ovako! Mogu da ti prolongiram šta oćeš! Vidim da si težak invalid, i bogalj, pa mislim, kad već mogu, da je humano da ti pomognem! Je l ti ta noga prirodna, ili veštačka?

Mislite šokiran, pa u tom šoku pošizio? STAVRA: Šokiran, sigurno, jesi, ali ja ne mislim da si pošizio. Nego, brate, drukčije gledaš na stvari! Oću da kažem, drugim očima.

Ne kaže se đeneral, sa Đ, nego sa G, general! A je l morate sve to uvek da nosite? Mislim, te puške... stvarno su rariteti! Kako kažete, kokinka? Zaista nisam čuo! IKONIJA: S kim to ovaj priča?

PROSJAK: Svemu ima leka... VILOTIJEVIĆ: Boga mi, kako je sinoć bilo, mislim da nema! PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar...

Našo sam ja izlaz iz onog što se desilo! Nije to tako strašno, ko što izgleda! Mislim to, što su me smakli sa govornice. Ovog mi momenta sinulo. STAVRA: Pa naravski da nije strašno!

Stanković, Borisav - JOVČA

I govorim ovoj: Zašto, more, zašto toliki trošak? A ona, kao da sam joj krvnik a ne brat, kao da joj zlo mislim, čak se i obrecne na mene: I moja kuća neka je vesela! odgovara i gleda me popreko.

Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

se izbavio, polzuju me kad i[h] pominjem, pomažući mi da se ispravljam, koliko je moguće, da nisko i smireno o sebi mislim, i da druge, meni podoboslabe, ljude trpim i snosim.

Pitagora — da se k sebi vratim da u sebe dođem, i da razmislim otkud sam na ovi svet došao, što sam u njemu činio i kud mislim poći.

ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi svet došao? Šta sam u njemu činio?

Pamtiš li jošte šta si odsudio lekaru i terziji? Možeš li sad razumeti šta ja mislim govoreći da su se sami kaluđeri davno i predavno istrebili.

da je danas umrla, krv njezina koja u meni teče, počne s većim ustremljenjem teći, srce mi se smuštava, same suze teku. Mislim, slatka mati, presveto duši mojej ime, gdi si da celujem stope nogu tvoji[h]!

Pravo je rekao Antonije da ti nećeš kod mene ni tri dni biti.” Ja sam bio izvan sebe. Mislim, kakvi su ovo ljudi! Pre dva sata milostivo me je primio, a sad goni; da sam mu što skrivio, ne bi[h] žalio.

i što ćeš više! U ove pogreške pokliznuli su Vasilije Veliki, Joan 3latousti i Avgustin. Ja ovde ne mislim s oci proces terati, no toliko rodu mojemu istinu kažem da znadu, i da se ne plaše kao deca u pomrčini, da, ako kad

U cerkvi smo na liturgiji, kad eto ti uleze mlad momak. Podiđu me mravi; mislim u sebi, ko bi drugi baš onde na obrazu imao Gavre iz Vukovara, vladike Partenija đaka, veliki mladež?

Kakovo bi blaženstvo za mene bilo, mislim u sebi, kad bi[h] i ja među ove mogao pristati! Kad on svrši predavanje, dođe drugi mlađi učitelj drugoj klasi predavati.

Za jedno pismo, ljubimi moj, mislim da je već dosta napisato. Ako li se vami više nego dosta učini, iz toga želim da ništa drugo ne zaključavate, nego da

da i drugi ko, samo neka predstavi sebi svoje roditelje, pak onda čitajući ovo, neće za bezmestno suditi što ja ovako mislim, čuvstvujem i pišem o onoj koja je posle boga, tvorca mojega, svetejša, čestnejša i sladčajša duši i srcu mojemu.

Što bog dâ, mislim, kad je meni razumenije jezika gotovo, njegovom izgovoru preodoleću ja ako će on biti sedamdesetoglavna [h]idra.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Muči, beštijo! — viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!...

Dundak zazvijuka i zavitla rukom. — Šta misliš, Dundače? — pita ga Srdar. — Mislim da su i’ potopili ako su imali vremena... ili puštitili niz vodu. — A zar ne bi mogli di zapeti?

— Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep. — Ja mislim da mi je vrag odnija dvista talira, jeto ti šta mislim! A šta mi pomaže da se dozna ko je krivac?

— A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep. — Ja mislim da mi je vrag odnija dvista talira, jeto ti šta mislim! A šta mi pomaže da se dozna ko je krivac? Konja više ja ne vidi’, jer je on dosad na turskoj granici...

A kad velju „domaća ruka“ ne mislim samo ovo naši pet-šest slugu, nego mislim i najbliže prikovođane!... Virujte vi meni da među onima što sad trče za

A kad velju „domaća ruka“ ne mislim samo ovo naši pet-šest slugu, nego mislim i najbliže prikovođane!... Virujte vi meni da među onima što sad trče za fra-Jakovom niz vodu, ima i’ dosta koji se

— Umra je taman u jednu uru posle ponoći, a prinili smo ga u crkvu u sedam uri. Bile su već i tri mise. Ja mislim da sad četvrtu divani tvoj stric... — Kako to? Zar se može divaniti misa u poaranoj crkvi?

— veli Boban. — Brate, kâ da su svi povilenili — pripovida Škeljo. — Ma šta to može biti? — Ja mislim, da im se prikazuje vra-Pirija! — reče Dundak.

— E, baš si dite! — ponovi on, tapšući ga po obrazu... — Ja ne mislim da poaraš strica, bože sačuvaj, nego on će ti sam priručiti jaspre, kâ svojoj krvi, kâ šta svi čine!

Njegova je pamet kâ i prije šta je bila, dakle, drugo ne može biti nego niki zavit. — I ja sadak to mislim! — veli Bujas. — Kakav zavit? — zapita Bakonja. — Lipo!

A i to šta kupi dugove, ja mislim da će učiniti niku zadužbinu. — Može biti da će kupiti nove kandelare svetome Frani! — veli Bujas.

ako nije šenuja. — Ma nije, brate, nego zdrav i pametan čovik. Dojâ je na svom konju i još vodi momka uza se. Ja ga mislim zadržati i na ručak i na večeru.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Drhtavica je sve glasnija. Mislim, puckaju koščice riba, jer se pod ledenom kožom, topla kao krv, vuče zarobljena reka.

Sa slugama je i jeo i spavao. Gledao je u Turkinju, uplašen i od njenih očiju i od isukanih sablji. „Ne mislim što si trgovac samo“, rekla je, a dim se iskidao u onoliko pramenčića koliko je reči izgovorila.

Ni pred kojom zemanjskom silom. Ja sam kralju Milanu rekao u oči sve što mislim. Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe.

Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš. Jeste da ja brbljam, i jeste da ja ne mislim, ali mnogo volim one što umeju da naređuju. — Vidim. Vozi polako do groblja, a onda kroz selo brz kas!

— Neka se samo zdravo rodi. Mora da bude moje i ako nije moje. Samo mi kaži... Da ne mislim više šapuće. — Ubij me, zlotvore! — vrisnu ona stojeći uspravno, bez pokreta, posađena na mesečini.

Hoćeš da mi ga daš?“ — „Pokrašće ti taj svako gnezdo, ne boj se. — „Ozbiljno Mislim. Usvojiću ga. Naslediće me, biće gazda i srećan čovek. Ti imaš još trojicu, dosta ti je.

Tada mi zadenuše dve medalje. Rekoše, za junaštvo. A ja sada mislim da li je to stvarno za junaštvo i sve više tolkujem da nije.

Nezgodno je da čovek proživi vek a da mu je ono unutarnje falično užlebljeno. Može biti da je to najveće zlo. Mislim da jeste. Đorđe nema rašta na mene da se ljuti. On je oduvek imao ono što ja nikad nisam imao.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Pa, i ne svira! — trgao se car Žuto Uho. — Jesam li im ja naredio da odu? — okrenuo se prisutnima. — Mislim da nisi! — reče carica. — Onda ih uhvatite i vratite.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Strahota! ratos takvih misli! Razuzurim se, okrenem peći leđa, I mislim šta da čitam, Da rasteram te mutne vidove O oživelim grobovima I umrlim životima.

Po kosama mojim popanulo inje... A. Šantić LXXX JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te U tvojoj bašti ja te vidjeh juče Gdje bereš krupne raspukle granate.

Gdje su jorgovanâ Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj! vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. A.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Sudba ti je i moja poznata; mislim, nejma podobne na zemlji: do vratah sam iznika tartara, ad na mene sa prokletstvom riče, sva mu gledam gadna

„Sad si, mislim, sasvijem dovoljan i duša se obodrila tvoja - reče meni krasni žitelj neba - kada ti je tvorac dopuštio da mu

" Mihail mu tihim glasom reče: "On je tebi jednome izvjestan; evo kako ja o njemu mislim: šar nebesa prestolodržnoga najsjajni je i najveći, zna se, - sredina je on prostora svega.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Pitagora se osmehnu. „Da, deco moja, što više godina tovarim na svoja leđa, u toliko radije mislim o svojim mladim godinama. Uspomena na njih kao da me podmlađuje, pa zato neka bude kao što želite“.

„Ti, dakle, misliš da je materija prvobitna, iskonska, a da je duhovna delatnost iz nje rođena“, „Da, tako ja mislim. Naše mišljenje ima samo zadatak da traži istinu putem opažanja i da sve pojave, pa i delatnost našeg duha, izvede iz

Tvoje mišljenje me naročito zanima, baš zbog toga što se sa mojim ne poklapa. - Ta zar veruješ da mislim kako su moja učenja poslednja reč saznanja? Ona su tek skroman početak“. „E, pa lepo, slušaj dakle!

„Za godinu dve...„, reče razmišljajući Aristoteles. „To mi nije krivo. Za to vreme uspeću, mislim, da se pripremim kao što treba za Platonovu školu. Valjda ću moći ovde naći kakvog dobrog učitelja geometrije?

„Eudoksos? - On je moj đak i valjan geometričar; od njega si mogao mnogo naučiti“. „Mislim da sam u tome uspeo. On me podučavaše i u astronomiji“.

On spusti glas i poče opet da šapuće: „Evo nas trojica, kako ovde na okupu sedimo, možemo, mislim sa pravom, reći da smo nešto uradili i stvorili. Ja sam spremio i objavio prvo kritično izdanje Homerovih spevova.

„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu?

Gerike me pogleda upitnim pogledom. „Sasvim je tako!“, rekoh mu. „Mislim nasigurno da, pored svih očiglednih i nepobitnih rezultata vaših opita, jezuitski red neće napustiti staro učenje o

„Sve su to, dragi gospodine Gerike, sasvim nove, neočekivane, do sada neopažene pojave“. „O kojima bi trebalo, tako mislim takođe da izvestim u svom delu“. „Sigurno, i to čim pre!

„Imate pravo!“ „Mislim da će se i ovo dogoditi. Mlađi hemičari i skromniji, ali pametniji, među starima, stupiće pod Vašu zastavu“.

„To i ja mislim“. „A to“, dodade Lagranž, „nije sitna stvar“. „Pa videćemo“, odgovorih mu, „šta će iz toga ispasti. Ne hvali dan pre

Da li ću u tome uspeti? Na to je trebalo da pre mislim i sa sobom ponesem, recimo iz Beča, kakvo pojače preporučitelno pismo.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali sam brzo odbacio dosadnu knjigu i stao, bez reda, da mislim o svačemu. I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak dužnost da o njemu mislim

I tako se opet setih pobratima na kome se zaustavih, pa jednog trenutka osetih čak dužnost da o njemu mislim kad već idem da ga vidim. I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio.

— Tri dana bez putovanja. — O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim. Šta je kod kuće? On me pogleda ćuteći pa ne skidajući ruke s mojih ramena: — Sve ćeš redom čuti.

Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim. Dok sam bio u rezervi, imao sam jedan razgovor s komandantom puka i očekujem velike neprijatnosti.

Ali, veruj mi, ne muči me ono što sam tada kazao, već što nisam govorio sasvim onako kao što mislim da treba da govori pošten čovek.

Evo, često uzmem njenu fotografiju, gledam i mislim: koliko sam joj puta, držeći je na grudima, obećavao raj u koji ću je uvesti, i koliko su stotina mojih vrelih pisama

— Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja. On zastade pa spusti stvari na zemlju. — Kod gospodina Nikole Glišića? A šta ste vi njemu? — Rođak.

đida. A meni pokazujući svoje društvo: — Ovo su moji prijatelji. Kažu tako, a ja mislim da među njima ima i nitkova, klevetnika, hulja. A sad, gospodo, tačka! Ima dana za megdana.

Prošlo je od tada nekoliko dugih meseca, a ja ni o čemu drugom i ne mislim. Sve što me tištalo to je: da pronađem kakav bilo posao ili izmislim kakav mu drago razlog pa da ponova odem u

— Pa jes'. — Vidiš, ti Germani celu Evropu okupiraše, pa sad 'oće i Aziju. Nego ja mislim da one Švabe i ove Švabe rade ortački.

šta će sad s nama? Đeneral se upola okreće i gleda ga preko cvikera. — Ne znam da li umeš čuvati tajnu. — Vi... ja mislim... bar... gospodine đenerale... uostalom... — Dobro de, dobro... Dakleee... Oštri se za Francuskinje...

— Pa dobro, oca mu, i ja nisam kamen, mislim i ja na sve to, i šta bi ti mogao da izmeniš na priliku? — Ama, ko misli? Ti misliš!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ja čak mislim da se u toj igri naizmjeničnosti i sastoji život, da ta izmjena obasjanosti i zasjenica i jeste arza i teza našeg

A ponekad, opet, kao da sam mu stariji, i razumniji, brat. I kad mislim na njega (a ja uvijek mislim slikovno), vidim ga o mom lijevom boku, i nešto nižeg od mene: stupamo tako, zajedno, rame

A ponekad, opet, kao da sam mu stariji, i razumniji, brat. I kad mislim na njega (a ja uvijek mislim slikovno), vidim ga o mom lijevom boku, i nešto nižeg od mene: stupamo tako, zajedno, rame uz rame, i njegovo je desno

No mislim da je ipak u stvari nešto bilo; svakako nešto daleko manje fantastično i možda sasvim različito od onoga što se pričalo;

I mislim da pogotovu nije mogla smirujuće djelovati na nadvojvodu, već ionako smućenog morskom bolešću. U taj sam se salon sklanj

Saosjećam s drvećem. Mislim da i ono dugo unaprijed sluti promjene vremena. Često sam se u djetinjstvu zamišljao kao drvo.

čak pristao da se vrati u ma koje drugo doba i ma koju drugu situaciju svog minulog života radije nego u djetinjstvo, mislim da je to najviše i u prvom redu baš zbog te nemušte i bezimene djetinje patnje.

I mislim da je to bila prva ishodna pogreška u čitavoj toj stvari. Jer držim da baš to, i možda jedino to, nije pravi put kojim

I zato, uvijek dalje! A u mome slučaju, mislim da je veoma samilosno došla ta vanjska, slučajna nesreća koja mi je povrijedila ruku i skvrčila prste koliko je bilo

Đordano Bruno, najstariji od muške djece, u koga je Egidio polagao mnogo nada (a mislim da su u njegovom protestnom imenu imali nekog udjela i bradati liberali iz djedove blagovaonice), izrastao je,

S jezom mislim na godine kad je mnome haralo samoljublje i neobuzdano osjećanje sebe. Sad mi se svi „važni”, i „odlučni”, i „presudni”

)? Zar i fakat što ja u datom času doživljavam, mislim, čuvstvujem, strepim, trpim, nije isto tako realan i historičan fakat kao i fakat što je u datom povijesnom momentu

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

A ja mislim, bolja ti je sloboda ovamo, pa bar dok živiš, da živiš carski. — Znam, ali će i tamo da ubiju. — The... ja mislim jedn

— Znam, ali će i tamo da ubiju. — The... ja mislim jednom se mre. A ja ti glavu dajem, kao što sam ti i pre govorio, da ću te čuvati, dok god sam živ.

okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu.

— reče ona, pošto se stiša od prve ljubavne bure. — Ništa ti ja ne znam, niti umem da mislim. Najbolje nam je ovako, pa šta ćemo više! — Jok, ja neću tako. Ovo će se naposletku doznati, pa onda ja nemam kud.

— Baš ja jednako mislim kod kuće, nikako ne mogu iz glave da te izbijem... Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi pred

danas, sutra, kroz godinu, dve?... — Ništa ti ja ne znam, no živim tako od dana do dana; a šta će biti i ne mislim, ne smem da mislim... Samo znam da sam propao, propao sasvim.

— Ništa ti ja ne znam, no živim tako od dana do dana; a šta će biti i ne mislim, ne smem da mislim... Samo znam da sam propao, propao sasvim. — Pa što onda veza onaku devojku za sebe, te i nju upropasti, bolan brajko ?

»Šta ću da mislim ? Vidim da se sve više propada u neku dubinu, iz koje nema izlaza... Padamo oboje i propadamo, pa bar nek se živi još

To vi meni recite... A ja, u koliko mogu da mislim, rekao bih, da će tome biti uzrok naš krajnji nemar prema veri i crkvi, rekao bih... — Pardon! — viknu apotekar.

»Šta ću da mislim ?« — reče on sebi naposletku. — »Vidim da se približuje kraj, pa sad što me snađe. Kad su najpouzdaniji moji ljudi

Mato skoči s mesta, i kao da nije ni spavao, poznade Đuricu i obradova mu se. — Gle, otkud ti?... A ja baš mislim da ne udariš noćas, pa za dugo nisam zaspao. — Čekao si me, je li?

« — Đuro, spavaš li? — Ne spavam. — Nemoj da se ljutiš, što sam ti kazala za one varoške. — I ja to sad mislim. Ti bi trebalo da se ljutiš, ali odsad ćemo drukčije... Samo da prođe ova dugačka zima!... — U naš Klenovik, je li?...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

dobrim se i neprijatelj pridobija, a zlim i prijatelj odbija; neka ti je dakle prost život, kad ti je mio toliko, a mislim da ćeš i ti, ako si čovjek, znati šta ti valja činiti.

— Kad su ga uhvatili, i ja ću ti pomoć nasjeć, pa jami za sjekiru i nekoliko nasiječe, i onda reče Grbi: — Ja mislim da će bit dosta.

— I ja mislim, — reče Grbo — no molim te, gospodaru, deder uljezi u ovu kuću, pa gdje god je šuplje, promoli prst da zakucam klince da

Petković, Vladislav Dis - PESME

Znam ih. Al' ono što je meni dalo Veliki vidik i nebesne boje, Danas je nešto neznatno i malo, Nešto što mislim da i nije moje. Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva; Pust vetar meni oko glave duva.

Ja mislim dugo na podzemne staze, Koje sve idu protiv jednog grba, I na podlosti što uporno taze Jedinstvo svetlo i dolazak Srba.

Ja mislim dugo na podzemne staze Koje podiže jedna ruka vešta, Velika avet, monarhija stara; Koje podiže Beč i bludna Pešta.

kakav meni grob podneblje krije, Da li će duh mi iz tela se dići, I gde će biti kada mene nije, — O tome evo ja ne mislim sada.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

ono što mi je često govorio da grmljavina nastaje usled tandrkanja kola svetog Ilije kada se vozi kroz raj i da li ja mislim da taj Amerikanac Franklin koji se igrao zmajevima kao besposleno derle, zna više o tome nego najmudriji ljudi u Idvoru.

“ ”Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov.” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je napisao veliki ruski pesnik Ljermontov, u kojoj

Njih je više zanimalo šta ja mislim o caru i kakve su moje nacionalističke ideje. Nijedan od njih nije me podsećao na Slovenca Kosa ili protu Živkovića iz

Franklin puštao svog zmaja, na što mi je on odgovorio da nikad nije čuo za tog džentlmena, a da ja, po svoj prilici, mislim na Viljema Pena. - Ne - rekao sam -ja nisam čuo za tog džentlmena.

dodao je nemarno da ću biti ”žutokljunac” dotle dok mislim na to. Zanimalo ga je mnogo kako izgleda šegrtovanje u Evropi i, kada je to saznao, nazvao ga je gorim od ropstva, koje

Jedan od ovih sledbenika ”medenog srca” bio je i doktor Čarls Šepard sa Kolumbija Hajts u Bruklinu. Mislim da su on i njegova porodica pripadali unitarističkoj crkvi, ali su često dolazili u plimutsku crkvu da se dive Bičeru.

profesorom Vebsterom, doprinosi mnogo više mojim pripremama za Kolumbiju nego sve knjige koje sam pre toga pročitao. Mislim da su doktor Šepard i njegova porodica zapazili velike promene na meni i mnogi dokazi odobravanja za to bili su za mene

Moglo bi se zaključiti, iz onog što sam kazao, da mi ova specifična vrsta studiranja nije bila po ukusu. Mislim da ona ne bi odgovarala ni jednom američkom studentu koji je želeo da se bavi fizikom.

Kada se uskršnji semestar u maju približio kraju, počeo sam da mislim o mom letnjem raspustu. Bio mi je preko potreban. Sedam meseci neprekidnog učenja i vežbanja pod rukovodstvom Ruta, uz

Maksvel u jednom pismu intimnom prijatelju napisao ovo: “Dovršio sam raspravu o elektromagnetnoj teoriji svetlosti i mislim da je to velika stvar, sve dok se ne uverim u suprotno.

godine, pitam se da li je moguće, čak i danas, izložiti smisao ove teorije ljudima koji nisu po profesiji fizičari. Mislim da je moguće i da treba pokušati, jer je nauka o elektromagnetnim pojavama danas priznata kao osnova naših saznanja o

Takođe mislim da je najbolji način da se ova teorija objasni ako prikažem svoje prve, neuspele, pokušaje da je razumem.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Jesu tspodari im... Vidio sam jednom te jedan i udari jednoga nevješta... A meni začudo, kao mislim: kakav je to vojnik kad se pušta tući? — i življe pogleda djevojku, kao da mu je ona nečemu kriva.

— Ne branim ti da ideš... ma nadam se... A mislim da se nećeš pokajati. — Zbogom! — pozdravi ga djevojka, pričinivši se da je prečula njegove pošljednje riječi.

Njen cio život gledam pred sobom, i učini mi se tako jednostavan i prirodan da mi ništa prijekorno ne pade na pamet. I mislim: ona se podala životu na volju, pa je on vjerno nosio kroz cio vijek; ona i ne zna što je tragika u življenju, i proti

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

A mislim da ne treba posebno naglašavati kakav je uticaj imala i danas još ima psihoanaliza u celokupnome sistemu ideja našega v

privatnog ili neobaveznodopadljivog a po strani od opštih, bitnih i egzistencijalno neophodnih zbivanja u kulturi. Mislim da ne treba posebno isticati koliko su pesnici od simbolizma pa nadalje nastojali da poeziji vrate izgubljeni „ugled“

Stoga ništa nije, mislim, tako pogubno za srpsku kulturu kao hotimična ili nehotična separacija njenih pojedinih delova.

I stoga, gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji Udruženja srpskih pisaca, plod

Dabogme, što je maločas letimice pomenuto, tek je deo srpske kulture na Kosovu, za koju mislim da je ne poznajem ni u celini ni kako valja.

Govoriti o srpskoj književnosti i ne osvrnuti se na narodno pesništvo, mislim da je nemoguće. Govoriti u ovoj 1987. godini o književnome nasleđu, mislim da je nama takođe nemoguće a ne prisetiti se

Govoriti u ovoj 1987. godini o književnome nasleđu, mislim da je nama takođe nemoguće a ne prisetiti se Vuka Karadžića. Zna se da, iako je želeo, Vuk nije imao prilike da obiđe

Kao jedan od opštijih utisaka, koji nije lako obrazlagati, iz čitanja kosovske – mislim i kosovske i metohijske – lirike iznosi se upečatljiva slika one magle za koju nevesta, pri prstenovanju, s primetnom

okolnosti do najjačeg izražaja došle upravo pojave koje skupa imenujemo kao najtipičniju balkansku kulturu. Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju.

A produžio je to, mislim, Radomir Konstantinović u Filosofiji palanke: sazdao je doduše majstorsku, ali zato i pogrešnu predstavu o tipično

Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

istoriju upravo kao književni lik: možemo pratiti njegovu književnu genezu kad upoređujemo tekstove Miloša Crnjanskog. Mislim da to nije slučajno.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim? 'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja? DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar?

DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim? 'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja? DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar? ŽIVKA: Strah me je da mislim, a mislim. Pa eto, tražio je cilinder.

'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja? DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar? ŽIVKA: Strah me je da mislim, a mislim. Pa eto, tražio je cilinder. Zar ne vidiš da ja držim oba palca stegnuta?

'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja? DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar? ŽIVKA: Strah me je da mislim, a mislim. Pa eto, tražio je cilinder. Zar ne vidiš da ja držim oba palca stegnuta?

ANKA: Pa, kako da vam kažem, gospođo, muški su muški, oni natrčavaju uopšte lako. ŽIVKA: Pa jeste. I zato baš nešto mislim: vi bi, Anka, mogli da mi učinite jednu veliku uslugu, za koju bi' vas ja bogato nagradila. ANKA: Zašto ne, gospođo!

ŽIVKA: Pa, znate, ja sam obavezna da primam. Mislim, znate, da stupim u veze i sa ovdašnjim stranim poslanicima, pa bih želela da uvedem u moju kuću otmenost.

Ja imam, znate, jedan naročito prefinjen ukus. En gu parfe.2 ŽIVKA: Gle'te, molim vas, a ja baš sad mislim da pravim jednu večernju haljinu.

Meni to izgleda kao da vi nešto ružno mislite. NINKOVIĆ: Najbolje bi videli, gospođo, kako ja mislim sve to da izvedem ako odmah pređemo na stvar. ŽIVKA(prestrašeno): Na koju stvar?

ŽIVKA(prestrašeno): Na koju stvar? NINKOVIĆ: Evo kako mislim: bridž, na primer, možete od sutra početi da učite. Što se tiče pušenja, možete se sad već odmah poslužiti.

DARA: Rekla sam joj da sam udata, da imam muža, i da ga ne mislim napuštati. ČEDA: A šta ćeš da kažeš njemu? DARA: Kome njemu? ČEDA: Pa Nikaragui? DARA: Reći ću mu to isto.

(Pauza.) E, pa šta drugo mogu da mu kažem? Ja mislim, on je pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; a što mu je psovao oca, recite da

Pa posle... njemu priznadoše zrelost, a ona ostade tako na pola puta. Pa to mislim, Živka, da narediš da se to zaboravi.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

54 Na to Dmitrij Lihačov daje ovakav komentar: „Šta reći o neobičnoj formi književnog dela A. Belog? Mislim da je u toj formi najvažnije iznalaženje novih mogućnosti i odbacivanje ,glatkog pisanja', čega je inače tako mnogo bilo

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Zatim mu pruži fišek i prsten s ruke, pa se strahovito namršti: — Turčin sam, šućur!... Što da mislim gore-dolu?... Idi vo selo. Će go nađeš čorbadžija Spaso od grad. Dadi mu to.

mužu: — O, Karimane Košutane, dopusti mi da prekršim običaj i reknem ti nekoliko reči; rodila sam ti pet sinova i mislim da imam pravo!.. O, Karimane!

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa Parnasa žar. Sveća gori, pero spremno, Hartija je tu; E, sad sedi pa napiši Lepu

Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem. Mislim, — a što mislim nikome ne kažem. Kretô sam se štakrat sekirom u ruci: „U koren je udri, sruši je, utuci!

Mislim, — a što mislim nikome ne kažem. Kretô sam se štakrat sekirom u ruci: „U koren je udri, sruši je, utuci!“ Ja podignem ruku, ruka

I to je valjda zato Da budu svetla lica Kad svane vidovdanska Petstoletnica. Eno se Srbi mire! — Ja mislim Srbe prave, Jer ima nazovnika Što se u smradu dave.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JOVAN: Otkad ja na Ančicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa?

(Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.) Ančicken, može i ovako podneti, dok se onaj pozlati, je li, Ančicema?

Propopo, Žan, pogodila sam jednog lamura za dvadeset forinti. JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da vas pošteno služim. FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaka nobles pseto vodi!

FEMA: Ja moju kćer ne dam. RUŽIČIĆ: Bićete prevraščeni u blato kao Licijanci. SARA: Ha, ha, ha! Ja mislim da se naši zaljubljeni nećeju posvađati. RUŽIČIĆ: Rozičič ostaet pri sveoemu pretprijatiju postojan.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Od nje, u crnačko selo u pratnji Sambe. Mislim da smo dugo pešačili do prvih domova. Selo fantomski zaspalo pod mesečinom.

Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca.

Ništa prostije no da je Sambu zaklao panter. Ja mislim da je za ovu veliku crnu decu užas naročito staja ti tako usred noći, čije se čak i zvezde zbog silnog isparenja ne

Na pragu je još stajala životinja; rešavala se lagano da li da pođe. — Šta je bilo? — upita N., koji se probudio. — Mislim da je neka životinja ušla za vreme dok sam pisao.

Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.

“), da li bih mu, naime, pozajmio moju lampu za to veče. „Idi do đavola!“ mislim u sebi i dajem mu je. Istovremeno se radujem da sam primoran da to veče lutam po savršenoj pomrčini kroz selo.

Znam da zverovi ne napadaju bez razloga na čoveka; ali ovako u noći, kad svi već spavaju, mislim: „ipak, kad im je tako zgodna prilika!

Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica. Il’ se u mraku njene utrobe S kostima

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Komarov mu reče: — Beć je skoro sasvim svanulo, mislim da bi trebalo već otpočeti napadaj; ja sam rekao zadnjim bataljonima da idu napred.

— Više od 10 dana proveli smo oko adrese. Mislim baš tako oko 13 septembra Ristić i Radivoje odneše adrese knezu u Beograd, a već septembra pročita se u skupštini ukaz

Ja tako ne mislim. Naši su odnošaji s tim državama prijateljski, ali u slučaju da mi zaratimo, ne možemo računati na njino sadejstvo.

meni se čini da bi vaše najprirodnije mesto bilo u kakvom manastiru! A? Da se zakaluđerite napriliku?.. — Tako i ja mislim, samo ne znam da li bi me hteo primiti mitropolit. Znate li vi da mene drže za nekoga revolucijonara?

— Mnogo me pitate. Ali kad smo zabasali u ovakve razgovore, reći ću vam iskreno šta mislim. Moje je ubeđenje da nam naš geografski položaj kao male državice među moćnim susednim monarhijama ne dozvoljava niti će

— Tako misli vaša partija? — Ne, tako mislim ja lično. — A polažete li vi što na ujedinjenje Srba? — Polažem toliko da bi onome koji bi mi ujedinio sve srpske

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

“ Kuršumi učestaše. Strahovao sam da me ne lupi u glavu. Na drugo mesto gde hoće. U ratu se gine... Jest... Ali, mislim, nema gluplje smrti nego kad te pogodi zalutali kuršum negde u dalekoj pozadini.

Upališe mi se leđa... Tako. E, sad je dobro. — On produži: — Ljudi, ja mislim taj čovek veće radosti u životu nije imao nego kad je nas ugledao. Samo što nas ne poljubi.

Priznajem, nisam se ni ja osećao ugodno... Mislim se, šta da radim ako nalete. Setio sam se. Braniću se! — Svetislav se nasmeja, jer je video da su oni okolni očekivali

Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije. Nešto me davi.

Sedim i razmišljam, usled čega potiče ovo moje tmurno raspoloženje... Hteo bih da zabavim pažnju ma čime, samo da ne mislim više. Posmatrao sam jednog četnika kome se u cevi zaglavila čaura, pa nikako da je izbaci.

Valjda su se tu sklonili pa su ih Bugari sa visine sve pobili. Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta. Hoću da se okrenem na leđa, ali bolovi su neizdržljivi.

Cela padina bila je pokrivena mrtvim ljudima. Ja mislim da u svetskom ratu nije bilo strašnijeg pokolja za tako kratko vreme i na tako uzanom prostoru.

Međutim, Drinska divizija nije imala više snage da joj dotuče i one dve glave. Onda ste pristigli vas dvojica. Mislim na četnički odred i sedmi puk.

Zlu ne trebalo. Ležim potrbuške, a bajonet sam stavio ispred sebe, da mi njegov vrh dodiruje vrat. Mislim se... ako naiđu, zariću bajonet i gotovo. Ležeći okrenut zemlji gledao sam jednoga mrava kako žurno mili.

Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana. Još uvek vidim jedno tanko stablo na sto metara daljine i mislim, kada njega izgubim iz vida, onda se možemo dići. Ali umesto da mi se izgubi iz vida, ono kao da postaje sve upadljivije.

— Kad... ne lezi vraže, otuda treći laf... — Bre, bre, mene sve žmarci podilaze — veli Brana „Maher“. — Ja mislim, sad će lovac da pogine — namiguje kapetan „Fikus“ i doliva Perinu čašu. Pera nastavlja: — Znaš...

— Dum! — i „Đevrek“ ispi i treću čašicu konaka. — Ako se pojavi još koji laf, ja mislim, gospodo, da će „Đevrek“ da pogine „brez metak“ — smeje se artiljerijski potporučnik „Kica“.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Nju ipak ne treba potpuno potcenjivati, ali joj još manje pridavati značaj koji nema. Mislim da je to pesništvo tačno ono što je o njemu već jednom rečeno: pre fermentacija poetičnih stanja i raspoloženja, sirovih

sam već rekao; u nekolikim slučajevima načinjeno je ovakvo odstupanje još i onda kada sam hteo podsetiti — sa razlogom, mislim — na one široko popularne pesme koje su pevanjem širile fenomen poetičnog i udarale žig životnom — estetskom,

— Sad će kto kroz pendžer promoliti glavu, Ili s mojih vrata obiti mi bravu, — Mislim ja u sebi i na sablju gledim, A ot straha i trepeta kao rita bledim.

” Odgovara Cvet-devojče: „Slušaj mene, Sablja-momče: Ja s’ ne mislim udavati, Pa se mogu i zakleti. I zakletvu održati; Al’ ako se ipak zgodi Te se kako izbezumim, Il’ se udam preko

Sam za se, argumenat je nepouzdan, mislim. Jer sasvim je izvesno da su u naše pesmarice, pored pesama koje su se odista pevale, bar s vremena na vreme unošene

Stoga mislim da smo na pravom tragu melodiji Gorestnoga plača kada je tražimo u Flemingovoj kompoziciji: njena svečana, himnička

O. v Novom Sadje 1764; i ovu knjižicu je Matica srpska god. 1950. izdala fototipski Oženil bi se, da ženat budem. no mislim: zašto da lanac uzmem na moju glavu? Jer hoće s’ nravu njenu svagdar, njenu svagdar.

(pouzdano svedočanstvo o njenoj raširenosti već u to doba; sama okolnost da je nađena u ovakvim pesmaricama ne mora, mislim, već značiti da je pesma i pevana: jer u pesmarice su unošene pesme i po drugom — estetskom, nacionalnom,

3, str. 84—6), u kojoj Trlajić veliča Karađorđev ustanak; povodeći se za njenim naslovom u Letopisu za 1834, ne bi, mislim, bilo presmelo zaključivati da je poslata Mušickom u privatnom pismu, ili i kao pismo.

— Solarićeve pesme nisu datirane; mislim da bi se ova poslanica Teodoroviću smela datirati godinom 1807, kada se Solarić zaista zanosio mišlju da, za Dositejem,

248—9, a bez oznake autora (sa očevidnim pogreškama u st. 21. i st. 30, koje su ovde, možda i dobro, ispravljene; ja mislim da bi i stih treći trebalo, logičnije, čitati ovako: Šta (tj. koliko) poklada prođe...). V.

Pročitavši ovu odu, Vuk je pisao Mušickome iz Beča 14. oktobra 1816: „Mislim da ste čuli odavno da je Deržavin umro” (Prepiska II, 107); odgovarajući Vuku 10. novembra 1816.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

To znači: i žao mi je Što te onako crna sudbina Iz Venecije zlobno otište. LEONARDO: Možda i tako mislim. Ali se danas čisto radujem Što bolju sreću nisi imala. — Nesreća tvoja, svetla gospođo!...

— Al’ tebi, Radošu! RADOŠ: Nemoj se posle ni meni čudit, — A mislim da se ne bi mogô Kad bi mi znao mudre razloge U drugom veku što sam pribrao Mereć lukavstvo iste tazbine, Koja nas

KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero! (Puška pukne, Staniša posrne.) Prosti, Staniša! A dosta ti je, mislim, zanavek... (Đuraška nestane sa stene.) STANIŠA: To nije Crnogorac, Rđavo gađa. Samo je levu sisu očešô.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Da li je kod kuće? — prošaptah. — Ja mislim, da jest — odgovori Stevica jedva čujnim, uzdrhtalim glasom i poče me gurati rukom, kroz koju je strujilo tihano

Povrati se iz drhtavog, vatrenog zanosa, pa nastavi: Trgnem pušku iz kuburluka: 'oću li pucati, mislim se. dugo sam premišljô, Dok Mi nešto ne sunu kroz glavu.

— Pa i ja tako mislim — utače se Isaija. — Onda bi se, veli, i mi mogli đegođ skloniti. — Pa onda, — nastavi' ja, i ne gledeći na Isaiju,

obuka najprije pancijer-košulju — neće mi ni ona, mislim u sebi, biti na odmet — onda obuko' kabanicu, pa dobro natuko' škrljačinu, pripasa' sablju, a štuc i ostragušu prebaci'

David: Ja se zovem, slavni sude, David Štrbac, selo Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će biti Bosna. Kućna mi je lumera 47. Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje.

Moraš kazati po čem to znaš. David: E, kad 'oćeš da kažem, kazaću ti: dira u tuđu sirotinju, pa ja mislim da je baš za vašeg zemana rađen. Eto po čem znam! Sudac: Kako, kako? David: Sve polako...

Selo mu se zove Melina, kotar Banja Luka, okružlje Banja Luka, a zemlja, mislim, glavati gospodine, da će i njemu biti Bosna. Kućna mu je lumera, kaže knez, one dvije kantarske kuke (S. Š.).

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Dobro, da ti poverim, al' kako ćeš da ga nađeš? 'Ajd', kaži mi, kako ćeš ga naći? VIĆA: Pa ja mislim, ovaj, na osnovu ove depeše da uhapsim gazda-Spasoja Đurića. JEROTIJE: Da uhapsiš gazda-Spasoja?!

VIĆA (buni se): Pa, ono... JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš. A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem.

ŽIKA (on nije ni slušao govor kapetana, već se neispavan bori sa očnim kapcima koji mu jednako padaju): Ja? Ja ne mislim ništa! JEROTIJE: Kako ne misliš? ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati promaja, ne umem ništa da mislim.

JEROTIJE: Kako ne misliš? ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati promaja, ne umem ništa da mislim. JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sumpornu banju.

To su one banje što smrde na pokvarena jaja. ŽIKA: Jest! JEROTIJE: Ja mislim, gospodo, prvo i prvo, da se napiše jedan raspis svima predsednicima opština.

MILISAV (razmišlja najpre, zatim uzme štap od Alekse i kazujući plan povlači štapom po podu): Ja mislim ovako: da gospodin Vića sa Ristom pandurom primi na sebe desno krilo i da krene odavde, kroz Milićevo sokače, pa kroz

MILADIN: Pa to, znaš, ja i mislim. ŽIKA: Šta misliš? MILADIN: Da udariš malim prstom. ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znam te onda, tico, i zašto si došao.

MILADIN: Pa ja kao mislim... ŽIKA: Ama, šta imaš da misliš? Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!

KAPETAN: Ama, i da znam, ne pada mi sad ništa na pamet. Nego govori, ako znaš. ŽIKA: Pa mislim Đoku da pustite da pobegne, a gospodinu ministru da telegrafirate: „Pored sveg strogog nadzora, ono sumnjivo lice noćas

Ćipiko, Ivo - Pauci

Tako mi reče bilježnikov pisar. Čudo, a ono dvoje starih, mislim, o tome i ne sanja! Gazda Jova se zamisli. Lice mu se uozbilji i sa uglova usana nestade traga namrštenom osmijehu;

Jesenas nečija dvizica izgubila se u mome stadu... Vidim ja: čobani gledaju zgodu da je maknu... „E, nećeš”, mislim...

” — Mašo što si se zamislila? — i obujmi je oko pasa. —De, ti! —Vidiš, ja gdjekad sam o svačemu mislim... pa mi čisto pamet stane. Ne znam radi čega brani nam zakon i pop ono što nam je najmilije?

— Nemoj tako, sinko! Valjao nam je gdekad; ja uvijek mislim: dovešće do jame, ali neće u jamu ... —Hoće, vala, taman u bezdan! — reče kao za se Rade.

—Zašto ja vama pravljam ka da su to vaši poseli! —Zar nisam i ja iz sela? —Ja mislim — skanjivaše se mladić, — da se za nas niko ne brine. Ivu ganu bolna mladićeva briga.

Mladić se kao smisli, savladan samilošću pa umilno ponudi Juri novaca za ljekariju. — Nemam mnogo — reče, — no mislim, da će ti biti dosta. — I izvadi novčarku iz džepa. Jure se trže i ustade iznenađen.

— Tako je, kad ti govoriš! — potsmjehavajuć' se dočeka ga lugar Krnje. — A ja sam ih našao gdje pasu i mislim: hoće li im se naći gospodar! — Pa zakruži uokolo rukom: — Ne poznaješ ti zakona!... Ne vidiš obiljene stalke?!

— Ne mislim ništa zlo, ne srdi se, molim te!.. A vidjećemo se, — govori joj, i, netremice, gleda za njom kako niza stube silazi.

— Ne treba međutim biti bogzna kako dokučljiv da se sjeti... Ija sam bio odmah načisto što je u stvari... Ali mislim da nije bilo zle namjere... — Vi možete uzeti stvar kako hoćete, ali je zakon jasan; nije druge, krivo su svjedočili!

— Dakako... stvar je očita! — Rekao sam ti odmah da ću ih uloviti. — Ja mislim da nisu imali zlu namjeru, — upade u riječ sudbeni vježbenik Ivo.

A imamo i većega računa među sobom. — A ti mu plati! — Da sam znao da će tužiti, bio bi' se providija. Ka mislim, neće prvo pitati nego se vino proda. Tuži, vidite, i ove druge, — i pokaza na ostale seljake.

Odrediće i rok za isplatu. Ali na nama su parnički troškovi. A ja, da vam pravo kažem, — reče življe, — mislim da šjor Bepo zato i tuži nas. Moga bi on počekati, ma ovako mu je bolja korist.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Da li mnogo ištem od tebe, Gospode? Dimitrije Nisam ga omrzao. To je čudno. Mislim da se to desilo zbog toga što se on oduševio mojim rukopisom.

puna ljudi koji su ulazili i izlazili, govorili nešto, privijali mu na ranu neke krpe u želji da mu olakšaju bolove, ali mislim da su mu samo gore činili. Niko od nas ništa ne zna o ranama.

Molitve su mu postale zbrkane. Ja mislim da je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom

Dok sam to gledao, svršio sam dva puta. Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima.

Kažem amajlije a mislim na finu kovrdžavu dlačicu odozdo, koju je svaki od nas lično oplevio s njenoga gustog runa. Imalo je za čitavu vojsku

Nije čak poneo ni svoj slikarski pribor. Verujem da ga je meni ostavio, prećutno, umesto oproštaja. Često mislim na njih, lepu Janju i gorostasnog Ćirjaka, to dvoje krasnih ljudi, tuđina i izgnanika.

Ali on, moj konjanik, je nepomičan. Zagledan negde u daljinu. Odsutan. Mislim o tome kako da dođem do njega. Gledam ispresecani predeo. Jaruge su se isprečile, izukrštale.

Potom se Dorotej pojavljuje gotovo nag samo sa jednom krpom jarko crvenog platna oko bedara. Mislim o tome kako je lep i bujan kako mu je koža meka i glatka, osećam je na dlanu i to me uopšte ne zbunjuje, iako je

Među svojim ljudima ne vidi nikoga ko bi mu ulivao poverenje. Ja mislim da on u stvari nije ni tražio od mene nikakav savet, jer otkuda bih mu ja i mogao dati savet takve prirode, šta se ja

Najčešće hvatam sebe kako mislim o Prohoru. O načinu na koji je živeo i o načinu na koji je umro. Da nije bilo njegove čudovišne smrti, sav bi Prohor

Neki čak sa divljenjem govore o njegovoj postojanosti. Ako je to zbilja tačno da se tako hrabro držao, ja mislim da on to svakako nije radio zbog same vere, nego zato što je u njemu vrlo neki unutrašnji bes, zaošijani, zacepljeni inat

Dimitrije Čovek ne može da se skrasi od svih tih ušljivih glavoseča što se smucaju po svetu. Taman počnem nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane zveket i dreka.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Treće, pazi što ti velim! Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka? Daj mi, care, roka ti, Za nedelje samo tri!“ „Tri nedelje?

Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad: Šta ja, oče, mislim sad?„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Da ja o tim stvarima drukčije mislim, znaš vrlo dobro, isto tako su ti poznati moji dokazi da je Zemlja lopta: pri svakom pomračenju Meseca, granica Zemljine

Iz prevaljenog puta prema jugu i s njim skopčanog priraštaja vidljivog dela nebeskog svoda, mogla bi se, mislim, izračunati i veličina Zemljine lopte.“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?

Posle moga vlastitog iskustva u toj istoj stvari, mislim da je bolje upoznati se sa njime samo preko Fausta, Tasa i Vilhelma.

A biografije se bave više spoljnim nego unutrašnjim životom pesnika. Na Vaša čestitanja ne znam šta da odgovorim, - ja mislim da sam u celom carigradskom preduzeću imao dobru dozu sreće. No ona me pri kraju moga boravka mal’ ne izneveri.

Taj rukavac Dravin samo je neznatno uži no glavni tok te reke. Zato mislim, da je Milanko došao vrlo iz daleka, kad je prebrodio reke pored kojih je Stara Drava izazvala toliko preziranje naše

Ko bi ih sve nabrojao i opisao! To ne mislim ni počinjati. Ali na jedno skrećem pažnju. Veliki dom, Palaco del Muničipio, crkva Santa Đustina krasna kapela del

Nekada je bio profesor matematike Univerziteta u Oksfordu, a sada je kraljev arhitekt. Mislim da se nije pokajao što je matematiku zamenio arhitekturom.

A sada uživam prirodu u ovoj njenoj nesakrivenoj lepoti. — Ali ipak zato mislim i na onu crnu rukavicu, finu, usku, sa visokim podlaktica ma, kakve su se nekad nosile u Beču.

stavljate, čudnim slučajem, ono isto pitanje koje sam sam sebi postavio, i preklinjete me da Vam kažem što o njemu lično mislim, ja ću da zadovoljim Vašu radoznalost, i saopštiti Vam rezultat mojih razmišljanja u bolesničkoj postelji.

One govore suviše rečito o prolaznosti svega na ovome svetu i prisiljavaju me da o tome mislim. Ovaj lepi grad Grka i Makedonaca, koji su ga zvali Stoboj, koji je 325 godine poslao svog izaslanika na prvi

I njena putanja čudne je prirode. Ona je ekscentričnija od putanja svih ostalih planeta i leži sasvim koso. Zato mislim da Pluto nije dete Sunčeve porodice, nego samo prisvojče.

Eto vidite, draga prijateljice, ja sam opet zalutao u davnu prošlost, a ne mislim na sadašnjicu. A valja da Vam, kako to želite, hitno odgovorim na glavni povod Vašem pismu.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Trza se, kajući se): Ali, jesi, zvala si me, toliko puta si me zvala, a ja sve mislim da nije baš tako. Nisam znao da tebe ko sme. (Planuvši gnevno): Koji je to »on«. Tašana? Kaži ga!

(Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo! Ne možeš ti meni ništa kazati, dok ja prvo tebi sve ne kažem. Treba! Otkada ja mislim da treba sve da ti kažem.

Vidiš kako se svi utrkuju ko će te više razveseliti. E mislim se ja: »Znam ja vas. Da nije dede, Mirona, još bi ovde bilo kao u groblju.« A sada sve drukčije.

— Za to treba mnogo para. A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to. Eh, kada bi ti to mogla, ali samo ti.

im za to kazao, jedva bi dočekali da oni prilože; a ja bih voleo da samo ti priložiš, da to bude samo tvoja zadužbina. Mislim na one slepce, kljaste, bogalje, sulude, što ih toliko po varoši ima...

Pre će moja nego tvoja! STANA (odlazi). TAŠANA (sama sebi): Svršeno je. Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne.

znaš: da kad njega ne bi bilo, kad ne bih imala da se oko njega mučim, brinem, da bih onda, ovako sama, morala mnogo da mislim.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice. Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi.

Ali sve je to njoj dobro stajalo... mislim, naročito ona njena uniforma. — E, ta se toaleta posle popunila. Kad je gospa Nola omatorila, obesila je cviker o

Otac se kiselo radovao: žensko, i ružno dete. — Na koju stranu udari ovo naše devojče? I po tebi i po meni, ja bar mislim, trebalo je da je drukčije. — Milica ćuti.

je horistkinjino mišljenje, ili iskustvo, prepričavao, i dodavao: — Za neženjene ljude, to naglo osvetljenje u mraku, ja mislim da nije dobra stvar.

— Gospa Nola sad uzdahnu, i malo stade. — Prijatelj ste nam stari, pa mogu da kažem sve što mislim. Bez moje dozvole, i protiv moje zabrane, nađe načina da se oblači u čirake, ide s pratnjama, i uzima krajcare...

— Da mi je razgovora s nekim pametnim čovekom, ili da mi je da vidim planinu! Gubim strplenje i volju za rad. Ponekad mislim: prsnuću... A glava me svaki čas boli... Čini mi se, duše mi, da sam sluga, ili bolje da kažem, rob. Rob imanja.

Eh, Bože! mislim što ne mislim. Nisam to ja. Ali je istina da sam izgubila strpljenje, a to je kao da čovek i pamet izgubi.

Eh, Bože! mislim što ne mislim. Nisam to ja. Ali je istina da sam izgubila strpljenje, a to je kao da čovek i pamet izgubi. Za sve treba strpljenja.

Eto, i ja sam izdržala, ja koja sam glavni krivac. Premda, ožiljak mi je ostao, gospodine doktore, i ja mislim da se i vidi. I video se.

— Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim! Još gore mislim! Isteraću ga za najmanju krivicu, isteraću ga i bez krivice, onako kako samo žena može da pobesni.

— Gospođo Lazarić, ne mislite vi tako kako govorite. Na sigurno mesto je pao vaš Švaba. — Kako ne mislim! Još gore mislim! Isteraću ga za najmanju krivicu, isteraću ga i bez krivice, onako kako samo žena može da pobesni.

A sad da ja tebi kažem kako ja iskreno mislim. Znam da se u gimnaziji uči latinski — i ti i Srba ste imali iz latinskog najbolje ocene — ali znam i to da se tvoji

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

I tako mislim, a i svaki će, razma ako je star, potvrditi da je danas onakav isti svet kao što je bio kad se onaj slavan poeta tužio.

Da bi so tim meni posao odlakšan bio, mislim da ne treba spominjati. No nesrećom takovog u tom predelu nije bilo, jer su baš onda svi na koje je podozrenije da lažu

Da je mladi Roman svim gracijama, lepotom, dobrotom, umom i srcem ukrašen bio, mislim da ne treba spominjati. Poznato je iz pisma, i iz povsednevnog života, da ima i takovi prirode sinova koji i

Šta mora vaš nežni sostav tela trpiti! Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane.

Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne? Ja mislim da drugi ne može biti, nego na vas, ljubvedostojna frajlice, ceo ovaj posao ostaviti.

Izvolte, dakle, vašima frajlicama drugaricama (jer drugi će slabo, mislim, o tom razbirati), ukoliko je lep, iskazati, a ja za mene red zadržavam ako dođe reč o kakvoj devojki. Ljubim vam oko.

Diogen, imate li volju jošt nas za naše aljine ismejavati? Vidite, naše zlato svetli i bez vašeg fenjera, a ja mislim da se i vi ne bi srdili kad bi vam ko novu aljinu poklonio; no budući da se niko ne usuđuje vas u vašoj sistemi

o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker samo jedno japundže preko tela ima, zato mislim da bi protiv dobrog tona bilo njega u društvo naše uvoditi. Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G.

pregaziti, što me je Merkur pri samom pomislu u tajnopunu ovu palatu ući za uvo povukao, i opomenuo da se ne šalim ako mislim i dalje kupusa jesti (kupus je moje najprijatnije jelo).

« — Nego? Stara gospoja? »Ta ne to, ja drugo ovde razumem; ja mislim što se karaktera tiče, moj je suprug samo notaroš, pak bi vidila ko me ne bi zvao milostivom gospojom.

Kao da su glave bundeve! — Sad, ljubezni moji čitatelji, pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.

Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest časti izdao,

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

GLAVA 136 POGOVOR 137 JEDNA NEBESKA SEDNICA 143 AUTOBIOGRAFIJA PREDGOVOR Ja mislim da uopšte nema smisla pisati predgovor autobiografiji.

Ja nisam nikada, ni docnije, raspitivao kako se to mogla babica zbuniti oglašujući me za žensko, ali mislim da će to biti usled rasejanosti.

Ne izlažem ja sve ove dobre osobine pantalona kao neprijatelj suknje; naprotiv, ja mislim da ću se time baš deklarirati kao prijatelj suknje što budem više dobrih osobina pantalona pronašao.

Ističući naročiti značaj pantalona, ja niti mislim da potcenim značaj suknje, niti mislim da ih zavadim i pomutim dobre susedske odnose koji vladaju izmeđ' suknje i

Ističući naročiti značaj pantalona, ja niti mislim da potcenim značaj suknje, niti mislim da ih zavadim i pomutim dobre susedske odnose koji vladaju izmeđ' suknje i pantalona.

Na tu izjavu vrisnuše sve tri parke i odmah izneše svaka svoje mišljenje: — Ja mislim, najbolje je da ide u oficire, — izjavila je Klota. — Ima lepu platu, ima posilnog i ima oficirsku čast.

A posle, rat je prilika da dobije i orden! — brani svoje gledište Klota. — Ja mislim da bi bolje bilo kad bi bio činovnik! — stavlja svoj predlog Hezis. — Ne mora se bar mučiti da svrši škole.

Ne mislim ja na neodređeni i zapovedni glagolski način, za koji bi se moglo reći da je isključivo ženski način, ali mislim na ono

Ne mislim ja na neodređeni i zapovedni glagolski način, za koji bi se moglo reći da je isključivo ženski način, ali mislim na ono što se oko svake žene, kao oko imenice u gra matici, vrzma po jedan član, po kome možeš poznati kog je pola

što se oko svake žene, kao oko imenice u gra matici, vrzma po jedan član, po kome možeš poznati kog je pola žena, a mislim i na to što i žene, kao i imenice u gramatici, uvek imaju nastavak i što taj nastavak vrlo rado menjaju pri svakom

“ Ja mislim da su ovaka imena dovoljan razlog da u narodu klone čak i dinastičko oduševljenje, — još kad se uzme u obzir da nije bio

Ja mislim da je ovaj g. Tven potpuno u pravu i zato rekoh da je novi vek počeo jednim istorijskim falsifikatom, pronalaskom sveta

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo da se pravite Kraljević Marko. — Svakome je određen suđeni čas, Lukijane.

— obrati se meni. Tek tada kao da se otreznih. — Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!...

Nastade borba na bajonet. Bugari nagoše u bekstvo. Da vidiš samo! Bežali su kao pomahnitali na sve strane, i mislim, nisu se mogli sakupiti ni sutra do podne. Ali koja vajda!...

A nije im ni lako. Gotovo celokupna vojska jedne zemlje sručila se u Peć. Idem polako pored reke i mislim o tome. S druge strane vidim jednoga našeg ordonansa gde prodaje neke nove lakovane čizme.

Zatvaram oči, da me voda ne zanese. Očekujem svakog časa da se konj saplete i neprestano mislim na onoga nesrećnika koga voda odnese. Konj se giba s noge na nogu. Opet progledah.

Dokle živim zapamtiću one muke i napore. Slušajte!... Sve što mašta ljudi može da izmisli najcrnje i najgore, ja mislim sve je to još uvek malo prema onome što smo mi prepatili.

— jada se jedan. — Ja lakše podnosim glad kad znam da nemam ništa, nego kad osećam ovu konzervu, na koju stalno mislim — objašnjava ordonans Gruja. Opet bespuće, i opet zaostaju iznemogli, ležeći na putu.

— Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut. — Kažem ja, a ti meni ovo, ono! — govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš?

— i pokaza mi na jednog vojnika. — Tri dana ga posmatram i sve mislim, sutrašnji dan neće dočekati. Pogledao sam ga s leđa.

Minusmo pored njega. Ali me nešto kosnu... Idem i neprestano mislim na njega. Video sam ih toliko, i još u težem stanju, ali ovaj je privukao moje misli. Kuda će on!

— opet će on. Rekoh mu da bude miran i ćuti, jer onaj čika ne može da tera kola. — A gde su konji? — zapita polako. Mislim se, šta sada da mu odgovorim, pa se reših da prećutim odgovor. Ali njega baš to zanima.

Luka, čisto zbunjen, okrete hartiju na drugu stranu. — Slušaj, pobratime — veli šeretski Dušan ja mislim, to je prvi slučaj otkad vojska na svetu postoji, da jedan posilni podnosi pismenu ostavku svome oficiru.

Petrović, Rastko - PESME

I da bih njen jauk saslušao, oči sklapam Pa mislim: da će joj grob biti beskrajan Tamo, gde budem bio veliki heroj, a otac dolmen trajan, I brat razbojnik

I zato ja na moral ne mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet

I zato ja na moral ne mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam

Sam ja ne mislim nikad na bolest do trenutka njene pojave, još manje na sposobnost pojedinih lečnika. Ali naiđe li bolest, poslaću po

Sada pak pokušavam da mislim drukčije. Najpre, šta Šta? Ničeg zar u rukama, Čime početi život novi: Poslednje bogatstvo koje svetu

Odjednom ruka diže zastor, i zagledah se u zoru, To mislim beše prvi put da se udubih u taj prizor; Kada i na poslednji joj odbles duhom bih u odgovoru, Podne već beše prošlo, ja

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Videćeš da ima ljudske oči. Samo njih su im veštice ostavile. Misliš li da si jedini koji je izvoru pošao? — Ne mislim! — odseče Varalica. — Skrati priču. Znam da na gozbu ne idem. Šta da radim kada ih san prevari? — Ne žuri, junače!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.

Šantić, Aleksa - PESME

Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909. JEDNA SUZA Ponoć je. Ležim, a sve mislim na te. — U tvojoj bašti ja te vidjeh juče, Gdje bereš krupne raspukle granate.

Gdje su jorgovana Vijenci plavi?... Gdi je kletva, gdi je?... Vaj, vjetar huji... a ja mislim na te, I sve te gledam, kroz suzu što lije, Gdje bereš slatke, raspukle granate. 1910.

I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?... Kô leptir u letu Sav treptim, i mislim, draga, od vas dvije Koju li bih sada zagrlio prije?... 1918. MEDITATIVNE PESME PLIJEN Noć sjeverna.

Od onog časa njezin korak mio Ja svuda čujem, i sve mislim na nju, I s njom u srcu nosim svijet cio... Noću, kad mjesec topi se po granju, Ona mi dođe na doksat kô neki Šum

Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me. Skakuću, kese se, rugaju, No ipak plaše se mene; I

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

lepa Helena zna da će o njoj i Aleksandru biti pesme „među potomcima“, a Ahil veli Agamemnonu: „Ahejci dugo će pamtit, mislim, i tvoju svađu i moju“.

Vuk Karadžić tako nešto i pretpostavlja. „Ja mislim“ kaže on „da su Srblji i prije Kosova imali i junačkih pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno

U jednoj pesmi on to sam izrikom kaže: Nisam sluga, niti dvorim koga, no u Stambol cara čestitoga, a kod njega ne mislim drugoga dok je moja na ramenu glava.

“ Veli njima stari Jug Bogdane: „Đeco moja, devet Jugovića, ja ću lasno piti kupu vina, nego mislim, moja đeco draga, čime ću ja darivati Laza“.

moje, hitro pohitajte, sedlajte mi od megdana đoga, okitite što ljepše možete, opašite što tvrđe možete, jel ja, đeco, mislim putovati: hoću Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila

đoga, okitite što ljepše možete, opašite što tvrđe možete, jel ja, đeco, mislim putovati: hoću Banjsku ostaviti grada, mislim đoga konja umoriti i u gosti, đeco, odlaziti, u tazbinu, u bila Kruševca, k milu tastu starcu Jug-Bogdanu, ka šureva

Jer, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, niti ću kad biti, nego sjutra mislim u Kosovu za rišćansku vjeru poginuti!

ja idem sa polja Kosova, al' ne viđeh čestitoga kneza, već ja viđeh kneževa zelenka, ćeraju ga po Kosovu Turci, a knez mislim da je poginuo“.

stajaše u polju Kosovu, na bojno se koplje naslonio, bojno mu se koplje prelomilo, pak na njega Turci navališe, dosad mislim da je poginuo; al' ne viđeh Vuka Brankovića, ne viđeh ga, ne vid'lo ga sunce!

mu mlade i devojke; evo meni tužnoj redak dođe da doveče idem Arapinu, da mu noćas, jadna, budem ljuba, pa ja mislim i razmišljam misli: mili bože, što ću i kako ću?

“ Ciči Arap kao zmija ljuta: „Ne šalim se, već od zbilje bijem“. Ali Marko poče besediti: „A ja mislim da se šališ, tužan!

Ne mislim se sa Šarcem rastati Dok je moje na ramenu glave“. Al’ mu b’jela odgovara vila: „Pobratime, Kraljeviću Marko, tebe nitko

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Mačku sinuše oči. — Oho, šta li ćemo sve tamo načiniti da samo znaš. Pusti me, idem odmah na svoj tavan da mislim. Eto me sutra u Gaj.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

na pravici postojan, niti u crkvi, Boga našega domu, sa strahom tvrdo, nego često iz crkve propadam i zaludnje misli mislim.

Raduj se obradovana, tamnim sijanje! Raduj se blagodetna ovdovavšemu miru nevestičastvo neskvrnoe! ... Devojka A što mislim? Ovo je plaho zgledanje! Ja kad poslatoga ne saznajem, ta kako bih toga znala, što ga je poslao?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

da se polome služejeći me!... A ja si sedim, pa, kako pašina majka, primam si čes’ i od jednu i od drugu, ama si mislim u pamet: „A ripčiki!

Obuče gi, i jedan dan odija sas nji po čaršiju, a jutredan neće da gi obuče... Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?!

— Da čuješ, demek, ništo... što se zbori. Što ima, što nema poma’ale, i po svet, za toj si mislim i zborim!... — veli Taska.

A da je majka ćerki poverila, to nije, mislim, nužno ni kazivati. i svi se nadali i svakoga dana očekivali da se pojavi ko od Maninih. Ali su se prevarili svi.