Upotreba reči mislio u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad me je video, potekoše mu suze niz lice. Siromah otac! Ko zna o čemu je mislio, čega li se sećao? Da l’ mojih il’ svojih muka?

Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...

Šta li je to proždrla? — mislio sam u sebi. Približim se žbunu... Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me

Ponoć je vreme za svako zločinstvo, — pomislio sam u sebi, — ljubav ne može nikad biti zločinstvo, i to sam mislio; ali ovaka kao ova njegova, možda i stoga što je bila neobična činila mi se strašna; izgledao sam sâm sebi kao neki

Ja sam mislio da ću da čujem njegovu kletvu, psovku, zaveru... Ali on ćutaše nemo, bez reči; jedanput je samo uzdahnuo, to beše grozan

Pa da je drugog koga, nego baš arhimandrita!... E! E! — To mora da je potera... — slušajući kapetanove reči, mislio je Miladin... — Sigurno će za nekim hajdukom.

— Milisave dete, ti si mi nešto neveseo!... Šta je to od tebe?... Da nije?... Učitelj ne hte sve što je mislio iskazati, nego, brižno posmatrajući, gledaše u neveselo lice svoga učenika, a Milisav stojaše pred njime kao neki

Sremac je nosio jednu poveliku praznu vreću. Učitelj ne znade šta će mu vreća, ali ga ne hte pitati; mislio je u sebi: kad je nosi, sigurno mu i treba.

— Učitelj od začuđenosti trljaše oči. Sad je tek pojmio o čemu je stari Sremac već od tolikog vremena mislio... I on ga ushićeno ljubljaše; suze mu tekoše niz lice, i umalo nije u svome ushićenju onaj stih iz psaltira pevao:

Obradović, Dositej - BASNE

O ovakom se ovde ne govori: njemu nije za zlo primiti, on niti je mislio niti je imao namjerenije da nas prevari, no, sam u prevari budući, s najboljim svojim srcem i namjerenijem morao nas je

A zašto? Eto zato što on nije mislio kao su oni mislili. A kako je on mogao znati šta ćedu drugi na toliku silu godina posle njega izmisliti?

Nije dosta: reče tako ovi, a onako oni. Tome nikada nema ni kraja ni konca. Rekao je ko je što znao i mislio, ”Koliko glava toliko kapa”; no razuman čovek valja da sazna zašto je ko rekao, i je li tako uprav ili krivo rečeno.

Kaže, i on to čita, ali mu to ništa ne pomaže, jer je on onako u detinjstvu mislio; a od toga sve zavisi kako ko misli u svojem detinjstvu.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu. — ja ćuteći tako mislio sam: ,Moj gospodin Mijuško, naopako ti bilo, ti si međer nas prevario te smo kao tići bez perja vrlo rano izletili iz

’ I ja se tek sada uverim o onome, o čem sam često sumnjao, tj. da je to laža neka; a ja sam mislio da je on najpre s carem večerao, pa onda međ nas prešao: tako je umeo lepo lagati.

” A ja kad to čujem, čisto rastem i gordim se, i mislim da sam učen i preučen. Kad mene moje komšinice hvale, mislio sam da mi ne treba više ništa ni učiti.

Mitropolit Stratimirović, kažu, da je prvi dobre škole za Srbe u Karlovcima uredio. Sedeći ja besposlen nedelju dana, mislio sam, da mi ništa više ne treba učiti, i čisto sam se radovao da moj učitelj ne zna više od mene i da ću se kući skoro

a ne voditi blizu dve hiljade svoje braće u očevidnu propast, no o tom nije smeo nikome kazivati, nego je neprestano mislio, kako bi Aganliju od toga odvratio.

” — „Mi odosmo, aga, al̓ ćemo opet doći moliti da se smiluješ.” Zatim odu svi. Moj otac mislio je opet da ide da moli.

— „Našto izašlo da izašlo” — poviče Leontije, — „hoćemo da se tučemo! A zar je Fočić mislio našto će izaći, kad je knezove isekao?” — Onda Vesa zovne mene napolje i izađe sa mnom u mrak.

Kad sasluša on to, reče mi: „Da nisi, dušo, vere zadavao, ja sam mislio baš večeras da udarimo: ali kad si na Svileuvu poslao vojsku, i na pet dana odgodio, neka ostane dok vidimo šta će na

Pri tom iskao sam da nam dadu džebane, topova i oficira. I sad se smejem, kako sam onda mislio i pisao, jer sam tražio naposletku, ako nam neće drukčije pomođi, a ono bar da nam vrate onoliko vojske, koliko je

do u Vrbicu, gde je bio Crni Đorđe i Katić Janko na konaku u hanu sa jedno sto momaka; i kad po polju vidi vojsku, mislio je da je naša, jer nije se nadao Turcima s one strane; dok Kučuk Alija napadne tući, a nije ni u njega mlogo više

(No ja znam da je i Jovo imao novaca svoji̓, pak nije hoteo ni pozivati ni trošiti; no valjda je mislio, da su u mene opštinski novci, i da mi je dao g.

kao mi na Rusiju, — i koliko sam žalio za onim pismom, kad mi je trebalo da ga pokažem samo, no nisam ni znao gde je. Mislio sam da je u Sonetu izgorelo, ili da ga je moj stric Jakov, koje mi je kazivao, zakopao u Beogradu sa pročim važnim

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

« A on vide gde se ja čudim, pa mi kaza kako je on tu glavu nabavio, kaza mi sve: kako je mislio i šta će s njom. Meni obreče treću paru... Ta, znaš, hvala bogu, da mu nije bilo mene, ne bi groša dobio!...

Jedne iste stvari nabavljao je otac Savkin i u isti mah Pupavac je, opet, mislio da je to njegov poklon. Advokat je kašto donosio po neke čarape ili peškir odnekud, te davao Pupavcu kao uzdarje od

« Ljutit i ozlojeđen, izbaci vranj kroz prozor napolje. Diže se, pa pošto je dugo i dugo mislio, hodao po sobi, lupao pesnicama glavu, vajkao se... buknu tek na jedan mah, pa ode kao besan.

Dotle će valjda što izmisliti. Svu noć Živan nije zaspao. Prevrtao se, mislio. Sećao se svega što je u svom veku čuo i čitao o čudnovatim zverkama i divljim ljudima.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Turčin je bio vrlo ljut. Krivo mu što ga tako brzo prozreše. On je smišljao lepe planove; o njima je dan-noć mislio; a sad vidi kako se njegovi planovi razleteše kao sapunski mehurići... Ćuteći dođoše do hana.

Ona mu je bila san i java, on je samo o njoj mislio... Tako su prolazili dani... Kao zlikovac svoj zločin, tako je Stanko krio svoju ljubav.

Nije puštao ni zračka svetlosti da padne na dušu njegovu da je osvetli... I mislio je: niko o tome n zna! A osećao je da se mora nekome poveriti; morao je imati nekoga s kim bi mogao o tom govoriti da

Dugo je lutao. Niti je osećao gladi ni žeđi. Sunce je bilo na velikim zarancima kad je došao u kolo, gde je mislio naći Stanka i zavaditi se s njim. Stanko je već bio tu s Jelicom. On ce topio od milina... Raj pravi čoveka anđelom.

— reče on. Jurišić mu ispriča. — Ne mogu da budem pametan zašto je to činio!... Nisam ni mislio o tome!... Najedared samo mi mrče svest!... Nisam čuo ni pucnja!... — Znate li gde je udario kuršum? — viknu Šokčanić.

Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija. Beše zaboravio da je kraj njega bio Marinko... Mislio je da se sve selo diglo za njim u poteru...

Napregao svu snagu pa juri. Kuda?... On nije znao, nije čak ni mislio kuda će. Hteo je da pobegne, da se sakrije, pa ma u pakao, ako samo skloništa nađe...

Štaviše, osećao je i nešto osvetničkog zadovoljstva gledajući u pameti kako Stanko pada... — Tako i treba! — mislio je. — Hoće on meni da otme Jelicu... Nema, sinko krvavi, to se glavom plaća!...

U trenutku se rešavao na sve. I, mećući sve na kocku, on je morao pobediti... Nije se osvrtao na prošlost, nije mislio o budućnocti — njemu je samo sadašnjost bila pred očima... Ona mu je govorila: — Ubij Lazara!... — Jest, ubiću ga...

I zar neće Lazar — ako u životu ostane — opet mučki pokušati da mu život uzme?... Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

Čudan čovek beše Marinko!... Mada je već unapred znao raspoloženje subašino, opet ne hte rečce kazati. On je mislio: da je samo subaša u pravu objaviti tu radost Lazaru. I reče: — Ne znam. — Nije ti ništa kazao? — Ništa.

Subašu da lažem?!... Jesi li ti poludeo?!... Polazi!... I pogledom diže Lazara. Lazar ide, a kolena mu klecaju. Mislio je da beži, ali ne može; sem toga, znao je da od Marinka ne može pobeći. On bi trčao za njim dok bi duše osećao.

Dučić, Jovan - PESME

Kola su naporno odmicala napred. Oni su išli mirno, pognuti i zaduvani. Svaki je od njih mislio svoju misao, brinuo svoju brigu, i vukao svoj deo tereta. U dolini su se rušili prljavi potoci i šumili neveselo.

Slabi je mislio na ropstvo, i bio je tužan, a jaki je mislio na slobodu, i bio je vedar. Jaki je hteo nekoliko puta da jednim naponom

Slabi je mislio na ropstvo, i bio je tužan, a jaki je mislio na slobodu, i bio je vedar. Jaki je hteo nekoliko puta da jednim naponom pocepa gvožđe i pobegne, ali je to slabog

Jedne noći jaki je bdio. Mislio je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim

Samo jedan vojnik, najmlađi od sviju, nije spavao. On je slušao noć, i mislio na Lidiju, na malu i lepu Lidiju s onu stranu peska i mora, u jednom ribarskom selu na žutom Tibru; na Lidiju sa

strasti; na Lidiju sa kojom je provodio dane prve mladosti, on pletući svoje mreže, a ona pletući svoje kotarice. Mislio je sad ovde na nju, Ankus Marcelinus, sin Kajusov, i uzeo je za ruku, oborio je na svoj štit, i bacio se na njena vlažna

Nije se osvrtao iza sebe, i ne bi više znao put da se vrati na svoje ognjište. Nije mislio da li će vetar odneti seme u reku, i jutarnji mraz pobiti mlade klice.

Nije mislio da li će vetar odneti seme u reku, i jutarnji mraz pobiti mlade klice. Nije mislio da li će doći crne i bele ptice i pozobati u sjajnim brazdama crno i belo seme. On je išao sve dalje, i sejao, i pevao.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Na ženidbu, naravno, nisam ni mislio, a o aranđelu sam i iz ranije imao tvrdo uverenje da je on od te njegove afere sama slepa poslušnost.

Voleo sam jako mog druga, Jocu doktora. S njime sam proveo detinjstvo i mislio s njime leći i na čamovu dasku. Često sam jedva čekao da ga nađem, pa sam posle pristajao i da ga pratim čak i po

Malo pre okupan, kraj čaše vina, kroz dim od duvana, ljuškan njezinim slatkim pričanjem — gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid.

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja

Ja ne znam kako to da vam kažem, kako da opišem, ali je sličnost neobično jaka. Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono pouzdanje, pouzdanje u

Ja skočih: — Šta? Sutra već! — Sutra, bogu hvala! Sad nastupi jedna velika pauza u kojoj ne znam šta je ko mislio, a ja sam samo gledao Đorđa kako ga ona s tetkom vodi kolima, kako on rukom napipava ždrepčanik i kako se pobaučke

Ah, kako sam tada srećan bio, i opet tako „neiskusan”, da sam mislio: ništa me od nje rastaviti ne može!... Posle se setim Marije, ah, te prve i jedino istinske moje ljubavi!

U kakav se mađionični, sanjivi, srećni pogled sklapaju one njene puste oči! Eh, šta sam tada mislio, šta osećao, šta hteo? Zar da živim bez nje, zar... Ali jedan vijor! Pa Stanke se sećam! A i kako ne?

Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju. Čudno sam i mračno nešto mislio. Činilo mi se, na primer, — a ne znam, upravo, zašto — da je on mrtav, pa sam se čudio kako mrtvac diše.

I našem kapetanu čisto senuše oči. On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reče: — Za osam sahata! — Za osam, bogami!

On je uhvati i steže za mišicu, kao htevši se uveriti. — I ovaj mali! Ti, ti vojniče! A šta ti ja koješta nisam mislio! Bože, bože! On obrisa lice rukavom, i držeći dete nastavi: — Znao sam, zacelo sam znao da ćeš doći.

Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje. Još malo pa će sama sebi plesti kose. Ja sam — veli — mnogo mislio i lupao glavu šta da radim jako s njome. Dijete valja da se pomalo uči kućevnom redu i poslu.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kud ti opet ode! Nisam, kaže, tako mislio, Perso, suprugo moja; volijem ja tebe nego sve puterkrofne na svetu!« A meni onda dođe žao što sam ga tako ožalostila,

— Ama, Spiro, kako to još govoriš!? Ko te ne poznaje, mislio bi samo da je sve to istina! — veli gđa Sida. — E, nije nego nije!

Dugo je pućkao i mislio, a posle opet otpočne monolog svoj. — Di li je to, da mi je samo znati, bilo noćoske ovo berberče?!

O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena. Sirota, sirota Jula! Baš lepo naslutila! Službenica, klanjam se!

Jest, tako je osećao i mislio g. Pera do ovoga nesretnog slučaja. Ali sada, kao častan čovek, pređe sasvim na stranu pop-Ćirinu, i odsudno i skoro

koju se (pesmu) držalo da ju je spevao i poslao u kalendar (veliko-bečkerečki) Šaca brica, a da je, kad ju je spevao, mislio na Timu »šlajbera«, — još od toga doba mrzili su se njih dvojica.

I dok je on nju smatrao kao nedostižni ideal, kojega je samo izdaleka smeo posmatrati i mislio da je i samim tim već srećan i presrećan, — dotle se, kao što se već uveliko pripovedalo, on, Šaca, s njom čak i

Pa... neka im je — srećno! Samo tek... nikad mi nije to padalo na pamet! Drukčije sam mislio! No, pa — neka ih... — Bože, Spiro, — veli radosna i zadovoljna gđa Sida — a ja sve velim: to je valjda tako sudbina.

Naučio je taj na te kolače. Koliko se samo puta taj iskobelj’o, i to baš tamo di sam mislio da mu, bože me prosti, ni sam savaot neće moći pomoći!.. Eno kad se ono vuk’o klipka, pamtiš i ti...

Kome se sad obrati, mislio je i slutio pop Spira, taj će mu sigurno naplatiti sad i ono što se, bog te pita kad još, badava vozio, pa će mu

— »Obešenjak paorski«, mislio je pop Ćira, »mene vozi za deset, a njega za pet srebra.« A to je isto mislio i pop Spira: »Čivutin jedan, on se vozi

— »Obešenjak paorski«, mislio je pop Ćira, »mene vozi za deset, a njega za pet srebra.« A to je isto mislio i pop Spira: »Čivutin jedan, on se vozi za pet, a ja za deset srebra. Uvek se on tako jeftino vozi.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba je kod kuće još tri dana za Savkom žalio, četvrti dan mu je ljubav ishlapila, a peti dan mislio je na novu prosidbu. IV Ljuba se misli na koju će stranu sad. Sad bi se baš uprkos zaljubio.

Ljubinog kuma otac tutor je te devojke. Ljuba se nije dugo mislio. Kola s arnjevima već su gotova. Sa čika-Gavrom ide u selo P., najpre kumovom ocu, pa onda devojci.

Ljuba je mislio: nećeš me uhvatiti! Čika-Gavra nije na to pazio, nije ga trebalo nutkati. Posle podne šeta se Ljuba sa frajlom Ankom,

Osim toga mislio je da će Ljubi u početku ma čim zamazati oči. Ali teško je s Ljubom nakraj izići. Ljuba čeka da se Belkić odzove;

Ljuba je zadovoljan, već je po posla gotovo; no opet se nađu koji ga ogovore, i on se okrene na drugu stranu. On je mislio da se mane za neko vreme ženidbe, al’, međutim, oženio se vrlo dobro jedan prisni njegov prijatelj, te tako opet dobije

On je mislio da će Julka, ako može biti, dobra biti za njega i u proleće, a, međutim, potajno može i na drugom mestu sreću pokušati.

Imanje je oko pedeset hiljada. Čika-Gavra mislio je utoliko lakše do cilja doći što je s udovicom još kao sa devojkom dobro poznat bio, pa nije morao oko nje mnogo

— Ja sam mislio da kompanije samo u trgovaca i soldata ima, al’ nikad nisam znao da i muzika kompanistu potrebuje. Iz toga se vidi da

— A, to je sasvim otr šos! — Šta je to „otr šos“? — To je „drugojačije“. — Pa zašto ne kažete tako? Ja sam mislio da je kakav Bečlija pred vama otrgao šos krilo od kaputa. — Vi ste smešan gospodin! — Moliću, ja sam samo gospodar.

— Šta mi je do toga! Voleo bi da nije tako nobl i visokorođena. Kad bi’ imao tako učenu ženu, ja bi’ mislio da imam fiškala za ženu. Ja ne znam zašto daju siromašne devojke u inštitut.

Sad je tek Rogoziću žao što je Peru berberina u kacu bacio. U ono je doba mislio: šta njemu siromah brica da smeta, berberin koji u protokol gospode ne spada; ipak ga je krvavo obrijao na koži

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

baš u onom trenutku, kad je završavao svoje toplo i lepo pismo verenici, šaljući joj na hiljade poljubaca, posle čega je mislio da revnosno produži čitanje za poslednje, odavno, upravo godinama odlagane diplomske ispite.

A sad šta? „Sve dokle dopire vidik moga razuma — mislio je Jurišić — ja ništa jasno ne mogu da vidim i ništa od svega ne razumem.

Eto, od ovog časa već kaplje, polako ali sigurno, moja kapetanska plata. Pa šta ja tražim? Tako je mislio Jurišić dok je nervozno i bez reda bacao stvari u onaj svoj propisni vojnički sanduk, a kad je i sa ovim bio gotov on

A u bateriji, koja se odmarala, vladao je onaj mir smrti i samo se čuli oni fini šumovi noći. „Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog života; i tu, čini mi se, ne

Tako je Hristić mislio o ženi i onoj cpeći sve do crkvene porte kad je onaj seljak umolio da se vrati i žurno se izgubio, a on zastao onde kod

Oni to opaziše pa se izmakoše. „Tako mi Boga, — mislio je Jurišić idući za ženom kroz onaj hodnik — ja u svome životu nikad nisam video lepše ni odvratnije ljudske životinje.

Pa je milujući njenu bujnu plavu kosu gledao u one bezazlene i pametne oči i mislio: „Ti divno, milo stvorenje, ti zaista znaš da voliš.

probuđen prekomernom osetljivošću i složenim i ukrštenim mislima u savesti njegovoj: Već idućeg večera ležao je on i mislio: ,,Ne može biti da je sve ono jedna prosta izmišljotina i verovatno je da žene sve znaju jedna o drugoj.

Pre svega moli je da ga ne prekida, a posle neka govori i on će mirno slušati Mislio je da celu stvar ostavi za docnije, ali oseća da ne može otputovati pre nego što čuje njenu odbranu.

„Boga mu, — mislio je Jurišić — šta ovi ovde rade? Šta se ovi ovde vrzmaju? Šta je sve ovo? Nešto se sporazumevaju, a opet sve ide kao

Dakle, sve neka ide kako ide na ovoj pegi dole na kojoj se miče i za ovu sekundu za koju se živi.“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave iščistio.

I onda će mi oprostiti što joj nikad nisam pisao. Jadna Nataša. Ona je mogla posumnjati: da sam onda ozbiljno mislio na raskid. Raskid sa Natašom?! Užas! Pa to bi značilo raskid sa životom, raskid sa srcem, raskid sa krvlju.

Afrika

„Evo, mislio sam, čovek koji je za ovo kratko vreme bio za mene što i otac, ili brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao,

“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna

ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu. U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju.

„Ne može se kazati da je histerik mislio sam u sebi, „jer ne gubi vlast nad sobom, ali da je izvraćen možda lud, to je sigurno.

Oni su polazili džandrljivi, a odmah potom smejali se i pevali. Mislio sam: treba dva dana da bi čovek prešao od jednog pravog sela do drugog, sa početkom groznice u telu, sa žeđi koju

kraj Okeana danju nose oko bedara, a noću se zavijaju njim do preko glave, spavao je neko na zemlji kraj moje postelje. Mislio sam da to boj čeka, da bi skuvao čaj, međutim jedna žena, prava i naga, naježena od zime i sna, diže se odmah iz

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa!

Ja sam bio gord što jedan kovač, koji je sveštenik i fetišer, ima toliku veru u belca i u njegove lekove. Mislio sam: „Evo gde beli mogu biti veliki; oni su nesmotreno opustošili ove krajeve, sada bar mogu zaštititi i spasti ono

Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nošenje nezakovanih mrtvačkih sanduka je zabranjeno. To mora da prestane. MORA.“ Engelshofen se ćutke oblačio i mislio, u sebi: „Imamo dakle papagaja. Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.

„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom, odlično.

Ali je nemir rastao. Garsuli nije bio nevešt i primetio je da stvari ne idu kako je mislio. Bio se digao sa fotelje i preleteo je pogledom po gomili, kao da je hteo da je pogledom zaplaši.

Žureći se da što pre pređe preko naređenja, za koje je mislio da izaziva protest, grof se zalete i na brzu ruku protumači da se oni, kao vojnici, odsad, prosto ukidaju i da ima da

Činilo mu se da je kod konja manje nesreće, nego kod ljudi. Dobrog konja – govorio je Pavle sam sebi – lako je poznati. Mislio je na njihove oči, koje su nablizu, na okruglo čelo u takvih konja, na njihov pogled vatren i čist.

Katinka, sem tog senatora, nije imala nikog na svetu. Iako na nju nije mislio, posle njene smrti, sad, u zatvoru, iznenada, Pavlu je bilo nekako milo da na nju misli.

Petar je bio stao uz brata, da ga zadržava. Kirasir, koji je pratio Pavla, mislio je, izdaleka, da je to neko društvo putnika, kojima se skrhala levča, a kad je video žene, da je to možda neko

Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može. Možeš li da prohodaš? Ta teže mi je ovo gledati, nego da je mene.

Sudbina Isakoviča – mislio je Garsuli – time je, zapečaćena! Laka, crna, putnička kola Garsulijeva izišla su, posle svega toga, kroz kapiju

A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio. Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u

Niti za neku suzu dirljivu. Trifun je to maltene shvatao kao neku militarnu akciju. Što se njega tiče, on je mislio da je za udatu ženu sasvim u redu da niže decu, kao što se đerdan u kući nizao.

Ni siromah Trifun, to jutro, na čatrnji, nije mislio da ženin odlazak znači rastanak zauvek, među njima. I on je mislio da je njihova svađa privremena.

Teodosije - ŽITIJA

beše, jer takva je bila pokornost I poslušnost prepodobnoga starca ljubljenom i bogodarovanom sinu njegovu, tako da nije mislio da je čovek nego anđeo.

svećnjacima i zavesama, i svima svetim sasudima, i svima časnim izvanrednim stvarima, tako da je svaki koji ju je video mislio da je nebo na zemlji, i govorio: „Gospode, vazljubih krasotu doma tvojega“, osveti one koji te ljube i one koji ovaj dom

po imenu ga ištući prizivaše, i kako ga ni posle dugog traženja ne nađe, shvati da je odbegao od nje kao što je isprva mislio. I mnogo po gori plačući, i vapajem velikim srce svoje razdirući govoraše: „Teško meni, gde propadoh!

viđenjima mnogodnevno, tako da je i hudo bilje i gorki žir zaboravio jesti, i ni da ga skupi izaći potom nije mislio, niti je želeo još da živi na zemlji.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Mahom su življe inteligencije nego okolno slovensko stanovništvo. Na osnovi ovih promatranja sam mislio da su ovi makedonski Sloveni proizišli iz mešavine Slovena s Aromunima.

Psihička granica na levoj strani Vardara je tako jasna da sam u početku mislio da u centralnom tipu izdvojim samo dva varijeteta, zapadni i istočni.

Po drugim obaveštenjima sam mislio da je on iz šopske zone. Bilo jedno ili drugo, on je iz centralnog tipa. Poznajem i više trgovaca po Srbiji i nekoliko

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE (ne osvrćući se, gledajući i dalje u tavanicu, savladan prgavošću): Čuli smo! PAVLE: Mislio sam... očekivao sam...

PAVLE: To ne, dragi nasledniče, ali sam mislio predusrešćete me radošću kojom se u porodici predusreće u takvim izuzetnim i neobičnim slučajevima.

PAVLE: Oprostite, gospodo, što sam vas uznemirio. Meni je potreban bio ovaj susret pre no što pođemo dalje. Mislio sam da svakome posebno načinim posetu. ANTA: Mene preskočite! PAVLE: Ali utoliko bolje kad sam vas našao na okupu.

SPASOJE: Ah, vi ste taj novinar? ĐAKOVIĆ: Ne novinar, publicista! SPASOJE (ponudi ga rukom da sedne): Mislio sam da je to svejedno. ĐAKOVIĆ: Ne, gospodine.

PAVLE: To mi je bila namera. Mislio sam da uredim stvar sa rukovanjem mojim imanjem, da uredim još neke odnose, pa da se vratim.

MILE: Jednu protivu gospodina Milana Novakovića za preljubu i narušavanje braka. SPASOJE: To sam već mislio, a treću? MILE: Treću protivu profesora univerziteta gospodina Ljubomira Protića za krađu rukopisa i objavljivanje

MILE: To je, znate, jedno slučajno poznanstvo. SPASOJE: Pa da, slučajno, tako sam i mislio. Dakle, ja vam rado obećavam službu; samo, razume se, kad društvo počne rad. To neće biti tako brzo, ali čim počne rad.

LjUBOMIR (mučen savešću, jedva šapće): Da... svedočiću tako! MARIĆ (plane): Nitkove! (Opšti pokret.) MARIĆ: Ja sam mislio vi ste običan lopov, a vi ste više nego to, vi ste drumski razbojnik. ANTA: Oho!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ono što sam hteo da kažem i ono što su dahtavci oko mene očekivali da ću reći, sada nisam imao snage da izgovorim. - Mislio sam da je stvar završena. Ja sam priznao da sam bacio knjigu!

- pomislio sam napravivši prvi korak po ogradi, a isto je to, sudeći po izrazu na njegovu licu, mislio i Ataman, samo što sam ja koračao i dalje i ništa se nije događalo.

Predložih joj da potrčimo, jer se neko može okrenuti. - Neće! - reče. - Drži! Mislio sam da je najbolje poći do vrbaka, ali je Rašida smatrala da je i skela dovoljno dobra.

- Mislio sam da si na času! - rekoh. - I jesam bio na času, Slobodane. Samo: između časova postoje odmori. Oni traju petnaest m

Tako, verovatno, zamišljaju sve žene. Sada sam znao početak. Jedina moja... - napisah - „dugo sam mislio kako da počnem. U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih.

Zbog toga te nikada nisam pozvao u šetnju, iako sam, bog zna koliko, mislio o tome. Ovo proleće i ti, sve su što imam. Hteo bih ti pisati još, ali bliži se vreme za moj čas.

Ja ću se kao praviti da to nije važno, ali negde u sebi prevrtaću se od ponosa, mislio sam. To da su pisci bitange kao i svi ostali tek sam imao da utvrdim, kao i to da knjige o krvi i seksu nisu ono o čemu

Njega je više interesovalo šta ja mislim o sinusima i kosinusima. O tome nisam mislio ništa, ali mi je Neda na vreme dobacila ceduljicu i tako stekoh masnu četvorku za kraj godine.

Pogledaj tu cveklu i pege dovoljne za čitav jedan bataljon! Kao i uvek kad bih mislio o tome, počinjao sam da mrzim samoga sebe. Rašidina je ruka još bila na mojoj, a oči su joj bile zasenjene i srećne.

Đavolski me je gnjavila sve tako prijatnim stvarima kao: šta mislim za dve godine kad završim maturu itd., itd. Nisam mislio ništa. Lutaću svetom, zatim pisati o tome. Kakva idioterija! Kao da nije već sve napisano!

Ne bih ga gledao ni da sam mogao, iako je za mene ona bila prva ono što je Saša Albreht mislio da je Rašida. Bila je to cura sa čvrstim butinama i grudima i naučila me je izvesnim stvarčicama pre dve godine kad su

— Šta misliš, Rašida? — Ništa. Ti jesi konj. — Pružila je ruku i stavila mi je na potiljak. Mislio sam da će me zagnjuriti, ali me je ona samo pomilovala po potiljku i to je bilo smešno i divno, to milovanje.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Stvari najvažnije unesu unutra, a jedan kočijaš će uvek napolju čekati. Gospodar Sofra mislio je da će odmah u toj sobi i jesti, ali Čamča ga oslovi, da ne ostanu u sobi odmah, već da uđu u birtiju, da vide te

— Pa nek’ vizitira, šta će naći u koli, šunke, pečenje, i nekoliko akova vina, veliko čudo! Gospodar Sofra mislio je, ako baš i mora što platiti, opet neće biti mnogo, forintu, dve po akovu, pa šta je to za gospodara Sofru i Krečara.

Sad padne na um gospodaru Sofri da je zaboravio kući pisati. Otkako je otišao, nije još pisao. Doduše, u Košici mislio je pisati, kako je iz čarde otputovao, ali je zaboravio i niko me to nije u onoj zabuni posle čardanske bitke palo na

Od sviju strana dolaze kupci i prodavci. Iz kakvih zemalja tu ljudi nema. Od silnih šatra, kola, iz daleka mislio bi da je kakav veliki logor. Robe svakojake, sve na izbor.

XI Kad kući dođoše, radost velika od sviju. Svi se grle i ljube. Gospođa Sara Čamču tako cmaka, mislio bi da će mu nos odgristi. Poznala je po licu Čamčinom da se s profitom vratio.

Gospodar Sofra imao je toliko mnogo posla u raznim strukama, da nije mogao baš svud na Peru paziti. On je mislio Pera će raditi što on, tojest kako se od njega nauči, pa će biti dobro. No Pera nije imao za trgovinu volju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pred zoru, bio je sanjao o ženi i mislio je na nju i sad, posmatrajući kroz zamagljeno staklo svoga konja kome su sluge prale noge i tanke članke.

Katarine Sijenske, stigmatizovane i zagledane u nebo, Komesar je najposle prestao da viče. Vikao je dosta ceo dan i mislio je da je vreme da to prepusti biskupu.

Nije ni mislio da će ovako iznenada, posle tako dugog cenkanja, da se reši. Pri tome, pre uvek plašljiv, beše sad potpuno samopouzdan.

Prebrojavajući, u pameti, bolesnike i obangavele konje, on je sa beskrajnim preziranjem mislio i na ostale, zdrave, i orne za dalji put i za bitke.

sad kada se našao među većim gomilama isto takvih ljudi, kao što su bili i oni koje je on u smrt vodio, Vuk Isakovič mislio je i žalostio se ne samo za svoje ljude, već i za Vuičeve, pokupljene i birane iz Posavlja, iz Podravlja i sa Pakre.

mišljenjem o šizmatičkom sveštenstvu, koje je imao u vojsci, baron Berenklau pročitao je sav taj izveštaj olako. Mislio je da se ta pitanja rešavaju posle, a ovde, naprotiv, smatrao je da im treba dati još kojeg kaluđera.

cenjen u vojsci, dovodio mu je trista biranih vojnika, koje je hteo da upotrebi naročito pri opsadama, i Berenklau nije mislio da mu uskrati čin potpolkovnika, ako ne pogine.

Isakovič je mislio da mora poludeti, ako ovaj i ovakav rat još dugo traje. Kao i Vuič, Markovič, i drugi zapovednici, i on je povazdan

Isakovič je, bar je on tako mislio, završavao svoj život, tu, pred Štrasburgom. Njegove teške čizme behu izgubile svaku boju, a njegove čakšire, natrag kao

Govoreći drukčije nego svi njegovi oficiri, blagočestivo, kao pop, birao je tih dana ljude, koje je mislio da treba otpustiti kućama.

Krađe i ubistva, o kojima je imao kod svoje kuće svaki dan da raspravlja, mislio je da će zaboraviti, a nad svim tim njegovim vojnicima, i kolima, duž celog puta na ratište, nadao se da će biti

Ne samo da više nije mislio da uzme drugu, već joj je jednako ponavljao, kakva je bila one noći i kako je ona, samo ona, drukčija nego sve druge

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

— Nije ni ovde tako loše... — zaključi neko. Mislio sam sve vreme na to kako je Vera poverovala u naše priče da negde mora da postoji jedan drugi svet, sa više smisla i

vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i ponedeljkom, a stalno sam mislio na Veru kako putuje prema Vavilonu, kuda su je oterale naše glupe priče.

Najpre je mislio da je to samo prolazno osećanje, stvar ranog ustajanja, jer je pripadao svetu koji se budi u podne, pa je sa nestrpljenjem

»Ta večna idiotska pitanja! Kad ste stigli? Koliko ostajete? Gde ste se smestili?« — mislio je, a kazao najmilije što može (stari lisac), kazao je: – Divno je što smo svi tu! Nadam se da ćemo se viđati?

– Nadajmo se — kazao je šef Terase. — Ali, vojska je vojska! – Pa da — reče. — Vojska je vojska. »Dobro je ovde«, mislio je, »sasvim dobro, mada mi ni ovo sunce, ni ova Terasa koju sam toliko voleo, ni ovaj otmeni svet kome sam nekada

Ribarske svađe Karla Goldonija, možda?), ali dobro je«, mislio je, »dobro je kao na poslednjoj strani Lajfa, gde se reklamiraju cigarete ili duvan za lulu, gde ima mnogo prijatnih

Prezirem ih, a opet sam neprestano s njima«, mislio je, »ali bar su učtivi, a to je ipak nešto, svejedno što iza njihovog keženja nema ničega sem puste zemlje gospodina

Kupovao potkovice na stočnim vašarima, za sreću. Sedeo danima u samostanskom vrtu i mislio da bih se mogao odreći sveta i ostati zauvek ispod limunovog stabla za kamenim stolom, na kome bih ponovo napisao

– Ah, mon Dieu! — šaputao je Francuz. Kad bi čovek odlučio da nekog čeka na ovom mestu, mislio sam, svakako bi ga jedanput dočekao. Morao je biti samo veoma strpljiv. – Ma gde se nalazimo?

Pozajmiću cigarete; neko će mi platiti limunadu. Ništa se nije dogodilo...« Tako je mislio Pufko dok je Bel Ami trčeći sustizao devojku u beloj haljini, koja se već pela ka prvom drveću iznad gradskih krovova.

Bel Amija hvata strah koji suši grlo. Kao da je iznenada okružen svim noćima i svim jutrima u kojima je mislio samo na to. Sada ga ima.

Djeca ko djeca! Sreća im se usmrdjela!« I kuršum u Mitru putovao je isto toliko dugo. Mitar je pušio »škiju« i mislio kako je život đavolji, ništa — on će, eto, umrijeti jednoga dana, zakopaće ga i ožaliti, poješće ga sveg crvi, a kuršum

Matavulj, Simo - USKOK

I kad je bježao uz kotorske strane, mislio je na njih s bolom u duši, ali tada, na krevetu, prvi put osjeti svom silinom gubitak.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: To je lepo. MATI: I MI SMO već stari, koji dan jošt, pa kom će sve nego njima. OTAC: Mislio sam dati pet hiljada, i tako sam i kazivao; no opet mislim, bolje je više negol manje.

MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim. ŽENA: Ti kad si mislio tako, da se nisi ni ženio. MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

0rbis pictus je školska knjiga, udžbenik, koji se zbog živosti obrade približava valjanom pripovedanju. Komenski je mislio da sve što se deci predaje valja i da se pokaže: njegovo je delo bogato ukrašeno gravurama.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Eto, već se plaća četiri cvancika na pet forinti. Ako ustraje ovako, ostaćemo prosjaci. SMRDIĆ: Ja nisam mislio, da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio. ŠERBULIĆ: Ko je to vidio?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

I zato je on štitio Srbe od mađarskih županijskih vlasti i spahija, činio ustupke pravoslavnoj crkvi i mislio da još veći broj Srba sa Balkana prevede u Austriju.

29 Želja k »učeniju« koja ga je iz manastira izvukla, gonila ga je napred. I kada je uštedeo koliko je mislio da mu je potrebno, on se ponova otisne u svet. Razbolevši se na putu za Svetu goru, on je do početka 1764.

Savom i Vukom Karadžićem. Ali, između onoga što je Dositej Obradović mislio i propovedao i onoga što su romantičari sanjali i pevali, između njegovog trezvenog i vedrog racionalizma i verbalnog

U pitanjima jezika i pravopisa Solarić je imao svojih ideja. On je mislio da u crkvi treba sačuvati crkvenu azbuku, a u svetovnu knjigu uvesti građansku, kojom će se lakše suzbijati »dremota i

(»umozritelne misli« i »vnutrene predmete«), Srpski narod je »orao i kopao, mnogo djelao, junačestvovao, al̓ malo mislio, kromje o pervama nuždama«, — i zato je siromašan rečima za apstraktne pojmove.

srpsko-mađarski patriotizam, mađarsko »domoljublje« spojeno sa srpskim nacionalizmom, kao što je pedeset godina docnije mislio i propovedao drugi jedan srpski pisac rođen u gornjim ugarskim krajevima, Jakov Ignjatović.

On je o pozorištu mislio isto onako kao ona ličnost u jednoj njegovoj komediji koja veli da je »teatr škola gde se ljudi uče«.

narodnoga jezika, bio jedan od prvih srpskih pisaca koji su stalno uvažavali srpsku narodnu poeziju, ali on je mislio da isključiv narodni jezik nije u stanju bez pozajmica i razvijanja da postane književan jezik.

On sam sastavlja slova dь (d + ь), lj (l + ь) i nj (n + ь); ć je uzeo iz starih srpskih knjiga; slovima f i h, za koja je mislio da se u narodu ne izgovaraju, služiće se tek docnije (slovo h, uverivši se da se izgovara u narodu, počeo je

« U jedan mah nameravao je da unese sve reči iz ranijih pomenutih »šokačkih rečnika«, isto tako mislio je da dâ dva rečnika, jedan rečnik učenog, slovenskog jezika, i jedan rečnik prostog narodnog, pa da se docnije oba

U 1848. godini njegov duh je sazreo, on je očevidno više čitao, mislio i video, i njegova poznija dela su zrelija, razvijenija, i, relativno, realnija.

Jedno što je uopšte bio bez mnogo mašte, drugo što je mislio da književnost treba da bude veran odblesak stvarnosti, on vrlo malo izmišlja, i njegovi tipovi su često proste

Milićević, Vuk - Bespuće

punim, djetinjim licem; sa bezazlenim, ozbiljnim očima, u kadetskoj uniformi; to je bio on na koga nije tako dugo mislio, koga nije prepoznao; kako smrt odrađa!

I pred njim kao da se rađa nov život o kome nije nikada mislio ni snivao, mlad, svjež i krjepak. On ipak sjutradan ne izađe iz kuće, mada je znao da će ona biti pored Une, jer ju

Prošle su ga bile te vatre i groznice; on je bio gotovo prebolio i zaboravio nešto za što je mislio da se možda nije za njega ni s njim rodilo.

— Vi se ljutite? — zapita on. — Zašto? — reče ona i pogleda ga začuđeno. — Ja sam mislio... — kaza on zbunjeno, ljutit na svoje pitanje i pogleda očima u daljinu, kao da tamo nešto traži.

Sremac, Stevan - PROZA

da ne dangubimo — veli Jova, koji se već izvukao ispod kreveta s papučama i navukao ih, jer danas naravno da nije mislio nikuda iz kuće izlaziti kao dobar hrišćanin. Polaženik sede i stade praviti cigaru. — ’Ama, ostav’ se toga, priko.

Tako se gledaju njih dvoje, pečenica i opečeni Paja. Šta li je, bože, mislio i premišljao g. Paja gledajući u tu božićnu pečenicu? Ako je ona praseća glava što mislila u taj par, to je i on.

Ja znam da je i ona jako potrebna i svakom mila i u kući i u poslu, i da ti ona sipa u čanak da kusaš. Ali nisam to mislio. Drugo sam čekao da mi odgovoriš, Tiosave, jer mi sad zoologiju učimo. No, neka; ajde, pogodiće koji drugi.

Naročito mrzi svirače i pesme, a Cigane i švalerske pesme — ni da čuje! Ko hoće pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza

Radičević, Branko - PESME

tavno, Dogoreli ognji već odavno, Konji pasu, ma junaci pali, Kraj pušaka tananih zaspali, Gojko dugo na zlato mislio, Ma ga najzad sanak oborio. Spava i on, spavaju glavari — Ali jedan za san još ne mari.

ćuta, U kući ja razumeo sam lasno Da onda nju mi zgubi smrti kruta; Tek sada znado, ali zdravo kasno, O čemu dosta mislio sam puta, No da sam znao ovo jošte tad, Tek duži bi mi bio srca jad. 46.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Šta ćeš, prođe tako čitav život, nesiguran i zaljuljan, tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama.

Vjeri neće naškoditi, mislio je, a na poručioca ostavlja dobar utisak: valjda će i pomoći kad je ovako naoružan. Ako se vuk ne boji krsta, pucaljke

— O, moj imenjače, nevoljo moja, a ja još mislio da te jutros, u svetu nedjelju, pošaljem u crkvu da se i ti zeričak bogu pomoliš. Aja, bome, ne smijem.

se, jednom je, obnoć, spazio nekog čovjeka kako iskače kroz prozor od njegove žene i nadao je za njim grdnu viku jer je mislio da se radi o nekom lopovu.

Sve se razriješilo naprečac i onako kako niko nije očekivao ni mislio. Opet kao u nekakvu snu, činilo se zabezeknutom Dani.

— O, majku ti tvoju, a ja sve mislio da nijesi ništa uradio, pa mi te bilo žao što te toliko tuku! Što ne reče odmah kako je bilo, pa da se riješiš

Pogledah zato starca saučesnički i čvrsto zagrizoh usnu. — Šta, mislio si kazati: nema ih, neću ih naći, sažaljivo zaškilji starac. — Ništa ti, druže, ne brini.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

u redu. Ne mogu ništa da učinim. Biće onako kao si ti izmerio, kako si ti prosudio, kako si ti mislio da je najbolje. Ali jedno ima da bude po mome, inače svadbu rasturaj! BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš?

Toliko ćuti, da i kad kaže „dobar dan” ljudi se zabrinu. Zamisle se: šta li je time mislio? JUSUF: Taj ti neće ići naruku. Ja sam ti govorio na vreme... HASANAGA: Jedva si čeko da me podsetiš!

BEG PINTOROVIĆ: Tako sam o tebi uvek i mislio. HASANAGA: I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala!

Od neprilike napravio priliku. I sebi, ali i tebi. Sad je ojačo poziciju... Ne možeš da kažeš da pri tom nije mislio i na tebe. To mu se mora priznati. Kadija i aga — ko bog i šeširdžija!

Na sceni ostaju samo askeri.) SULjO: Eto ti sad. MUSA: A ja sve vreme mislio da je neka politika... HUSO: Čoveče, onakva žena! MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ali ’adžika je ’adžika! Zar će ona još i takve da gleda?... Eto, znao sam ja to, slušao, mislio o tome, ali sam opet ćutao.

“ I suze, kašalj — počinju da je guše. Dede sad kaži mi toga, koji bi tad na tebe mislio? Ko bi smeo da joj kaže: — Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem. Strah me je od tolikog.

Međutim, samo je on znao koliko je osećao i patio od toga. S koliko je čežnje, vatre, strasti mislio na ženske, piće, ašikovanje! Naročito su mu teško padali proleća i jeseni.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Posle šta je bilo, znaš, nije potreba da ti povedam; i da sreća ne donese gospodina Varlaama, prošao bi(h) kud nisam mislio. Eto ti tvoj posao! Pak hoćeš da ti bolji posle mene dođe. Aj, aj, moj Horvaćanine, vidiš li što primisal neba čini!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

književne kvalitete, pa čak ni one silne argumente za svoju tezu o jeziku koje je inače stao da traži gde god je mislio da ih može naći. Ali je Vuk imao svog Mentora.

Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od

Dugo se mislio i premišljao pa najposlije pane mu na pamet da nešto slaže, pa jeda tijem kakogod do para dođe. Otalen ti on odmah

K. svakako hteo da istakne kako je čuvao originalni narodni izgovor čak i kada je lično mislio da poneku reč treba drukčije i pisati i izgovarati. 6. STOJŠA I MLADEN: sve kao pod 3. 7.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Ćuti, boga ti; ko te čuje, mislio bi, bogzna šta se tu troši! MAKSIM: Nego nije! 9. SVETOZAR, PREĐAŠNjI SVETOZAR: Pomozi vam Bog!

Jedan put navalile stenice, te nisam mogo celu noć spavati. E, mislio sam, da imam ženu, ona bi krečila, pa me ne bi stenice jele. MAKSIM: Nego ona.

KUM: Razmišljavao sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi. Obdan možeš kako-tako i pobeći, a obnoć nikako.

ISAJLO (tajno Manojlu): Vidiš, kako je učen. MANOJLO: Zaista, jer mu se čisto kosa nakostrešila; valjda je mnogo mislio. DOKTOR (Isajlu, gledeći u knjigu): Za ručak ćeš prepraviti trifelja. ISAJLO: Trifelja?

ŠALjIVAC: Samo da vam doktorat ne bude na putu. DOKTOR: Ni najmanje. Ja nisam ni mislio polagati doktorat, nego kad sam hteo poći kući, kažu mi svi da je to lepo; novaca su mi poslali, pa tako se i zbilo.

“ DOKTOR: I ti si primio tu paškvilu? ISAILO: Kako se zove ne znam, jer ne umem čitati; nego sam mislio kad vam se što šilje, treba kao dobar sluga da donesem.

(Šaljivcu i Pušniku) Tu ostanite, da vam platim za čaušluk. (Iziđe brzo.) ŠALjIVAC: Sad je badava, ja sam mislio, da će ga moja basna izlečiti, ali je glava jako odebljala; radite šta znate. PUTNIK: Samo da ga ima ko držati.

POZORIJE 8. (ISAJLO I MANOJLO) ISAJLO: Šta je našem gospodinu? MANOJLO: Tako nas gledao strašno, da sam mislio: sad će nas progutati. ISAJLO: Ja mu više ne smem izlaziti na oči. ŠALjIVAC: Moja deco, i treba da se uzmete u pamet.

DAMJAN: E, fala bogu, kanda smo samo mi na svetu. A drugo, ima i dobri prijatelja. Evo ja sam više puta mislio da ti pokažem, gdi mi ono malo leži, pak ako mi se što desi, bog ti, duša ti.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— reče on, izvinjavajući se. — Mislio sam samo, ako ti ... Objasnih mu da se ne smejem zbog njega, već zbog maman, koja me očekuje u svojim vodama do

ustručavanja prelazi ulicu, s peškirom oko vrata i sa četkicom za zube u ruci; da ga čovek slučajno pogleda sa strane, mislio bi da ide u kupatilo s najlepšim šarenim pločicama.

Šta je uradio posle reči „lova“? Počeo je da obrće onu sirotu gramofonsku ploču o tome kako je mislio da su mladi drugačiji, kako ih ne interesuje lova, kako je on u svoje vreme sve bez lovijanovića, i ti sistemi.

soja-sosu dami i njenom mužu, jer je razumeo da oni žele baš svoje psetance kao predjelo, da bi prošli s manjim računom. Mislio je da žele baš svoju pudlicu, a ne neku drugu, oću da kažem.

I taman kada je poluzamrznuti pop mislio da je čitava stvar gotova, frendovi počeše da vezu govorancije bez kraja i početka!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Kako su putovi tvoji nedostižimi! Odbacio sam više od tri stotine partija, došo sam u ovo mjesto, gdi nisam mislio što drugo naći kromje odmora od putešestvija. I kakav angel ukaza mi se iznenada!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Vječno, sjetan, mislio sam na nju, ostah vjeran starom obećanju.“ Jednog dana, kad se natrag vratim, k'o tuđinac, uozbiljen tmurno, već me

Pokraj tebe, u sutone rane, mislio sam na moje Hašane. Možda pamtiš moje suze davne u svilenom predvečerju mlakom, kada su me u dvorištu škole sa

Nizao sam nevesele dane i mislio na moje Hašane. Na obali, u vrbiku gustom, tražio sam osame i mira i gledao jedne oči drage izgubljene u dnu tvoga

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Samo ne znam kako ćete se vratiti. Bićete primorani da noćite. — To sam i mislio. Možda ću tamo naći za večeru i spavanje. — Ja vam savetujem da ostanete do sutra ovde.

Po drugi put te večeri skretao sam razgovor na apstraktnosti, i to mi je bilo dosadno. Čovek je ćutao i mislio šta bi još rekao; ja sam ćutao takođe jedan trenutak, pa upitah: — Imate li žižica? Hteo bih da vidim koliko je sati.

Trebalo mi je tri sata dok sam načinio tri kilometra do Belmontehe. Mislio sam samo neprestano: „Da li mi je već mrtva u rukama ili nije?“ — Kad sam stigao, sa istoka je počelo već da svanjuje.

Kako vam se dopalo na Ostrvu? — Izvrsno. — Otkuda ti ovuda, oče? — Video sam vas izdaleka kad ste otišli, pa sam mislio da ću vas sustići u ribnjacima. — Imate još jednoga sina? — Još jednoga, koji je za dve godine mlađi...

Ja sam možda jedini koji je zadovoljan sa sinovima. „Evo šta okiva najčvršće tog mladića za Huentu mislio sam u sebi, uviđa li on to ovoga trenutka takođe?“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto?

Videćeš koliko će novaca dati samo da se ne bi oženio!“ A ovaj mladi Englez, u svome čistom srcu, mislio je da mu je čast uništena i nije se setio da niko od njegovih kastiljanskih prijatelja, ni ljudi iz Toleda u to ne bi

— Ne možete mi reći šta je sa onim starim ribarom, debelim, crvenim? — Ne znam na koga mislite? — Mislio sam da je samo jedan stari ribar ovde. Zaboravio sam njegovo ime. — To bi mogao biti takođe tvoj otac!

Odjednom se sjajno rastopljeno srebro prosu po dalekoj vodi; i to tamo gde sam mislio da vode i nema već da je obala, duboko.

Da se osvrnula samo jedanput potrčao bih, i posle bih sve zaboravio; cela njena priča bila bi kao predigra. Ovako sam mislio: „dok sam živ, ostaće mi urezano do najmanjih sitnica ovo njeno silaženje!“ Ja takođe siđoh odmah ka jezeru.

Šta sam čuo? Možda je bila vidra ili kuna. Ima li ovde kuna? Da, da, šta to čuh? Noć je bila bezmerna. O tome sam mislio. Noć je bila bezmerna. Kad je noć bila bezmerna? Trebalo bi možda da idem da spavam. Umoran sam. Još malo.

Neko pita: — Dakle? — Dečak. „To, to, kažem u sebi, to! Ne, nisam o tome mislio, nikako o tome. Dockan je, strašno je dockan!

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

NOVA SKITIJA VASILIJE DRUGI BUGAROUBICA San ga je skoro raskrojio i želja da se popne na presto, mislio je, jedina vredna stvar jeste da se Bogu postane zet i da čitava zemlja pod njim bude u njegovoj spavaćoj sobi.

Crnorizac, dakle. I jedna ptica, tiha, svesna da je neko posmatra odozgo, iznad nas, sa grane. Mislio sam da sam zalutao, no za put sam znao.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

O toj karti mi je visila sva sudbina! TRIFUN: Ne treba nikad sve na jednu kartu secovati. TANASIJE: Mislio sam da se izvučem iz stečaja i kreditorima sam obećavao da se strpe dok umre Mata, a on pet hiljada dinara.

PROKA: Bar da sam se pomogao! TRIFUN: Pa znaš kako je, pokojnik je valjda mislio: dosta je ovom knezu Proki Beljajevu 3.000 dinara, pa ti toliko odredio.

AGATON: Radi šta znaš i umeš, nemoj me pitati, jer nas se ta devojka ne tiče. MIĆA: A ja sam mislio da vas zamolim da mi nekako pomognete. AGATON: Ja? Šta mogu ja da ti pomognem?

Ja se uopšte neću ženiti, ne mislim se ženiti. AGATON: Nisam se ni ja mislio ženiti, ali znate kako je. Ide čovek ravnim putem, ide, ide, ide, pa kad se najmanje nada, nagazi na kamen i spotakne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo. — Šta mislio, gde piše to?... Znaš li ti, podnaredniče, da ću da te zgromošem...

Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo. — Šta mislio, gde piše to?... Znaš li ti, podnaredniče, da ću da te zgromošem...

Nekada su ove zamerke bile na svome mestu. A mnogo puta je zamerao bez ikakvog povoda, tek samo da nešto primeti. Mislio je valjda da je komandant i svojim činom pametniji od svih, a uz to smatrao je da je on na tome mestu ne da hvali, već

Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na ženu i svoje selo. A uveče, kada završe poslove, legao bi Petar na slamu, podmetao ruke ispod glave i ćutao.

— E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin. — Gospodin potporučnik, bogami, tu je „cukalo“.

— A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač. Uglavnom, svaki je mislio na svoj posao. Svi su pošteno priznavali da im nije bilo prijatno.

Povikaše vojnici da se skloni u zaklon, i jedan ga svuče kao vreću u rupu. Svi smo se smejali, jer je Jankulj mislio da ga je udario upaljač šrapnela. — Ama, podnaredniče, ne se ljutim da me bapne u noga, ruka, ama posred leđa...

— Opet neka kola — reče Aleksandar. — Pričekajte da vidim, znaš, onaj majstor može da me potraži... Mislio je na komandira. Zapitah Milutina dokle će da ostane ovaj komandir. — Određen je novi i trebalo je već da dođe...

Svi na konjima. — E, ne da mi se... Cele prošle noći nisam spavao, i baš sam mislio večeras da legnem ranije... — jada se Aleksandar. — Hajde požuri, da se vratimo ranije!

Zadovoljno je poslovala po kući. Bila je baš izišla. Naslonjen na prozor pušio sam i mislio. — Šta si se zamislio? — zapita me sestra. — Žao mi je majke. Ona ostaje sada sama. — Ne žali je.

— Idi mi zovi stražare — govorio je zadihano narednik. — Da sazove front? — mislio je narednik... — A šta će reći komandir... Pitaće gde sam bio ja... Hm! — sumnjivo zavrte glavom...

Zabolelo ga je najviše ono: o svemu treba ja da vodim računa. „A krađa bi se desila baš da je i on vodio računa“ — mislio je ljutito poručnik. Ali on to ne sme da kaže, te nestrpljivo šmiknu kroz nos.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Gojko se susrete sa njenim jasnim svetlim pogledom i obori oči. Baš je bio u pameti sklopio celu rečenicu kojom je mislio da joj se obrati, ali sad zaboravi sve, pa se stade nervozno okretati oko sebe.

On baci pogled na Ljubicu, koja iđaše napred putanjom, pa odgovori drugu šapućući: — Baš sam to juče i sam mislio... Gledaću, čim primim platu. Znaš, dužan sam malo... — Pa kad dođete k meni, razgovaraćemo nasamo o tome.

— Zlo, moj brate, zlo ! reče gazda Cvetko, uzdišući. Radi, muči se, pa opet ništa!... Ja sam mislio čak i za nas štogod da odvojiš. Stanka još ide bosa... Ljubica zadrhta. To joj je najmlađa i najmilija sestrica.

Ali na adresi napiši u ruke, dane ode prvo onome dole... On njega i drži. Gojko se pozdravi, pa ode žurno. Mislio je da ide večeras crkvi, subota je, pa da noći tamo, ali ga sad očekuje važniji posao.

Gojko dosad nije nikad obraćao pažnju na promenu vlade. »Šta imam da se plašim ili veselim, mislio je ranije. Ja moram da radim, a oni gore moraju da vode nadzor nad nama.

Istina, sam on nije postao ministar policije, ali što je mislio o pisaru, sve se sad ispunjava. »Božja pravda !«... uzvikuje on u sebi, saginjući se da potpiše platni spisak.

Pazite samo... U osnovnoj školi, pred ispit, samo sam sanjao o knjizi... Mislio sam da nema veće sreće na svetu, no dobiti knjigu.

A on je mislio mnogo i dugo, preturao se po krevetu cele noći, ustajao i hodao po sobi čitave časove, pa opet legao i mislio...

A on je mislio mnogo i dugo, preturao se po krevetu cele noći, ustajao i hodao po sobi čitave časove, pa opet legao i mislio... I ništa novo nije smislio, osećao je ono isto što i juče: ona mu beše milija od svega na svetu, milija i draža...

Gojko se pribiraše i spremaše za razgovor, idući po sobi i trljajući čelo. — Ja sam svu noć mislio... I to se mora odmah naređivati... odmah... zateže on opet, izbegavajući da kaže jasno svoju misao.

Međutim, o putu on nije ni mislio, nego je željno očekivao taj dan, kad će se naći sam, sa svojim vernim Stojanom, u onoj čistoj sobici, pa živeti tako

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Znaš li ti uopšte šta znači to, taj proces, taj glagol, ta glagolska radnja: misliti? Mislio je Aristotel, Stefane, mislili su Platon i Dekart, Stefane, a ne ti! MILUN: Ti meni kaza da se zoveš Vasilije?

GINA: U Rusiji? VASILIJE: Nisam mislio bukvalno, u pravoj Rusiji... Nego, ovo sam hteo da vas pitam: mi bismo ovde u dvorištu držali probe, ako ne smeta...

Al ovom žilom najviše! Od nje najviše i boli, useca se do koske! VASILIJE: Da ga sretnem na ulici, mislio bih da je običan seljak! GINA: Taj je pre rata gore u Sinjevcu, da izvinite, silovo koze!

Pa to znači... VASILIJE: Naravno da znači! Kad te je sreo, kosa ti je bila ostrižena! Mislio je da si Elektra! On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri!

JELISAVETA: Valjda nećeš da kažeš da je on mislio da je sve to bilo pozorište? VASILIJE: Nije to Filip policajcima priznao da je ubio tog okružnog načelnika i njegovu

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja. Pesnikov otac mislio je, i pričao, da je otuda i ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itebej. Može biti.

Jedan je bio Korolija, topao, koji je kao Jadran šumeo, a drugi, Mitrinović, koji je u stihu mislio. Na proslavi Dositeja, u Čakovu, prvi i poslednji put, sreo sam i Skerlića, koga je svet tada jako poštovao, Bio sam sa

Mornare su, sa pristaništa, prosto bacali u motorne čamce, tako da sam mislio da će pokrhati i ruke i noge. Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju.

Kad sam, posle mnogo godina, u Londonu, i ja sa cipelarima živeo, često sam na tog svog druga mislio. Nisam ja upoznao samo familiju Vio; igrao sam ja, pod rascvetanim voćkama sela Drage, i sa kćerima i sestrama

Ja sam kod svog ujaka, Vase Vujića, bio i pre, o školskom raspustu, ali sad sam bio sagao glavu i mislio da ću kod njega morati ostati zauvek.

Bio sam lakomislen, kao što samo priliči pesniku, i čvorku. Na nasušni hleb, i zaradu, nisam mislio. U obližnjim bolnicama je tu, nekad, i Radičević učio, a ni ona bolnica nije bila daleko gde je bolestan ležao, i umro.

Jovanović je, po dužnosti cenzora, ta pisma, čitao. Ne znam šta je taj čovek pri tome mislio. Redovno ih je donosio. Kod Potkamijena (ako me sećanje ne vara), pored lovačkog puka br.

Ja sam stajao u stavu mirno i mislio da sam poludeo. Međutim, sve je to bilo u najlepšem redu. Sve je to siromah Buca udesio.

Savremeniku, i poslao sam bio prve pesme ove vrste uredniku toga časopisa, Juliju Benešiću, koga nisam znao i koji je mislio, u početku, da je moje ime neka vrsta pseudonima.

Nisam još očekivao vojničku pobunu, mislio sam da će početi, kao u Pešti, u radništvu. Preda mnom, jednog majora silom skidaju.

Stideli su se careve kapitulacije. Onog što je imao običaj da pita za medalje. Meni se onda čini da sam pogrešno mislio da se borbe vode između Austrije i revolucije, između Imperije i moje nacije.

Pa ipak, kao svaki mlad čovek toga doba, ja sam mislio da je sad, ili nikad, kucnuo čas stvaranja jedne Jugoslavije koja će biti naša.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

On je mislio da su ljudi krivi što je on takav i da bi on sasvim drukčiji bio kad ne bi bilo oko njega ljudi. Ali, šta da radi?

pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad boljeg života ne može poželeti.

Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio. Zemlju je obuzela zubača i korov. A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na zubaču i korov, a ništa nije radio da ih utamani.

Stari je pastir sedeo na travi i zagledao se u mušice, pa je mislio: zašto je Bog i njih stvorio, kad nisu nikom od koristi.

Seljak je molio Boga da mu pričuva kravu dok se on ne vrati, pa ode nekim poslom natrag u selo. „Eto!“ — mislio je đavo — „ovaj moli Boga da Mu sačuva kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj

“ Tako je mislio i osećao car. Ali to se bunila savest careva, a narod nije mislio na bunu; jer je tuvio reč starčevu: da treba da

“ Tako je mislio i osećao car. Ali to se bunila savest careva, a narod nije mislio na bunu; jer je tuvio reč starčevu: da treba da budu krotki i trpeljivi, bez roptanja, a ako im se čini nasilje i

„Kad bi novac bio đavolja stvar, zar bi se ljudi toliko otimali o njega?“ Tako je mislio car pa odluči da na starca ne navaljuje, nego da mu ostavi vremena za razmišljanje, i otpusti ga kući.

Tu noć dar nije mogao da zaspi. Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon.

Tu noć dar nije mogao da zaspi. Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon.

Sluga pođe. Putem je mislio o svom gazdi i molio se Bogu da ga nauči na koji način da gazdu svog odvrati od rđava života.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Pokušavam da se udubim u misli, ali nikakva pametna ideja da mi dođe na um. Što sam više mislio, sve sam manje razumevao smisao ministrovih reči, sve sam, upravo, manje znao o čemu mislim.

„Kuda će ovaj ovoliki svet? Šta je sad opet?.. Sigurno deputacija kakva?” — mislio sam u sebi, gledajući s čuđenjem u tu nebrojenu šarenu masu raznovrsna sveta, i priđem prvom što beše do mene, te ga

Nehotice uzdahnem. Iako sam mislio da prvo idem ministru prosvete, ipak, zbog ovih poslednjih nemilih događaja, zaželim da čujem šta o tome misli ministar

” — mislio sam. — „Tamo ginu ljudi, a ministar vojni sastavlja molitve i misli na pokretanje rodoljubivog lista! Vojska im je poslušna

III 891. Glavnom prosvetnom savetu (Jedan taj Prosvetni savet je svega i bio, a mislio bi čovek ima ih bar trideset sporednih). U prilogu ./. šalje se Savetu akt direktora ....

kako je to glasanje slučajno tako ispalo, i da se i oni sami čude kako se to desilo kad, u stvari, niko nije tako mislio. I tako se sve to lepo svrši, i odoše posle dugog i mučnog političkog rada u mehanu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Vojevali mi s Turčinom, pa, rato k'o rato, dosadilo se i boljim junacima, a de li Dulu iz G. Mislio ti moj Dule od stotinu ruku, pa nikako da smisli, kako bi malko zabušio...

Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči. Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako se sija na mesečini.

»Kako li se popne onde?« — mislio je, pa se seti, kako je jedanput video i protu navrh crkve: vetar je jako duvao, prota se uhvatio za karniz od kubeta,

»Jest, to je bila komisija«, mislio je; »ali kako su se popeli?« Stade da zagleda po krovu, dok ozgo s nasipa zatutnjaše putnička kola, zazvoniše zvonca i

»Da prodam ovu moju zlatnu slobodu za nekoliko trenutaka uživanja, — mislio je on, — da nestane ove moje tihe, no prijatne samoće, da nestane onih divnih večernjih iluzija, kad jednim mahom

On je mislio da će ga taj sintetični pogled na njegovu prošlost odvesti samo za godinu-dve nazad, ali se on odjednom nađe u doba

I on je nekada dugo i mnogo mislio o svojoj budućnosti, mislio je o svojoj ženidbi... Seća se još i sad, kako je razbirao za mnoge devojke, kako se, radi

I on je nekada dugo i mnogo mislio o svojoj budućnosti, mislio je o svojoj ženidbi... Seća se još i sad, kako je razbirao za mnoge devojke, kako se, radi njih, čak upoznao s jednom

Zar nije on sâm, eto ovde, među ovim sumornim zidovima, toliko puta sedeo naslonjen na ovaj prašljivi sto i mislio: da li će se naći koja dobra, valjana duša, koja bi se rešila da se sjedini s njim, da pođe s njim uporedo napred po ovom

Badava, opet ovako bolje: sam si gosa i kadija; što ne voliš da trpiš — ne moraš... — E jest, mislio je dalje, ali se i meni sprema takav kolač! I ko zna kako će mi biti?

se života, kad je polazio na put; i sveštenik, odlazeći da odnese poslednju utehu samrtniku i hranitelju mnoge nejači, mislio je na svoju nejač i strahovao da mu kuća ne opusti; i kočijaš, spremajući se na put, bojažljivo se krstio i sedao u

On poznaje tu pojavu. Seća je se iz svoga detinjstva, ali nije mislio da se može u ovim njegovim godinama javiti.. »Kako li bi bilo da padnem kao proštac pred njih?« — pomisli on.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JOVICA: Jer tu treba naći čoveka, ali takvog da mu se ne vuče rep. A gde ti je danas takav? Eto, na primer, mislio sam nešto i na tebe... JEVREM (prestravi se). JOVICA: Pa mu, znaš, dođe nezgodno zbog onog špiritusa.

SRETA (koji je za sve to vreme mislio): E, čekaj sad ti, brate si mi moj, da mi najpre postavimo svaku stvar na svoje mesto...

IVKOVIĆ: Nezgodno mi je da mu ja govorim. Mislio bi hoću da ga ometem u agitaciji. Zar ne vidite da se sav predao agitaciji protivu mene?

JEVREM: Mek, mek duvan pušim. SEKULIĆ (seo i pravi cigaretu): Sedi, sedi, molim te... Mislio sam ja, znaš... u prvi mah da mu otkažemo kvartir.

Obećaj! Obećanja bar ništa ne koštaju. JEVREM: Jest, i sam sam to mislio SEKULIĆ: E, 'ajde, u zdravlje pa na posao! (Pođe, pa se vrati.) Jes', boga mi, malo ne zaboravih.

JEVREM (još se snebiva): Znaš, mislio sam... SEKULIĆ (trpa mu pero u ruke): Ama, nemaš ti tu šta da misliš. Neka misle oni u Beogradu, kojima ti trebaš.

Ovaj, sedi molim te, pa piši. DANICA: Nemam hartije. JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio pa da spremi hartije? (Vadi iz džepa puno hartija, zagleda jedno pismo.) „Pop Spira...” (Čita.

SPIRA: O čemu? DANICA: Pa o glasanju? SPIRA: Ta, pravo da ti kažem, i sâm sam tako nešto mislio. SPIRINICA: Jest, tako smo i mi mislili. SPIRA: Ama, ne prekidaj, pobogu, ženo, da kažem šta sam hteo!

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— veli Sreta. Maksim se ukloni, a Sreta leže na krevet i ugasi lampu. I u krevetu je još neko vreme premišljao. Mislio je s kim će sve otpočeti i koga će istaći.

Nema ništa od Miće, drugoga moram tražiti. Hu! — i huknu Sreta. — Muka za zgodna čoveka! — Eto, to je mislio i dokonao Sreta kad je uzviknuo glasno: pik, Jovo, nanovo!

pa šta misliš ko bi nojbolji bio? — A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio! — veli Maksa paleći cigaru. — Ama to i jeste nesreća što ste svi tako indiferentni, apatični, inertni!

! — Ama šta je to bilo? — pitaju opet drugi. — Sas takve reči u moju kafanu ne može da bidne! — Ama nisam mislio... — pravda se Borko.. — Ajde popi si to čokanče, — veli ćir Đorđe, — pare ti ne tražim. — Ama, molim te...

— Ama, molim te... nisam ništa ružno... — Ama nije čovek mislio... — umiruju ga svi. — Kako, džanum, da neje ružno, kada, pceto-le, pceto, oporočava vlas’. E-li sam ja sag vlas?

Em si pije džabe i vino i rakije, em još maniše; vino s voda a rakija s benđelak!... — Ama nije tako on mislio... — umiruju ga drugi — bila jedna šala... — Sas čes’ nema šala!

se »cilindri« od lampe čiste, pa im onda Sreta sve potanko ispriča kako je to bilo, ili bolje reći kako je upravo on mislio da je to sve moralo biti.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Uopšte, dok mesec po nebu rovari, Dešavaju se čudne stvari... Kad sam bio mali, O jednoj sam stvari mislio sto puta: Šta bi bilo kad bi, u ponoć, svi svatovi stali I zabušili od vremena popet minuta?

Slika zatim utrnu; no ja sam dugo Mislio na nešto nejasno, drugačije, i drugo. ZVEZDE Zvezde — na nebu bradavice Boluju ponekad od padavice.

Pitam se, ipak, šta bi mislio o njima, Dok prolaze, u kočijama i na konjima, U mekim čizmama, s maramama oko vratova, Jedan za drugim, u koloni,

Snaga izdala, pamćenje vetri, A babe dobro poznaje: nekada Bio je veren s njima, sa sve tri! Mislio je: brak je mala usluga, Što se daje nakratko, pod dejstvom Trenutnog osećaja, i od supruga Oslobađao se, već

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Do svoga putovanja u vode Feroerskih Ostrva 1904 g. Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe i bakalara.

»Gledajući neobičan i strašan prizor, mislio sam da će svi konji biti tako poubijani. Ali urođenici nam rekoše da je lov već pri završetku i da je samo prvi napad

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto? — mislio je starac. Da li što već, onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne zarađujući više,

Docnije, kada bi mislio da je Sofka već zaspala, dolazio bi i on gore sa još nepopijenim vinom u stakletu i produžavao pesmu.

— Pa, snaške, kako ja više nisam kod vas... — A da beše sreće, ja do smrti nisam mislio da napuštam vašu kuću. — Eh, zar vašu kuću ko da napusti?!...

I osmehujući se, već je znala zašta je. Sigurno je i on, kao i svi očevi glasnici, kad k njima polaze, mislio da će, kada ovamo dođe, zateći majku i nju, Sofku, kao i celu kuću malo sirotniju i onda da će mu trebati da njega

On je sam to tako nekada mislio da je lepota i mladost najpreča, najveća, sada evo zbog toga došao dotle, do siromaštva; a da nije tako mislio, ne bi

nekada mislio da je lepota i mladost najpreča, najveća, sada evo zbog toga došao dotle, do siromaštva; a da nije tako mislio, ne bi njenu mater uzeo, ne bi zbog toga ovoliko pretrpeo, ovoliko se namučio, potucao i još, sada, kada se smilovao i

I u očima svih, ne samo što će ostati onakva, nego će sve veća bivati i dizati se a ne možda, kao što je svet mislio i nadao se pa sigurno i čekao, kad će ona, već jednom, pasti, pokleknuti.

a sva razgolićena usled zavrnutih rukava, i ispod nje naniže po pervazu doksata poređan duvan, rakija i meze... Mislio je o sebi: kako će sada morati silom da pije, da bi se brzo opio, te mogao da čini ono što mora, kao svaki otac.

Pandurović, Sima - PESME

U ljubavi i sreći rânog doba Mislio sam na mržnju ovog sveta, U mladosti — na dane blizu groba, U radosti — na tugu starih lêta.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Seljaci neki vidjeli su to pa mahahu glavama i krstijahu se, ali je svak mislio da to biva s privolom roditeljskom. Kad jesen nasta i donese vjetrove i daždeve, moradoše rastati se.

„Ja, Pšenelov pitomac, Napoleonov vojnik, ja da to učinim!? — Nikada! — Radije ću s mjesta na vješala!“ mislio je sam u sebi, a popovima, koji ga na to nagovarahu, odgovarao bi prosto: „Ja ne tražim milosti, stoga ne pristajem

Đakon jednako u strahu, zabobonji: „Ja mnjah e...“ „Ja znam što si mnio, sinko! Istinu si mislio, jer je zli duh u blizini iako nije uzeo vidni oblik pa ti se predočio, kao što si se bojao.

Nazvah mu: pomaga Bog, a on meni grdno: A što ne čuvaš ovce, nikogoviću, no ih pusti u naš kraj? Mislio si valjda: e Bajice su mrtvice; mi i naša stoka možemo harati po njihovu!

Ja sam njegov sluga, Srb, kao što vidiš. Jutros mi je naredio da osedlam dva konja, i da ga pratim. Ja sam mislio da ćemo na Cetinje, pa i bijasmo tamo krenuli. Noć nas uhvati kraj tvoje kuće...

ovaj sve klimaše glavom, kao potvrđujući, pa najzad mu reče: „Reci ovome čovjeku, da ja baš tražim Janka, no sam mislio da je on kod Vladike, na Cetinju, kadli eto ga u ovoj kući.

Zašto baš jedanak, ta on je odista mislio da ona veze, kad mu želja dođe da je pogleda, a ona opet mniješe e on čita. Čudnovato, zaista!

„Kako da ona bude moja žena?“ mislio je u sebi. „Ko sam ja, šta sam ja? Tuđinac, lacmanin, a ta sama riječ, sa svim prezrenjem što ona sobom nosi u ovome

Tako je on barem mislio. Pa iako sam prihvaćen, iako me drže kao svoje čeljade, zar ipak ne treba da vidim e sam go kao prst?

da je snaha tu, a žene su bistra pogleda u tijem rabotama, a nemaju uzla na jeziku, pa bi mu kazale i da ih ne pita. Mislio čovjek i nagađao na svaku ruku, a sve zaludu. „A rašta se onako zacrvenjela i splela, kad je upitasmo šta ona misli?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

kao lisica s mudrinama, kao zec s brzinama. Ko ti zla mislio, zajmio ga bog niz potajne lugove da traži stare dugove; niti dugova naplatio, niti se doma povratio!

Bog ti bio na pomoći, pa te sačuva od jada, od grada, od tresova, od mraka, drenova kijaka! Ko ti o zlu mislio, lonce ti krpio, crnji od lonca, tanji od konca, kroz čibuk ti se provlačio, a na luli noge prekrstio, pa mu i tu dugo i

Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god! Ko ti o zlu mislio, o klinu visio, ništa ne radio ni brazdio, oro ni kopô, već iš’o u savske lugove ćerati dugove!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od

večer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu kazao, pa ni popu na ispovijesti, nego sam mislio ispoviđeti pri smrti, ali me ugrabi prije nego pop prispje.” — „A vama šta je?” upita kaluđer ona tri sina.

na zaklopcu ovoga kovčega utvrdi jedan kraj od gvozdenijeh veriga koje su bile tako dugačke kao što je od prilike mislio da je more duboko.

517 іn Wіen. Gospodi skupiteljima daće se po običaju jedanaesta knjiga na dar. Mjesto ovijeh pripovijedaka mislio sam sad štampati običaje, ili upravo reći život naroda našega, ali sam ovo za sad odgodio, da bih koje ljetos u Srbiji

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE: Važno je da on ne sme ništa fizički! STAVRA: A ko kaže da ne smem? MILE: Ama, nisam ja tako mislio, pusti me! IKONIJA: Ćoro, pobiće se! ANĐELKO: Pa šta? Oćeš da zato prekidam večeru?

Ja moram da sednem! Posle ga nađemo tamo iako pretučenog! A onda pričo i za sve to na stanici. Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ!

(Prilaze Prosjaku) MANOJLO: Da se nisi mako! Skidaj tu vreću s glave! Brže, kad govorim! Tačno nako kako sam mislio: čvoruga! Ko da mu detlić izvirio iz glave! A uvo rascepljeno, rascopano, krv samo lipti!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i piju kao i drugi ljudi, i ne čujući da se oko nji[h] gdi na[h]odi kakva peštera ni pustinja, nije ovo mesto za mene, mislio bi[h] u sebi, pak bi[h] se neveseo vratio u Čakovo.

Ja sam sâm bio pametan i književan, i mislio sam u sebi: „Bre, da se nebo i zemlja složi da mi naprotiv stane, ja ću otići te otići!

I, zaisto, takova i tolika moja radost budući, morala je kratka biti. Mislio bi[h] u sebi, kad jošt’ grčki naučim, ko će biti učeniji od mene!

Kad promislim kako sam proveo mladost, kako sam mislio i živovao, sam se na sebe gadim, jer se ni za što drugo nisam starao nego kako ću dobre volove poznavati, kako ću i[h]

Gdi bi[h] god vidio najmanju devoj|čicu, mislio bih u sebi: ovo je mala mati čelovečeskoga roda. Od onoga nezaboravljenoga dna i do danas, kako gdi vidim dete pri

Siroto dete, bedna mladost, do smrti neprežaljena! No, onda ja sam mislio: ko je srećniji od mene? Žitija čitati, take knjige velike! Nigde toga na svetu nejma!

Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti. No, malo-pomalo, črez dugo vreme

Zlatousti (mislio sam u sebi) da se nije učio, on, ako bi [h]iljadu godina dejanija i poslanija apostolska čitao, on ovako prekrasno i

Stane on moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.

Ali da sam u Smirnu došao, o kojoj niti sam sanjao, niti znao, ni mislio, da sam tu, gdi ni dan ni dva nisam nameravao stajati, tri godine prebivao (i da se prežnja rosijska i turska ne zače

varoši sastavljaju malenu reku; ova baš kod manastira spušta se u preužasno duboku strminu s takovim hukom da sam mislio, tu čovek nikad do veka ne zaspa!

No on se meni počne rugati da sam od sunca pocrnio. „Neka sam“, rečem mu ja, „kad sam vidio što u mom životu nisam mislio viditi!” I zaisto, dosta sam [h]odao, ali takovi[h] velikolepni[h] i božje krasote mesta nigde nisam vidio.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Kušmelj, češkajući se jednako po glavi, biće mislio: „Lako je tako postiti!“ — Odi, Jerolime, sidi — veli fra-Brne. — Ma ja... onaj... kao... — poče se nećkati.

Osinjača je šaptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom!

Dva đakona svrnuše lijevo, kroz velika vrata, nad kojima bijaše ikona i kandilo. Bakonja je mislio da je iza tijeh vrata njeka svetinja, ali kroz njih dopiraše ono „blagovonije“ koje dopire iz manastirske kujne.

“ Pa onda stade misliti o svemu što je doživio i stade ispoređivati ono što je njekad mislio o manastirskoj čeljadi sa onijem što je sad znao...

) Bakonja se vrati ka svome Baleganu. U povratku sve je mislio o nesrećnom Bukaru, i veoma mu se ražali, te ne htje izlaziti dokle se ručak ne svrši, iako mu je Kušmelj dva puta

Sve je to prenijelo Bakonju u drugi svijet, i on je mislio da se već ništa ne bi moglo desiti što bi ga još potreslo, toliko je zasićen bio promjenama i iznenađenjima.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Više nikada nije smeo da svrati na konak u tu mehanu. Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom.

mladića dobro pamtio i o njemu, pod mesečinom, oblacima i zvezdama, po kiši i vetru, često i dugo s podsmešljivom tugom mislio. Samo mu nikada nije video lik. A šta sada? — zanjiha glavom. Pomračina obavi sve puteve i sva putovanja u njemu.

Da ciče kao krdo prasića. Da se smeju kao trešnja puna dece. Od njih je kuća veća od neba.“ Dugo je glasno mislio, a ona je, zbunjena, ćutala i gledala u furunu zažarenu pri dnu.

— „A za što će da izuči tamo?“ — „Pravničke nauke“, odgovarao je, a u sebi mislio: „Da uči za ministra unutrašnjih dela, da bude najvažniji čovek u vladi, da čuva red državi, piše joj zakone i izdaje

ostao sam u njegovoj sobi, onaj strah je zatisnuo prozore, krckale su grede, nešto je tupo lupilo u prozor i odbilo se, mislio je na Luku Došljaka što je imao da skapa u vrbaku pored Morave; onda je ono opet tupo lupilo u prozor, video je da je

nije njegovo, nije ni on više onaj, nije odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne liči na nebesku kapiju, kao onda, gledan na mesečini od

Sigurno si trpeo za mojom snagom i mislio na mene. Dok sam se ja u ovom grobu po vazdugu noć prevrtala kao crv na žeravici, ti si se valjao po tuđim posteljama.

Samo: da li je sve baš onako kako je večeras govorio? Pa on je godinama mislio očevim mislima i živeo njegovim idejama. Prstima steže slepoočnice i uzdahuje kao da se guši.

Jeste banalno! Sve što se događa suprotno je onome što je nekada mislio. Vukašin se naglo uspravi i nastavi da korača po sobi. Sve je besmisleno.

Đorđa ne iznenadi Tolino dozivanje. Jučerašnja svađa s njim sada više ništa nije značila. Nije ni mislio o njoj prilazeći visokom plotu koji je delio njegovo bogatstvo od Toline sirotinje. Mora da mu se izjada na Vukašina.

— E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom. Osećao sam ja da mi neko zlo dolazi, ali nisam mislio da je od njega... — Meni umre jedan... Levi... A bio je krupan, nesrećnik. Kakva bi to sila od deteta bila...

i tamo gde je njegova ruka, ali baš od te ruke nije mogao da pobegne, njemu je od toga pošla krv, čuo je kako pišti i mislio da će umreti, a nije smeo da vikne, jer ga je ona iz sve snage stezala ispod miški, krv je linula, u mraku su svetlele

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

»Možda neće baš na mene?« mislio je svako u sebi i bežao, a čičak je kao majska pčela slobodno zujao gradom. — Dang, bang! — leteo je čičak.

Ko se još obazirao na Đisarine opomene da će zbog prljavštine izbiti zaraza? Ko je mislio na sutra? Đubre je već do kolena dopiralo, a niko ni prstom nije micao da ga ukloni. — Repati i rogati? Svašta!

Ali ne prođe ni nekoliko dana, a on zaboravi i pantalone i obećanje koje je dao Zlatnoj krabi. Ko bi još na to mislio? Haj! Haj! Nasred školskog dvorišta rastao je orah u čijoj je krošnji par roda svio gnezdo.

Trebalo je da i unuci pod njim sede. Starac uzdahnu. Preli ga tuga kao ledena voda. »Ko će sedeti kad ja umrem?« mislio je. Nema dece na salašu. Zato se niko i ne raduje kad orasi, sazrevši, počnu da iskaču iz svojih zelenih košuljica.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Izgledalo je da više niko nije bio sklon da trpi samovlašće. Tako je mislio Vučić i sve je to mogla biti istina, ali da li baš sasvim cela?

Samo je imao da bude spreman na sve. Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje

mario je samo za svoju trgovinu; sada je, pod Turcima, primio da bude knez gružanski a na trgovinu kao da više nije ni mislio.

Gledao je, sa nekom radošću, kako se njegov imetak, ipak, troši u pravu svrhu. Sudbina mu je, mislio je, uistinu naklonjena kad mu je to omogućila. Kada je bitka počela, Dobračin, gružanski, šanac izgledao je neosvojiv.

Knez, uopšte, nije dobro mislio o tim vilinskim bajkama kao što su sloboda, bratstvo, jednakost; iz toga se, bio je uveren knez, uvek ispili neki

Primicao se, valjda, veliki san. Ako dobro pamti, onda je tako nekako osećao i tako nekako mislio poslednjih dana marta 1811.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O, blago onom ko ne misli ništa! Taj manje tuži, manje jada zna.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

gordi mene od sna budio vječnoga i družinu moju blagorodnu kad nam krune samodržavija stavit nije na glave mislio?

Zlobom k nebu vrage opojene ja sam čeka na pokajanije; mislio sam da će se sjetiti dara moga, vječnoga blaženstva, i dužnosti tvari k tvoritelju, neba slatkog uveselenija.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nije tako kao što si mislio! Nemogućno je naći dva cela broja koja nam daju razmeru katete i hipotenuze našeg ravnokrakog pravouglog trougla.

Ni ostali senatori nisu pametniji od njega“. „O tome sam se i ja uverio, ali na Tasosu sam mislio drukčije. Pobojah se da abderićani ne pokrenu parnicu protiv tebe kao atenjani protiv Sokrata.

„Ko bi mislio“, šanu Zenodotos svojim susedima, „da je Sunce toliko ogromno i daleko veće od naše Zemlje?“ „I toliko daleko od nje“,

Arhimedes se zamisli, pa reče: „Hvala ti, Diokle, što si u svojoj nevolji mislio i na mene. No ja ću da umrem ovde, u svom očinskom domu“. Diokles se usprotivi: „Nećeš, bogme!

„Imate pravo! Ja, budala, nisam na to ni mislio“. „Dozvolite mi, dragi prijatelju, da se ja za to pobrinem“. Pođoh u kujnu i stigoh onamo taman na vreme da poslednji

Zato je moj otac mislio da će u ovoj carskoj varoši, pošteđenoj od rata, biti bolje“. „I vi se u tome niste prevarili?“ „Kako se uzme.

Prazni prostor došao mu je neočekivano u goste“. „Da stvorim prazan prostor, moram, tako sam mislio, pre svega, načiniti nekakav šmrk za crpljenje vazduha“. „Ni takvu nameru nije imao Toričeli“.

čim se slavina recipijenta zatvorila, slavina čizmina otvorila, a klip ponovo utisnuo do najdubljeg kraja čizme. Mislio sam da ću ponavljanjem ovog postupka postepeno otstraniti sav vazduh iz recepijenta i učiniti ga potpuno praznim“.

„To vam verujem!“ „Spočetka sam“, nastavi on, „mislio da se vazduh ponaša kao kakva tečnost i kao kakav težak medium koji podleže teži.

„To se dešava svakom kad zađe u nepoznatu oblast“. „Tako je. Ja sam onda mislio da je vrlo lako iz bureta isprazniti vazduh.

Sada mu tek pade na pamet da, zabavljen svojim opitima, nije ni mislio na svoju prijateljicu: njeno lice, neviđeno nedeljama, izbledelo je u njegovom srcu pored spektralne slike sunčeve.

Na protiv! To bi ga osvežilo, potkrepilo i donelo ga na bolje misli“. „Na bolje misli? - Ko je ikada bolje mislio od našeg Njutna!“ „Pa recimo, mesto na bolje, na veselije misli.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Pošto nisam aktivno učestvovao u sukobu, šta mi smeta, mislio sam, da preko njega pređem kao da se ništa nije ni dogodilo. Ali, na žalost, To je zadugo bilo neostvarljivo.

I celoga toga dana na putu ništa drugo i ni o kom drugom nisam ni mislio. Od venčanja njegovog mi smo se retko dopisivali.

ako sam onaj stari; da mu je moja pomoć neophodno potrebna i da ću, možda, žaliti ako se ovom pozivu ne odazovem. Mislio sam posigurno da mu je novac potreban, jer je takva oskudica onda predstavljala opštu nevolju, bar onih na frontu,

u njegovo izmučeno lice i puno bora čelo po kome su, ispod šajkače, neuređeno padali pramenovi njegove crne kose, pa sam mislio: koliko ovaj starešina, pun snage i prostote, mora ulivati poverenja ljudima koje vodi.

“ Što se mene tiče ja ništa ne razumem. Ja ovo kažem — a to je bio intiman, drugarski razgovor i ja sam mislio da to mogu reći — ja ovo kažem: pre ratova imao sam veliki broj prijatelja, drugo va, srodnika i sećam ih se.

i... — Bravos, bogami, kod tebe uvek svega. — Juče kupih u Prezi, gos' đenerale. — Baš sam i sam mislio da se malo prihvatim.

— Na stvar, Stevane, ako Boga znaš! — Kad sam mislio da je došao momenat sastanka, ustanem oprezno, predvostručim se, kao zavio me užasno stomak, ogrnem šinjel, pa kad sam

— A napolju vetar besan, lud. Mislio sam, podići će i odneti i mene i ambar i celo Slance, i baciti nas tamo negde preko Dunava, na austrijsku stranu.

Ja ne znam šta je on o meni tada mislio, niti me se tiče; ali dok sam ja izmišljao najstrašnija mučenja za njega i zamišljao kako bih ga razdrobio, rastrgao,

Vidiš, ti si verovao da će te ona shvatiti, ceniti, zavoleti ludo, kao ti nju. Ti si mislio da je to neka duša, neka dubina; ti si se varao. Jer ovo veselo, bujno stvorenje, to je jedna čela, dragi moj.

Zaustavila se i na tebi, razume se. Ama šta si ti mislio? Ti si naivno verovao da će ona tu i ostati, i gotov smesta da joj pokloniš i život, otvorio si joj sve iz sebe, iz te

I zašto bih ja sad natrag u zemlju?... Ali o nekom novom planu mislio sam juče: raditi na nauci, ili tako šta. Ali je to bedna, užasna uteha.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Često sam, u noći, s osjećanjem da se prokradam u zabranjenu bajoslovnu baštu, dugo i dugo mislio na tu moju neizvjesnu maćehu i na tu moju nepoznatu polubraću. Bio sam prepun svakojake radoznalosti o njima.

Svaki ga je dan upotpunjavao, svako mu je veče (jer o njemu sam najviše mislio pred spavanje) pridavalo nove crte i doprinosilo nove pojedinosti.

I riječ onog drugog velikog ludog starca: „Kad je čovjek jednom naučio da misli, ma o čemu mislio, on u stvari uvijek misli na svoju vlastitu smrt. Svi su filozofi bili takvi”. I svi veliki pjesnici, nadodao bih.

) I još nešto. Čini mi se da sam oduvijek osjećao (a kasnije i sasvim svjesno mislio) da se dvije suprotne istine nipošto ne isključuju.

Ili bar zabavno, kao dječja bajka. Pogriješio si put: mjesto violine, morao si uzeti u ruke pero. Taman posla! — mislio sam u sebi. Da sam uzeo pero, danas bi mi isto tako govorili: „pogriješio si, za tebe je bila violina”.

— Bakice, hoćeš li meni pokloniti taj tuš kad budem veliki? A u sebi sam zapravo mislio: „Hoćeš li ga meni ostaviti kad umreš .” I možda sam joj, zbog tog tuša, nesvijesno želio što skoriju smrt.

Što si mislio pod tim „realno postoji”? Treba li to da znači postojati kao fizička stvar? Ako je tako, lako ćemo se sporazumjeti:

— Ti se šališ, ali to su za mene i previše bolne i ozbiljne stvari da bih se šalio... Kažem ti, ti si mislio osjećajem, ti si mislio senzibilnošću, ti si mislio ćutilima, uhom, noktom, kožom — svime, samo ne mozgom, samo ne

Kažem ti, ti si mislio osjećajem, ti si mislio senzibilnošću, ti si mislio ćutilima, uhom, noktom, kožom — svime, samo ne mozgom, samo ne mišlju.

Kažem ti, ti si mislio osjećajem, ti si mislio senzibilnošću, ti si mislio ćutilima, uhom, noktom, kožom — svime, samo ne mozgom, samo ne mišlju.

i zabreklo sokom, zbaci staru istinu onako kao što je Zeus zbacio staroga Krona, bezazleni kažu: „Prevario sam se, mislio sam da je ono istina”, a podlaci upiru prstom u druge i tvrde da oni sami nisu nikad „nasjeli” onoj istini.

u krugu s nekom smiješnom intimnom tajnom u sebi, i ljubomorno je skrivaju jedan od drugoga, kao kad bi svaki od njih mislio da samo on ima pupak.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Đurica opet počinje mahati zvonom i — misliti... Mislio je o onoj uvredi. Znao je on koga se tiče ona napomena o jalovici.

I Đurica je mnogo mislio, tako mnogo, da nije ni opažao kud je prolazio, ni šta se oko njega zbivalo. Samo kad bi krstonoše minule pored kakva

Posle je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je

Posle je opet mislio i mislio, i najzad dođe do zaključka, da je sva ova momčadija gora od njega, i da ga svi oni mrze samo s toga, što je siromah.

I dosada je drugi za njega mislio, najpre otac mu, pa posle Vujo, a on je umeo samo izvršiti ono što mu se kaže. I ovu poharu izvršio je po planu i

vidoste li čudo, gde ne smedoh ni šamar da mu opalim — prekide je Radovan, nastavljajući svoju misao glasno — a baš sam mislio da ga maznem jedanput. Đurica iđaše neveseo, zamišljen, ne slušajući šta se oko njega govori i radi.

Šta to bi s tobom, Đuro?... Ja sam te krstio i jednako si mi pred očima rastao, pa sam baš mislio i radovao se kaka ćeš biti valjan momak. Istina, otac te, Bog do ga prosti, nije nikakvom dobru učio...

»A ja dosad nisam na to mislio, a vidiš kako je to jasno! Zbog čega se ja mučim i propadam, zbog čega upropašćujem toliki svet, zar zbog sebe ?

No, već ja ću to udesiti. A šta ono drugo beše, ono lepo što sam mislio ?... Oblak pliva... ide u raj, a jest, o raju. Ko li je tamo ? — Moj tata izvesno, a i svi stari Dražovići...

»A ovaj ništa ne upita šta je bilo kod Čolića. Jamačno je Kosta stigao i ispričao, ili je možda Vujo mislio nasigurno da ću ja pravo k njemu?... Sve jedno. A žao mi Mata! ... Šta da činim sa njim?

— Badava, svoje pa svoje! — Znaš... ja sam mislio da nakupim mnogo novaca, pa da pobegnemo negde daleko, da iskočimo iz Srbije... ali sad vidim da ne bih mogao...

tešku putu, da se nađe u zlu i u dobru, kao verno pseto, koje samo zna da sluša, ne tražeći za to nagrade (tako je on mislio...).

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Nazove boga i upita starca može li kod njega prenoćiti. Starac ga primi na prenoćište, no div je mislio da ubije starca i otme mlinove. Kad bi sjutradan, reče starac divu: — Eto, ti si prenoćio, pa sad bog i put.

A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu! Mislio i mislio šta da radi; takav konj, pa na njega da metne onakvu ormu! Šta da radi, bogac, uzmučio se, ne zna šta bi počeo.

A kako se gadio gledeći onu drugu cigansku, rđavu! Mislio i mislio šta da radi; takav konj, pa na njega da metne onakvu ormu! Šta da radi, bogac, uzmučio se, ne zna šta bi počeo.

Dok se sluge probude, ja ću s mojom lijom i s konjem već biti daleko. Što mislio, to učinio. 3ačas uzjahao na konja, i samo što prihvati za zlatnu ormu, zvonce zvekne, sluge se probude, skoče, uhvate

Cijelim putem mislio o tom šta da radi. To zapazila lisica, te će stati kraj carskijeh dvora; on s djevojkom sjaši, a teta lija će mu reći:

Kad ga stiže, reći će mu: — E moj dragi pobratime, mi smo sad gotovi. Bolje si prošao nego što si i mislio. Dobio si sad očev trs, zlatnu jabuku, zlatnog konja i zlatnu curu.

Car je mislio onu carsku kćer za sebe uzeti, te kako ona iziđe iz galije, on priskoči k njoj te je stane milovati, a ona se okrene od

Skoči Francuz pa upravo caru. — Pogodi — veli — sve što gođ sam mislio, i sad turči me kako gođ hoćeš! — Kako to bi? — upita car.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I ja sam se peo, uzdizao gore, Mislio sam da si na najvećem visu, I da pleteš vence, donosiš bokore, Da si sva u cveću i samom mirisu.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

i 1900. ponuđen je vladi i možda bi bio i usvojen da sam ja jedan od onih koji ”kuca na mala vrata”. Tada sam zaista mislio da bi moj izum okončao rat zbog svoje velike razorne moći i isključivanja ličnih elemenata u sukobu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Video sam im slike, čitao sam o njima i konačno sam ih slušao kako govore na jednom velikom nacionalističkom mitingu. Mislio sam da su ti ljudi isuviše iznad mene i nikako nisam mogao smognuti hrabrosti i odlučiti se da ih posetim kao što je

Tada nisam znao za razliku između Njujorka i Džersi Sitija i smatrao sam da su oni jedan te isti grad. Mislio sam kako veliki prostori Sjedinjenih država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim uzavrelim

godine.20 Gricrcao sam parče hleba i mislio šta će se desiti kad potrošim i poslednja tri dolara od onih deset koje sam doneo sa delaver farme.

Često sam, terajući flegmatične mazge kroz usijana polja duvana, mislio na one ledene vetrove severnog Atlantika na iseljeničkom brodu pre nešto manje od tri meseca i čeznuo sam da neki

Brauna, koje su održavale poglede na život jednog iscrpljenog starca koji je mislio na nebo samo zato što nije morao da se brine o zemaljskim problemima.

Očigledno je mislio da sam Italijan, zaveden mojim rumenim obrazima i zagasito smeđom kosom. Odgovorio sam mu da bi mi više prijao srpski

Naravno ako ima volje da radi. Da, mladi Amerikanac, mislio sam, može sve to uraditi, dok evropski mladić to ne može. I to što nisam od rane mladosti bio naviknut na takav rad

prijatelja, očekivali u ovoj zemlji, svakako se nisu odnosili na one zanatske radove za koje je potrebna velika veština. Mislio sam da ova zemlja bezbola nudi vrlo malo šansi mladim strancima.

U tome su svi oni bili bolji od mene. Međutim, u jednoj stvari, mislio sam tad, ja sam im izmicao. Oni nisu znali mnogo o poslednjim događajima objavljenim u časonisu ”Sajentifik Ameriken” i

Pogledah gore i videh da se na slici i dalje nalazi čovek za koga sam mislio da je sišao sa nje. Tada sam video da je ovaj starac pored mene, besumnje, original koji se nalazio na slici.

Razumeo sam šta je mislio, ali da li sam se držao ove njegove opomene? Iako sam mislio da je to samo obična opomena, ipak počeh sumnjati da je on

Razumeo sam šta je mislio, ali da li sam se držao ove njegove opomene? Iako sam mislio da je to samo obična opomena, ipak počeh sumnjati da je on otkrio jednu moju najdublju tajnu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kad stigoše k moru, u hitnji ukrcaše se u čamac i voze prama školju. — Bolje upri ! Mislio sam da si jača, — veli joj kao u šali, pa časom nadoda ozbiljnije: — Misliš da ću te štjedeti kao jutros?...

Tada nije već na Cvetu mislio, jer za ono malo zimnjih dana polažaše prela, dolažahu božićni sveci, beše studen, pa nije imao prilike sastajati se s

Ovde je smešteno veličanstvo dveju vera jednoga boga. Ali što ovde podseća na boga koji se u duši javlja? mislio je Ivo Polić.

Razbojstvo, pohota, oskvrnuće udružuju se u krvi nevinosti i lepote . Ali šta je to što ovako jako podseća na boga? mislio je Ivo Polić šetajući se ispod arkada. Gledao je muslimanski svet u prostoru hrama.

„Snaći će me zasigurno teška kazna božja”, strepeći je mislio. Da ubije u sebi glas grižnje, poče da čita. U čitanju knjiga saznade da ima i takovih koje mlađi ne smeju da čitaju.

Ima samo dva načina života, mislio je... Onaj starih sultana, i onaj svetog Franje Asiškoga — treći način sitan je, bedan... I on je plakao.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

(„Pustolov u kavezu“) Izgleda da je Zoran Mišić mislio i na ove pesnikove postupke kad je tvrdio da ne ume „da razgraniči konkretno od apstraktnog, sliku od pojma i misao od

Spočetka sam mislio da je to nemoguće, jer je dovoljno navesti samo pisce i njihova dela, pa da to ispuni dvadeset stranica.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Pa govori, ne oteži! ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio... ŽIVKA (ščepa ga za gušu): Govori: je li, ili nije? Je li, ili nije, razumeš li? ČEDA: Ama, čekajte!

da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi. Zar tolika familija pa niko, gde bi to bilo! Mislio sam pre da će odskočiti Jova pop-Arsin. Bio je bistro dete i imao je onako nečeg gospodskog na sebi.

pa ja sam, brate, ujka Vasa, Živkin ujak. RISTA: Dakle, vi ste ujka-Vasa? E, to mi je milo. Ja sam, boga mi, mislio da ste stariji. ČEDA: Nisam. RISTA: Čuo sam za vas i baš mi je milo da se upoznamo.

VASA (za sebe): Opet nos! KALENIĆ: Mislio sam i na to, ali ja se neću na ovo potpisati. ČEDA: A, tako? E, to je druga stvar.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

bez dečjih očiju koje su se vrlo blisko primakle Tomčinome licu - usred mraka žarom osvetljenom - baš u trenutku kad je mislio da je sam i smanjio kontrolu nad svojim telesnim reakcijama.

u opisu” 43 Premda ga je Nečista krv odbijala, pesnik Jovan Dučić za Stankovićeve je pripovetke, kad su se pojavile, mislio da im valja dati prvo mesto u srpskoj književnosti, ali je za sintaksu u drugoj verziji svog izvrsnog ogleda (1907)

Verovatno je i zbog toga Jovan Dučić loše mislio o Sofkinom liku, primetivši uzgred da ona ne može predstavljati rasni tip naše žene.

On je jednako počinjao o nebu”. 219 U drugom slučaju, nešto kasnije: „Sve je to bilo tako čudno, ali ja sam mislio da sam zaspao, no se trgoh, i videh ga kako stoji preda mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo,

Evo kako to opisuje narator Rajić: „Sve je mrmljao nešto nerazgovetno o nebu. Ja sam mislio da je on pijan, jer svi su ostali bili pijani.

Tada je Aranđel još jednom, bolno i oštro, shvatio da je to što je mislio da je napokon dosegao, dosegao samo prividno, da je samo zavodljiva obmana i san.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Preko ruke je držao velike kosturne bisage, pune raznih darova, čime je mislio da zbuni i ženu i zavara dete. Da mu se obraduje, da ga primi i da mu lakše bude.

A ti pominješ guske i grebene!.. Vidiš, došao sam ti na prag da te zamolim da me prebaciš preko brda do naše vojske. Mislio sam da ćeš to rado učiniti. Ali sam se prevario. Ti bi želio da te kao rajetin molim iz avlije za milost.

Nikad nikoga nije ubio, ni opljačkao, ni potkrao, ni zajeo. A ceo svet je mislio da je zlica i opak i da je u stanju lakše ogrešiti dušu, no se napiti vode posle teško prevaljena otkosa u petrovske

Gotovo bolje o njemu nije mislio ni sam Novica Prele– žanin, iako je znao za njegovu čestitost i česte novčane usluge... — Pošten je kao derviš, tako

Pitaj, more!.. — Ne mogu, u mojoj si kući... – Onda, slušaj!.. ... Mislio on da ide u muslimansku, tursku, zemlju i da će ga tamo dočekati kao brata.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ukrotitelj beše po dužnosti tiran, A lav u kavezu beše zdravo miran. Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

je sočinitelj Ružičiću neviniju rolu dati, i to u vreme kad je nečajnom žalošću opterećeni duh svoj s otim razgaliti mislio.

Krakov, Stanislav - KRILA

Bol je bio već jednolik i umrtvljen. To je bilo tako obično, dosadno, da ga nije ni osećao. Nije ni mislio na njega. Sećao se kako je kmet sa hlebom i solju imao preplašene, veveričje oči, i kako su bile duge dojke u male, iz

— Dokle ćemo tu vruću vodu da srčemo... to mi škodi bubrezima... eto boli me tu, i tu... A Mija je tada mislio na čašicu konjaka, koju mu nikako nisu hteli dati. Baronica mu je za utehu spremila novu šarenu pidžamu.

Čulo se kako u daljini grmi. — Kajmakčalan... ranjen sam na njemu, na jurišu, — mislio je ranjeni ađutant i bio je srećan. Glava njegovog suseda je u debelim zavojima.

Granata je strašno tresnula, poletela su parčad i dim, i očajnik sa okruglom bradom pobegao je pod stenu. Nije više mislio na streljanog Kazimira nego na strah od smrti. — Ubiću se, rekao je, i to je zapisao u svoj notes.

Po danu je spavao pod stenom buđen samo treskom eksplozija. Na Kazimira je zaboravio, neprekidno pio konjaka, i uvek mislio na samoubistvo. Potom su jedne noći došli neki novi ljudi i smenili ih.

Petrović, Rastko - AFRIKA

„Evo, mislio sam, čovek koji je za ovo kratko vreme bio za mene što i otac, ili brat, ili drug, koji mi je otvorio svoju misao,

“ Guba! Mislio sam: „Evo ja živim usred gubavaca!“ i to me strašno impresionira. Retko sam se kad tako uplašio. Moje su ruke ko zna

ga ne ošamari kao što bi bilo koji drugi belac, već ga besno i naglo ujeda za ruku, leđa, mišicu. U prvi mah sam mislio da se šali, jer se ostali crnci obično smeju.

„Ne može se kazati da je histerik mislio sam u sebi, „jer ne gubi vlast nad sobom, ali da je izvraćen možda lud, to je sigurno.

Oni su polazili džandrljivi, a odmah potom smejali se i pevali. Mislio sam: treba dva dana da bi čovek prešao od jednog pravog sela do drugog, sa početkom groznice u telu, sa žeđi koju

kraj Okeana danju nose oko bedara, a noću se zavijaju njim do preko glave, spavao je neko na zemlji kraj moje postelje. Mislio sam da to boj čeka, da bi skuvao čaj, međutim jedna žena, prava i naga, naježena od zime i sna, diže se odmah iz

Govorio joj sa više nežnosti i srdačnosti no što belci obično govore svojim „musama“. Mislio sam da je možda i voli. Pitao sam je da li je sama tu došla, ili je ko poslao: — Se musje mon mali moa dil toa!

Ja sam bio gord što jedan kovač, koji je sveštenik i fetišer, ima toliku veru u belca i u njegove lekove. Mislio sam: „Evo gde beli mogu biti veliki; oni su nesmotreno opustošili ove krajeve, sada bar mogu zaštititi i spasti ono

Živim povučeno. Čuo sam da ste došli sa Fontenom i čudi me kako me nije potražio. Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem!

Mnogo sam mislio o tome! Evo predela, kroz koji prolazim sada, i koji ne ustupa lepotom ništa predelima oko Mana, ili Gornje Volge, i

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Glavaš sa Hadži-Prodanom dolazi) GLAVAŠ: E, dobro kad ste tu! A već sam o zlu nekom mislio I slutio sam kakvu nesreću. Al’, hvala bogu!... Je l’ spreman čamac?... RADAK: Spremno je sve.

“ To što je, možda, samo mislio, Il’ se izlanô pred špijunima: „Zaslužio je davno vešala!“ (Izdaleka se čuje puškaranje.) Ha, tako, momci!

Zemlja drmi, a ukrstile munje, velju, kihametu doba dolazi! Pa još kad ona šehitanbaba zakrešta: „Hajduci!...“ E, mislio sam sve će nas paša posjeći. DRUGI TURČIN: Naljutio se, a oči mu kao živa vatra sijevaju.

HASAN (u sebi): Sam đavo da je U crnom mozgu o tom mislio, Podlije ništa ne bi stvorio... (Glasno.) Na noge, brzo!... Za njima sad, Dokle se vuci nisu spremili!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Pucnjava je bila tako strašna da sam mislio ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, gde se bije ova paklena borba, neće izneti živu glavu!

« Ja zatvorim prozor i prućim se na divan; spopadoše me setne misli. Mislio sam na daleke znance i prijatelje, na sve, što mi je milo i drago; na tebe, draga Srbijo, čija se sudba sada rešava, i

Mrzim popove. Svi su ti neka prenemagala i šereti. Kad ga čuješ u crkvi kako iznemaže, mislio bi taj će se sutra posvetiti, a kad izađe u selo, on se svađa i grdi s ljudima kao ciganka, kaišari, panjka seljake kod

Čuvši ovo, »vredni vojnici« opale iz pušaka i ubiju četiri dobrovoljca. Đeneral ce posle strašno naljuti; on nije tako mislio, on je to samo u ljutini rekao, ali svršeno je. Kako u ratu zadivlja narav!

Đeneral odlazi, ali ne stoga, što je ovde kakva velika opasnost, (a u sebi sam mislio: ej moj improvizirani besedniče, zar čim otvori usta a ti slaga?), već što on treba da je svud.

Ovo je bilo izgovoreno već sasvim srdito. Ja ućutim, kad je »punktum,« nek je punktum, a u sebi sam mislio: »Lako je tuđim malom činiti drugome radosti i poklone.

Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47...

Ja sam utvrdo mislio da Turci ovu kosu drže još posednutu, i najedanput mi bi krivo zašto da ovako glupo izginemo, te upitah Komarova

Pazite!« Da li sam ovim ohrabrio ili uplašio g. oficira, to sam Alah zna, ali ja sam dobro mislio. Oficir odvede bataljon a ja se vratih natrag.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Sa njima je bio i jedan narednik. Pogledao sam ga letimično. Mislio sam, proći će. Kad oni stadoše kod izvora. A ovaj narednik, ni pet ni šest, nego odgurnu jednog našeg pa se naže nad

To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja... Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju. Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle.

Oni su čuli da se nešto odigrava u našim rovovima. Njihov komandir mislio je da su naši napuštali rovove. Međutim, ovaj potporučnik je dokazivao da je izvršena samo smena. Ali...

“ I ovaj grešnik krene. Sumnjam da se i jedan čitav iz toga voda vratio natrag. Na kraju nam napomenu da je za Miloša mislio da je neki bugarski vojnik koji je došao da ga iznese. Od bolova nije oči otvarao. — Ali da sam znao...

To on, čovek, naređuje hladno kao da je pred nama neko igralište za tenis. Mislio sam šta da radim... Posmatrao sam kroz puškarnicu.

Moj ordonans mi reče: — Ako nas nagazi njihova artiljerija, proći ćemo gore nego Bugari. — On je mislio na kamenje koje su vojnici slagali ispred sebe. Ali drugojačije nije moglo da bude.

Posle dva časa lutanja i spoticanja preko mrtvih i kroz čitav roj od kuršuma, vratili su se sa vodom... Mislio sam tada, a i danas mi to pada na pamet, kako naši ljudi imaju čudnu moć da se snađu pod raznim okolnostima.

I sada, za vreme ovih teških časova u bolnici, često mi je pred oči izlazila ta slika. Mislio sam mnogo puta da mi, kao ljudi, i ne zaslužujemo bolju sudbinu, ili je to samo rat koji unižava naše dostojanstvo...

Sigurno je do poslednjeg daha bio svestan, i mislio na svoju mladost i porodicu. Moj kaplar, po staroj navici, zavuče mu ruku u džep, odakle izvadi jedno pismo.

Taj ćuvik bio je udaljen od nas oko tri, četiri stotine metara. Mislio sam onda da li da idem preko ovih rebara, ili da siđem u ravnicu, pa da podiđem.

— Ali jasnu preglednost imaćete tek sa objavnice. Šta me snađe — mislio sam. Kao neko poslušno đače išao sam za komandirom, tešeći se da je i njemu, valjda, život mio kao i meni.

U zoru se povlače. Ali ipak, mi ih i danju držimo pod okom... Odvešću vas sad na još jednu objavnicu. Možemo. Mislio sam, dosta mi je i ovo što sam video. Ali to ne mogu, i ne smem da kažem komandiru.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

pisano. (Dakle: oktobra meseca.) — Oko ove pesme bilo je dosta nesporazuma. Stojan Novaković je jedno vreme, začudo, mislio da se ovde radi o nekom Kantovom spisu o smrti koju bi Rajić preveo bio (v.

” Pavle Popović ni izbliza nije o Radišiću mislio tako negativno: on za njega kaže da je „simpatičan i kao ličnost i kao književna pojava” (v.

ništa drugo ne svedoči nego samo to, da sam ja pre devet meseci, kad sam onu pesmu u Zagreb poslao, onako isto i mislio i čuvstvovao, kako god što od onog vremena, to jest od kako sam Serpski narodni list, Serpski ljetopis i knjige

Ćurčina, 194—5. U Ćurčinovu izdanju st. 1. strofe IV glasi: Prozori su otškrinuti — ne znam otkud. — J. Skerlić je mislio na ovu pesmu i na još neke s njom tesno vezane kada je pisao o plahoj, čulnoj strasti Živkovićeve ljubavne poezije iz

Jakšić, Đura - JELISAVETA

(Baca joj pred noge donesene darove.) Evo! I uzmi, naša nesrećo! Ej, brate, nikad nisam mislio Da ćeju nam se i sokolovi U mučnom lovu modrih visina Zavišću gadnom srca divijeg Ošinut krila oštrim peretom,

Živeo nam dugo sa gospođom! SVI: Živeo! KNEZ ĐURĐE: Srce mi zna — Svedok je jedan bog Da sam o vama samo mislio Za triest dana moje veridbe. VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao?

KATUNOVIĆ: I hoćemo, — Kad je i gospod tome kaio!... KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče! I o crkvi sam svetoj mislio. VL. VAVILA: Mudar o svemu — A hristijanin Spasenja svoga svetu hraminu U duši svojoj nosi večito.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Goni, Mićane, poplaćasmo glavama na pravdi Boga! — jauknu Partenija. — Ja mislio 'nako malo... a on sad počô ozbilja. Da budale, Bože moj!... Goni, Mićane! Poćerasmo koliko igda mogosmo.

I ko taki Srbin nije nije ni Srbin, već Švabo, Šokac, špijun, izdajnik!“ Ja sam bogme, velim, gazda, mislio da vi tražite da carevina ukine ovu prokletu trećinu i desetinu, a vi počeli nekakve budalaštine zbijati.

Sudac: Dobro je to, Davide, za našu carevinu. David: E, moj gospodine, ja sam mislio da si ti pametniji i vjerniji svome caru.

Bojić, Milutin - PESME

Noćas za tebe samo želim znati. Te noći to sam samo reći znao. Pa ipak ja sam samo san ti dao, A mislio sam celog sebe dati.

varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

I to mi kao nešto sumnjivo dođe. Dve jegerke. (Đoki.) Deder ti, mladiću, reci iskreno, šta si mislio pod tim „dve jegerke”? BOKA: To što piše! KAPETAN: Slušaj, mladiću, da ti dam jedan sasvim roditeljski savet.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Još manje sam mislio da se odreknem svoje vjere..." Ceo period od 15. do početka 19. veka ispunjen je stalnim obnavljanjem epskog sećanja na

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Lice mu došlo suvo, bledo, i već kao pametno, staro. Čak je Mladenu to godilo što je takav, ne lep, vitak, zdrav. Mislio je da će i time, tim svojim ne detinjastim već starim izgledom, suvim, babu jače ubediti da on neće biti kao drugi:

Ne što nije mogao, umeo, već nije hteo. Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj. A znao je da kad bi mislio, mislio bi o onome što je već svršeno i sad je nepotrebno, nije u redu, ne dolikuje mu...

Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj. A znao je da kad bi mislio, mislio bi o onome što je već svršeno i sad je nepotrebno, nije u redu, ne dolikuje mu...

A znao je da kad bi mislio, mislio bi o onome što je već svršeno i sad je nepotrebno, nije u redu, ne dolikuje mu... Mislio bi o njoj, o njenim crnim veselim očima, o njenom sad istina zbog neizvesnosti njegova odgovora malo bledom, uznemirenom,

I, s neiskazanim bolom, gorčinom, koja mu je palila grlo, išla na nos, mislio je kako i sada, na poslednjem možda rastanku, mora da je prema njoj strog, suv, čisto da je preseče i zapovedi da što

Ćipiko, Ivo - Pauci

Radivoj ne smije dalje da govori, jer ljudi ćute. Mislio je da će izazvati razgovor o ženama i curama. Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva.

—Pavle, znaš što? — otpoče onaj vremešni čovjek, a sigurno je na to mislio, — preotmi Cvijetu... sada ti je zgoda... —Čovječe dobar, odvede je opet Radivoj... —Ko veli?

— Sinko, pozvao sam te — veli mu kad ga ugleda pred sobom, — da raščistimo račune... Mislio sam da ćeš sam k meni doći... Znaš, stari uzimao je kad gođ je htjeo, a ja davao... Ali treba i vraćati...

osjećajima, u kojima se misao tek sporo začinjala, toliko da mu se duša sasma ne utopi u jednoličnome šumu i sipanju... Mislio je na bolesna starca, i pred oči dolazilo mu Marijino i bolno i nasmijano lice.

Bijaše mu u tim časovima lagodnije i bolje... I sada je mislio na Mariju, zdravu i izabranu, i osjećao je da njegova duša skladuje s njenom, pak se podavao priprosto uživanju, kojemu —

mekom mjesečinom i guvna gdje se je valjao po prosušenoj travi, te slušao mladićke razgovore i obijesne šale. Mislio je na smijeh i veselje zdravih djevojaka, u čijem je društvu bio uvijek veseo i razdragan.

„Napokon”, mislio je, „na njoj se nije ništa dobro zaključilo, niti se od onih ljudi bilo ikad nadati boljemu”. I on os jeti u sebi svu

— reče najednom ozlojeđen, i uze čašu da se napije. — Imali ste što drugo učiti! — opazi doktor. — Što drugo, mislio sam m ja... Ali neko treba da se žrtvuje za narod... Sudac je ipak... — To baš nije žrtva!

Ne, niko mi nije kriv, a starim i go sam! Ništa nemam, i ne brinem se ni za što! Učio sam, mislio sam cijeli svoj život, a ničemu ne znam ni početka ni svrhe. — Nisi se nigda prilagodio životu, radu. — Prilagodio!

— Da mi ga je viditi! Zašto me nije sobom poveo! Bila bi s njime išla priko svita... — Mislio sam da si ga zaboravila... — Nikada! A ča ste zbilja mislili?

— Da, iznenada, dali nam karte za veliki sud, meni i onoj dvojici svidokov. Tako mi sriće, mislio sam: kad tamo dođem, pa kad ispravljam, vidiće i sami! Biće ništa! — A nisi uzimao advokata?

— veli šjor Luki. — To su vaši posli! — odgovori on nehajno, uvidivši da se posao neće tako lako svršiti kako je mislio. — Čim se oženim, — produži on, poći ću u varoš, otvoriću mali hotel... Toliko da se prođe vrijeme...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Sve sam ovo uočio mnogo kasnije, kad sam mogao s mirom razgledati raspeće. Tako nisam mislio u početku. Govorio sam, dok je radio: Pogledajte, Prohor po svom liku i obličju delje raspeće.

Naredio sam da se prekine svaki pokret u Kuli. Da vlada potpuna tišina. Nameravao sam da ih zbunim. Mislio sam ovako: ako se nijedan od mojih ljudi ne pomoli na bedemu i ako nikakav zvuk s ove strane do njih ne dopre, učiniće

A i mantiju skrojenu po grčkom uzoru nije mogao da podnese. Ja nisam mislio tako. Najpre, Dorotej je običan monah, obučen u staru izveštalu rizu.

Tek danas sam shvatio da je rat užasan, da u njemu nema nikakve lepote kako sam do sada mislio. Valjda sam zavideo svim onim snažnim, zdravim muškarčinama što su u pancirima uzjahivali na bojne konje.

Tačno je da sam ga juče gađao strelom. Mislio sam da me niko ne vidi. Neko je to ipak opazio i proširio glas po Kuli kako Dadara gađa svog suparnika iz besa što ga

Prokleta bitanga! Mislio sam da se tako prezrivo smeška zbog toga što se ja petljam u vojničke stvari, što govorim gluposti kad je reč o načinu

Dadara, to je nešto drugo — mislio je. Dadara je seljačka pošušnjara, smlata, priplodnjak. Kakva to beše greška, dragi moj izlapeli jarče!

Samo odeća. Nikanor se nije setio, namerno ili ne, da trojica moraju nešto i jesti. Možda je mislio da i ne zaslužuju drugo do poljskih miševa, crva, pečurki i kupina, čega sada u šumi ima u izobilju.

sakrio ih na tavanu i užurbano počeo tražiti po manastirskim ostavama stvari koje bi im, prema onome što sam tada mislio, mogle koristiti da bi lakše preživeli. Najpre sam se postarao o hrani.

Svaki od vas je onda mislio kako se kažnjavanje odveć prebrzo završilo. Zar niste, braćo moja zaboravna, bili razočarani što to nije potrajalo do

gomilica rasporedim po pokrivenoj rupi, oslabiti svinjama pažnju, te neće primetiti da je neko čarkao po njihovom putu. Mislio sam da će čopor ići u strogom redu, najpre golema veprina, zatim krmače, pa nazimad i najzad prasići. Ništa od toga.

Gadna? Jesam li rekao gadna? Mislio sam da će aždaja na koju sveti ratnik upravlja svoje osvetoljubivo koplje biti upravo onakva kakvu smo navili da viđamo

Ilić, Vojislav J. - PESME

o, bajne noći! mislio sam tada, I opet meni beše pusto sve Kô mladom orlu, kad ga želja svlada, Što napred hoće - ali ne zna gde?

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna!

On jetko odmahnu rukom i nazad okrete selu, Čudeć se samome sebi i svome ružnome delu. On je grabio naglo i zguren mislio tako, Nabivši na glavu gunjče, jer pljusak osu se jako, A valja poduže ići.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

„I taj luk mi je poznat, njega su izmerile kraljeve putovođe i našle da ima dužinu od 5000 stadijuma.“ Eratosten je mislio da sanja, pipao se za čelo i gledao začuđeno oko sebe.

je bilo moje iznenađenje kada sam u pismu pročitao da me gospodin Ministar poziva na vrlo hitan i važan razgovor. Mislio sam s početka da je kakva zabuna, no na omotu, a i u samom pismu, bilo je jasno i razgovetno ispisano ne samo moje

Baš je koketno ovo carigradsko nebo, mislio sam u sebi gledajući ga, koketno i puno temperamenta. Ono se ogleda u tri divna venecijanska ogledala: Bosfor, Zlatni

Ko bi mislio da miris jedne ruže može sačuvati u sebi hiljadu uspomena! Granica moga podivljalog parka je, kao što sam već rekao,

Tiho je mislio da ta razmimoilaženja potiču od raznih omašaka posmatranja. Ali se Kepler, sa njegovom nemačkom temeljitošću, nije zadovolja

srdžbe i pogovora uvek mirno pričekao dok se ta procedura ne svrši pa da tek onda svoje predavanje produži; verovatno je mislio da sam negde zaposlen te nisam u stanju doći ranije.

Radeći na njemu mislio sam mnogo na Vegenera, video u mislima njegovo blago lice i čuo njegov glas. Imao sam osećanje da je on moj nevidljivi

još pre dvanaest generacija, poznavali ni polovinu naše Zemlje, a kada je, tu skoro, Kolumbus stigao u Ameriku, on je mislio da je prispeo u Aziju. I umro je, ne sluteći da je pronašao jedan nov kontinent.

hemijskoj konstituciji Marsove atmosfere znalo se onda još veoma malo, i sada se ne zna mnogo više; zato sam spočetka mislio da moje račune neću moći dovesti do konačnog cilja, nego da ću se morati zaustaviti na pola puta.

francuski način, preko svake mere, moje delo, ali on sam izjavi, na drugom mestu, da su fizičari - a pod ovim imenom mislio je, sigurno, na mene - robovi svojih teorija.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Mironu): Oh, dedo, i sad kada se setim onoga tvoga: da, kad sam ti ruku ljubio, da sam mislio da je to ruka sina moga čivčije, a ne ruka moga sveštenika, duhovnika, Boga moga, oh, i sada, dedo, noge mi klecaju.

Otkuda ti star? MIRON Da, po telu nisam, ali po duši — duša mi je stara! (Kao nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša mi je stara!

TAŠANA (poniknuto): Pa zar si ti i tada to mislio?... Bože, Bože! A on, pokojnik, kao brata, kao brata te dovodio. SAROŠ Da! I bio sam mu brat.

Pih! (Pije): Ja sam mislio na nju, hteo nju, i time da im vratim sve dobro. Ba! Ovo se ne može više! Dva puta pokušah da sebi dođem glave.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Stade majstor Kosta misliti baš ono što gazda Spasa nije mislio. Pozva Ristanu u baštu. Velika Gospojina je sladak praznik u slatkoj prirodi predjesenjoj.

„Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac. Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku.

Lep mladić. Lik vedar i bezbrižan, kao da je sve na svetu dobro, i ceo svet Srbin! Hod i stav, ko ne zna, mislio bi da je to mlad doktor došao da obiđe bolesnicu. Gospa Nola, iako to krije, gleda s neodoljivim zadovoljstvom.

Al' što kažeš, seče! I ufati te na mestu di si nešto taman mislio da prošvercuješ. Ja, ovaj, jutros zaboravio malo konje da istimarim...

Šta je inženjer, znam. Dobro. A sam mi reci iskreno, šta ti misliš, ti, bez župnikove glave? — Ja sam mislio da učim latinski i grčki u Beču — tamo su čuvene katedre za to — i da onda postanem profesor ovde u gimnaziji, gde sam

Pred tolikim uspesima mladića, i nekako i u ponosu cele palanke, niko se gospa Nole nije sećao. Ali sećao je se, i mislio na dobrotvorku svoju, Luka. Sutradan po sahrani svratio je opet.

Samo je gospodin Joksim propratio slučaj, ali međ muškarcima, za kafanskim stolom. — Ja mislio da je Julica Ofelija, a ona se pokazala Lavovo srce. Osvoji i trećeg muža. Doduše, ulovi i Srba tom prilikom salaš.

amin.” Pavle Čajnović beše sin nekada poznatog u varošici lepotana, brkatog graničara Jove Čajnovića. Taj Jova je mislio biti i ostati aktivni narednik i furažni nadzornik. Došla je kob.

Jova je ubrzo položio diferenciju, ali se ubrzo i oženio kako nije mislio. Bio je to jedan od onih poteza sudbine koji odjedared pripnu život kako se život nije nadao.

— A, tuda si nemaran! Ja opet mislio, kako sam vidio da ste stari Isak i ti izrezali lađu, da ćete izrezati i more, i dosta forinti, i da ćete u Palestinu.

Nešto slično je mislio u sebi stari profesor istorije, najfiniji i najduševniji među profesorima, ostavši na vratima poslednji, sam, pošto se

kući dao molbu za nastavnika, privremenog suplenta za istoriju u gimnaziji u kojoj se i sam učio, ali u koju se nije mislio vratiti. Na Pavlove proteste i intervencije, odgovarao je mirno kao da detetu odgovara: Videćemo, Pavle.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je mislio da on kao star čovek veće jošt pravo na to imati mora.

iz opisanija, koje mu je njegov poočim davao, tako strašnu sklonost (jamačno po uredbi sudbine) oseti da je danju i noću mislio kako bi so tim svoje uveselenije našao.

« Gimnosofista: Meni je vrlo žao što ste tako tvrdo sebi predstavili devovati; inače ja sam mislio za mene vas isprositi. Čimperič: A zar vi niste oženjeni?

knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

knjige za svedodžbu dajem da čovek sa svojom sudbinom nezadovoljan ponajviše o onom sanja o čem je pre toga budan mislio.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Prema svemu tome, ja moram još mnogo strana ove knjige posvetiti školovanju. U jednom trenutku, mislio sam da idem redom od razreda do razreda, ali kad sam se setio koliko sam napora ja uložio provlačeći se kroz razrede,

— Ah, dečice, — mislio sam u sebi — kako vas žalim, kako vas žalim! I sve me je kopkalo da im rečem još: — Kako li će nevina igra da vam

Stoga molim da me izvinite. Vaš nesretni đak, SN (ON) SN (ON) + C14 O72 = O19 N32 ON.“ Mislio sam, ovo bi pismo moglo profesora tronuti, a, ako ne to, a ono da mu njime zadam glavobolju, kao što je i on meni zadao

Bolje je dobiti odsustvo no jedinicu, mislio sam ja, zaboravljajući da su odsustva u ljubavi najopasnija stvar. No drugačije nije moglo ni biti, čim su se u našu

Dok ga nisam okusio, ja sam o poljupcu mislio da je to samo jedna nešto slađa bonbona, ali čim sam naslonio usne na usne, ja sam iz osnove promenio mišljenje.

Izlazeći još iz rektorove kancelarije, gde sam diplomu primio, i silazeći niz stepenice, mislio sam: sad su sve staze života preda mnom otvorene, moj je ceo svet, u ruci mi je onaj ključ što svaka gvozdena vrata

očajan, ali mi rekoše, što dotada nisam znao, da na državi ima nekoliko vrata a ne samo jedna, kao što sam ja dotada mislio.

“ A država, opet, otera te na dve godine tamnice zato što si mislio. E pa, ko sad tu da mu pogodi šta je bolje: misliti ili ne misliti?

Oni koji misle tvrde da je bolje ne misliti, a oni koji ne misle tvrde da je bolje misliti. „Dok sam ja mislio i razmišljao, dotle onaj brat krckao paru po paru, pa eno ga: on sad bogat čovek, a ja duvam u prazne pesnice“, — veli

„Kad god sam o čemu dugo mislio, ispalo mi je naopako, a što god sam ćoravački uradio, dobro se svršilo“, — veli iskusan čovek.

„Da sam ja samo malo mislila, ne bih odista pošla za tebe“. — veli mlada žena svome postarijem mužu. „Nisam, brate, mislio, a da sam mislio, ne bi mi se desilo to i to“, — žali se onaj koji ne može da povrati ono što je izgubio.

— veli mlada žena svome postarijem mužu. „Nisam, brate, mislio, a da sam mislio, ne bi mi se desilo to i to“, — žali se onaj koji ne može da povrati ono što je izgubio.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali krš sve više osvaja. Prolazimo pored krečnih vrtača, ograđenih gustom ogradom, mislio bi čovek da je tu sahranjen znameniti junak.

— Kažem ja, a ti meni ovo, ono! — govori Dušan. — Ljudi, ja sve mislim, vi terate šalu... — Bogami, i ja sam to mislio — reče Protić. Pop Momčilo se diže. — Da nećeš ti takav da ideš? — zapita Luka. — Ja šta ću...

— Zašto?... — Lupam glavu i pokušavam da mu objasnim, ali ne dovrših, a Mića nanovo zapita: — Zašto drži ono? — mislio je na volan. — Eto... upravlja njime... — A zašto upravlja?

Jest, bato, ali čizme treba skinuti!... A ja posilnoga ne mogu da vodim sa sobom. Ih, sunce mu, ko bi još i na to mislio! Sam da skinem ne mogu! Seo sam na krevet i opružio nogu, moleći je da mi pomogne.

U časovima osame, mislio sam na naše drugovanje... Bili smo nadahnuti mladošću. Nosili smo bujne kose i razbarušene kravate.

Vojnici su već ležali na dohvatu ruke svojoj zemlji, za kojom čeznu već toliko vremena. Svaki je mislio da se dohvati samo onoga vrha, da poljubi svoju grudu, pa makar tada umro. Učinjen je poslednji napor.

Petrović, Rastko - PESME

grozničave Na pomisao: da jedne malene dojke Nikada dodirnuti ne sme, Pod vrbama tek zelenim, na obalama Save. Mislio je da koliko je njegova prijateljica čedna, Isto je prezirna i srca ledna, Pod vrbama tek zelenim na obalama Save.

Dosta je svojom ludošću i moj duh ispaštao: jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i

ludošću i moj duh ispaštao: jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa ni mislio.

jer dok nisam mislio uz pripomoć svojih organa i butina, kolena, premda sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa ni mislio.

sam na izgled mislio pravilnije, nisam mislio do stvari sporedne i bez važnosti; može se čak reći da nisam ništa ni mislio. A sad je misao spasonosno prelila moje telo na mlak talas.

protiv ideje večnog bivanja ma kog bilo dela čovečijeg života i ušteđevine, i protiv boga - voljne i presudne sile. Mislio sam: Ti ne osećaš nikada boga, do trenutka dok ne padneš u kakvu opasnost; a i onda mu se nesvesno moliš kao što bi

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ode li Car — nema Carstva! Odu li podanici — ko će hraniti Cara i Careve doglavnike? Ko orati? Ko sejati? Ko žnjeti? Mislio je i razmišljao Carev Prvi Doglavnik. Od silnih misli izgubio je san Doglavnik Prvog Doglavnika.

Kako i da odbrani? Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge. Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale. Konačno, smisli: postaviće Strašilo.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona! (Slomljeno viče Marku): Marko! Idi i obraduj majku i kaži joj: beše moje! (Koštani): A ti?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

One mogu biti od jednoga stiha: „Kad ujutru jutro osvanulo“, „Sve mislio, na jedno smislio“, „Proli suze niz gospodsko lice“, „Zemlji pade, pušci oganj dade“, „Na zlo ga je mesto udario“, „Manu

Sve mislio, na jedno smislio, pa on viknu iz grla bijela: „Kud ćeš tamo, Đemo Brđanine? Evo, more, Kraljevića Marka!“ Povrati se

Onda Vuče stade razmišljati, sve mislio, na jednu smislio, — od jada se Vuče preobuče: udri na se tucačke haljine, a na ramo drenovu batinu, o batini iskrpljenu

Njegova je svaka pesma bila dobra, jer je on (osobito kako nije pjevao, nego samo sazivao) pesme razumevao i osećao, i mislio je šta govori.

godine u Brusnici, „gde je bio zatvoren što je, došavši iz ajduka, ubio nekakvu babu, za koju je mislio da mu je, kao veštica, dete izela“.

Narod je mislio da se u tim spisima govori i o budućnosti. Izraz pošljednje vrijeme znači: propast sveta, a i propast srpske države i

(kod Beograda), koji je živeo mnogo ranije, doveden je u vezu sa junacima ove pesme — svakako — zato što je pevač mislio da je on živeo u gradiću Avali na levoj obali Une. Teljiga je izmišljena planina.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Stoj — povika Mačak. — Znam ko je kriv. Virio sam iza drveta i mislio da to tebe jede vuk, a kad ono Sivac... — Jede moj šešir! — zapanjeno dodade Stric.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

što je s neba puštao Bog Izrailjma manu jednoviđenu, a u usti žvaćući im, kako je koji što zaktevao jesti, i našto bi mislio, — one slasti i okusa i bivala bi mu mana.

Ni kucnuo u vrata, ni zapitao: sloboda mi je ući? Zar si me tek tako za neku prostu devojku a ne za maricu mislio da sam?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ta je pesma iz naroda; i bog zna ko ju je spevao, i na koju je Zonu mislio taj prvi kad je tu pesmu snevao! I ko zna otkud i na kom dalekom kraju Srbije pokriva crna zemljica i zelena travica i

ne zna, ali ono što zna, to je: da ko je god i kad god je ko — u vreme ove naše pripovetke — zapevao tu pesmu, uvek je mislio samo na jednu Zonu, na lepu Zonu, Zonu Zamfirovu.

dafine, najradije je sedeo na prostrtom sidžadetu pod njima; pušio, izdavao naredbe, srkao kafu, i tada je vrlo malo mislio; samo od vremena na vreme izdigne se na sidžadetu, pruži nos — kao hrt kad hvata trag — i uvlači miris od žuta dafinova

Ona je ta na koju je svaki mislio kad je zapevao onu pesmu „Sinoćke te, lele, vido’, Zone“. More, pa ne samo tu pesmu, nego i ma koju drugu pesmu, svaku

Ali je i Manča bio i ponosit i imao neki svoj način i taktiku, tako da je nazovem. Kad je na nju neprestano mislio, prirodno je da je želeo i da je vidi, a još prirodnije da ju je čak izdaleka opazilo oštro oko njegovo, a znao je i

Celoga dana je samo na to mislio, i jednako mu u pameti zujale i zvonile Vaskine reči: „Pozdravila ti se Zone!“ I zato nije ni čudo što nije uz put

Za Mana je to stanje vrlo nesnosno bilo. jednako je mislio i razmišljao o tome, i učinila mu se stvar bez izlaza. Proklinjao je i onaj čas kad je sludovao i priznao tetka Doki

koje je na mahove čas tinjalo čas planulo, pa se svetlost i tama potiskivale svaki čas po šarenom ćilimu na podu... Mislio je o Zoni i o večerašnjem sastanku i razgovoru, o Manulaću, o proševini, o svadbi njihovoj i o životu njihovom posle

Vrati se opet mislima sinoćnjem događaju. Mislio je o glupom smehu Vaske izmećarke, a u ušima mu jednako zvoni ono strašno jasno smejanje ponosite čorbadžijske kćeri

u dućan i iskašljavao bi se po starom svom običaju za seljančicama kad bi prošao kraj njih, a na Zonu nije više ni mislio ili, bolje reći, mislio je na nju, ali samo još utoliko ukoliko je želeo da joj se osveti.

bi se po starom svom običaju za seljančicama kad bi prošao kraj njih, a na Zonu nije više ni mislio ili, bolje reći, mislio je na nju, ali samo još utoliko ukoliko je želeo da joj se osveti.

A na osvetu je jednako mislio od onog večera od rastanka kad joj je pripretio osvetom. Ali kako, na koji način će joj se osvetiti, to još nije znao,