Jakšić, Đura - PROZA
E, pa lepo! A kuda misliš putovati u ime božje? — Ja, prijatelju, do Beograda. — Daleko, — reče čovek, — ali šta ćeš, ljudi smo!
da mu držimo 'denija?...“ „Oče, nisam za to došao“. „Da zašto, džanum?“ prekide ga arhimandrit. „Da se ne misliš ženiti?...“ „Jeste, oče, hoću da se ženim, pa sam već i devojku doveo, samo čekamo na tebe da nas prstenuješ i venčaš.
neki, kome je na celoj lubanji jedva dve-tri dlake preostalo, i to bele kao sneg, pa kad ih vetar zaleluja, a ti misliš to je ona svila što se u babinom letu po zraku talasa...
Pa kakva vajda?... Ja mu velim: „Milisave, ne idi onoj veštici, ta znaš šta o njima celo selo govori!“... Pa misliš da me je poslušao?...
Onake devojke nećeš naći ni usred Kragujevca...“ Pa zar misliš da je glave obrnuo? Jok, vere mi! Ćuti vam on kao zemlja, pa iz moje kuće, lepo, kradimice, sve pored potoka, pa u
— He, he! — porugljivo smejući se, dodade Nikola Belić, — ti misliš, prijatelj-Radovane, da on u tim loncima jelo gotovi?... Zna to moja Stojna bolje nego ma ko... Mađije su ono!...
Obradović, Dositej - BASNE
Ti si prosta žena, zar ti misliš da bog mari za konje i volove? Kaluđeri bi samo u tom prevareni bili, a malom li su zar i oni prevarili?
koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla. Ja ti od sve|ga srca dobro želim, kako tebi tako i tvojim prasićem.
„Evo mislim i razmišljavam”, — otvešta sova. — „A o čemu misliš”, — priloži orlić, — „o dobru ili o zlu?” — „Ta padne mi katkad i što zlo na pamet,” — reče ona, — „ali vodila bih da
— „Kad ti toliko mnogo misliš”, pri|doda — „valja da ti znaš što više nego mi proče ptice, koje i ne misleći toliko opet gdišto znamo.
Kad sam joj ovo pročitao, rekla mi je: „Ne misliš li ti da će se za ovo ko na te srditi?” „Ko je dobar i pametan, — odgovorio sam — „a ko nije takov, za njega, hvala
” — „E, moj slavuju, baš si sasvim prost, i ništ ne znaš! Zar ti misliš da se ja nebesnoj krasoti za ljubov tako visoko penjem?
slavujak i pomisli u sebi: Nek te odsad hvali ko hoće, ja baš neću, kad ti i na takoj visini ni o čem drugom ne misliš nego o trbuhu!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo! Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi progutalo!
Dokle misliš da stigneš u tim čizmama? Zar ćeš obuven u krvave čizme leći u zemlju, kraj bosih otaca? 21. maj 2000.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad smo bili podaleko od kuće, rekne mi polako: „Nesrećniče, ti misliš da ono vojske što si na visu ostavio i sad na gomili stoji!
„Zato ti, kneže Pejo, ako misliš carev knez biti, a ti idi carskom čoveku Del-Ametu, koji je ferman doneo, i kroz koji ferman ne može nas ni puška ni
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Iz mora? — upita Maksim i pogleda još malo više. — Iz mora, dabome, ja šta ti misliš? Je li, učitelju? — reče opet Marko i opet pogleda po svima. — Naturalno! — potvrđuje učitelj. — Pa kako li se to vidi?
— Zar tako staro? — začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin.
— Ala je to bila hala i vetar, moj brate! — začudi se onaj što je rasturao popa. — Ja šta misliš — reći će Radan. — Eno, preklane kaka sila beše duhnula i ovuda. Hoćaše sve grad potući u koren...
— A zar je zaronio? — upita jedan — Ja šta ti misliš, moj brate! Digao se, veli u ribu noću, pa hajd Viru. Lepo, tišina a voda mirna; mesečina — nije baš najvidnije, ali
Sutra vala poraniti... — He, kući! — prekide ga Radan, a jetko se nasmehnu. — Kakoj kući? Ti misliš ono je moja?... Hej, moj kume! Uzlović — Uzlović! Viš, tu mi se popeo!... — i pokazuje prstom u teme. — A deca, kume?
Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!... — Bogme, vi ste tu mnogo zaradili! — Ja šta misliš ti, bolan!... Vidiš ovu kavanu? Nju je sazidao kapetan tom glavom šećera. Moj Pajo, padalo je tu novaca kao kiše!...
— Po četiri-pet dukata! — začudi se Milun. — Ja šta ti misliš. Najmanje od veselja mora mu pasti barem sto rpoša. — E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom.
— Valjda oće. Navalićemo ti, ja i još koji od naših ljudi, pa će pristati; a ja ću mu platiti dobar ajluk. — Koliko misliš da mu daš? — Daću mu četrnaest dukata do Mitrovadne. Stanoje mu plaća, čini mi se, deset. — Tako će biti.
— Slabo se može ko kod njega skrasiti — dodade Vesa. — Pa kud misliš sad? — upita Vidak. — Ne znam ni sam — odgovori Sreja. — Valjda ću naći gde dobra domaćina. — 'Oćeš, 'oćeš Srejo!
Istina, muzikanti su »prosti«. Kad ih slušaš, misliš da gnjave punu vreću mačaka, ali tek opet mogu podneti. — Odmah se tu poče svirka, igra, razgovor.
— Neka, sine! Ručaću ja kod kuće... Dušanka me čeka — odgovori Miona stojeći i kao dvoreći sina. — Ti misliš i ja sam umorna. Nisam, Ognjane! Mogu ja vazdan stojati, sinko!... Ama uzmi! Neka, stići ćeš.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš, a kad mu u oči pogledaš — prođe te volja. Pa, nešto to, nešto baš i što je Turčin - odbi ljude od njega.
Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!...
Turčin je slušao zadovoljno. Pošto Marinko svrši priču, upita on: — Pa, šta misliš sad? — Ja dobro mislim, čestiti efendija. Sad treba da se ti zauzmeš za Lazara... I onda je Ivan Miraždžić tvoj!...
Šta se mene tiče tvoja glava, ja čuvam svoju!... Kad bih ja sad tebe pustio, kud bih onda?... Misliš Kruška ne bi doznao?... — Išti šta hoćeš! – jeknu Lazar opet i stade kršiti prste. — Ne tražim ništa! I šta će mi?
— Sve što hoćeš učiniće Sulja za te! — Hvala ti! Nego... još moj plan nije gotov! — Šta još misliš?!... — Šta mislim! Šta ja još ne mislim od onoga dana kad sam te onako pokunjena vidao!... Da mi je... da mi je...
— Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!...
Ali joj pogled Krunijin sledi reči na usnama. U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija. — Govori! Da ne misliš čekati hajduka dok ti se iz gore vrati?...
U njemu vide ona što se najcrnje moglo videti i zadrhte... — Šta misliš ti? — ciknu Krunija. — Govori! Da ne misliš čekati hajduka dok ti se iz gore vrati?... Da mu se nisi zaverila, nesrećnice?... Jelici jurnu krv u glavu.
kako da rečem... sve je, brate, nekako hajdučko... — Hvala ti, dragi aga, što tako lepo misliš o mom Lazaru... On je pogrešio što je pucao na onog nesrećnika... — Je li, čovječe!...
Mrze Turke!... Pa, lepo, niko ih i ne voli!... Ko ih volio, u kući mu bili!... Zar ti misliš da ja oblećem oko Turaka što su mi šili?... Dabogda oni bili mili bogu koliko meni, ali mora se, brate!
Onda poče govoriti o Lazarevoj krivici: — Da je to bio drugi koji Turčin — teško tvome Lazaru!... Misliš mario bi on!... On bi pustio Stanka da čini što mu duša želi. Još bi rekao: „Marim ja! Neka se ubijaju psi đaurski!...
Beži, nesrećnice! Jelica je opet pogleda u oči i reče otvoreno: — Neću! — Ali... ubiće te! — Nek̓ ubije!... Ti misliš bojim se ja smrti?... Jok!... Zašto da se bojim?... Valjda će mi biti žao onoga života što ga neću provesti s Lazarom?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ti misliš: ako ti znaš da se bubregom ne diše, a, opet, da se u mozgu ne pravi žuč — da znaš sve i svja? Usiljavao sam se da „dođ
Moja mu mati priskoči u pomoć. — Pa šta sad misliš, brat-Đoko? On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. Reče: Da se oseća bolje.
— koju si ti juče prvi put video!... Samo nemoj da misliš da ja imam što protiv nje! Ne, bogami! Bog je velika zakletva!... Ali vi, današnji mladići!...
Ja ću se udati za Vilipa Maričića! — Koji? Zar ti misliš da ću ja tebe dati ikome drugome! Be, ni kost s koskom mu ostala ne bi, ko bi te samo prstom prihvatio!
Poslije je vladika pitao šta je učila, i kad ona odgovori da svršuje četvrti razred, zapita on popa: — Pa šta misliš sada s njome? — Mislim, oče vladiko, da je dam u kumovu kuću da se dijete uči radu.
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Misliš, valjda: ko šta radi — ja se samo s njome zanosim?
Drugom rukom opre se meni o prsi. — Hoću ja tebi pokazati — rekoh mu — s kime ti misliš da se šališ — i još krepče ga stegnuh i gledah mu u oči. Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke.
Ne ja, ne moja, nego tvoja sreća, tvoje spokojstvo. Reci samo, ako misliš da pri svem tom naš brak ne bi imao negda, možda, posledica... kako da kažem?... Promisli — ja sam ipak na sve gotov!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A kad je sovjetujem: »Vospitavajte dete, gospoja-Sido, to se danas traži: bez nemeckog vospitanja danas nikud«, a ona, misliš, da potrči u oči... Eto joj sad! Moje proročanstvo se obistinilo; jerbo ja nikad koješta neću da kažem...
On i kojekako; snebiva se, siroma’ mladić, pa se čudi šta ga je snašlo. Al’ ona, smeje se, bože, smeje, smeje, pa misliš sve zvoni sokak od njena smeja!
A ona, smeje se, bože, smeje, pa zabacila glavu, pa sve baca noge i šora nogama po zemlji, pa digla nos u nebo, misliš: Venus je, niko k’o ona! Hu!
— Oho! No, to je, k’o što vidim, sve lepše i lepše. — Da šta ti misliš!? Celog bogovetnog dana lupa ono prokleto rešeto i tera plevu sve na našu stranu; ne možeš k’o čovek izaći na sokak od
— A da šta sam nego to uradila! Pa misliš da mi je štogođ pomoglo? Šiljala sam Eržu da joj kaže kako to nije lepo da iznesu rešeto za žito na sokak kod onolike
kako nam svima smeta i pravi larmu po sokaku. Ta nije da je đipala i praskala, ta nije da je vikala, već misliš sad će je šlôg.
Ta umem ja, te još kako, da se cenjkam; ta ni brige vas! — hvali se Arkadija. — Pa koga misliš da uzmeš? A? — pita pop Spira. — Ta... sad... pravo da reknem, — nije baš, znate, ni lako. Jesenje je to doba...
« — A zatim reče glasno: E, baš fajn se strefilo! — Kako to misliš? — Pa, evo, kako! Sad se možete vrlo lako dočepati onog zuba. — E, al’ kako? — Pa, evo kako sam ja to ištudir’o...
— ’Ajde popi ovo da ne ide u štetu! — reče pop Spira i dade mu svoju rakiju, a i od Perine nešto ostalo. — A kad misliš da ćemo stići, kad je takav put? — Fala, gospodin-popo. Bog vam za to platio. Pored vas sirotinja može da živi!
»Ja u ripide« ... Kad pogledaš, svi hoće da služe samo crkvu. I oni mi tu još nešto pripovedaju! Puče im, već, misliš, srce za čitankom! A kako je to pre lepo bilo; deca na zvonari, a zvonar kod moje kuće, pa pomogne štogođ.
— Poljubili!... Ta idi, molim te! Ta šta govoriš!?... I poljubili... — Da šta ti misliš!? Poljubili, dabome. Al’ naravno... išlo je k’o kroz ponjavu il’ nategaču, što se kaže. — A ta da, već, naravno...
— reče Rada blaženo, baš onako sa srca, pa zavali šeširić i zapeva. Ode glas visoko do neba i daleko se razli, misliš preko cele ravne Bačke!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ta moja frajla šteta što nije trgovac, ta bi umela sa mušterijom! — Dakle, šta misliš sad? — Ništa; dok mi ne poruči, neću ići. — Tako i treba.
— Dakle, znaš šta je u stvari? Mati kaže da ona pristaje, a nada se da će i kći pristati. Šta misliš? — Samo da je malo mlađa. No, već kad je tako, da vidimo šta će biti. Šta daje mati pored nje?
Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta. Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli
Gledićka i Marta već su sasvim obučene. Gledićka zove Martu u treću sobu da se s njom razgovara. — Šta misliš, Marta, kako ti se dopada Čekmedžijić? Kaži pravo, imaš li volju za njega? — Onako, vidi se dobar momak, iskren.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zubi su mu cvokotali. Ali ona divna, pakosna i vitka zmija osta mirna, izazivačka: — Udri! Misliš li da je meni teško preći preko puta?
svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i radosno i u onoj njenoj zamišljenoj nežnosti pitala: — O, čemu misliš? Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti. — O ja se bojim, draga, da će ikad proći...
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio?
Teodosije - ŽITIJA
A hoće li te primiti Gospod? Ti što si prevario oca, prevario si i nas, a misliš li da ti se valja Boga bojati? Ovo i mnogo drugo od gorčine srca njemu izgovorivši, molitvu i blagoslov od njega
Ali da ne misliš da ne marimo za tvoju ljubav, i da se ne progneviš, rasudismo da je bolje usrdno ispuniti tvoju molbu koliko se ništim
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
pitanje, on odrečno zavesla repom, a to je na njegovom nemuštom ribljem jeziku značilo, po prilici ovo: — Zar ti, čiča, misliš da smo mi baš toliki somovi pa da lovimo tamo nekog mačka u džaku?
Iz neke udaljene lokve na nj se dernjao čitav hor grlatih žabaca: — Rega-rega, gle ti njega! Zar ti misliš da ćemo mi pjevati u ovako loše osvijetljenoj dvorani?! Jedino je planina zloslutno ćutala.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
NOVAKOVIĆ (pošto se malo približio): Pa dobro, Pavle, govorićemo otvoreno o stvari. PAVLE: Ako ti misliš da je to otvoren razgovor što ćeš mi učiniti priznanje, onda se varaš. Meni tvoje priznanje nije potrebno.
Ponašaćete se, dakle, kao prema pokojniku. ANTA: Kako to misliš: je l' da se prekrstimo kad ga vidimo? SPASOJE: Ti možeš i da se prekrstiš, ali što se mene tiče, ja ću smatrati da
ANTA (češe se): O, majku mu, baš mi se ne ide u 'apsu. SPASOJE: Ne ide se ni meni, prijatelju! Misliš ti to je tako: ove godine idem u Karlsbad, ove godine idem na Bled, a ove godine idem u 'aps. Ne ide se ni meni!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Rašida je pljeskala dlanovima, a Baronica uznemirena seterkinim režanjem, okrete glavu prema nama. On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić.
Ja sam naišao baš na vreme. Nisam izgubio ništa i nemam prava da se ljutim. - Misliš? - rekoh, ali me ona nije slušala, jer je nastavljala da govori, kako joj se ta drugarica smejala. „Klinderu!
Bolje bi bilo da sam se obesio. - Bože sveti, Vesna! Misliš li i ti da bi bolje bilo da sam se obesio. - On misli! - zabila je nos u knjigu i po tome sam znao da je
Pređoh šakom preko čela, a onda odmahnuh glavom: ne sme se misliti na taj način, idiote, ludo je što misliš na taj način!
- Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se. U tom osmehu bilo je sakupljeno sve ono što je Karanovo pričalo
Rekoh mu da ja nisam taj koji je ubija i u tome, je bilo dosta istine koju on nije hteo da prihvati. Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica.
Misliš li time da sam to ja, to misliš? - jednom rukom podiže moju bradu, a drugom me pljesnu preko lica. Za trenutak videh jaku crvenu svetlost, a onda sam
Kad se razdani, kad nestane ove šašave mesečine, to će proći, tešio sam se. Prestaćeš da misliš na tog čoveka. Video sam ga kako ogroman i sa sekirom u rukama čuči sakriven iza drveta vrebajući me.
Odmahivala je glavom napominjući da je to strašno. - To je smešno! - rekao sam. - Misliš? - unela mi se u lice. - Ja mislim da je strašno. - Videćemo!
- Šta misliš ako iskoči onaj što smo mu pojeli ručak i zazvekeće svim kostima? Šta mnsliš o tome Rašida? šapnuo sam i uhvatio je za
Sedi, šta skačeš! Igranka počinje tek za sat i po. - I ti misliš da čitav taj sat presedimo ovde, Rašida? - Zašto da ne? Tu ili na nekom drugom mestu.
Kako možeš da znaš? Kako takvi kao ti to mogu da znaju? Onako kako muškarci znaju. Šta misliš je li on muškarac, Atamane? Pih!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca. Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju.
Ja sam držao ti ćeš njega kao ekonoma u kući. — I za to, i za trgovca, i za sve, kao što sam i sâm. — A šta misliš docnije sa Šamikom? — To što i ti sa svojim Tošom; daću ga za fiškala. Krečar je imao već sina juristu.
— Pa zar ovde još misliš da će biti lopova? — Ima još jedna banda, čuo si za Janotiča? — Zar je i on u ovoj okolini?
— Kako? Imam veliku baštu. Već druge godine, koliko im ustreba, imaće dosta od crknuti’ konja. Šta misliš, kad kupim od lađara polucrknute konje, komad po pet forinti! Koža to sve isplati.
Stari Polaček vidi da se deca rado gledaju, pa se sa sinom dogovara šta će biti od cele te stvari. — Šta misliš, Pepi, misli li taj mladi fiškal Lujzu prositi? — Ja bi’ tako rekao. — Pa ako zaprosi, šta ćemo činite?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Gde li se uputio? — pita se Bel Ami. – Briga me! — procedi Pufko. – Šta misliš kuda ide? – Zaveži! Bel Ami s naporom okreće telo u pletenoj stolici.
– One dolaze i dale, mada više nema prozora... Mislim, nema ničega, kapiraš? Ničega za šta bi se uhvatile! – Misliš, tek tako? – Pa da, bez veze! – Sasvim bez veze? – Pa da, naučile su da dolaze i sad im je neobično ...
Pufko se zaljubljuje u onu koja gazi asfaltom, Bel Ami, kao i obično, u njen odsjaj. – Šta misliš, kada bi htela? A? – Kako te ne mrzi... — odgovara Bel Ami.
I sad je isto! – misli Joakim Marić. — Šta se, u stvari, promenilo? Ništa! Otvaraš svake noći televizor i misliš bogzna šta će se dogoditi, a opet, nikada niko zanimljiv ne siđe iz njega u tvoju sobu.
— upita ga ona. —Welcome home! — uzviknu. Kako je to divno osećanje kad si najzad okružen svetom koji razume o čemu misliš! Mogu li da izaberem jelo za tebe? —Svejedno mi je šta jedem... —Dobro! — rekao je šefu sale.
— Bog te mazo! — reče Pop žmirkajući. — Pogle kolko snega! Zujali su u kabini uspinjače iznad vrhova jela. — Šta misliš da se ovo otkine? — Pa, ne bi mnogo ostalo od tebe, čoveče... — reče Čile. Zatim su, zaslepljeni snegom.
Napolju iza stakla nečujno su klizili smučari po padini. — Idealno za decu! — reče Pop. — Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam... — Ispod triest sigurno nije! — proceni odoka Pop.
— Pogle šta dišemo, bog te mazo! —Koja je ovo visina? — upita Čile. —Hiljadu osamsto — odgovori mladić. —Šta misliš da se ovo otkači? — upita Pop. — Bog te mazo! Čile ne reče ništa. —Je l' mora sa lisicama? — upita mladić.
A ti? Šta si ti sve meni rekao? – Ništa. – Zato što si lukav? Ali znam ja šta ti misliš! Gde ćemo, kog đavola, sad da se parkiramo?! Nigde nijednog mesta u ulici . . . – Zdravo, deco! – Zdravo, mama!
– Ali ti si, kao i svi ljudi u godinama, već dalekovid, zar ne, srce? Pitam se samo na šta misliš dok tako ležiš sa rukama pod glavom i izigravaš ljubavnika?
Matavulj, Simo - USKOK
— A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto. Njih dvojica zadugo pušahu ćutke, pa knez započe: — Šta misliš, Janko, ima li đegođ na svijetu zemlje i naroda kao što je ova naša?
Jedva čekam da ga vidim. — A o drugijem glavarima plemenskim jesi li šta čuo? — Ništa. — A kolika misliš da je Crna Gora? I to ne znam. E, evo ću ti ja kazati, koliko ti treba.
Krcun, koji se često osmjekivao, reče: — Ma, ti misliš, đedo, da sav bijeli svijet zna naše rabote, da zna ko su bile vladike Sava i Vasilije i car Šćepan i kad si ti barjak
Pošto ga je dugo tako posmatrao, zapita: — A da, boga ti, kneže Drago, šta ti misliš s ovijem čojkom? — Mislim ga odvesti gospodaru, na Vasiljev dan. I bez toga bjeh naumio poći gore toga dana.
— Dakle, ti zbilja misliš da bi to moglo biti, to, da se ja oženim!? — pita Janko smijući se. — Zašto ne, đetiću? Kako ne?
Starac mu blago zamjeri, ali odmah dodade: — Nâko, ako je zbilja misliš uzeti. — Hoću, svijetli gospodaru — reče Janko odlučno. — Sad bih je već uzeo i da je ne ljubim, a ljubim je svom dušom.
Nakon duga jecanja, zapita ga: — Jesu li ti teške rane? — Nijesu! Ne znam. Ako ostanem hrom... šta onda misliš?... — Šta onda, Milice?... — ponovi. — Janko moj, eto naših! — reče on. Uđoše sve troje.
? — To i ja ne razumijem! — A što misliš, sumnja li se što Krstinja o tome? — To ne, zanago, ne! Drago ponovo umuknu.
? Zašto me tako gledaš!? Zašto misliš da sam kriva? Šta hoćeš od mene? — Hoću čistu istinu! Hoću da mi nâ ovi čas kažeš: je li istina da se on u tebe
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA: Ju, kako je lep i bogat! MATI: Pak je bar i gospodin. TETKA: Jošt kakav! MATI: Šta misliš ti, kakva ćeš biti u varoši. DEVOJKA: Ah, da me ljube u ruku, i da me zovu milostivom gospojom.
ŽENA: Ti kad si mislio tako, da se nisi ni ženio. MUŽ: Gle jako! A kako bi se ti udala? ŽENA: O, misliš ti da tebe nije bilo, ja bi plela sede kose? Moj dragi, imala sam ja prosioca, te još kakvi!
Muž, pak ni kapu ženi! O, je li vidio ko na svetu ovo čudo? Pak jošt uzeo on tu da se buri; misliš, ne znam ja muško lukavstvo? Kako je što kriv, a on, da ga ne bi žena pitala, jošt s vrati počne vikati.
MUŽ: Vidiš, mlogo si mi donela, pa treba da ti dam računa. ŽENA: Misliš ne znam ja kud ti tumaraš! Pa onda čovek je srdit, čovek ima posla, samo da ga ne pitam! MUŽ: Ti sve znaš.
Sremac, Stevan - PROZA
u nedelju začešljam kosu, pa umočim češalj u šećernu vodu, pa poteram zulufe preko kačkete, a kačketa nakrivo, — pa šta misliš ti, kakve gospoje i ministarske i pukovničke ćerke (đenerala onda još ne beše), pa sve treplju za mnom! Kakve gospoje!
— Šta je, priko — prekide Jova pauzu. — Šta si se zamislio? Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A? Šta misliš? — Pa... mislim tako... I, doista, pošto je malo prošlo, g. Paja je morao nešto misliti i razmišljati.
Učitelj je pao u vatru, misliš: Demosten iz njega govori, pa ko zna kad bi se zaustavio, kako mu je omileo predmet, da se spolja ne ču glas medenice
Radičević, Branko - PESME
Nasmeja se ja ovome zdravo, Pa mu odo govoriti pravo: Oj sokole nad svim sokolovim', Šta ti misliš, more, s poslom ovim, Što magarci njemu se raduju, Čkalja tvoga što oni blaguju, Pa ti viču: zdravo, mili pobro,
more, s poslom ovim, Što magarci njemu se raduju, Čkalja tvoga što oni blaguju, Pa ti viču: zdravo, mili pobro, Misliš da je i za ljude dobro? Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija?
Pa što na štir sirotinja zija, Misliš čini zato što joj prija? Štira žvaće, ali od nevolje, Šta će jadna kad ne daju bolje.
reče, ka izvoru ode, Lice umi, I natoči vode: „Sada idem, majka mene čeka, No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kâ što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvora Rajka Žeravice.
Još me čudno gledneš ponekada, Da me strava sveg spopadne mlada. Ta misliš li o Cveti mojojzi? Nađe l' mane ti kakve na njojzi?
“ — „Kô misliš, nesam, al' tvoj dužnik jesam!“ Pa nazad turi svoju kabanicu, A onaj sav se promeni u licu. „Ne boj se, Vaso“,
124. „Pa zar tako, moje lane? Misliš da je mati luda? To l' je ćerka ta bez mane? Taka od teb' vidim čuda? To l' je majka dočekala?
„Moram doma, majka mene čeka. No, junače, ti si iz daleka, Jera misliš, kô što reče amo, Da ovdena žive zverke samo, A ne znadeš sred ove gorice Bele dvore Rajka Žeravice.
Od mene si pobro ti stariji, Stariji su, kažu, pametniji, Ta misliš li o Cveti mojojzi, Nađe l' mane ti kake na njojzi? Kaži, brate, ako Boga znadeš, Što na srcu svome ti imadeš.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Samardžija upilji u njega i zvocne: — A ti tu nešto misliš da si bolji od njega. Ajde! Djed se uze krstiti. — O, ljudi, šta ja ovo jutros čujem! Jesam li ja pijan, šta li?
— Stoj! Stoj u ime zakona! — razvika se Munižaba. — Kakva je to pjesma, a? Misliš ti da se ovdje sastavlja antidržavni letak, je li? Pjesnik se probudi i zbunjeno se osmijehnu.
A znaš li načiniti gvožđa za kreje? Šta, misliš ti da se ja tebe bojim? Šipak tebi, momče!“ Nošeni zelenom poplavom ljeta, mi smo jedrili niz potoke, šume i
— Ehe, zar još nijesi zaglavio u bihaćkoj „Kuli“? — groknuo bi kum Rožljika. — Dokle se ti misliš skitati i gledati kako ćeš nešto zdipiti? — De, ti, de, šironja! — veselo je kriještao Cigo.
— De, ti, de, šironja! — veselo je kriještao Cigo. — Gledaš samo kako ćeš što dovući u tu tvoju logu, pa misliš da je svak taki. Ih, dabogda se raspuko! — Pa deder, kakve si se sreće domogao u toj tvoj oj skitnji?
— Seljačina! Ama, zar ti misliš da sam ja baš spao na to da se prehranjujem prodajući topovsku đulad štokakvim tamo skitnicama i beskućnicima!
— A zar ti misliš, kume Rožljika, da je kalajdžija Mulić dogurao dotle da živi od ovakve gvozdene poganštine, je li?! E, da vidiš da nije!
— Bojo sam se da ću biti strijeljat — zatrepta brkica. — A ti misliš da vojska nema pametnijeg posla nego da troši metke na vaše kucaljke oko rakijskog kotla, a?
— Nešto mi došlo žao, kume. — Misliš na plavi lončić, a? — Vala, baš i na njega. Kako si pogodio? Ujutru je otkriveno da su samo iz njihove čete pobjegla
— E, čekaj sad, i ja tebi nešto da kažem, svoji smo! — poče Miloš tvrdim glasom i poizmače se korak-dva od Džakana. — Misliš ti da je meni lako tolike dane i nedjelje igrati se žmirke s neprijateljem i provlačiti se kroz ove gudure kao lisac, a
— Znam na koji dom misliš, dolazio sam ja tamo. — Eto ti vidiš. Vodimo ih tako, pa ćemo ovdje zastati, odmarati se, vatru ložiti.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio? Neko mu nešto zamesio i smutio? Nije toliko obrtanje bez ičega. Možda je omađijan?
Pa još je na sisi... HASANAGA: Bila i na to misliti. JUSUF: Ko i ti sad? Bogami, ago, ovo je veliki greh! Kako misliš sa ovim pred Alaha? AHMED: I konj bi ti reko, da si ga pitao: previše je aga do Alaha!
JUSUF: Beg Pintorović, Hasanaginice. HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao.
Uvede ti ona mene u sobu... MUSA (u razgovoru sa Husom): Znam samo to, kad aga kine, ti misliš otkrio se preko noći, nazebo, Uno u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije, Nego kinuo iz neke
Traži on dobar kamen za svoj temelj. Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA: Misliš? JUSUF: Nema tu šta mnogo da se misli. Naoštrio se da te uništi, pa sada traži saveznika.
HASANAGA: Zâ njga ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi padne na pamet! JUSUF: A šta misliš, ako on tebi adutira? Ne bi on prezao ni da mrtvaca iz groba podigne, samo da tebi naudi!
Zna se šta se zašta dobija. Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF: Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa.
JUSUF: Nikad se ne zna. Kolko puta misliš da vidiš sve, a ono ispadne da nisi video ništa. Misliš da sve držiš u svojim rukama, čvrsto i sigurno, a na kraju ispadne da si činio onako kako je hteo neko koga i ne
I to je neko poboljšanje. Ali ne valja kad čoveku raspoloženje zavisi od toga da li je vedro ili oblačno. Šta misliš sutra, kad počnu one kišetine? HASANAGINICA: Može i to da smiri. Može i ružno vreme da bude lepo.
MAJKA PINTOROVIĆA: Treba tebe od takvog Alaha lečiti, znaš! To si od onog bezbožnika naučila! HASANAGINICA: Misliš od Hasanage? Ne znaš ti njegovog boga. Njegov bog ima njegovu bradu, njegov trbuh, njegove žuljeve...
Odakle si ga danas iskopo? BEG PINTOROVIĆ: Iskopo? Šta hoćeš time da kažeš? Kako to misliš: iskopo? Kako se to izražavaš? Kakav ti je to rečnik?
Zato tebi sad valja Imotski kadija. Nemoj da se lažemo, kad znamo! Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Usta ti skupljena više na plač nego li na osmeh. — Šta ti je? — pitam te zadovoljno jer znam da o meni misliš. — Ništa! — odgovaraš ti i uzimaš metlu da ponoviš čišćenje. — Da ne misliš o Nikoli?
— pitam te zadovoljno jer znam da o meni misliš. — Ništa! — odgovaraš ti i uzimaš metlu da ponoviš čišćenje. — Da ne misliš o Nikoli? (tvoj, iz komšiluka, najdrskiji udvarač a u isto vreme i najveći opadač). Ti bi se trgla.
Nemoj! — Ne ljutim se. — Poče ona da guta, kao suze. — Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš?
Kostić, Laza - PESME
neumorna pletisanko što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Srce moje, srce ludo, šta ti misliš s pletivom? kô pletilja ona stara, dan što plete, noć opara, među javom i med snom.
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko
onaj narod de se prelije livena tolko dušanova krv, što tebi može zborit smelije, uglednije što te je slavit znao, — misliš li tako, onda nam je žao: do strašnog suda još pretrpi se a ne veruješ li, — posrbi se!
Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazro još!
Što za života htede prezreti, osudili te na to po smrti! Nasmeši se porugljivo: „Ta da, već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazro još!
Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj. Al, koji je, u vraškom sjemenu, najžešći krvnik tvome plemenu? . .
„Budalo stara, kukavico siv! Samsona — ja — da izdam — omanom?! Šta misliš, dede, ko ti je taj div? Gospodar ti je, znaš li, gospodar, gospodar tvoj, a moj je, moj je — car!
” Koliko beše milostiv mu vik, toliko strašan govornikov lik: s postolja, misliš, Dagon siđe sam, da osveti obesvećen mu hram. delila ciknu, prebledi kô sen, obnesvešćena pade na kamen.
„Svetla kruno, slavo mlada,” svećenički zbori deda, „misliš li mu ti milostit, izrailjski narod ne da. Pustiš li ga mirna, zdrava, njegov narod smrt mu sprema: kamenjem će da g'
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
On odgovori: — Vaš do vijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
siromah sam čovek, pa ti se molim da mi pomogneš u mojoj teškoj nevolji. Ali šta god mi misliš dati, daj mi, sve ću primiti iz tvoje ruke, samo te jedno molim, nemoj mi novaca dati, jer je novac dušogubac.
Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol? Car, premda je znao da on nema ni pare, opet pomisli u sebi da ga nije
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ta doći ćemo mi, doći ćemo. MAKSIM (nepovoljno): Gle jako! SOFIJA: Maksa se šali, a ti misliš tako je. MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će.
Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!
SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu? O, varaš se, dragi, pre ćemo se rastaviti. (Odlazi s Leposavom.
SOFIJA: Šta je opet ovo? MAKSIM: Misliš li ti da sam ja džandrljiv i opak? O nisam; ja sam se samo pretvarao, da te iskušam.
SOFIJA: Sad, bolja ne mogu biti. MAKSIM: Verujem, verujem, samo sam doživio da se i drugi uvere. SOFIJA: Ako ti misliš da je dobra žena ona koja mužu pomaže da zlo čini, to se varaš. MAKSIM: Nisi li mi se u crkvi zaklela?
MAKSIM: Da te je učio na što dobro, ne bi primila, ali zlo odma. SOFIJA: Ako misliš, da sam te uvredila, ja te molim za oproštenje. MAKSIM: To je bar lako. SOFIJA: Dakle, kaži, kako ti se ugoditi može?
DOKTOR: Prestani, pikljenico od čoveka, ili pokaži tvoj čaušluk bolje, ako misliš da ti otku čaušku kapu. ŠALjIVAC: Ne, ja bi želio, da mi se načini jedan ili dva mosta s dobrim nogama.
Koliko se može! — Znaš, što sam te zvao. Evo i ja sam se zabunio, mislim da pokvarim ovu baštu, i da napravim âr. Šta misliš? Znaš, od bašte nikakve vajde nema, samo deca trče i kvare.
Pa kad ti bude mogućno, a ti pokvari svu kuću, pa načini iznova. Bar kad misliš štogod, a ti radi ljudski. A šta je krpiti od danas do sutra?
Ti znaš, novci se noću kopaju. KUZMAN: Ti misliš otkopavaju, a zakopavaju se kad čovek dospe. DAMJAN: A drugo, komšo, danas je petak; ti znaš da petkom ništa ne valja
Ljudi imaju u kući svece i mater božiju, a kakav je ovo pokor kom se oni mole. LjUBA: Zar ti misliš, majka, da mi to držimo za ikonu? STANIJA: Da što si je obesila? LjUBA: Eto tako, da je lepo u sobi.
STANIJA: Kako može lepo da stoji što je ružno? LjUBA: Prođi se, majka, boga ti, ti misliš svakoga možeš da karaš kao mene. PIJADA: E, zasto, nije zlo kad stariji malo i psuju.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA: Zaboga, milost... SULTANA (zamane): Sad ćeš se obrecivati naopako! Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe).
PERSIDA (priđe krevetu da namešta). SULTANA: Tako, donesi pra još i s tavana, da mi sasvim prsi izeš. Misliš moja je mati bila govedarka, kao ti što si? Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z.
TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate! SULTANA: Ti vidiš, sram te budi! Misliš ne primječavam ja zašto je u zaštištenije primaš... Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće!
TRIFIĆ: Kako je tvoja volja. SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako? Lepo!
(Persida iziđe.) TRIFIĆ: Ali kaži mi, molim te, zašto si ti tako nezadovoljna? SULTANA: Misliš ti da sam ja slepica? Kakve si mi aljine načinio? Kakva je ono svila, kakav kroj? Oćeš da me načiniš poslednjom u varoši.
Baš ću da je tebi usprkos obučem! TRIFIĆ: Dobro, obuci je. SULTANA: Dobro, obuci je, idi kao šljokavica po varoši. Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž!
TRIFIĆ: Dobro, obuci je. SULTANA: Dobro, obuci je, idi kao šljokavica po varoši. Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž! Drugi bi ljusno od jeda kad bi vidio da mu je žena nezadovoljna, a on se jošt raduje.
SULTANA (plače): Ko mi može ugoditi? Oćeš da se najpre živa iskidam, pak onda da mi kupiš štogod? Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao ugoditi, a kod tebe ne može.
PELA: (Ona me upravo za njenu gospođu drži). Ništa je to, srce moje. PERSIDA: (Srce moje, šta je to?) PELA: Zar ti misliš da se ja ne mogu sama obući? PERSIDA (sve jednako čudeći se): Ja znam moju dužnost. PELA: Ti si dobra devojka.
SRETA: More ti, misliš da sam ja pijan, ajd, ajd! SULTANA: Šta? (Pogledi oko sebe.) Gdi sam ja, gdi me je đavo dovukao? Pu! Kako smrdi!
Vidiš li ti ovo? Sad ćeš drugojače o balu govoriti. SULTANA: Udri, ugursuz, tek ti nećeš dočekati što misliš. SRETA: Je l’ tako? (Počne je mazati.) SULTANA: Jao, trista te vraga odnelo! (Lati šanove, pak se na njega baci.
Jesam li ja tvoj muž ili ugursuz, a? (Tuče je.) SULTANA: Pomagajte, pomagajte, oće da me ubije! SRETA: Misliš ti da ti to pomaže, kurjačko seme? Oćeš ti biti moja žena, a, ili nećeš; oćeš ti biti moja žena?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Nikada samlji nego krajem jula Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula Oštra ko nož još topao od točka Brusača, ali bitno nedostaje: Anđela koga slutiš nećeš sresti, A
zvučne sleđene u sluhu Posle oluje; i ne možeš znati Ni pravo, tajno ime toj modrini, Pa kažeš: more, a misliš na svašta, Na letnji dan, na brodovlje, na luke — Postupkom uhodanim, kojim mašta Pretvara slutnju u slike i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Bez veze. — Niko te nije čak ni intervjuisao! — Briga me za intervjue! — Niko ti nije ništa poklonio! Misliš li da se uopšte sećaju kad si se rodila? — Ko im klacka koske!
— predložih sebi u ogledalo. — Za koji list? Mislim, ne želim da se moje ime povlači kojekuda ... — Šta misliš, da to štampamo na prvom jesenjem listu koji otpadne sa neke bulevarske grane? —Valjaj dalje! —Vaš životni moto?
Ja to stvarno ne razumem. Pa ja sam već sa deset godina znao šta ću da postanem u životu! A ti? Hajde, reci, šta misliš da studiraš? Šta te to tako izuzetno zanima? — A, tu smo dakle!
— Otkud znate? — Par sad je polugodište i grad je pun odbeglih maloletnica. Gde misliš da sovišeš? — Pitajte me nešto lakše ... Snuždih se iznenada.
Matori za trenutak tone u duboko razmišljanje: — Stvarno ne znam! — Hoćeš li da ti ga ja opišem? — Misliš da možeš? — Pa evo, ovako: trebalo bi da bude visok metar i sedamdeset i osam, težina sedamdeset i četiri kilograma,
Posmatram te poslednjih nedelja: ti nešto kriješ od mene! Na primer, taj budilnik ispod tvog jastuka? Misliš li da ne znamo da ga svake noći navijaš i stavljaš pod jastuk? To nije normalno ... To nije normalno! Gospode!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zato baci te lakrdije, pa gledaj preslicu, ako misliš da budeš čestita i srećna. 3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja!
JELICA: Ah, tatice, kad bi se udala u Beču! MARKO: Opet ona. A ne misliš li ti koliko treba imati novaca za Beč? JELICA: Ah, tamo živiti tri dana više vredi nego ovde tri godine!
Vidiš li ovu devojku; tako sam je rečma doveo, te se zaljubila u mene kao mače. Nego, sad laži, ako misliš štogod. MITA: A šta ti ja znam, kad nas je već vidila. ALEKSA: Da je vrag nosi, i njeno poznanstvo!
Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa.
MARKO: Nipošto! Ja tebi lepo kažem da ideš iz ove kuće, ako misliš da ostanemo dobri prijatelji. BATIĆ: Nek nam barem pasoš pokaže; od toga se nijedan pošten ne zadržava.
JELICA (žalostivo): Kad nije drugojačije, ja vam moram obreći. MARKO: Tako! Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pšenicu želim dušu da sladim, samo se torbe i zuba bojim. Iskreno reci, prikane moj, misliš li mene u lonac svoj ?“ Lukavi lisac prevrnu oči i lažan govor za trenut sroči: „Pokojne babe kunem se glavom,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Brava završi njenu rečenicu: tram! Opet pomrčina. — Ja mislim na to, — reče čovek, — na to, tu glupost. — Šta misliš? — Da je uvek isto glupo što čovek neće da se mrdne od nečega kad nije nužno, a onda kad treba: nije tu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
SRPKINjICA — Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada, Gde si do sad bila? Kuda misliš sada? — U igri, u polju provela sam leto, Pa veselo sada u školu me eto.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ga na povratku snađu onda uzlet — staje pred Adama ovaj mu jedva otvara vrata i osorno presreće gorštaka: šta misliš da si mnogo važan da celo nebo čita literaturu hajde pokaži pozivnicu cipele obriši nisi u ovoj republici bitan
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: A misliš ti da ja nisam raspitivao? TANASIJE: Pa ono, svi smo se raspitivali. AGATON: Svi, dabome! Jer, brate, ko će živ
PROKA (uvređeno): Ne misliš valjda...? AGATON: Šta mislim da mislim, tek da se ne odvajamo. TANASIJE: Pa dobro, de, ne moramo se baš odvajati.
Ako se treba useliti, ti si najpreči. AGATON: Ama, to baš i mislim nešto. SIMKA: Nema šta da misliš, nego da požurimo, ako nećeš da nas ko preteče. AGATON: Gotovo!
Ako je čija dužnost da se nađe ovde kao čuvar, onda sam to ja na prvom mestu. SARKA: A da l' misliš ti da čuvaš stvari ili sestričinu? MIĆA: Uostalom, priznajte, prija-Sarka, lepuškasta je. SARKA: Priznajem, de!
SIMKA: Svoji smo i dođi mi kad sam ja u sobi, a nemoj mi se zavlačiti kad ja nisam tu. SARKA: Bože, Simka, ne misliš valjda da sam ušla ne znam zašto? AGATON: Pa nisi, samo znaš, taj paket...
SVI: Tako je! Sasvim! Tako je! AGATON: E, vidite, to bi imali još sad da rešimo. TANASIJE: A kako misliš da bi se to moglo? AGATON: Evo kako: da se prvo mi lepo, pošteno i bratski podelimo u bliže i dalje rođake.
Nama njive u Mokrom Lugu i kujnsko posuđe i po dve-tri hiljade dinara, a tebi šta ostane. Hoćemo prvo da čujemo šta ti misliš da tebi pripada? SVI: Da čujemo! Da čujemo! AGATON: Pa dobro, evo da vam kažem!
AGATON (zagleda je): Pa to ovaj... ti kanda misliš celoga života da se savetuješ sa njim? SIMKA: A zašto da ne? Pravo da ti kažem, Agatone, nije to baš tako rđava
AGATON (jedva je dočekao tu misao): Jeste, to je tajna! SARKA: Iju, tajna! AGATON: Pa tajna, dabome, nego šta misliš ti?!... PROKA: Vidite li vi, ljudi, kako nas ovaj čovek zavitlava i igra sa nama kao da smo mi deca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A to isto može i njih da snađe, samo pod gorim okolnostima, jer se nalaze na tuđoj teritoriji... Šta misliš ti, podnaredniče? — zapita komandir u šali podnarednika Traila.
karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U ratu, Učo, nemaš šta da misliš. Jer zašto bi postojali ovoliki silni štabovi... Njihova jedina dužnost je da se staraju kako ćemo mi da poginemo...
— A onaj se pravda nešto. „Šta? — veli ona. — Ti misliš, ja nisam primetila kad si je dodirivao nogom!“ — Znaš, jako društvo!
milioni, da nas staru, unište. — Šta misliš ti, „Kipislcauf“, na ovo? — zapita neko iz mraka poručnika Luku. — Ja mislim — veli Luka ozbiljno — da zamolimo popa
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako je, bratiću moj! — Ono vidi da ja neću da ga udarim, pa što se krije ! — He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.
Mene i svakog drugog on bi odjurio, a tebe neće, jer si mu ti potreban... da mu ne smetaš. — Kako to misliš ?... Ne znam. — On će ti praviti druge pakosti, nema sumnje, nastavi Velja, izbegavajući odgovoriti na Gojkovo pitanje.
— Pa to je čitav atentat na tvoj život. — More mahni se šale, nego šta misliš? — Hm... šta mislim ? Sedi, ćuti i gledaj svoja posla, to ti je zasad, a posle... videćemo.
Zasad, upamti dobro, da nisi ni prstom mrdnuo. Ćuti i čini se nevešt svemu. — Dobro, to već hoću... mogu. Ali šta misliš o njima, šta će biti ? — He, sokole, nisam ja prorok. Tu se sad nešto krupno lomi... biće grmljavine i svega.
Ali ja ništa, Boga mi, ništa.. Samo se ti ne plaši... Znam ja da nisi kriva... Šta ti znaš, kao malo detence !... Ti misliš svaki te voli, ko god te ljubazno pogleda... A ono nije ...
Lepo ga vidim... maše rukom... — Bog s tobom, dijete;... prekrsti se Smiljka. Nemoj da misliš o nemu više. Zato ti se i javlja što jednako misliš. — Kako mogu da ne mislim! Kako mogu!... Šta ću da radim ?...
— Bog s tobom, dijete;... prekrsti se Smiljka. Nemoj da misliš o nemu više. Zato ti se i javlja što jednako misliš. — Kako mogu da ne mislim! Kako mogu!... Šta ću da radim ?...
I celo joj lice detinje, nežno... mala ustanca skupljena, rumene se tanke usnice, misliš sad će da zaištu lutku. I gleda naivno, kao da je malo u svetu živela, pa ne zna ništa...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?
Danas priređivati pozorišne predstave — to je ravno otvorenoj saradnji s okupatorom! TOMANIJA: Misliš da ćelija treba nešto da preduzme? DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti! TOMANIJA: Šta misliš šta?
DARA: Sigurno da mislim! I sigurno da će preduzeti! TOMANIJA: Šta misliš šta? DARA: Zasad ništa! Ništa, dok drugovi ne izvrše planiranu akciju!
MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi? FILIP: Njih troje jesu, ja sam slobodan čovek! MAJCEN: Kako to misliš: njih troje? JELISAVETA: Što njegova glupost može da me odvede do očajanja, to je...
On je jedini i odgovoran za tragični nesporazum koji je doveo do ovog hapšenja! MAJCEN: Zašto misliš da je on odgovoran? VASILIJE: Zašto? Zato što živi u oblacima, u iluzijama, u snovima!
VASILIJE: Ako vi mislite da je to tako preko potrebno... MAJCEN: Ako ja mislim da je potrebno? A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju!
drama Razbojnici od Fridriha Šilera...” SOFIJA: To je, ako niste znali, nemački pisac! JELISAVETA: Zar misliš da to gospodinu nije poznato? MAJCEN (nastavlja sa čitanjem): „...po gradovima uže Srbije, uključujući i Banat...
BLAGOJE: Ja mojom glavom garantujem da ne zna! DROBAC: Nekom zna, a nekom ne zna! Kako kome! GINA: Kako to misliš: kako kome? (Jelisaveta sve vreme stoji na verandi, i posmatra šta se događa.
ja sam Hamlet samo na sceni, i tačka! SOFIJA: Zato tvoj Hamlet miriše na Aleksu Žunića! VASILIJE: Valjda ne misliš da duh pokojnog danskoga kralja treba da tražim i po užičkim pijacama? Za mene pozorište prestaje na rampi!
SOFIJA: Jako pozorište! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo? SOFIJA: Tebi bi i jedna hoklica bila dosta!
SIMKA: Šta da pije, kad nema šta ni da jede? BLAGOJE: Nisam ni slovo razumeo! GINA: Misliš da ja jesam? SIMKA: On to bunca nešto iz raznih predstava! Kaže da čizme treba da se oprase, da kožuh zableji...
(Ulazi u kuću) GINA: Da mi javiš kako je, da ga pozdraviš, da mu nešto doturiš u zatvor! MILUN: Šta misliš da mu doturim? Možda turpiju? GINA: Kakvu turpiju, šta pričaš! Nešto toplo, otišo je lako odeven!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A kad ga upitah kako je putovao, on mi reče: „Preko Japana i Engleske, gde su me uhapsili.“ „Pa šta misliš sad?“ – pitao sam ga. „Ne znam ni sam. Sâm sam. Ti znaš da sam se bio verio. Ona je otišla nekud.
Na pepelu krvavom Crne Gore nije dosta gorka slast nove zore no ti što si očuvao čast. Misliš da su stene dedovina tvoja. Lovćen da daje stene za pazar. Ti...
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— govorila je mušica. — Ne ljuti se što i nas ima na svetu!... 3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo. Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio. To može kazati samo ohol i gord čovek i jedna neznalica kao ti što si.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Izvoze samo svinje. Pomislim da ribar zbija šalu sa mnom, te planem: — Ta šta ti meni koješta pričaš, valjda misliš da sam lud?! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima.
— Šta nije trebalo? dobro je ono. Nije nego šta misliš? Prema takvim životinjama treba biti grub i oštar — ljuti se drugi. — Znam, molim te, ali ne ide, nije taktično!
Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar. To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece? Neka polovina nas propadne za ovu stvar, pa ništa. Čudna mi čuda, jedno oko!
— Možda je zbor protivu naroda? — upitam. — Možda — odgovori onaj na isti način. — A šta ti misliš? — upitam. On me pogleda tupo, bezizrazno, sleže ramenima i raširi ruke, kao da bi rekao: „Šta me se tiče!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
pronese se po neki zalutao oblačak i opet zatrepere zvezde, a tamo iza gore ukaže se rumena, blešteća svetlost, misliš požar... nije, malo — pa se pomoli pun, sjajan mesec, koji obasja svu okolinu, a od drva se pruže duge crne senke...
je jedanput video i protu navrh crkve: vetar je jako duvao, prota se uhvatio za karniz od kubeta, a kosa i mantija, misliš, odvukoše ga sa crkve; pred njim nešto zagledaju dva inžinjera, a on pružio ruku, pa im nešto pokazuje...
A Vizantija... Justinijan... šta to bi?... A san?... — E, đav'la! Šta se misliš, sinko? poče starac da ga oporavlja. Znaš: Karlo... no?... koji?...
« ali ga prota oduči od toga); ako ovako ustraje, doći će i do mojih čatrlja. Ti sve misliš o čatrljama, prekori ga Stanko. A o sebi i ne misliš... Gle, sve više nestaje naših vršnjaka, nema ih.
Ti sve misliš o čatrljama, prekori ga Stanko. A o sebi i ne misliš... Gle, sve više nestaje naših vršnjaka, nema ih. Ove što se zovu zreli ljudi znam sve kao dečurliju.
— Ni sa onim, što se sapleće? Devojka se zbuni... Oćuta, pa onda nastavi: A ako misliš kazati mami... ako što vidiš, onda ćeš izgubiti teticu... — Slatka! ... Rođena! ... Nikom, živa mi ti!...
Ustura se, Bože, pa se stane kočoperiti, pa vrtiti, pa još ako je kapetanica na prozoru e onda misliš sva se izlomi, al’ kapetanicu ni da pogleda. Vi sigurno i ne znate zašto to. Ta svi A...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Na dan-dva samo. JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?... Aha, aha! Dakle, misliš zbog izbora u Beograd. Hm, hm! (Maše za leđima rukom Danici da se ukloni iz sobe.) IVKOVIĆ: Moraću! JEVREM: Pa jeste!
On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.) Šta ti misliš, gospodine Ivkoviću, ko bi od naših bio onako mekan?
JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti!
JEVREM: Ne misliš valjda u službu? JOVICA: Da mi ne da bog! JEVREM: E, pa šta drugo može? JOVICA: Znaš, mislim se nešto i velim, ako
JEVREM: Da odeš odavde pravo u dućan, pa ni luk jeo ni luk mirisao. Nikome ni reči o tome. I ako te pripita ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide!
Ali pusto ne ide... nego... ovaj... kaži ti meni, šta misliš, na primer, ko bi onako od naših mogao biti poslanik mesto njega? SRETA: Pa kako da ti kažem, brate moj!
JEVREM: Pa to jeste! SRETA: I ti misliš da mene vređa što me zovu Sreta Numera 2436. To je numera sudske presude kojom sam bio osuđen na godinu dana.
Ono, ne kažem da će to ići sasvim kao namazano; Ilić će se uzjoguniti, ali spremi kesu, pa eto ti! JEVREM: Kako to misliš? SRETA: Pa eto tako: ti, gazda-Jevreme, imaš para, Ilić ima narodno poverenje. Dobro!
JEVREM: I ti misliš? SRETA: Ja mislim, brate i prijatelju, da ćeš ti i niko drugi biti narodni poslanik! JEVREM: I to baš... ovaj...
PAVKA: I cela varoš i ceo okrug da zna, al' ti ne moraš da znaš, niti se tebe to tiče. Gle ti nje! Nemoj da misliš ako smo pristali da te damo, da smo te upisali i u njegovu partiju! DANICA: A otkad si ti to u očevoj partiji?
Pa kad mi dođe, a ja tek: „E, grlice moja, ti kanda imaš neku procenu, a? A, ovaj, za koga ti, prepelice moja, misliš da glasaš, je li za gazda-Jevrema Prokića. a?” JEVREM (zadovoljno): He, he... formalna agitacija!
SEKULIĆ: Pa znam ja da je nije preoteo, ali ovo je agitacija. Ne misliš valjda da prilikom agitacije treba govoriti istinu narodu? No, lepo bi se ti proveo kad bi govorio istinu!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Moj mal, učo, jakako! — Tvoja »svojina«, hoćeš valjda da mi kažeš?! — reče Sreta sarkastično. — E, ako u tom smislu misliš, — onda je to, naravno, tvoj mal! — A, jakako, učo!
— Kako da nije bruka! — veli Sreta. Poćuta malo Maksim, ubrisa nos sa dva prsta, pa dodade: — Pa šta misliš i rakamiš sad, gospodine? Oćeš li ti to otrpeti tek onako da im se to prođe?!
— Pa ima ih, dosta. Otkako nam ti ovo dođe, ima ih pa ih već i ne pamtim sve, toliko ih ima! — Ama, koji ti misliš da će onako najbolji biti, eto, sad da reknemo da čiča Milisav neće više da je predsednik, pa da treba drugoga na
pa šta misliš ko bi nojbolji bio? — A nijesam ti, boga mi, gospodine, nikad o tome ni mislio! — veli Maksa paleći cigaru.
— A, što misliš, gospodine? — Vrlo dobro, vrlo dobro, slavno! — »A u poftorni slučaj — citira ćir Đorđe dalje — može da se krivac
Ne čita, nego ih, misliš, guta. Dah mu zastao, ne trepće! Odjedared se trže, grdan veliki glogovak ispusti na zemlju, a iz grudi mu se ote jedan
— He, he, boji se ćivta, a, boji se, ima i za što! — veli Mića. — A što, što misliš?! Zar mangupi da pazare po dućan bez pare?! A?
— Pa kako to misliš? — zapita jedan kao od bede. — Pa tako... veselje... sélo kakvo s javnim predavanjem, i igrankom, i tako dalje!
Kolo se okreće, zemlja tutnji, a kolovođa Mića »Oficir« ne dodiruje, misliš, zemlju. On je među prvima bio tu. Došao je u svom paradnom poljačkom odelu.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kad god poduže gledam u Kosmos, U mišju rupu mi se zavuče ponos. Sja Galaksija? Šta je iza nje? Što duže misliš, shvataš manje.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ JANKO A brojiš li sve tako, igumne? IGUMAN STEFAN Brojim, sinko, ne prestajem nigda. KNEZ JANKO Doista se misliš nabrojiti. Da li ti se, oče, ne dodije, a od toga . . . . . . . . . . . .
SERDAR VUKOTA A misliš li, serdare njeguški, da bi bio ovakvi s očima? Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Gde si? Živiš li? Kako ništa? Zar ja što ne silazim dole, pa misliš ništa ne čujem i ne vidiš? Koje doba beše jutros kada on dođe? A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno.
sad biti, možda i sama noć ne čuje, tiho, grobno poče: — Ili, zar, sinko, čedo, Sofke, Sofkice moja, ne veruješ tati? Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!...
Misliš da tata laže, da ima para, nego tako hoće, ćef mu da te uda. I ako to misliš, onda — pogledaj tatu!... I razgrnu pred njom mintane, koliju.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Tišina se poremeti. Ljudi i žene iz susjedstva, digoše se jedno za drugijem i odoše. „Šta misliš?“ upita serdar vidara kad ostadoše sami. „Bogami, dosta rđavo. Rana se počela zatvarati a iznemogao je jako...
“ „Neka ženo!“ prekide je serdar. „Nevolja joj je, bogami! Od sabaha: sjela ni počinula nije... A misliš li da se u sebi ne grize i zbog...!“ serdar ne dovrši, no se, bez nevolje, nakašlja.
ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš kraju doći!“ prekide je serdar, smijući se. „Strpi se, čoče, čućeš sve... E, dakle št’ono rekoh? Da, e,...
“ poče ona čisto materinskim glasom i načinom, držeći ga za ruku. „Kako ne bih razumjela. Misliš li da sam ja zaboravila sve što si nam pričao, koliko te jada ubilo od djetinjstva do danas. A danas zar ti je lakše?
o vidjećeš da te prevario nijesam... Kako bih ja tebe i prevario! Misliš li da bih ja iskao žrtvu od tebe, iz puke sebičnosti...“ „Prekini, molim te!“ reče Adolf tronut.
„To nije. Glavu moju polažem da on ne misli to učiniti... Nešto je drugo. Bog zna!... Šta ti misliš, Stake?“ Kako ona ne bješe do tada ni riječi progovorila, svi bjehu radoznali da čuju njezino mišljenje, te svi pogledi
A-ja! Jedna mu je riječ jednako bila na ustima i nju izusti: „Ma, boga ti, Stane, šta ti misliš, šta je Janku?“ „Ja... šta ja znam? Šta opet mene pitaš? Zar se Janko sa mnom pričao?“ odgovori cura, dosta srčano.
“ Serdar zanijeka glavom, pa nastavi: „Tako ti reci, a čuj me dalje, da ti odgovorim i na drugo. Što misliš da će ljudi nama zamjeriti, a Janka prekoriti, to baš nijesi pogodila!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Što govoriš, to meni, a što misliš, to tebi. — Ovo je rekao pri ručku neki Turčin, kad mu je Srbin domaćin, kome je on svakojaka nasilja pre ručka u kući
— Ovako se razgovarao nekaki pop s nekakijem Radom na ispovijesti. Il’ ćeš đe glediš ili đe misliš? — Pitao drug zrikava čovjeka koji je bio izmahnuo sjekirom da udari svinjče koje je on držao.
2 Nazvao Turčin Marku: — Dobro jutro, gazijo! — Ma što će mi tvoje „dobro jutro“, kad ja znam: što mi misliš i što bi mi uradio da možeš!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: „Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on onaki majstor, nego je đavo.
” „Ne, čestita carice, nego sam čuo da se misliš s dobrijem časom udavati, pak sam došao da te pitam jeli ti potreba od kakvijeh haljina za vjenčanje.
Kad u veče, Bože! duva vetrina, krše se drva misliš sve će iz korena izvaliti. Ona se sakrije za kolebu drkćući od strahote, al eto ti ala ide, kako dođe u kolebu, stade
“ On odgovori: „Vaš dovijeka ostajem i za vas | ću moj život dati.“ „He“ vele „kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?
Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš, da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol?“ Car prem da je znao, da on nema ni pare, opet pomisli u sebi, da ga
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
STAVRA (Cmilji, koja mu donosi rakiju). Novine opet o letećim tanjirima! CMILjA: Misliš da ima ljudi na drugim planetama? STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože?
Izdrži on i mnogo veće okolnosti! STAVRA: Stoji na govornici i odoleva prirodnim pojavama! MILE: Kako ti to misliš? (Vraća se Ikonija) CMILjA: Evo ti komovica, stavi na kutnjak! IKONIJA: Na kutnjak?
Da l on nekog cinkari, il ne cinkari, ja lično ne znam, gledam ja svoja posla! ANĐELKO: Misliš da ja ne kapiram? Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola! Ko da smo imali zakazano!
Kad sam pošo iz one samoposluge, smaterijalom, preda me patrola! Ko da smo imali zakazano! Misliš da ne kopčam da me on otkuco? Da ne beše amnestije, to bi me koštalo celih osamnes meseci...
) CMILjA: Da znaš, maco, da si mi bio drugi! ANĐELKO: Ajde ne pričaj. Vama je svaki posle prvoga drugi. CMILjA: Misliš da ja lažem? ANĐELKO: Ma mene i ne zanima! CMILjA: A bilo mi je dovde došlo i dozlogrdilo! Da ti ne pričam!
VILOTIJEVIĆ: Ako ih ne vidi niko osim mene, ispašće da sa mnom nešto nije u redu... STAVRA: Misliš da si ti, koji vidiš, luđi od nas koji ne vidimo?
VILOTIJEVIĆ: Greota je da drežde napolju, po vakoj kiši, svejedno ko su i šta su! STAVRA: Kad tako misliš, ti ih zovni unutra! Ovde su odlični škembići u saftu. VILOTIJEVIĆ: A šta će kasti ovi, ako ih ne vide?
Dok ti okolo, on začas prečicom! CMILjA: Ja sam tanjire oprala. Je l stvarno misliš da ovima sipam škembiće? IKONIJA: Vala sipaj, da vidim i to čudo!
Govorila: šušo, šinteru, šalabajzeru, švorc! CMILjA: Ikonija, valjda ne misliš? IKONIJA: Nego šta, nego mislim! Sve mi se odjednom sâmo povezalo! Ko da se munjom prišilo jedno za drugo!
IKONIJA: Treba da me uvuku u taj proces, da mi čačkaju dozvole, poslovanje, da sutra živim od gloginja? Šta misliš, da li u zatvor puštaju pakete? Malo finog sapuna, žensko je!... CMILjA: Paket za onu sadiskinju?
MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga? Rana se čoveku u zvezdu pretvori, pa mu sija, da vidi kuda ide, osvetljava mu druge
Stanković, Borisav - JOVČA
Samo sve one gledaju da te prevare: dok je nemaš, ne uzmeš za ženu, misliš da je ona Bog zna šta, da je ona to što misliš, želiš, sanjaš, a kad ono posle — ništa!
Samo sve one gledaju da te prevare: dok je nemaš, ne uzmeš za ženu, misliš da je ona Bog zna šta, da je ona to što misliš, želiš, sanjaš, a kad ono posle — ništa! I zato, neka je greh, ma šta, ne mogu posle da ih gledam, trpim.
prečiš... JOVČA (se hvata za glavu). NAZA I zato si grešan. Zato te san ne hvata. Sve, sve na to drvce misliš... JOVČA (trza se iz zanosa, očajno, besno): Napolje! Lažeš! Sve lažeš! (Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne rađaju se deca kaonošto ti misliš, nijedna vero crna!” Ovi nije znao kojim se je putem vratio. Brže-bolje pošlju joj sina, kojega, kad upazi u mirski[h]
Ja: „Molim te, ljubezni, kaži mi čistosrdečno, što misliš o ovom što si dosad čitao. Mogu li se nadati da će na kakovu polzu biti?
A Turci ne ostaju samo pri posmejavanju, no gade se, psuju, ruže, pljuju na kaluđere i njihove sandučiće. „Što misliš, kako je razumnim Grekom taj pokor i sramotu gledati, a najpače arhijerejem? No šta ćeš da čine?
Ti znaš da ko ne bi rad svađati se dok je god živ, onde mu nije mesta. Nego, kaži mi, kud sad misliš?” Javim mu ja u kakvoj sam nadeždi bio i koja je već sasvim iščeznula. „’Ajde sa mnom“, reče mi, „u Beč.
Take vike i psovke u mojem životu nisam podneo ni pretrpio. „Idi kud ti drago, i čini šta ti drago. Zar ti misliš da ja nemam drugoga posla u Beču nego da sam tebe radi ovde došao?” I tako ti me otera.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ — Ta-a-ko, tako! A-nu, amo, odi amo, od’, od’, od’! — reče fratar. Bakonja poljubi strica u ruku. — Pa šta misliš, a? Oćeš li galijotati, ako te povedem u manastir, a? — Ja ću te slušati i biću dobar!
(Obući se, u njihovu govoru, znači: nositi mantiju.) — Biće on bolji, nego misliš! — reče gvardijan, ustajući. Pak mu se poprimače i potapša ga prstima po obrazu. — Je li da ćeš biti dobar, a?
Šta je tebi teško, to ja razumim, jer je i meni teško bilo spočetka. Ti misliš da je veliki gri proveseliti se malo u ova doba, uz mesojeđe, a u našim godinama!
Kad stigoše ispod rusja, ali nema ni splate ni lađe. Dundak zazvijuka i zavitla rukom. — Šta misliš, Dundače? — pita ga Srdar. — Mislim da su i’ potopili ako su imali vremena... ili puštitili niz vodu.
— Na koga? — Na Stipana, valaj — reče Duvalo. — Dobra ti je ta! — povikaše svi. — A šta ti misliš Brne? — pita ga Vrtirep. — Ja mislim da mi je vrag odnija dvista talira, jeto ti šta mislim!
I misliš li ti zbilja da ja za to nisam odavna znâ? Ta znali smo mi odavno... i ja i Jelica. Još smo se čudili vašoj neopreznosti
— zapita ga Bakonja. — Poradi nikog dugo manastirskoga... ne znam počisto. Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš?
Misliš li da ja slušam take stvari? Nu, ti si sadak razabrâ i voljan si za razgovor. Daklenka, reci mi šta misliš? Oćemo li posli podne tamo? Vrime je već...
— Cakle, misliš da raskrstiš s malom? — prekide ga Srdar odbijajući guste dimove. Bakonja potvrdi glavom. — Da sasvim raskrstiš?
Ćosić, Dobrica - KORENI
nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima. ...Misliš, neće da dođe?
Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice. — Jesi li mi doneo novine? — Ti Misliš da ja imam vremena i za tvoje novine da brinem. Ne odgovara mu se na prvu Đorđevu varnicu.
On je... Je li, prijatelju, po čemu bi ti poznao sina Aćima Katića u puku vojnika? Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš.
— iskidao bi se, tukao bi se zbog mirnog i pribranog očevog glasa. Zar ti ja nisam važniji od stranke?! — Idi. — Misliš da mi je bilo lako na ovo da se odlučim? Sve znam... Ali, razumi... Nastupa novo doba, oče. — Idi.
Dok se Prerovo ne smiri, neće ga biti. Samo, hoće li Prerovo sada poći za njim, kao nekad za Vasilijem? — Šta misliš, Stevo? — pita kao da nije razmišljao, kao da je razgovarao s njim.
„Pa zar nisi gazdarica?“ „Ti ništa ne znaš.“ „Lakše je čoveku kad češće radi.“ „Lako je tebi kad možeš da ne misliš... I da ne vidiš.“ „idim, nisi dobre vole. Imaš nekih briga?“ „Briga? Kad bi ti bio pametan...
— Primače joj se da je bole vidi i čuje. U ušima potok. Jedva je vidi. — Ne znam na koju noć misliš. Nisam samo jednu zlu noć s tobom imala. Zna, vrda, jeste. — Sećaš se, bio sam pijan... — Nisi ti jedared bio pijan.
Ućutaše pred nečijim lakim i brzim koracima. — Ako bi Simka noćas umrla, šta misliš: da li bi se Đorđe ponovo oženio? — približi mu se i šapnu Anđa. — Takve kao Simka ne umiru.
— U njenim godinama nije jedna umrla na porođaju. — Ako ne zaćutiš, iščupaću ti nos! — Kratka ti je ruka za mene. Misliš da ja ne znam od koga joj je dete? Bog svuda stigne. On je gadljivo odgurnu: — Čije je? — Neću da kažem.
Ali, muško je rođeno da zauvek ostane tu, u njegovoj kući, i porod zapati. Muško je, nesrećniče, znam šta misliš, svi tako misle. Čuje: konj treska kopitama no kaldrmi. Kuda će na njemu?
Leđima lako dotiče zid, ali se ne oslanja, i nema snage da se sagne da uzme gunj i torbu. Misliš: „Nevin sam.“ Misliš: „Neka on ostane sam.“ Sasvim sam.
Leđima lako dotiče zid, ali se ne oslanja, i nema snage da se sagne da uzme gunj i torbu. Misliš: „Nevin sam.“ Misliš: „Neka on ostane sam.“ Sasvim sam.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Pst! Tataga spava! — Pa šta ako spava? — zainati se devojčica. — Ona ne čuje ni kad je budna! — Misliš? — unese joj se u lice lutka s očima njene sestre. — Tataga ne čuje ono što ne želi da čuje! Ona ne čuje odrasle.
— mališan se nasmeja. — Celog me života poznaješ! — Ja tebe? — zgranu se starac. — Sad te prvi put vidim! — Misliš? — mališan se nasmeja, tresući glavom.
»A šta ako me prevare?« — pomisli starac, i osmehnu se: — Kako biste i dolazili kad je ovo samo san! — Misliš? — nasmeja se Taško Oraško i pruži mu plod oraha, sav od žeženog srebra sazdan.
Šta bi bilo kad bih, recimo, jednog dana ja uvrtela sebi u glavu da letim? Joj! Misliš li da bi mi izrasla krila? — nasmeja se lutka svojoj zamisli, gotovo pade sa police, kad mali voz sasvim ozbiljno reče:
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O majko, majko! o mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video!... Il' možda misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim crnim tavanom: - Među ljud'ma
“ Nasmeši se podrugljivo: „Ta da, Već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazr'o još!
“ Nasmeši se podrugljivo: „Ta da, Već znam šta misliš; misliš umro sam? Badava, što je zemna površnost! Pa ti da pojmiš poziv čovečji? Ni osnove mu nisi nazr'o još!
„Ti, čij duh povrh provalija skita, „Reci šta tražiš s večnim smešnim žarom Na zemlji, kud si slučajnošću bačen? Misliš li da ćeš, postav gospodarom Stanje i Sila (varke!
Popa, Vasko - KORA
RAZGOVOR Zašto se propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš mi drvlje i kamenje Šta ti je vrteško
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Posumnjati u Milonova iščekivanja, značilo bi sumnjati u sebe samog. Zato reče posle kratkog razmišljanja: „A zar ti misliš da ja mogu čekati dok se na tvoje ribare ne izlije blagodat moje molitve Posejdonu?
„Šta misliš, brajko? - da primim robu koju nisam izabrao i premerio? Da mi podvališ po svom običaju!“ „Ako hoćeš, gospodaru, da
„Ti, dakle, misliš da je materija prvobitna, iskonska, a da je duhovna delatnost iz nje rođena“, „Da, tako ja mislim. Naše mišljenje ima
„Pogledaj ovu divnu mirnoću mora!“, reče Demokritos. „To ti je verna slika prave sreće!“ „Kako to misliš?“ „Evo kako.
Demokritos ga slušaše pažljivo, pa ga upita: „A kako i čime misliš objasniti ispoljavanje i dejstvo duše?“ „Nije mi to sasvim jasno.
“ Kad Erazistratos ode, obrati se Hijeron Arhimedu: „Kako misliš, rođače, o ovoj stvari?“ „Ti si, kralju, bio celog svog života pravičan vladar; zar bi mogao da na osnovu nepouzdanog
“ Kopernika spopade bes, oseti potrebu da se sa tim podrugljivim razmetljivcem obračuna, pa mu doviknu: „Misliš li, brajko, da sam pijan, pa da smeš sa mnom da teraš šegu. Varaš se!
“ „Ah, oče! Ti poznaješ beli svet, ali ne poznaješ onaj crni“. „Kako to misliš?“ „Odmah ću ti reći. Kad te hvali, jezuita ima svojih naročitih razloga za to i misli samo na uvećanje moći i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio
Samo ne znam da li je Rostan zamislio Sirana pre nego što je Anatol Frans zamislio opata Koanjara. Šta ti misliš? Student bez prstiju skromno sleže ramenima i nasmeši se. — Ne bih rekao, ne znam ja ne nalazim.
I kad se poznajemo onda ne vredi da se lažemo, je li? Kad znam šta u duši misliš zašto govoriš drukčije? I ja sam jedno veče rekao pred svima ono što nosim u duši, ne baš sve i to je ono što me muči.
I sve druge ne valjaju samo ona poštena. Ona ni za jednu nije, veli, sigurna. A ti je gledaš, obrćeš, meriš, misliš: deca, bruka, razvod košta, da se ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što
— Ama, ko misli? Ti misliš! Ti misliš jedanput godišnje, posle svake propale ofanzive. Setiš se onda dece, otplačeš pet minuta, a posle opet po
— Ama, ko misli? Ti misliš! Ti misliš jedanput godišnje, posle svake propale ofanzive. Setiš se onda dece, otplačeš pet minuta, a posle opet po starom,
Rekao bi čovek: sve se bojiš da ne dođe kraj ovom ratu. I ti mi nešto pričaš, ti mi kažeš da misliš. Idi, molim te. A ko te je kadgod video da se zabrineš, da se snuždiš, da si ozbiljan kao što prilikuje čoveku, boga mu!
Pa sama odgovori:.. — Jer ne brineš, je li? Ili si spremao nove, kitnjaste govore sa kojima misliš da me ozdraviš, da me na silu podigneš.
! — A ti, šta misliš? Jedan snop sunčanih zrakova, pun boja, probi kroz prozor pa zadrhta i obasja pene od čipaka. Ona duboko uzdahnu i
— Kažem ti, šta ti imaš da misliš. Ti prosto misli samo o sebi. Eto molim te: ti prosto misli na sebe. Da uzmemo ovaj primer: ne sedi ti se kod kuće.
“ „’Oću“, veli Đorđe, „kako misliš da neću, sve ću da ti kažem i ostajem pri što sam kazao, da sam pred kuću sedeo i dremao, a kad sam pogledao, a ono
Povukosmo se, ponesosmo, zajedno pored žbuna, lica zagnjurena u travu... Šta sad misliš, pobro moj, a? Kroz maglu u očima, zažarenih obraza...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prekinuo je miješanje u avanu i izazovno se naslonio na tezgu. — Dobro, a što misliš, koja je moja Mama-Jumba, na primjer? — Ne znam, nemam pojma. Trebalo bi podrobnije ispitati.
— Bpyće bih joj izljubio obe ruke. I osjetio bih se odterećen. I odmah zatim rekao bih sam sebi: „Gle, sad misliš da si time platio sve!” I smjesta bi nikao poriv da joj to priznam.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako, zar je on... — He, moj sinovče, zar bi ti sad bio u toj apsani sa sokaka, da mi nije njega. Ti misliš ja se šalim, kad što radim. Hajde ti spavaj, a ja odoh da vršim posao. V Sviće zora.
I ja nešto sad razbiram. Trebaće mi sad poviše novaca, pa ako ispadne kako valja, biće dobro. — Šta, da ne misliš na Stavru? — Jok. Doveče ćemo se razgovarati — reče Đurica, pa ode.
Ti misliš oni u srezu ne znaju gde ti danjuješ? — Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da
Takvo srce ne bi se samo pokvarilo. Ali sad to na stranu, pa mi reci šta misliš, dokle ćeš tako ? Znaš, valjada, šta te čeka naposletku... danas, sutra, kroz godinu, dve?...
— i Đurica žudno, vatrenim očima pogleda sveštenika, očekujući povoljna odgovora. — Znam šta misliš, sinko. To ne može. Svaki je, koji je bivao na tvom mestu, to pokušao, pa ne ide.
— Baš to ne volim, teško mi da te gledam takvu, pa mi se po neki put i ne ide kući zbog toga. Šta misliš, kad imaš svega i da pojedeš i nako... — Šta si okupio jednako s tim jelom, kao da sam ja kod oca gladovala.
— Pa, šta misliš? — Hoće da te ubije, to ti je. Samo će te prvo poslati na koju masnu poharu, pa će ti tu biti kraj. — A po čemu ti
Samo će te prvo poslati na koju masnu poharu, pa će ti tu biti kraj. — A po čemu ti to misliš tako ? — He, po čemu... po svačemu! Po njegovim očima, po govoru... po čemu god hoćeš.
« — Jesi li spremio kakav posao ? Sad nam svima treba.... — Treba, istina je. Ali kako ti misliš... kao pre? — Svi bismo najvoleli da ti kažeš šta je tvoje, pa da se zna čisto.
— Bila je do juče, pa ne može više da se krije od Marka. — A ti se odmah obradovao — reče ona gnevno. — Misliš ostaću jednako kod majke, pa da ti se skinem s vrata...
— Što ću ih tražiti, kad još sad imam na svaki prst po jednu!... Ti misliš ja ne mogu živeti bez tebe.... More s kakvom sam se varoškom onomad provodio, nisi joj ni za mali prst...
eno ti Mata i Vuja!... Kao veli: kako sam sa njima učinio, tako ću i s tobom.. A posle?... Ti misliš, veli, ja ne mogu živeti bez tebe... O-o-o- !...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On odgovori: — Vaš dovijeka ostajem i za vas ću moj život dati. — He, — vele — kad ti misliš naš drug da budeš, hoćeš li ti ljude jesti, i s nama u četu ići?
Pošto se on vrati i baba ostane sama s detetom, onda mu stane govoriti: — Moj sinko, ti misliš da je ovaj čovek kakav majstor kao što su majstori na onom svetu. Nije on opaki majstor, nego je đavo.
Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol? Car, premda je znao da on nema ni pare, opet pomisli u sebi da ga nije
— Šuti, budalo, — odgovori mu otac — zar misliš da će iz živa jagnjeta izvaditi džigericu? Kad bude džigerica, biće i jagnje.
— Jesam sa svijem, osim sa jadnijem juncem. — Pa šta misliš s njime? — zapita pop, misleći da će ga njemu za ukop ostaviti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I tebe s vencem. A tuga se splela U tajnu želju, punu nežne tame, Koja ti skriva lice sve do čela, Pod kojom misliš, nepomična, na me.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
- Ti, mali, glupavi srpski svinjaru, ne misliš valjda da ti carski činovnik pomogne u tvojoj lenjosti, ti goveđa glavo?! - Izvinite - odgovorio sam uvređen u svom
- A, ti buntovno derle, zar misliš da ćeš takvim odgovorima zaslužiti besplatnu kartu iz Genzendorfa do Beča i natrag?
Na to mi on reče: - Misliš na Gavru, sina moga suseda Milutina. On je počeo da ide u školu kada si ti napustio Idvor i davno je okončao svoje
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Bolje upri ! Mislio sam da si jača, — veli joj kao u šali, pa časom nadoda ozbiljnije: — Misliš da ću te štjedeti kao jutros?... Ne znaš koliko si mi dosada jada zadala!
— povika on iznebuha. — Ili ne znaš da si mi žena?! Ne znaš koliko sam se grizao u sebi tebe radi!... Zar još misliš na druge? Pa se diže i, vukući je, potisne je u kuću — i za sobom zatvori vrata.
— i, ljutit, goni je od sebe. — Bog s tobom, kakav Pavao? — podižući se veli žena. — Pobudalio si!... — Nisam, ako i misliš da jesam. Kao velim: ko u vjetar pljuje, na obraz mu pada. Ali je prevršilo, — pohvatao sam vam krajeve...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Crna kao ponoć, zlatna kao dan, Maćuhica ćuti ispod rosne vaze, U kadifi bajne boje joj se maze, Misliš: usred jave procvjetao san! 2.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ona odista nije bila kod kuće, videli smo je posle na fijakeru. ŽIVKA: Eto vidiš! A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag.
ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture
VASA: Bože, Živka, kako to govoriš; pa zar ti ne misliš malo da pogledaš i na svoju familiju? ŽIVKA: Kako da pogledam? VASA: Tako, da je zbrineš!
Pa, naposletku, i preča mu je familija od države. ŽIVKA: Ama, zar ti misliš, boga ti, da ja celu našu familiju uzmem na vrat? VASA (vadi jednu cedulju): Pa i nema nas baš tako mnogo.
ČEDA: Zato da se trgne, da se opameti za vremena. DARA: A misliš ti da će to što pomoći da sve bude drukče? ČEDA: Ja se nadam, jer kako je ova bruka odjutros buknula po Beogradu,
DARA: Siromah otac! ČEDA: I meni ga je žao, ali za sve ima da blagodari svojoj ženi. DARA: Pa kako, zar ti odista misliš da bi otac?... ČEDA: Ne mislim, ali je vrlo moguće. Kompromitovan je, a to može povući neprijatne konsekvence.
ŽIVKA: Kako misliš? VASA: Pa ako je urednik ženjen, on je svojoj ženi izvesno kazao ko je pisao i onda treba raspitati koja je gospođa
VASA: Ne znam. ŽIVKA: Niko drugi nego gospa Nata. Ruku bih u vatru met'la, ako to nije njeno maslo. VASA: A što misliš da je ona? ŽIVKA: Pa preotela sam joj onoga. VASA: Koga si joj preotela? ŽIVKA (trgne se): Onako, de...
A to ne, hoću ja da mu sudim; ja, razumeš li? Što ga snađe, od moje ruke da ga snađe! VASA: Pa dobro, ali kako, šta misliš da uradiš? ŽIVKA: Proteraću ga, tražiću još ovoga časa da se protera! VASA: Je l' u Ivanjicu?
Čekaj, šta sam ono hteo da ti kažem? Ah, da! Zamisli, saznali smo ko je pisao ono u novinama. ČEDA: E? VASA: I šta misliš ko je? ČEDA: Ko bi to mogao znati? VASA: Ti! ČEDA: Ta nije moguće? VASA: Jeste, ti! ČEDA: Ko bi to rekao?
VASA (dolazi iz sobe). Ode li ti ta? ŽIVKA: Ode, more, ali mi nasluti. Šta misliš ti, može li to odista da se desi da onaj da ostavku? VASA: Pa... kako da ti kažem... i moglo bi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Crnogorci, Ličani, brđani uopšte, došli da pokaju prošlost i da se i meni podsmehnu. „Zaboga, nije Kosovo to što ti misliš, prijatelju! Evo, živi smo još, te kako!..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
To ti ne znaš, luda mlada, Sad ti rekoh, znaj! Ako misliš da te varam’, A ti pokušaj. Ono momče davno čeka, Na to navija; Mene šalje da mu budem Provodadžija“.
I od tog moraš pomoći da tražiš! Muka ti dodija pa poletiš mreži, I u tome zveru misliš naći brata! — „Imaš li srca!“ — On se nakostreši. „Šta će mi srce? — Meni treba zlata!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: To te je naučio taj tvoj uja i drugi njemu podobni; no ja tebi kažem, devojko, uči se po modi govoriti ako misliš da ostaneš moja kći. EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja?
FEMA (podboči se): Molim te, kaži mi, s kim misliš ti da govoriš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena?
FEMA: A šta ti tu uzdišeš? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gledaš šta je nobl. Na mene gledaj, ako misliš da štogod bude od tebe, a ne na kojekakvo đubre. POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste?
SARA: Šarmant! JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam! FEMA: Misliš ti da je on gurbijan kao ti? JOVAN: Ajde, vidićemo.
POZORIJE 9. BIVŠI, MITAR MITAR (Femi): Nesrećo i pogani, imaš li pameti? Šta si naumila s kućom? More, misliš li ti ostariti? FEMA (metne maramu na nos): Uh, opet mi došao, da mi smradi nos.
— Moja Femo, stidi se, kakvo si društvo izabrala! FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi. MITAR: U čemu ti misliš da si bolja od nas? FEMA (pokaže mu sat): Ko još ovo nosi? To se zove nobles, a ne prati sudove.
Krakov, Stanislav - KRILA
iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su. — Ništa, ništa... da li žive oni?.. — Ha, misliš žena te se seća... — Ma đavo sa ženom, ali deca... Ljudi se budili. Vraćali se u kuće i zalazili dublje.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Kakav ćeš oblik na se staviti? Prema potrebi gledaj, udesi! Kô derviš, hodža?... Il’ ako misliš Prosijak da će bolje pristati, Ti torbu o vrat, štaku pod paz’o, Pa putuj, brale!... Samo pohitaj!
Pazi, Suljo!... (Glasno.) Nevolja, babo!... ’Ma kakva je? Jer ako misliš do paše doć, ja mu moram sve po redu javiti... Da te nije starac napustio?...
Dete mi vraćaj, vuče grabljivi! Ti si ga zaklô oštrim zubima! Ili poricat misliš istinu? Ta, eno, pena krvi njegove Po ust’ma ti se lepi poganim! SULEJMAN: U pamet, babo!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A ko je toga nizama doterao amo? Misliš valjda došao je sam dobrovoljno? He, ne, njega su regrutovali, natovarili na brodove, odvukli u kasarne, natakli mu
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
pita, Je l’ na zemlji, il’ u raju; Misleć’ na te, kad mi duša Grli, ljubi sveta oba, — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u to doba?
ruke digne, Zajedno nas blagosilja — Od suza se more diže, Mi plovimo po talasu — Mila ružo, duše dušo, Šta ti misliš u tom času?
Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše. A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— I misliš, onda će Mu biti slatko kad umire... — Opet ti! Pa ako toga ne bi bilo, onda nikakve razlike ne bi postojale između
Kažu, nije bio pogodan za pozadinu, jer je imao čvrstu kičmu... Ja, sunce im njino, jesi li video? — Ne znam na šta misliš.
— onda pogleda mrko Boru: — Ti zamišljaš da sam ja automat... Misliš li ti da je ova moja kuća bugarski rov. Ili smatraš, ako si na položaju, pa ti se može — on se razvika: — E, hej, ovo
Bora skoči. — Pazi ga... Uplašio se... Ha!... Znam ja, iako m-misliš da sam pijan — on se unese u lice veterinaru. — Jes’... A, š’a kažeš... nevini ljudi stradali...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Doći će, misliš? — „Ne Znam te”, reći će. — Redak u Nevolji prijatelj. — Veruj u Tvorca, i Dobrodetelj ljubi; ona je verni ti Svud sodrug
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Gde su vitezi? S mačevi goli da joj potisnu S temena ropskog — pokrov mrtvila?... KAP. ĐURAŠKO: Pa ti kô misliš Mi smo braća ta? BOGDAN: Mi, — a da ko će bit?... BOŠKO: Mi smo, Đuraško, mi!
JELISAVETA: A! O, sirota! KNEZ ĐURĐE: A zašt’ sirota? Za alem ovaj? Zar od alema misliš to je sjaj?... Suza je raje to, rajin uzdisaj!
Il’ misliš ne znam ja — i ne zna rod Šta nam ta zmija tvoje ljubavi U otrovanim sprema grudima? Misliš da nismo čuli šta će tast
Il’ misliš ne znam ja — i ne zna rod Šta nam ta zmija tvoje ljubavi U otrovanim sprema grudima? Misliš da nismo čuli šta će tast?... Pa nije l’, Đurđe, sve to poruga? Ne rugaš li se grobu majčinom?
Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo
Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?... Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš
Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš pojiti? A Bosna plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa svakim danom
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô...
Nije niotkud, već znam današnji red i zakon. Zar ti, bolan, misliš da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Zna to David, zna. Nemoj misliti da ne zna!
Sudac: Dobro je to i lijepo sve, Davide, ali jazavca tužiti! To... to... David: Ti misliš, glavati gospodine, đe sam ja rođen za turskog suda da ne znam današnjeg reda. Znam ja današnji red, znam.
“ „Jesam. Tužiću ga što se dalje i teže more.“ „U koji misliš sud?“ „Pa ja mlim, ženo, u okružni, jer je šteta velika.“ „Eto, Bog te ne ubio!
Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?“ „Najprije 'ajde dolje u 'naj naš, mali seljački sud, budalo jedna budalasta!
Kako ti možeš, božji čovječe, tužiti jazavca? David: A kako ti mene jope' moreš tako pitati? Zar ti misliš, bolan, da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Znam ja to, znam; dobro ja to znam.
Bojić, Milutin - PESME
O, misliš li, možda, postoji Lepota Daleka i čudna, nepojamna nikom? Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ne može mu ministar ništa, manj da ga istera iz službe. Ali i da ga istera, misliš mari on? Skrckao je taj paricu, pa mu se može i bez službe. Sedeće godinu-dve i davaće pare na zajam seljacima.
A? Daj ovamo tu depešu! (Stavlja je na dlan i uznosi kao da bi hteo da joj odmeri težinu.) Šta misliš ti, gospodine Vićo, koliko je teška ova depeša? VIĆA: Bome!
VIĆA: Bome! JEROTIJE: Ako hoćeš da joj izmeriš težinu, treba da znaš šta nosi. Šta misliš, gospodine Vićo, šta nosi ova depeša? VIĆA (sleže ramenima). JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu!
VIĆA (buni se): Pa, ono... JEROTIJE: Ono jest, sumnjivi su, zato što ne misliš da mu platiš. A ne mislim ni ja, ako hoćeš pravo da ti kažem.
(Pauza, šeta.) E, pa, de sad, kažite vi meni, gospodo, kako mislite vi da postupimo u ovoj prilici? Šta, na primer, misliš ti, gospodin-Žiko?
Ja ne mislim ništa! JEROTIJE: Kako ne misliš? ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati promaja, ne umem ništa da mislim.
MILADIN: Pa... došao sam za pravdu, gospodine! ŽIKA: Došao za pravdu. Kao da sam ja pekar pa pečem pravdu. Ti misliš tako to, dođeš samo na tezgu pa: daj pravdu, a ja otvorim fioku pa: izvol'te, molim lepo! MILADIN: Pa ja velim...
MILADIN: Pa to, znaš, ja i mislim. ŽIKA: Šta misliš? MILADIN: Da udariš malim prstom. ŽIKA: A, to bi ti hteo? Pa znam te onda, tico, i zašto si došao.
Al' ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko. Rekoh, ako te kao čoveka zamolim... ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamoliš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu?
Sipaj u lavor hladne ovde, sedni malo pa će da prođe. Praktikant si, brate, pa moraš i da trpiš. Misliš ti, ja, kad sam bio praktikant, da nisam patio? Još kako!
Dete jedno od kile mesa pa ga čekaš devet meseci, a ti bi hteo da ti tvoga grmalja iz Trbušnice dam za tri dana. Ti misliš pravda – to je tako, uzbere se kao zrela kruška.
MILADIN: Pa ja kao mislim... ŽIKA: Ama, šta imaš da misliš? Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!
Jakšić, Đura - PESME
O, majko, majko! O, mila seni! Otkad te, majko, nisam video, Nikakva dobra nisam video... Il’, možda, misliš: „Ta dobro mu je, Kad ono tiho tkanje ne čuje Što pauk veze žicom tananom Nad onim našim crnim tavanom!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen se osmehnu. — Zašto? Zato što si luda. Što misliš da se sve jede što leti. Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Što misliš, a? A vi radite uvijek na vašu, po tursku ... A što ti je sa onom nesretnicom, Cvijetom? Kažu mi da ide kaluđeru da nau
— i ode. Roditelji ostadoše zamišljeni, kao da o nečemu premšpljaju. Stara najednom iznebuha upita Iliju: —Što misliš, kad će se povratiti? —Tek je pošao, — odvrati mirno Ilija.
—Ali ima još jedna, — opazi starješina. —Trebaće naložiti veliku vatru oko mrtvaca, da omekša... Što misliš, ukočio se, a oko njega sve smrzlo ... Ne popušta ovo vrijeme tako lako: vidićeš muke dok ga ispružimo...
— Što misliš, biće ti teško?. Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da
Zar nećeš moći odoljeti? —Da, teško je to... — odgovori žena. —Znam da jest! ... Ali, zar misliš da je tebi samoj teško pregoreti se? ... Da znadeš kako drugi trpe!
Jesi li zabilježio? . Gazda, ne dižući očiju sa knjige, odgovori mirno: —Što, zar misliš da kradem? —Ne velim ja to, ali meni je krivo. .. —Svi ste vi jednaci... I drugi tako vele kad treba vraćati.
I mahne rukom, kao da se nečega brani. — Dakle, što misliš? — dignuvši glavu, trže ga iz misli gospodar. —Čudo tražiš! —Svoje, brate. —Neka je i tvoje... ali čudo!!
— govori mu u suzama, i učini nekoliko koračaja. — Ne idi! — usprotivi se on. — Misliš da je meni lakše? — i obuhvati je rukom oko pasa.
— Bila je noć, — mucaše Joso. — Nisam moga dobro viditi. Ma reka sam prošli put; čini mi se da je on! — Dakle, ti misliš zasigurno da te je on napao, — upade u riječ zamjenik državnog odvjetnika. — Biće. — A bi li se zakleo?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad: Šta ja, oče, mislim sad?„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod abata služim ja!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Šta misliš,“ zapita me moj prijatelj „hoće li nam ikada poći za rukom da ovu našu malu Zemlju, koju avion može da obleti za koji
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin
Stanković, Borisav - TAŠANA
Žalila si me kao svoga rođenog. A to što si me žalila, to me je i ubilo. Misliš ti, nisam ja bežao od tebe? Koliko puta sam odlazio. Zbog moje pesme, bekrijanja.
Pri kraju pevanja Jusuf beg se obraća Rešid-begu. JUSUF BEG Šta tako duboko misliš, Rešide? REŠID BEG Gledam kako reka podlokala Vaskinu baštu. Plot, oko nje, sav se naherio.
SLUŠKINjA (i ne slušajući ga): Ta ostavi!... Nego, ceo dan tu sediš i istežeš se, pa zato možeš o tome i da misliš. JOVAN (prekida je pokazujući na Paraputinu kućicu): Ta ceo dan bih voleo orati i kopati, nego što moram na njega
MIRON (uzrujano): Da, da... Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A uvuku se, a isture se. I kad se uvuku, misliš proždrlo ih nešto i neće više izaći, kad evo ih opet, i sad ti se opet čini da rastu i sve su duže i sad će tebe
Jedne večeri, povede on razgovor sa ženom o tom budućem mirazu. — Šta misliš, da li da kupimo ono Šnorovo imanje? Jedan Švaba bi nam se skinuo s vrata. Skupo jeste, ali je lepo.
Vidiš po datumu da su došla jedno za drugim, a ti si ležala. Piše, da mi daš, koliko misliš, kao moj miraz, sestra sam ti, kaže, i da onda idem kod nje u Trst.
— E, sad mi je jasno. Šta je inženjer, znam. Dobro. A sam mi reci iskreno, šta ti misliš, ti, bez župnikove glave? — Ja sam mislio da učim latinski i grčki u Beču — tamo su čuvene katedre za to — i da onda
Ili je Pavle čudak, ili je u njemu neki veliki dar, pa se muči kako će izaći na svet... Kako ti misliš? Hoće li od njega biti veliki čovek? — Branko ćuti. Milan još jedared pokuša da dobije odgovor, i učini: „Hm?
zategnut u svakom damariću, pitao je tih dana Pavla o Branku tačno ono što je malo ranije pitao Branka o Pavlu: — Šta misliš, Pavle, hoće li Branko jednog dana biti veliki čovek? — A Branko jednog dana ustade zdrav, izađe iz mutne zone!
Dosta je školovanja i studija! Svršio si! Niko ti ne brani da i posle čitaš i radiš, ali treba da misliš da i zaradiš. Stipendija ti ide još samo pola godine! Šta ćemo onda? Pariz, Rim, Pariz, samo to čujem...
— Možda ima i nešto drugo — veli tiho jedan čaršiski Grk. — Vanbračna deca? to misliš? — Ti odmah u grčki specijalitet, iako mladić, kažeš, nije Grk...
— A šta misliš ako bi se desilo da ti i ja istoga dana umremo, a ostane sandučić s novcem — čiji je taj novac? Sabijali smo u njega
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Mamo, šta radiš ti?« Predem majki. »Ti ne predeš, ti samo misliš da predeš.« Ja mislim majki da si ti lud. »Da, da, ti samo misliš. Ovaj je svet idealizmus.
« Predem majki. »Ti ne predeš, ti samo misliš da predeš.« Ja mislim majki da si ti lud. »Da, da, ti samo misliš. Ovaj je svet idealizmus.« So tim ustaje i oda po sobi što brže može.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tom prilikom sam je ozbiljno zapitao: — Šta misliš, Perso, hoće li mi te dati tvoj otac, ako te zaprosim? Ona pocrveni, obori oči i u zabuni prebi legištar na tri
Činovnik? Odista primamljiv poziv. Zahteva se da ne misliš i zato dobijaš urednu mesečnu platu. Dovoljno je znati previti tabak i previti leđa; imati visoko mišljenje o svome
— Pa, brate, država te je školovala pa je pravo da ti ona i plati to tvoje školovanje. Ne misliš valjda da ova tvoja diploma ima kakvu vrednost za založnu banku ili, možda, da predstavlja kakvu vrednost koja bi se
— Mogu biti i ministar. — Možeš, ama i to ti ne vredi ako se ne naučiš da sečeš kese. Misliš ti: tako se to prolazi kroz život sa univerzitetom i sa pesmama.
— objašnjavao nam je kaplar. — Šta bi onda radio g. major kad bi svi mi mislili? Imaš da slušaš, eto ti, a ne da misliš! Ne zna čovek uopšte šta da radi na kraju krajeva u životu: da li da misli ili da ne misli.
U školi ti kažu: „Uči se, sinko, da misliš, jer teško tebi ako uđeš u život a ne znaš da misliš!“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj
U školi ti kažu: „Uči se, sinko, da misliš, jer teško tebi ako uđeš u život a ne znaš da misliš!“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj misliti, nisi došao ovde da misliš!
“ A kad svršiš školu, ti stupaš u vojsku, kažu ti: „Nemoj misliti, nisi došao ovde da misliš!“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje je da misliš!
“ Oženiš li se, žena ti kaže: „Moje je da živim i gledam kuću, a tvoje je da misliš!“ A država, opet, otera te na dve godine tamnice zato što si mislio.
Kad si obukao uniformu i prestao da misliš, ti si onda vojnik, i stavljaju te u front, gde te prvo uče ravnanju. Tome ravnanju, na koje se u vojsci vrlo mnogo
— Ti odslužiš rok i odeš kući, ali opet si vojnik. Nemoj ti da misliš da te vojska izbriše iz svog spiska. Jok, brate, nego te kroz ceo život zivka kad god otadžbini zatrebaš!
Otišao sam mirne duše i umirenih živaca, ali, što rekao onaj kaplar: „Nemoj ti da misliš da te vojska izbriše iz spiska. Jok, brate, nego te kroz ceo život zivka!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ne dižući glavu, potpukovnik Petar pogleda preko svojih gustih obrva kapetan-Velju, pa će reći: — Misliš... Hm! — on mahnu odrečno glavom.
Naleti rulja Bugara na jedan naš istaknuti položaj, upade u rovove i naši naglo strčaše sa brega. Misliš da su se rasprštali... Bože sačuvaj!...
— Ama to je moje predosećanje... Eto zamisli... zaključimo sada mir i hajd’ kući. — Zar ti misliš da je to dobro? Onda otpoče razgovor. — U istoriji sveta ovakav slučaj ne postoji. — Proterani su Jevreji...
— Ali nije tako! — upade Živadin ratoborno. — Čekaj, molim te... Dakle, neka je baš tako. Tako misliš ti, tako i ja i svi ostali. Svi mi volimo Momčila... Ali ako tako ne misli komandant? — Kako!... Besan je bio!
Razmestismo naše stvari i legosmo odmah, koliko da odmorimo telo. — Pobratime, šta misliš kad bi se ovaj krevet sručio na tebe — pita odozgo Dušan Luku, koji je ležao pod njime.
— A pobratime, šta misliš, kada bih ja ovako digao noge, pa te izbacio iz tvog kreveta! I Luka podiže nogama dušek, koji je visio na kaišima, a
— A da li su koliki? — pita potporučnik Sredoje. — Pa... otprilike kao konj — upade kapetan Dušan. — Šta misliš, pobratime, i ti si ih video? — obrati se Dušan Luki. — Tako... možda nešto malo veći. Ali daju se lako dresirati.
Zatim se nasloni na jastuk i dohvati kutiju sa cigaretama. Lupkajući cigaretom o kutiju govorio je: — Misliš?... A ja bih tebi savetovao da napraviš komarca od zlata, pa da ga zabodeš u mašnu kad obučeš „cifl“. Moj brajko!...
Petrović, Rastko - PESME
da nema više mogućnog povratka, čak ni po preživljenoj katastrofi i razočarenju, čak ni na dovršenje mladosti - na koje misliš da još uvek imaš prava i koje da ti je ostalo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— uzviknuo je jedva dolazeći do daha, a jedan oholi mladi mrav nasmejao mu se u lice, upitavši: — Misliš li da ti jedini imaš oči?
Pogledaj kamenje pred njihovim leglom. Videćeš da ima ljudske oči. Samo njih su im veštice ostavile. Misliš li da si jedini koji je izvoru pošao? — Ne mislim! — odseče Varalica. — Skrati priču. Znam da na gozbu ne idem.
U travama, u lišću, žabi, zvezdi, zrnu prašine, sunčanoj zraci. Pažljivo gledaj, ne mogu ti pobeći, jer me čekaš, jer misliš o meni. Zar ne vidiš da i oblak u nebu ima moj lik?... — sobom prostruja smeh malog gosta. — A sada ustani i pođi!
— podiže Mesec vrh obrve. — Kako da znam koja je tvoja? — Moja je najnežnija, najlomnija. — Misliš na onu kojoj u grudima nešto kuca?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Znaš dobro kakav je otac, pa još neka i za to čuje... VASKA E, nije on do sada već sve čuo. STANA (uplašeno): Misliš zar i za one svilene haljine, što pričaju da joj dao? (Vatreno): A nije tako, Vaska!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
koja je završena najdalje u IV veku nove ere, nalazimo veoma zanimljivo shvatanje o nebeskom i zemaljskom carstvu: „Ako misliš na svoju dužnost, ne treba da se plašiš, tako je govorio Kršna junaku Ardžuni jer za jednog viteza ne postoji ništa
nalazeći se brzo jedan za drugim u istom povoljnom položaju, upućuju — kao da se loptaju — jedan drugome: „Što sad misliš, čemu li se nadaš?
je moja danas ljuba, ljuba moja, al̓ je šćera tvoja: sramota je i mene i tebe; no moj taste; starac Jug-Bogdane, misliš li me mrtva požaliti, požali me dok sam u životu.
A kad vidi aga od Ribnika da j’ Ivana s konjem rastavio, vrati vranca natrag na Ivana: „Što sad misliš, Senkoviću Ivo? Što sad misliš, čemu li se nadaš? S dobrim sam te dorom rastavio; već predaj se, Senkoviću Ivo!
Što sad misliš, čemu li se nadaš? S dobrim sam te dorom rastavio; već predaj se, Senkoviću Ivo! Robom ikad, a grobom nikada“.
Pade vranac i pritište agu, nasmeja se Senkoviću Ivo: „Što sad misliš, ago od Ribnika? Što sad misliš, čemu li se nadaš?
Pade vranac i pritište agu, nasmeja se Senkoviću Ivo: „Što sad misliš, ago od Ribnika? Što sad misliš, čemu li se nadaš?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad se Jovanče predveče vratio iz Gaja, Stric ga presrete na pašnjaku. — Šta misliš sad? Paprika je ljući od prave paprike, prebiće te kad sutra dođeš u školu. — A ja zato neću ni doći. Stric samo zinu.
— Kako li samo tako brzo do tebe stiže taj glas, brže nego ja sam? — Pa kuda onda misliš? — A bi li ti pošao sa mnom na jedno mjesto gdje neće biti tuče i batina? — lukavo zaškilji Stric. — Evo me odmah!
— Ih, da sam na tvom mjestu, ja više ne bih učitelju u ruke. — Bogme i neću! — planu prgavi Mačak. — Pa kuda onda misliš? — Smisliću nešto kod kuće, na tavanu. Ja se uvijek gore zavučem kad nešto smišljam.
— Kazaću kod kuće da sam noćio u mlinu. Mačku se nije vraćalo samom kroz šumu, pa poče da ga straši: — A zar ne misliš na vuka? — Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica!
— A šta ćemo s Nikolicom, on je malen za zakletvu? — sjeti se Stric. Dječačić se naroguši. — Šta, ti misliš da ja ne znam ćutati?! Dabogda crkli i ja i Žuja, ako riječ proslovimo!
— Moramo još danas nešto smisliti — zabrinuto reče mali harambaša i zovnu na stranu Lazara Mačka. — Šta misliš, majstore, bi l sada valjalo kazati za pećinu, pa da se svi tamo sakrijemo? Mačak odlučno zanijeka glavom.
Stric malo poćuta pa opet živahnu: — Šta misliš, šta će Nikoletina raditi s onom puškom? Sigurno će se sakriti negdje u Gaju pa će pucati, a? — Neće, čulo bi se.
— Ih, zar ti misliš da bih ja izdao našeg Nikoletinu? — bunio se dobrodušni Stric. Dva dana kasnije Jovanče i Lazar Mačak dogovoriše se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ti se na ovom grešnom prokurvatom vilajetu držiš, hališ se i bašiš, ponosiš se i dičiš, misliš da ćeš tako sit i nakićen u raj otiti, štono bi ti poviše od onih valjalo o spasenju znojiti se.
A ne to što za me misliš. Više ti ne umim što izvestiti, ta ja iz moga mi jošte detinjstva omrzla sam na to telesno kaljanje pogano, niti i sleda
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! I ja mu zborešem, ama me ič ne sluša!... „’Ajde, vika mi on, ćuti si, Doke! Tebe ti lasno, reče; ti si misliš da se sag lasno može da oženi, da mi je men’, reče, lasno nevestu da nađem kako teb’ što je lasno šišence rakijke da
— Ama, ja veće vido’ moj k’smet i sreću sas teb’!... veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje...
Ili opet tako radi u dućanu, a posao navalio kao nikad; radi, udubio se u posao, misliš i na ručak će zaboraviti pri tako silnom poslu, pa se zaboravi tek i zapeva tiho i polako: Sinoćke te, lele, vido’,
Vreme prominjuje... Treba veće da se ženiš... Majka ti ne može sag lasno hizmet da ti čini... Na majku treba da misliš, dete! — Pa će se ženim... — E, što čekaš?... Iskaš pare, miraz?!... — Jok, čorbadžijo, devojku si iskam!... „Miraz“.
— Pripreti mu i samim vladikom. — Mori, pri deda-vladiku ću iskočim na daviju. Kako ti to misliš?! Zar da skudiš devojku, pa da si kapče nakriviš?!