Obradović, Dositej - BASNE
Wenn eure Seele schlecht ist, so prahlt nicht mit dem guten Herzen: Ljudi! Ako je vaša duša nevaljala, ne hvalite se dobrim srcem.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Prava marva! — Samo, Đuko, pametno!... Neću nikom da si slovca proglavio. Ja neću da mi se rekne da uzimam mit... Vidiš i sam, ako im uzmeš jabuku iz ruke, dignu na te viku, kao na belu vranu...
— A znate li vi — poče pandur veoma poverljivo i čisto šapćući da ih uverava — da to izgleda kao neki mit?... Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik.
I što je još najglavnije — znate li vi da ovaj kapetan neće ni da čuje za mit... Ništa ga tako ne ražljuti kao kad mu podnese čovek nešto što bi se moglo reći da je mit.
Ništa ga tako ne ražljuti kao kad mu podnese čovek nešto što bi se moglo reći da je mit. Eto, vere mi, tako se ražljuti da po dva dana ništa ne okusi od teška derta.
— I pošto se malo promisli dodade: — Tek, opet, vi možete da ne izgleda ki kao mit, niti da, opet, ode onako prazne ruke. — Pa dela, Đuko, vere ti, kako bi se to moglo?
— A nemoj što zameriti, gospodine — veli kmet. — Mi smo ljudi prosti... Nije da rekneš kakav mit — bože sačuvaj!... — Niti bih vam uzeo ja mit — prekide ga kapetan.
— Mi smo ljudi prosti... Nije da rekneš kakav mit — bože sačuvaj!... — Niti bih vam uzeo ja mit — prekide ga kapetan. — Da mi date pun ovaj vajat dukata — ne bih vam ni pogledao, samo ako je mit...
— Da mi date pun ovaj vajat dukata — ne bih vam ni pogledao, samo ako je mit... Ovako za ljubav i dobro poznanstvo mogu poneti deci to malo šećera...
Dučić, Jovan - PESME
A danas sva rumena od krvi detinje, Tečeš u more pesme i mit o carima: Zajedno streljahu ovde ljude i svetinje, Trag su brisali ovde novim i starima.
Niti pod nebom strašnim kap srca umire Što daje povest zemlji i mit vrhuncima. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 29.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Mi smo privilegovani nacion! Krv naša je rasuta širom Evrope. Ovo je naša zemlja, na sablji dobivena – mit dem Säbel!
Hoće svoje pravo i svoju zemlju. Na maču dobivenu. Dobivenu, kaže, „mit dem Säbel“. Trandafil se i na to smejao. Isakovič je tvrdio da je Bestušev mnogim serbskim oficirima već pašport, za
Tuže se u ime i velikih i malih! Da se zna! Beč hoće da im uzme ono, što su na sablji dobili (mit dem Säbel!). Da ih pretvori u zlehudu paoriju (Isakovič reče: vertauschen zu arme Bauern!).
Skoro svi su okupljeni oko crkve u Mošorinu, i kreću. Više od dve stotine polazi, ovih dana, u Titelu. Idu – alle mit Familien – u Bečeju. Idu i oni, koji su upisani, u Martonošu i Nađlaku.
Kapetan Georg Golub, za sebe, familiju i 50 duša, a tražio je pašport i za svog lajtnanta, Boderlicu. Za sve, „mit Familien“! I za svog lajpnanta Branovačkog, i Tešiča.
Svi su pošli sa svojim vojnicima i svi sa svojom familijom. Alle mit Familien. Iz Starog Kovilja ode lajtnant Arsa Stanoevič. Kao u svatove. Iz Mošorina, kapetan Maksim Zorič.
Ja mit den Serbien haben wir’s verpatzt! Da te selidbe, te jeseni, budu tako česte, doprinelo je, dabogme, i to, da su, iz Ros
bila u tuđem carstvu i kraljevstvu, oni o tame nisu mnogo znali, oni su je, svu, svojom smatrali, dobivenu od Turaka, „mit dem Säbel“! U njihovom neznanju, ta zemlja je bila, svud, serbska, njina, a pružala se daleko, beskrajno.
Krajem septembra 1753, u Kijevu, bili su uvideli da će, posle nekoliko hiljada iseljenika – alle mit Familien – doći još koja stotina, svega, a možda, ni toliko.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, isto, s. 198; Grbić, S. M., isto, s. 114; Mićović, Lj., isto, s. 174. ⁷⁷ Čajkanović, V., „Imena od uroka“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, 1973, s. 60. ⁷⁸ Maretić, T., „O narodnim imenima i prezimenima u Hrvata i Srba“, Rad JAZU, 81.
, isto, s. 90—91. ⁹⁴ Karadžić, V. S., isto, s. 131. ⁹⁵ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 307—527. ⁹⁶ Deretić, J.
133. ⁶⁶ Čajkanović, V., Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 162. ⁶⁷ Veljić, M., isto, s. 390. ⁶⁸ Vukanović, T., isto, s. 236.
103. ¹² Karadžić, V. S., isto, s. 266. ¹³ Čajkanović, V., „Subota — đačka bubota“, Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 27. ¹⁴ Pop iz Grblja, Vukova građa, SEZ, L, Beograd 1934, s. 19; Brajović, M.
) Ivan Kovačević, Prosveta, Beograd 1985, s. 13—14. ¹¹ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 449. ¹² Čajkanović, V.
109; Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 119—120. ² Vasiljević, A., „Iz narodnih praznoverica u Svrljigu“, Bosanska
57. ⁶ Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 449. ⁷ Mihaйlova, Ю. D.
Elijade, M., Sveto i profano, KZ, Novi Sad 1986. Elijade, M., Šamanizam, Matica srpska, Novi Sad 1986. Eliade, M., Mit i zbilja, Matica hrvatska, Zagreb 1970. Elijade, M., „Neprekidna obnova vremena“, Alethea, nulti broj, Beograd 1988.
Chevalier, J. i A. Gheerbrant, Rječnik simbola, Matica hrvatske, Zagreb 1983. Čajkanović, V., Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, SKZ, Beograd 1985.
Čajkanović, V., O vrhovnom Bogu u staroj srpskoj religiji, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Babine“, Narodna enciklopedija, tom 1, (ur.) S.
Stanojević, Bibliografski zavod, Zagreb 1926. Čajkanović, V., „Nekolike opšte pojave u staroj srpskoj religiji“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973.
Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Imena od uroka“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali kada čoveku jedanput krene nizbrdo, nema boljeg naroda na svetu od našeg! Pošto su mu razbili mit u komade i razbucali tapije na veličinu, samleli odlikovanja, nagrade i ostala priznanja, više im nije bilo potrebno da
Sada, kad ga više nema, ponovo je mit, pa ginekolog ne propušta da svakom detaljno ispriča koliko je s pokojnikom bio prisan.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
I deca, naročito ona školska, lako padaju pod uticaj opštih mesta i konvencija. Mit o dečjoj neiskvarenosti jedna je od onih zabluda koje se neguju da bismo odvratili pogled od neveselog stanja stvari,
Kostić, Laza - PESME
Ti nauč' nas tom! Al' ako misliš, silnih slava sit, da, lakomi na blaga tvoga mit, izneverimo drago ime Srb, u onaj narod de se prelije livena tolko dušanova krv, što tebi može zborit
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vjerovatno postoji neki istočnjački mit ili legenda (a ako ne postoji, trebalo bi je stvoriti) o čovjeku koga je smrt mogla da zaskoči samo na spavanju, samo
Komplet. Garnitura. Njemački će se to vjerovatno zvati Klavier mit beiliegendem Klaviermeister. Francuski, valjda, Piano garni.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Na početku pesme zemlja se pojavljuje kao nevesta koju oplođuje nebesko sunce, što nas neposredno upućuje na prastari mit o svetoj svadbi, da bi onda ostala mračna majka koja proždire svoj plod.
Zato iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla.
žudnja za povratkom u prenatalno stanje podseća na jedan mali, individualni, ali svakako moderni – i čisto pesnički – mit o izgubljenom raju, kakav se i kod Disa naslućivao. Njegovo naličje čini nam se značajnijim od njegovoga lica.
Za proučavanje srpske književnosti dvadesetih godina svakako je zanimljivo što se mit o majci zemlji nalazi i kod druga dva značajna pesnika: Momčila Nastasijevića60 i Miloša Crnjanskog61 .
navedeni nagoveštaji: potreban je bar jedan primer koji dokazuje da je u zamišljenoj poemi o vuku stvarno prisutan mit o majci zemlji. Takav primer i nalazimo u „Času obnove“: [...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Er reisst das Volk auf mit gebeckten Sätzen. (Pesnik se kloni blistavih akorda, U trube on duva, tuče po dobošu da sve pišti.
Miljković, Branko - PESME
Ne postoji trijumf izvan nesreće. Dok smo to saznali neprimetno smo zamenili sebe. Tako smo stvarno pretvorili u mit, da docnije posumnjamo u njega.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ljudi ginu no slabo za Njim; poklonima misle Prava naći prijatelja. Tu se varaju. — Gle, gle! dobrodetelj nit’ Mit nit’ traži poklon. Hoćeš je? — Ona je Tu. Ljubiš li je? — Ona Verni svud će ti biti drug.
1885, 45—6, i da glasi ovako: SEHNSUCHT Nach S. Jović Denkѕt du noch an jene Stunde Alѕ du mir, mit ѕüѕѕem Munde: Deine Lіeb’ gestanden haѕt; Und als du mit scheuen Blicken, Mir die Arme — voll Entzücken, Um den HaIѕ
Jović Denkѕt du noch an jene Stunde Alѕ du mir, mit ѕüѕѕem Munde: Deine Lіeb’ gestanden haѕt; Und als du mit scheuen Blicken, Mir die Arme — voll Entzücken, Um den HaIѕ gewunden haѕt?
Als ich habe zіehen müѕѕen, Und als ich, mit tauѕend Küѕѕen, Meіnen Abѕchіed von dіr nahm? Deine Thränen ѕchlugen Wunden — Die ich nie vorher empfunden — Von
veoma je duhom nalik na čuvenu u svoje vreme u nemačkoj literaturi pesmu Hölty-jevy Wer wollte sich mit Grillen plagen, So lange uns Lenz und Jugend blühn? itd.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
) da je i kod nas postojao sličan etimološki mit kao i kod Nemaca (o kome v. Sofrić, 80). DAFINA Oelbaum, wіlder (elaeagnuѕ anguѕtіfolіa). Dafina.
s., 8, 1953, 7—47; upor. i Srp. mit. rečn., čl. Božićni hlebovi — od istog pisca, Š. Kulišića). Najveći deo građe odnosi se na k.
luka, i žive dokle im se život ne dosadi; a kad im dosadi, one to seme odbace, i tako bez bola umru« (Čajkanović, Mit i religija u Srba, 1973, 14 id; upor. SKG, 60, 1940, 1—6). O raznim mitskim biljkama v.
božanstvima (hrast bogu gromovniku, leska nekom velikom ženskom božanstvu, lipa takođe nekom velikom božanstvu)« (Mit i religija u Srba, 6).
i Srp. mit. rečnik). Kao žrtva, »kad se svrši žetva, kolje se pile, a kolje se opet pile ili pevac kad se vršidba završi« (SEZ, 70,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Taj svet je morao imati sposobnosti kakvih više nije bilo i možda i nema. Ja ne vidim u njihovoj staroj istoriji mit, nego stvarnost. To je drama od samog života.