Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Stanković BOŽJI LjUDI Sadržaj I ZADUŠNICA 2 II MANASIJE 5 III LjUBA I NAZA 7 IV TAJA 12 V MITKA 17 VI BEKČE 20 VII 22 VIII BILjARICA 23 IX PARAPUTA 25 H JOVAN 27 XI MENKO 28 XII COPA 29 XIII STANKO „ČISTO
Ko zna kad je i koga dana izdahnuo, samo tad na njega naišli i videli da je mrtav. V MITKA — A, i ti li? — graknuli bi na nj svi prosjaci čim bi se i on pojavio i ušao na groblje.
tad ljubio u ruku, metanisao za njim; a ako nije dobre volje, ne bi ni gledao, već bi drugima prepojavao koji mu plaćaju. Mitka bi tad uzalud gledao za popom i, onako pijan, molio ga, plakao, pokazivajući na te svoje grobove. — Dêdo, i ove moje..
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A svirka mu oštra, monotona. S leve strane, na putu, koji je bio usečen, a iz doline preko brda vodio varoši, iskrsnu Mitka Meraklija. Poče se penjati, gotovo trčeći.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ČIN 48 KOŠTANA (KOMAD IZ VRANjSKOG ŽIVOTA S PESMAMA) LICA: HADžI TOMA STOJAN, sin mu ARSA, predsednik opštine MITKA, brat Arsin MARKO, vodeničar Tomin POLICAJA, starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač,
(Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.
Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda.
Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda.
MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.
Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj! STOJAN Dado, umreh ti! MITKA (ostavlja konja koga Marko odvodi i penje se čardaku, nabijajući fes na oči): Eh, Koštan, bre! Živa rano, bre! (Plačljivo.
STOJAN (rukom za njena prsa): Grudi! KOŠTANA (beži ka materi): Aman, ne! MITKA (sa čardaka): Grkljan, Koštan kude je?
(Koštani): Poj bre, Koštan! KOŠTANA (predusreće Mitku pevajući): Katinku grlo bolelo, Katinke, lepa devojke. MITKA (bacajući novac Koštani u njeno dahire): Na! (Za sebe.) Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me oženi, zarobi...
(Seda, za valjuje fes, razdrljuje prsa.) KOŠTANA, SALČE i OSTALI (sedaju podalje od njega ponizno, zbijeno). MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš.
MITKA (mračno): Svirite mi! GRKLjAN (uplašeno): Šta, gazdo? MITKA (još mračnije): Žal, bre, da sviriš. A kako moj žal nigde — nigde dokle turski hat ide — nigde ga nema!
STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!...
STOJAN Košto, pesmu! Glas tvoj! Samo tvoj glas! Marko, vino! Vino, svu mladost da ispijem! (Grli Mitka.) Oh, bato! MITKA (bolno): Beše moje!...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e! Tuj mi se uvrte, — reče Jevda i pokaza čelo — ete, taj Mitka!... Pa što zbori Petrakija, dve ti oči?!... — Lošo zbori, mnogo lošo zbori. Daviju mi pravija!...
“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti? „Drvo se, vikam, savija dok je mlado“, ima selski reč. Ta i sas teb’ i Mitka ti alis ta si je rabota! „More, Tače, reče, ne znaješ moju muku, pa si zboriš tako.
men’ jošte u turcko vreme kalfa — ništo lošo za Mitku; reče: „Pazi se, gazda-Petrakija, da te ne orezili, reče, tvoj Mitka.
Zar malko poruča ćuteci od tetka mi zaradi Mitka?!... — A zbori si nešto za men’? — Pa... ete... zbori: demek, mnogo gu milo za teb’...