Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.) SALČE (Mitki): Drugi put će ona to, Mitke, drugi put! KOŠTANA Ali ovakva da sam. Da ne skidam mintan. MITKA (besno, gorko): Ne!
TOMA (unezvereno, ne mogući da dođe sebi): Pa?... a?... To? To? (Okreće se Mitki.) Aferim, Mitke! Tako! I ako si stariji, otac da im budeš, i onda da ih poučiš, odvratiš, a ne ti još prvi među njima...
TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre! MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo.
— Majku si nesam pitala, Ali sam lošo slušala, Tatko na majku zboreše: »Devet još ćeri da imam, Ni jednu Mitki ne davam, Jerbo je Mitka bekrija, On pije vino kajmakli, A i rakiju nrvenac, Na vino vadi noževi, A na rakiju
MITKA (kad vidi kola, svatove, svirače, rukom ih zaustavlja): Stoj! Stojte! POLICAJA (uplašeno Mitki): Ne, gazdo. Šta ćeš sad da radiš? MITKA (zaustavlja): Stojte! Kude!
PANDUR (odlazi). KOŠTANA (istrči, i izvan sebe od radosti, razdragano, prilazi Mitki): Ti? Hvala! Aman! Oh, gazdo! Ne daj me, slatki gazdo! Ruku, nogu (ljubi ga u ruke, saginje se i grli mu kolena.
(Vadi iz kese novaca.) Pojavljuje se policaja s pandurima. POLICAJA (ponizno uplašeno Mitki): Gazdo, hajde! MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
primer poslušnosti, skromnosti, stidljivosti, celomudrenosti, — dakle, tako reći, skup vrlina i prava protivnost onom Mitki čorbadži-Petrakijevom, opisanom u jednoj od ranijih glava ove pripovetke.