Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— iščita apotekar čitavu deklamaciju. — Ej, Tanasijo, pošlji mi dvaeset para jalovu papriku — viknu Mitko aščija, preko od kancelarije. »Ala žive ova gospoda!
« — Hajdes... pade riba skoči meso; potrčite mušterije, razgrabiše ljudi! Oh, što je Masno--o-o! — povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane.
I eto, dočekao je da vidi sebe u istome položaju, dočekao je da i sam toga dana slatko jede burek, koji mu je poslao Mitko aščija, da pije staro vino, da traži skup duvan od kapetana... Što ti je živ čovek!...
— odgovori Mitar. Jedan pandur unese celu tepsiju bureka, a drugi za njim čuturu vina i staklo rakije. — Poslao ti Mitko i pozdravio te. Veli: dogonio si mu dobra drva, pa te časti. Vino ti šalje gazda Mitar, a rakiju Janko.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A za onoga moga Mitku, za njega već — on se lud i rodio. TOMA More, šta sad: Maksim, Mitko! Šta ovaj, šta onaj? Ovo, ovo ti meni kaži: Zar ja na ovaj sveti i Božji dan, pa ovakav da sam?!
Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja. MITKA (Marku): Je li toj Hadži Toma, bre?! MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi.
KOŠTANA (razdragana, sa saučešćem): Evo ću i ja, gazda Mitko! (Peva): Otvori mi, belo Lenče, Vratanca, vratanca... Sa tvojata desna, bela ručica. MITKA (upada, sam sebi): Ba..
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Stra’ me što ćeš sas men’ da naprajiš rezilak kako onaj tvoj Mitko čorbadži-Petraćov što napraji sas majku i tatka mu!... — Što će načinim?! ’Ajde i ti pa, nane, kako si toj pa zboriš!?