Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Da čujem! — reče ćir Đorđe malo uznemireno. — Jednu, onako jevropejsku, da obrnem s domaćicom »mitmonđa-asmonđa?« (Tako je Mića uvek dirao Ljubicu zato što je nekad bila Mađarica). — Ima vreme, pobratime, ima vreme!
Ćata razumede i zapeva »mnogaja ljeta!« Cigani zasviraše »tuš«, a Mića se jednako lupa u grudi i viče: »Baratom, mitmonđa-asmonđa!« Svi raspoloženi, pa i sam ćir Đorđe. Svečano je izjavio pred svima da ona burad poklanja.
Evo me i jopet da te zamolim za domaćicu da je i ja onako po jevropejski »mitmonđa-asmonđa« okrenem jednom oko sebe. Molim te. Mića je znao čaršijski red pa je najpre lepo zamolio ćir-Đorđa.