Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nije trpeo ni da se ona što meša u trgovinu i u njegova posla. Kaže ona jedanput: — Mitre, što ne daš Stanoju rakiju? Skoro će i nova, pa gde ćeš je?
Čuo sam jedanput, kad dođe docne kući, gde progunđa: — Šta će ta sveća u ovo doba? — Pa da se vidiš svući, Mitre, — kaže moja mati. — A zar ja ne znam upaliti sveće, ili sam, valjda, pijan, pa ne umem naći?
— A zar ja ne znam upaliti sveće, ili sam, valjda, pijan, pa ne umem naći? — Pa nije, Mitre, — uvija se moja mati — nego kao velim... — A šta veliš? Valjda da mi komšiluk misli da mi leži mrtvac u kući!
Ništa!... Sutradan — ništa.. Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata! Prekide se žena, pita ga: — A gde ti je, Mitre, sahat? On se namrgodio. Gleda na stranu, kaže: — Poslao sam ga u Beograd da se opravi. — Pa dobro je išao, Mitre.
On se namrgodio. Gleda na stranu, kaže: — Poslao sam ga u Beograd da se opravi. — Pa dobro je išao, Mitre. — Valjda ja nisam ćorav ni lud; valjda ja znam kad sahat ide i kad ne ide! Moja mati šta će, ućuta.
— Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače. — Mitre, tako ti boga, tako ti ove naše dece, ostavi se, brate, drugovanja s đavolom. Ko se njega drži, gubi i ovaj i onaj svet.
Nije on mene stekao, nego ja njega! Sutra, ako hoćeš, da kupim deset! Moja mati plače još jače: — Znam, Mitre brate, — kaže ona milostivo — ali hoće dušmani sve da odnesu.
Ali u isti mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji. — Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta.
— I kuću! — reče on, pa razrogači oči. — Ako će! — reče moja mati. — da si ti živ i zdrav! — Marice! — Mitre! — Šta ti to veliš, Marice? — Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu!
Matavulj, Simo - USKOK
Između prozora bjehu panjege (izdubene u zidu), zatvorene staklima, kroz koja blistahu dvije vladičanske mitre i dva krsta i rezličite utvari crkvene, koje je jednom vladika morao založiti da bi nabavio džebane!
Ta nije grijeh bio zalagati mitre i jevanđelja, a kamoli te starudije. — Nažalost, tako je — potvrdi vladika. — Znaš šta, Janko? — nastavi đakon.
Kostić, Laza - PESME
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Majka mi je draga, Sisu mi je dala, Drugu rekla dati, Kad pođemo spati. 245. Nani, nani, Mitre, ludo dete, Nani, Mitre, nani da porasneš, Da porasneš i sablju da nosiš, Da porasneš caru da caruješ, I na sablju
245. Nani, nani, Mitre, ludo dete, Nani, Mitre, nani da porasneš, Da porasneš i sablju da nosiš, Da porasneš caru da caruješ, I na sablju carstvo da dobiješ. 246.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se okrenu njima tamo, za trpezom, svima, a najviše najstarijem u čelu sofre, starom i gotovo slepom deda-Mitru: — Deda-Mitre, i vi svi, bre, spremajte dar, jer evo snaška „vašega bate“ ide da vas dvori!
— Ah, ah, psu bre, krvniče bre, stari deda-Mitre! Ah majko, ah kurvo! Ah otac, ah proklet... Ah! Zar vi, bre... A Sofka je znala da to znači: Zar vama sve |
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ĐURĐEV DAN I MITROV DAN Sveti Đurađ veli svetom Mitru: — Vidi kako je, Mitre, meni lijepo! Sunce sija, trava klija, na sve strane ptičice kliču, dok narod radi i pjeva; a tebi kiše i snijegovi
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pošao je Mitar smesta da ovaj nemili zadatak izvrši, pa je, polazeći, samome sebi ovako rekao: „Ako, veli, Mitre, ovu preveliku napast sad preživiš, živećeš sto i pedeset godina, i samog ćeš Zoro-agu preživeti.
Iketa na nekoga takvoga mušteriju, pa ga, pošto se pozdrave i srdačno ruku protresu, pita ovako: — Boga ti, — veli — Mitre, možeš li mi reći: je li još živ pokojni Ninko iz Pambukovice, ili nije živ?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On pođe, nadviri se nad rakom, pa stade ... »Šta bih imao još?... da produžim još malo...« — Mitre, hodi da se oprostimo. Mitar priđe... opet ide i gleda nekako u stranu... Poljubi se sa njim, pa se ispravi.
— Mitre, molim te samo nemojte u glavu.. — čuje on svoj glas, ali ne oseća da govori. — Ne brini, samo stoj pravo...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Zagrlismo Srbe s Kosova i Skoplja, Velesa, Prilepa, Bitolja i Debra; Oživesmo prošlost, mačeve i koplja, I krune i mitre i pobožnog sebra. Dan božiji opet zemlju plača vide.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Jovane! POZORIJE 10. JOVAN (uniformirat), PREĐAŠNjI JOVAN: Evo me, majstor Mitre. MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite!
MITAR: O, časni te krst potro; koji te đavo nagrdi? JOVAN: Majstor Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam više Jovan, nego Hanc, Žan, ili ako to ne možete da upamtite, Johan.
MITAR: Šta, ovaj se jošt fali što je vantast; na moju dušu, lud čovek; gle kako i govori! JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu š njime na kraj izići! Či je tak panove? Mi sme druzja. RUŽIČIĆ: Da porazit tja Vulkan molnijeju svojeju.
to je malo, osam stotina forinti,... iljadu forinti imaš od mene. Ti si mene srećnim učinio. Majstor Mitre, ovde imam dvanaest iljada primiti, jesam li sad zaslužio Evičinu ruku dobiti?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
dva Jakšića mlada: Jakšić Mitar i Jakšić Bogdane; a kad su se ponapili vina, Jakšić Bogdan Mitru besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajane, dok mi, brate, skupa prebivasmo i majka nam dvori upravljaše, tad se naši dvori bijelješe, i gosti nas
“ To Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: il' je s moje ljube, il' je moje, il' je, brate, s tvoje“.
ju je lako uvatio, obje oči nadvor iskočiše; al’ priskoči Jakšiću Bogdane, te on Mitra za ruku uvati: „Što ćeš, Mitre? da od boga nađeš!