Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Djeca, kolonistička, polupaše mu one đavolje kugle, u bašti. Djeca ko djeca! Sreća im se usmrdjela!« I kuršum u Mitru putovao je isto toliko dugo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Jesmo. PUTNIK: Pa otkud da je mitropolit glava crkve? DOKTOR: Jer mu carigradski patrijarh mitru na glavu položi. U zemlji ima nešto malo Vlasa. MANOJLO: Boga mi, nije nešto malo, nego dosta.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
radosti, Marko se okrenu njima tamo, za trpezom, svima, a najviše najstarijem u čelu sofre, starom i gotovo slepom deda-Mitru: — Deda-Mitre, i vi svi, bre, spremajte dar, jer evo snaška „vašega bate“ ide da vas dvori!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ĐURĐEV DAN I MITROV DAN Sveti Đurađ veli svetom Mitru: — Vidi kako je, Mitre, meni lijepo! Sunce sija, trava klija, na sve strane ptičice kliču, dok narod radi i pjeva; a
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto, sve ovo i ovako padalo je Mitru na um za vreme dok je tamo iza onih duplih vrata teška operacija trajala, a koja mu je ove misli i izazvala.
„Svršeno?“ — obratio se on doktoru. A tada najedanput učini se Mitru kao da su i on i doktor i hodnik sa duplim vratima i cela bolnica kao u nekom ogromnome liftu, i da se taj ogromni
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: (Ded sad, Jovane!) FEMA: Ne parle francuz! JOVAN: (Pravo sam ja majstor Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Johan, moram i tebe da dam učiti francuski.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sam Prohor užurbano se i nervozno muvao levo-desno kroz svetinu i davao, s vremena na vreme, uputstva dvojici kopača: Mitru Pitiću, manastirskom merophu (koga je izabrao zato što se za ovog govorilo da nikad nije dotakao žensku), i Ždraki,
Krakat i viši za glavu od mene, iako se probijao kroz gomilu. Ugrabio sam priliku, kad je zastao da Mitru objasni nešto, prišao mu i rekao kako je ono sa glogovim trnjem nezgodno.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
KUŠAJU LjUBE Piju vino dva Jakšića mlada: Jakšić Mitar i Jakšić Bogdane; a kad su se ponapili vina, Jakšić Bogdan Mitru besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajane, dok mi, brate, skupa prebivasmo i majka nam dvori upravljaše, tad se naši
“ To Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: il' je s moje ljube, il' je moje,