Jakšić, Đura - PROZA
ali oko kazana sva sirotinja stoji gologlava, pa i sami ljudi što čorbu dele behu gologlavi. Niko se ne miče, niko ne govori reči, ni oni što su najgladniji ne smedoše otvoriti usta da zaištu hrane; svi su bojažljivo uprli oči u
Noć beše tamna, nigde ništa nisi mogao videti; oko kuće zasađen gust šljivar, u njegovoj senci ništa se ne miče, sve je nemo... Moj pobratim šanu mi na uvo da je vreme da se da znak, i on kveknu, isto kao novorođeno dete.
ućuti i nanovo se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ; prstima nešto nabraja, kao seljak koji je nešto prodao i kupio, pa ne može da sastavi račune...
Obradović, Dositej - BASNE
Onda se one uplaše i stanu za neko vreme mirovati. No videći potom da se panj ne miče, počnu opet zlo živiti. Tada im se pošlje hudra koja ih načne hvatati i proždirati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
samo jedan odgovara, a jedan starac sedi, velika mu brada kao sneg, pred njime knjiga koliko veliki triod i sve miče usnama i tajno govori, a u onoj knjizi sve sama imena, začalno pisme crveno; tako premeće i šapuće ona imena, ne znam
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti! Nov, otesan direk, strči iz trnjaka — pa se miče, naginje se đa ovamo, đa onamo! Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk!
Sima stade i ućuta. Gleda da mu se nije što učinilo. Aja! Baš se lepo miče direk! — Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali
— Kaka je to napast jutros? Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče? Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe.
Ele, vrza Radoš od bukve do bukve, od grma do grma, dok ti tek smotri — nešto se miče oko jednog žbunića. On onda polako, polako — pri kradaj se sve bliže. Učini mu se najpre zec je.
Radoša podiđoše neki mravci, pa u onoj zabuni viknu: — Čiji si ti, mali? Ovo samo žmirka i miče gubicom, pa tek uze kupiti kamenjice i drvca i bacati se na Radoša. Radoša podiđoše još krupniji mravci.
Anđa uze mašice, pa stade jednu po jednu žišku turati u onu vodu, a sve miče usnama kao da nešto šapuće. Zagasi tako devet žišaka, pa dade Smilji čanak. Smilja brže-bolje pohita kući. — Prijo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Aso pričučnu i stade razgledati. Potraja nekoliko tre nutaka, i on se diže: — Ni šibljika se ne miče, možemo slobodno poći. Priđoše drešiti šajke. Voda je huktala kao besna.
Čekaj samo dok mu previjem ovaj melem što čisti... — A da neće ostati sakat? — Neće... Evo, vidiš, kako miče prstima... Jelica je sa strahom i trepetom gledala u ranjenika...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke legao čelom, pa se ne miče. Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo videh kako mu se slabine kupe i nadimaju.
Moj otac još isto onako sedi, ne miče se. Zateglo mu se ćurče preko širokih leđa, a oko pojasa se razmiče od duboka daha.
Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru.
Noć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče. Onda videh bábu kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje.
Već počinje da sviće prvi dan duhova. Sio pop na klupicu u avliju, turio sijedu glavu u ruke, pa se ne miče. Onda mu ujedanput sinu nešto kroz glavu.
Već okretoše Zebićevim šorom, a pop i za njim sav narod ne miče se s mjesta i ne odvaja očiju. Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu.
Noć je bila crna kao malo koja njena drýga. Nigdje se ništa ne miče, samo sovuljaga ćuče njenu strašnu pjesmu. Psi podviju rep pa zavijaju, a umoran seljak prene iza sna, prekrsti se: „O
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Hu, vile ga odnele!« — pa ga gađa metlom ili portfišem, a metla joj pade na glavu, a mačak se i ne miče s mesta nego i dalje spokojno i natenani umiva i gladi i doteruje toaletu.
Vidi lepo ono bure nasred bašte na suncu, a vidi i to kako se neko sagnuo iza bureta pa se miče ali nikako da se ispravi. — Vidiš, molim te, kako se krije; e baš je obešenjak! ’Oće da me uplaši, pa me vreba!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali, onaj crv koji se bio pritajio pa se jedno vreme činilo da je i uginuo, stade ponovo da se miče probuđen prekomernom osetljivošću i složenim i ukrštenim mislima u savesti njegovoj: Već idućeg večera ležao je on i
ne zna ne sluti i ne oseća da neko ogromno jači stoji nad njim, niti sanja u kakvoj se smrtnoj opasnosti nalazi I živi, miče se, muva tamo-amo i šeprtlji nešto dole pod mojim nogama.
Dakle, sve neka ide kako ide na ovoj pegi dole na kojoj se miče i za ovu sekundu za koju se živi.“ Tako je mislio Jurišić i sedeo na svom krevetu u zemunici, pošto je one mrave
Afrika
III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim da govori. Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kaže da je taj rosijski kapetan čovek miran, uljudan, imućan, koji se – osim kad izlazi u šetnju, po varoši – ne miče iz kuće pomenutog, uglednog, građanina Graca. Bio je, dva puta, u radionicama kosa i srpova, pomenutog Klajnštetera.
Tako je Isakovič, stigavši u Grac, smatrao da će biti najpametnije da se, prvo veče, nikud ne miče, iz kuće. Sedeo je u prozoru gvožđara, u košulji do pasa, sa kamišom u ruci. U stakletu, da ga svaki vidi.
Trže se, međutim, kad mu Pavle priđe, pa zadiže malo levu ruku, kao da je hteo da da dokaza da mu se miče ruka. Kad se Pavle saže i kad ga poljubi u obraz, Petar ga uhvati za rukav tom rukom.
Bibikov, kažu, puca, i na pojedinca, iz topa. Ne može, kad se nešto miče, da odoli. Pod utiskom pohvala, vike, slavlja, kojim su se manevri završili, u štapskvarteri Vitkoviča zavladalo je
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ću tebi tvoje (1955) BELUTAK BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži u svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
— unese mi se u lice dok su joj oči u sumraku fosforescirale kao u mačke, a u torbi nešto počinjalo da se miče. Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče?
mi na pamet počele da padaju sasvim budalaste stvari: uobrazio sam da se gušter koga sam poslednjeg zagnjurio u špiritus miče. Ustao sam i proverio. Nije se micao. Zato sam proverio kako stoji stvar sa kolekcijama leptira i buba.
Kad ga uzeh u ruke, učini mi se da se miče. Sigurno neki zec ili mačka! Ona je dovoljno luda da čoveku pokloni tako nešto. - Da nije možda jež, Rašida?
” Zatim je nastavila da korača uz mene držeći svoj dlan na mome, dok je Greta u torbi počinjala da se miče. - O, ti!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I lepo je bilo videti gospodara Sofru pred dućanom kako izgleđuje mušterije, sve levo desno licem miče, kako primamljivim očima mušterije dovlači.
Sad priđe ocu, stane pred njega i meri ga. Izvadi iz džepa štrangu. — Vidite l’ ovu štrangu? Otac ćuti ne miče se. Pera se razljuti. — Ta što ću ja tu s tobom mlogo, dižite ga!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Činilo mu se, prostrtom na jednom ćilimu, da ne treba da se miče, jer po njemu još teku obe obale, trščaci, nebo i njegova kuća, što kao da se razliva.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ako se dete u utrobi češće i jače miče na desnom boku, onda je muško; a ako li slabije i ređe na levom boku, onda je žensko.
Matavulj, Simo - USKOK
I jer treba da je zakon svrhu svega! No mi recite, Bajice, mičete li svi na dušu ovog ubicu? Ko ga miče, neka digne ruku! Sve Bajice podigoše ruke. — Hoćete li me poslušati, Donjokrajci! — viknu onijema.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Tišina u šumi, kad bezglasno treperi lišće, sjena se nemirno miče u prašini kao da hoće da se otkine i otputuje (Starac s Torbakom) Ono što se zbiva u vlažne i nemirne martovske
Milićević, Vuk - Bespuće
i koja je još strašnija i ledenija, — u toj hladnoj neuređenoj sobi, u toj ženi, zgurenoj u kutu, koja ćuti koja se ne miče s pogledom koji više ništa ne shvata; za koju je s njezinim sinom umro čitav život izvan nje, koja je prigrlila vrelu i
Radičević, Branko - PESME
“ Ovo reče, al' reče i više, — Ma se veće Srbi opremiše — Gojko miče konjanike svoje, A uzdiše: „Hej moj Radivoje!
Što l' potmolo tako u me gledi, Tako ladno, da mi s' srce ledi? Je l' to vreme što je posustalo, Što s' ne miče, što l' se skoturalo Kao zmija na mojim prsima? Al' je ladno, uh al' mi je zima!
— Praznu izbu, u njoj tama, Dve-tri sove tamo gore Izleteše na prozore. 104. On uniđe, svuda sluša: Ni s' što miče, ni se kreće; Ode kute da okuša: Nigde ništa, zaman šeće. Opet sluša, al' sve ćuti, Pa se k vrati sad uputi.
Od Srba je gospa prosta; Još umuknu kleta ona: Što će — dođe car od doma. 137. Stoji gospa, ne miče se, Još poduže muža glenu... Tad ka trska zatrese se. Pa se u kob njemu krenu: „Sad se ide“ — viče — „stari?
Časak samo, al' pun leta, Pun vek jada, pun vek muka, Živi pakô ovog sveta, Al' bez glaska, bez jauka, Ni se miče, niti kuša Da se otud iskobelja, Ukočena stoji duša, Niti misli, niti želja, Oko sjaje kao staklo Ma s' nikuda ne
Umaklo je nekoliko, Ma to j' skoro nikoliko; Otkidoše zmiji glavu, S njom uzeše svetu stravu; Rep se miče i previja, Ma rep jošte nije zmija.
Jad poglajde skamenjeni; Iz ruke joj krvca bije, Jedno zrno ošteti je, U srce joj to ne tiče, Ona stoji, ni se miče.
Kao munja beše poskočio, Al' kad spazi, sav se skamenio: Ni se miče, nit' otvara usta, Ta lepa je preko mere pusta!...
i o ovnujske kože: Gvožđem manu mišica njegova Pa udara runa ta sirova; Gvožđe ljuto kroz runo proleće, Ni se miče, ni se runje kreće, Samo ono de gvožđe udara Ko zbrijano o tle se obara.
Slavuj pesmu udesio divno, A sluša ga to društvo ljubivno. Kam i trava, drvo, žbun i cveće Ni se miče, ni se štogod kreće. Ao pesme, o velje divote! Cvet i trava plaču od milote. Ta lepo je, krasno oko grada...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
uz plug il motiku, savije draga leđa crnoj majčici zemlji, pa tako, korak po korak, kao da su mu noge u bukagijama, miče se uz brazdu. Ne vidi čestito ni dragog sunca, ni oblak nad glavom, ni ticu kako leti.
Svaki drugi je ili Petar ili Lazar, a već se i Aleksandri dobrano zapatili. Kaplar Jovo, uštogljen i prav, mrmolji i miče usnama kao zec u detelini. — Ve-ve-ve-ve ...ke-ke ...Kuja vuku pomokrila ruku ...Eto ti, ispade nešto.
Vraća se natrag nabrana čela, ali već na pragu ošamućen zastane: na njegovom stolu miče se zamotuljak s djetetom, a od majke ni traga. — Pazi je, pobjegla!
Kostić, Laza - PESME
dvorište tamno, samo tek uz opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Milana, gde su nešto kao presedali iz voza u voz, i ode da kupi kartone za Švajcarsku, a usput mu kaže da se nigde ne miče iz kafane „Grande Oriento“, inače će načisto da se izgubi jer ne zna ni jednu reč ni jednog stranog jezika na svetu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U peći vatra pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče.
“ Sivko miče uvom živo, sav razgovor prisluškivȏ, pa mu dođe vrlo krivo. „Radio sam preko mjere, mjesto plate,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Zidovi su mirni, zemlja se ne miče, zvezde ne vidim. Sedim na tronošcu, zgrčenih pesnica na stolu, zarastao, smešan.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uh, kako se oseća zadah ustajale vode koja se ne miče! Davi, guši. Vetra daj da krene nepomičnu trulu masu! Nigde vetrića... DANGA Snio sam strašan san.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne prekida posao, nego savesno poslužuje i dalje goste, ali jednako gomila jed u sebi; miče usnama, ali glasa mu ne čuješ! Ali kako je sve na svetu prolazno i promenljivo, neće ni Tašula doveka trpeti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sa podvinutom rukom on, moćnik, krotko spava; Zora, napukla narandža, skoro će da zarudi. U opojnoj mesečini ne miče se ni trava Velikog poglavicu da ne razbudi. U Africi, hej, u Africi, posle ponoći Sve ima vrele i vrlo umorne oči.
A kad se jednom kraj bare il kraj reke namesti, Više se ne miče, ko Vaclav sa Vaclavskih Namjesti! Pojilo na pašnjaku je što i kruna na grbu!
Ništa se ne miče. Da me bar osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se
Rakić, Milan - PESME
Mirišu lipe s pitomog Vračara, ''Nešto se miče i nešto se mrda'', I, kao oko koje se otvara, Zasvetle vatre s Topčiderskog brda.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ma da su odavno svi po kući budni, opet se niko živ ne pokazuje niti miče. Pa ni alat, već osedlan i sa crnom, zaraslom prugom od noža na svojim već starim ali još dosta jakim belim sapima,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na sred Krstaca, pod jednim kršem, ugleda serdar nešto sivo: šćućurilo se, ne miče se. „Ko si?“ viknu serdar. Guka se pomače, pa se ispravi. Bješe ćesarski soldat, u sivoj, dugoj kabanici.
“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva... Jednom kleknuo na prostiraču, sklopio ruke, pa stade da klanja, a sve uzdiše i nešto mrmoli.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kad terzija to čuje, on digne svijeću da vidi kako se gost muči, kad tamo, a to po njegovom gunju kojijem se bio pokrio miče se velika bijela dlaka tako brzo kao zmija kad trči.
(Svrdlo) 333 — Ko se po smrti veseli? (Koža od gajda) 334 — Ko uvek ide a s mesta se ne miče? (Časovnik) 335 — U koga su prsti bez nokata? (U rukavice) 336 — U šta se ekser najprvo udari kad se kuća gradi?
(Ognjište) 356 — Što je od drveta i od kože, a dlakama govori? (Gusle) 357 — Što uvek ide, a s mesta se ne miče? (Časovnik) 358 — Što ume svakoga savetovati, a ni zboriti ne ume? (Knjiga) 3 359 — Gde je zec najsigurniji?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
zmaj spava na onome blagu i pošto čoek viđe da od njega nikako ne mogaše blago da uzme, u tri maha zakumi ga da se miče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Na obali u snegu crni se čovek. Snažna čovečina. Podigao ruku, ćuti i ne miče se. U naravi mi nikad nije bilo da čoveku okrenem leđa i ja nastavih da gazim krckanje suvih ribljih koščica.
U ovoj kućerini žive miševi, sluge, dukati, ti, moja nesreća... I ja... kamen, suv, ništa... Ona miče usnama, ne, one to same čine, ona ne može ništa da kaže od vike, od mirisa vina iz nečega razbijenog, škrbavog.
na svojim rukama vide dete, golo i debeljuškasto, s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i
sedi opruženih nogu, naslonjen na zid pored samih vrata, cigara gori u busenu njegove glave, krckanje traje, žiška se miče i podseća na gorenje suve trave. Kosa mu je dim što nečujno puzi po kamenom zidu apsane.
se i uspravio i, zadavljen tugom, stoji bez reči, rasplinjava se, širi, raste, ispunjava sobu od netesanog kamena, a ne miče se, on koga svi napuštaju.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga!
Ulica kestenova bila je puna ludi. Zabavljalo ga je da ih posmatra i prepoznaje. Ali zašto se Plačko ne miče? Smejačko taman htede da pozove drugara kad se na stazi pojavi mačka.
Iz 3emlje Vetrova niko se nije vratio! Stigla je samo ova priča. KAMENO JAJE »Gle, nešto se miče u meni!« —pomisli stena izrasla na samom vrhu planine. »Nešto se buni.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sačekivao ga je. U odgovor, kao da je i u njemu stala da se miče neka opasna senka, sve obuhvatnija, i Anastasijević je, zgranut, pojmio da je ono što bi sad želeo da učini potpuno
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Dvorište tamno, samo tek Uz opali prikućak kao da se miče Nešto belo; Pomislim da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se u Matici porodi nekad Predlažuć' da se pustoš
U „BEČKOJ ŠUMI“ Sveže je i vedro jutro K'o početak lepe priče; I po granju i po žbunju Nešto se budi i nešto se miče. Trčaćemo po šumi svude; Ti ćeš pričati puno i živo; Ja ću te dirati mnogo, A neće ti biti krivo.
Popa, Vasko - KORA
lišće Verno granama odsutnim Uzalud BELUTAK Dušanu Radiću Bez glave bez udova Javlja se Uzbudljivim damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži U svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali danas, kad znam da je onaj crvić što je onda umeo samo da gleda, da se miče i da traži, postao razborit i svestan, osećam: da se u meni nešto novo rađa, budi, raste, kao da stičem novu jednu
na glavu i sve mu curi kiša niz njega u mlazevima, kad mu se ujedanput učini kako među tim maslinama, mokrim do srži, miče nešto baš kao da su živi stvorovi.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Trebalo je odmah preseći ove puteve za predaju, i Vujo se dade na posao. Pre svega naredi Đurici da se nikud ne miče iz onoga ćilerčeta, jer ga, veli, sad žurno traže.
Sreten, koji bejaše napred, podiže kosu i kao da htede nekud poći, pa, videvši da se nijedan od drugova mu ne miče s mesta, zastade i sam, dvoumeći šta da čini s kosom: da je baci ili da je drži tako podignutu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na dva mu ramena stoje dva arslana, a on niti se tiče niti miče. Otiđi njemu, pa nek ti on kaže šta tu radi, pa ću ti ja kazati.
Opet Francuz rukom isred onoga kruga. uzdignutim prstom gore, miče rukom nekoliko puta, a Nasradin opet rukom ozgor kao da šta prosipa po onom krugu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pored njih marširaju vojnici, a on se ne miče s puta, jede svoj kruh i gleda. Djevojka se pak žurno ukloni s puta i zađe među grmlje. — Što se bojiš? — nasmija se.
Ali on se ne miče: stoji pred njom, visok je i pognut, a ruke je na prijed bacio. Ona uvidje da treba nešto da reče: —Brzo će zima,
A Antica ne odgovara i neće da u nj gleda. — Bilo bi dobro da nas zima zajedno nađe, izbaci on i ne miče se. Vidi se da je odlučio da dočeka njen odgovor.
A kad je mornar pošao, a ona još gleda za njim i s mjesta se ne miče, ljuti se i prijeti joj; u srdžbi ono razroko desno oko čisto sijeva, i on viče na vas glas: — Ja sam ti sam sada
Nju samo u prijekoj potrebi sobom vodi; očito želi da se ne miče od kuće, misli: to i jeste za poštenu ženu! Za rđava vremena krpi mreže.
—U ruke božje! odazove se žena mu. — Pomolimo se! — i prva se prekrsti. —'Ajdemo prvo noći! Antica se ne miče s mjesta: gleda u prostor u pravcu vjetra, ali ne vidi no zapušicu i praznu nedoglednu pučinu. — 'Ajdemo!
Antica se diže, pa pođe preda mnom. Idem za njom, a društvo gleda za nama; niko se ne miče da nas isprati: sunce je osvojilo školj, a maestrala još nema, pa je vruće, a ribarima nije ni milo hodati. — Uđite!
Ne miče se, ali osjeća da ga glad kopka i draži, jer je već nekoliko dana što se nije varenim založio; nešto je čalabrknuo, tol
Katkada s kamenom u ruci zastane, pa gleda u svoju sjenku kako se miče u sunčevoj svjetlosti, prisluškuje i pirkanje vjetra i o nečemu kao da razmišlja, pa nanovo mirno, sa spokojnim licem
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Umesto toga, Petrović zamenjuje običniji glagol (uću) neobičnijim (micati) i daje dve fraze s obrnutim poretkom „konj miče nogama“ i, noge miču konja“, od kojih drugu smatra boljom od prve:, dugo je sve tačnije i tačnije i više približuje
posebno zanimljivo jeste da nam je kao u malome opitu ukazano na mogućnost zamene agensa i pacijensa: mesto da konj miče nogama, prednost se daje obrnutome da noge miču konja, zato što izaziva jaču senzaciju.
A u „Helioterapiji afazije“ ne govori se o jačoj, tačnijoj senzaciji samo pri obrtanju fraze „konj miče nogama“ u „noge miču konja“ nego i kod izokrenute slike sveta koju naše oko vidi kad se izmeni uobičajeni položaj tela.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pun mesec zapleo se u nalomljene crne tmine iznad Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da bi se bole videla raskaljana drenica, njeni razriveni
Krakov, Stanislav - KRILA
Ipak se poneka šlemom pokrivena glava izdigne i pogleda u mrak. Odjednom odozdo pred grebenom poče nešto crno da se miče i izbija. — Brza paljba... bombe... Sve se zapali, sve zakrklja. Beo dim od bombi se kao zavesa diže pred zaklonima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim da govori. Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U glavi se muti, stomak se grčevito steže, povraćao bi od smrada, ti bi da bežiš, ali noga se ne miče, a iz tebe kao da te nešto zove zagrobnim šapatom: — Stoj, ne beži, malodušniče!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ XXXV Mnogo li je zagonetno U prirodi što se stiče. Kad ubiju guju ljutu — Još se dugo ona miče. To trzanje samo trpe, — Ne razumu hladne stene. Al’ meni se to trzanje Čini, da su — pesme njene.
Bojić, Milutin - PESME
Avaj, ja u svemu, što nov život kliče, O, ali Saloma nikad, nikad više. Novo lišće šušti, nov se potok miče, Livadama novim novi vetar briše. Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše.
Jakšić, Đura - PESME
Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu. Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori...
Sumrakovac 1857. VEČE Kao zlatne toke krvlju pokapane Dole pada sunce za goru, za grane. I sve nemo ćuti, ne miče se ništa, Ta najbolji vitez pade sa bojišta! U srcu se život zastrašenom taji, Samo vetar huji... To su uzdisaji...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ilija htjede da kćer vrne Radivoju, ali se ona priljubi uz Radu i ne miče se stope od njega; s njime i u polje ide. Rade je pita rašta opet odbjegnu svoga čovjeka.
Koza se nadnijela nad prostor i nadviruje se. Brada joj podrhtava kako miče njome. Naginjući glavu k listu i ne mogavši doseći struk divlje lozice, pogleda dolje i umilno zamekeće.
Kako se starac miče , tako njegova duga sjenka obavita sunčevim zracima, sjaji se i, lomeći se, lako leluja u živome moru, i rekao bi ona
sjenke oblaka što se, gonjene od vjetra, poljem naganjaju; a jedna golema sjenka, dalje, usred polja, zastrla je zemlju i ne miče se. Zanese se u snatrenju, pa tek kao u snu osjeća zašto je došao. Uto društvo na mazgama izbi na ravnicu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
nategnuti luk s oštrom strelom što će fisnuti kroz vazduh tražeći u tome sivom kamenjaru nešto živo, biće koje se još miče. Vidim Dadaru kako ponovo pokušava kad mu prva strela ne uspeva da dopre do Doroteja.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Lađa se skoro ne miče s mesta. Nas dvoje stojimo, naslonjeni na debelo stablo prednje katarke, i posmatramo južnu stranu zvezdanoga neba.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na mojima, evo vidiš, zaspao mačak, i nemam duše da ga probudim. Inače vitla po celu noć, a sada sedi kraj mene i ne miče. Ili zna šta je matura, ili mi nešto sluti. „Odlazi, Miko, šta ćeš tu!” teram ga; „eno ti bal na krovu počeo.
Kad, neočekivano je preseče stari gospodin Avram. Taj stari, vrlo stari gospodin Avram, otkad ne miče više nikuda iz palanke, poznat je po tome: što je nekada krstario po svetu i bio užasan trošadžija, a kad je sve
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
da napravi veći korak, da pođe brže, ali se svi ti pokušaji razbijali o magarčevu upornost, koji nije hteo da miče brže, ili koji bi čak i stao u mesto, a pogdekad, u svojoj filosofskoj rasejanosti, pošao i na sasvim suprotnu stranu
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
»Došla kupina da se sveti, znači?« — gleda dečak u žbun i ne miče se, kad se, najednom, raskrili žbun, a iz njega izađe starac u belom, seda mu brada do pojasa, pita: — Kuda si se
— dečak još i ne završi svoju misao, kad ču kako se iza ormana nešto miče. — Šta je sad ovo? — trže se mališan, savlada strah i pođe ka ormanu. — A, to si ti rešila da se prošetaš?
Šantić, Aleksa - PESME
— Uz čupave majke gola, crnpurasta Prikaskuju djeca... Cvrčak cvrči s hrasta, I karavan miče. Stari drum se praši. 1918. KOLEBANjE Niz litice huma nasmijana, blaga, Rana večer slazi svrh vode i trska.
A kleči vitez plavi. Moma se u beg dade — Iz česte div se javi. U krvi posrnu vitez, S klecanjem kući div miče.'' Kad ja sahranjen budem, Tad je kraj ove priče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Lože njemu vatru na prsima, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni pomiče Rade. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; već uvat’te zmiju
Uvatiše zmiju prisojkinju, pa turaju Radu u njedarca, al’ je Rade srca junačkoga, ni se miče, ni se od nje plaši. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio: već uzmite dvadeset
I uzeše dvadeset klinaca, udaraju pod noktove Radu, — i tu Rade tvrda srca bio, ni se miče, ni dušicom diše. Opet veli Bećiraginica: „A boga mi, nij’ umro Rade, nij’ umro, već se ućutio; sakupite kolo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— E, Striče! — Je li živ? — plašljivo upita Jovanče. — Ne znam, ne miče se — zabrinuto reče djevojčica. — Ta vidiš li da sam mrtav, budalo! — u sebi, ljuteći se, reče Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jezika nejma a čestita mi sreću, ustima ne miče a lepo govori, ne znam našto će mi to izaći? Plaho se to vidi da kad poslatoga ne saznajem to kako mogu mu gospodara
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ba! Bilo je! Bilo je, ama neje tako bez red bilo! Pantiš li, hej—hej, damno, što učini onaj Miče Vačin... kad stanu ašik na onu čengiju Đulsefu... Čelebija se zvaše?!
) Poznaše se lasno. Seća se sve ubavo za naš varoš!... „Bre, zar takoj napraji, Miče?“ Zbore mu naši. — „Što će prajim!“ reče. „K’smet! Veru si, reče, nisam batalija, — ama stado’, ete, reče, Ciganin!
mori, — zapišta svojim tankim glasom, udevajući konac u iglu, terzijica Vače Šatorče, i zapita svoga prvog komšiju, Miče Šebinče, kubedžiju, — ću te, ete, pitujem za ništo!
Eli se, Mičo, devojke vode predi svadbu u amam, eli posle svadbu?... — Pre svadbu, — odgovara Miče Šebinče — ja si tol’ko znam i pantim... U naš varoš, — taj si je adet... — Pitujem, — veli Vače Šatorče — zašto, znaš.