Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda on pođe da preskoči | upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: „Miči, Vujo, miči, sad ćeš saći.
Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: „Miči, Vujo, miči, sad ćeš saći.” A vuk mičući doćera do dna stožine; onda ga ona ostavi sveteći mu se: „Odavno ja oko tebe derem
Stanković, Borisav - JOVČA
MLADEN Pa? JOVAN Ništa. MLADEN Što su ti oči vrele? JOVAN Čuješ, idi, miči se, jer sad ću te... MLADEN (udara ga, izgura ga i zatvori vrata): Odmah se vraćaj tamo, u vinograd, na berbu; nosi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Koliko puta si mi ručak prekinuo: 'Žgoljavko, ne meli vazdan, ovce te čekaju!... Baksuze miči mi se s očiju'... 'Mutavko, gubi se u obor!'... Jesi li zaboravio? Sudario se s razrogačenim Aćimovim očima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O sklopi usne, ne miči se, ćuti! Ostavi misli, nek' se bujno roje, I reč nek' tvoja ničim ne pomuti Bezmerno silne osećaje moje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Onda on pođe da preskoči upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica, videći to, obeseli se vrlo i reče vuku: — Miči, vujo, miči, sad ćeš saći. — A vuk mičući doćera do dna stožine.
Lisica, videći to, obeseli se vrlo i reče vuku: — Miči, vujo, miči, sad ćeš saći. — A vuk mičući doćera do dna stožine.
Baba se ražljuti, pa će: — Ha, nijesam prije ni znala krvnika. Miči mi se, krvniče, s očiju! Da im ti nijesi dušu vadio, ne bih se ja pet puta udavala. NAZIREM —Vidiš li, baba, kumu?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— I ja ću, ako mi skriviš! — odgovori on, i prezrivo mahnu rukom. —Momče planu i čvrsto prihvati za uzdu. —More, miči s puta! — plane i efendija; mahne bičem, no ne spusti ga, već ga sobom drži. —Neću, dok mi ne odgovoriš!
—Neću, dok mi ne odgovoriš! — bjesni Spasoje i gleda ga čisto u oči. — Miči, skote, jer si poginuo! — razjedi se Turčin i udari ga bičem po obrazu, pa se isti čas maši za revolver.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Svud si mi na putu!... Ma, tako mi dina, zgaziću te, pa ma otrovan lipsô! ISAK (zapinje oroz na maloj pušci): Miči se otlen, ako si rad Da tuđe kule plamen podstaknut U vrelom čađu građe srušene Suludoj glavi ne spremi grob!