Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Avgust, 2000. ZAŠTITNIK TERAZIJA Uz mozaik Mladena Srbinovića Došavši iz rata na gradski trg, Despot je od štita napravio kantar.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Lepa se zove Julka., a umiljata Milka. Brat njihov, Joca Nerić, ima još jednog dobrog druga, mladog notaroša iz J., Mladena Ružičića, i taj u kuću dolazi. Julka i Milka nemaju oca, samo mater.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I druga plakata stoji, drugog muža gazdaričinog Mladena. Umro 1903 na Blagovesti. Kapetanovao on godinama po raznim srezovima i nosio neku đudu kao madžarski magnati.
Gle, jauču ona, zlatni vek je prošao; to je onaj rudničkog kaznačeja Mijaila i gročanskog kapetana Mladena. I opet duboko ćute, a oko njih, i dalje, sve se trese u epilepsiji i talasa bez smisla.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I otud je gledala ovamo u oro, ali tako gledala kao da ni u koga ne gleda. To je jedilo momke. Naročito Mladena, crvena, visoka momka iz njene mahale, koji je čak ovamo došao radi nje i ubi se vodeći kolo i dajući bakšiša Ciganima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
75. 102. MEDVED KAO PUDAR: Čuo od Mladena Stančića iz Kumana i objavio u svojoj zbirci narodnih pripovedaka Svetozar Ml. Bajić, 1905. 103.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pauza.) Pavka, pošlji mi, boga ti, toga Mladena. (Stane nasred sobe i duboko se zamisli.) MLADEN: Zvao si me, gazda? JEVREM: Idi preko, znaš onoga gospodina Sretu!
(Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!... (Prodera se na Mladena.) Idi, pa reci šta hoćeš! (Mladen ode.) SVI (smeju se i čestitaju među sobom).
) Koješta, otkud sad opet ovo zvonce i šta će mi to zvonce? (Krsti se.) Gospode bože, na šta će ovo izaći? (Spazi Mladena i izdere se.) Ama, što si mi tu stao kao... Bleneš samo! Idi, idi napolje da mi javiš kad ih vidiš na uglu! (Mladen ode.
MLADEN (odlazeći): Neće da propadne, kud bi propao! (Ode.) VII PREĐAŠNjI, bez MLADENA JEVREM (Pavki): Jesi li čula sad tvojim rođenim ušima? PAVKA: Čula!
Pa gde su sad onaj Sekulić, pa onaj Sreta? Nikoga nema sad kad mi najviše trebaju. A i ti (izdera se na Mladena), bar da umeš čestito da mi kažeš. Što ćutiš, brate? Što ne govoriš: idu li, ko ide, je l' odavno idu, je l' ovamo idu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kučuk-Alije, čuven sa udobnosti, koji je u prvom ustanku, pošto je oslobođen Beograd, postao prvo dom sovjetnika Mladena Milovanovića pa posle i ruskog poslanika Rodofinikina.
je uveliko bilo svanulo, ali se još pucalo, ustanici su slavili svoju pobedu i skupljali svoje mrtve, seizi sovjetnika Mladena Milovanovića već su upadali u opustele turske dućane i napuštene turske kuće, sa uzvikom: „Narode!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tanani anakolut, kao što on, čak oštriji, postoji takođe u još jednoj ranije navođenoj rečenici, onoj sa početka Gazda-Mladena: „[…] da kod kuće od svih najviše se boji, poštuje babu,očevu mater“.
biće, ona je u isti mah i biće čijom voljom upravljaju isti oni porodični i moralni obziri koji su potpuno proželi gazda-Mladena.
Ali i kod glavnog junaka drugog Stankovićevog romana, Gazda-Mladena, takođe nalazimo jedan oblik jakog potiskivanja. Mladen se, istina, lišava ljubavi prema određenoj osobi, Jovanki.
Sve dok u takvome biranju, odlučivanju, i sam jednog dana ne postane nepokolebljiv. Na stranicama Gazda-Mladena vodi se jedna tiha a uporna borba; ne neposredno, nego posredno, i ne rečima, nego nagoveštajima.
S jedne strane između babe i Mladena, s druge između Mladena i Jovanke. Baba ne odnosi punu pobedu sve dok njen unuk zajedno s prvim (i jedinim) probuđenim
S jedne strane između babe i Mladena, s druge između Mladena i Jovanke. Baba ne odnosi punu pobedu sve dok njen unuk zajedno s prvim (i jedinim) probuđenim erotskim osećanjima
166 Rani dečji doživljaji, tako očigledni kod gazda-Mladena, značajni su i za razumevanje Sofkinog lika. Oni nisu dati neposredno, nego onako kako ih junakinja vidi docnije u svom
sociokulturni poredak) u kome zatičemo Sofku pre udaje, pa Tašanu, tetka-Zlatu, gazda-Mladena ili Jovču pripada ne samo staroj (tradicionalnoj balkanskoj) nego i visoko utančanoj varoškoj kulturi.
Na istovetan način Jovanka okolišno pita Mladena i on joj okolišno odgovara da se ne misli njome oženiti - bez ijedne otvoreno kazane reči.
opštenje i udvostručene konvencije navodimo, ilustracije radi, još samo dva prizora - a zaista ih ima mnogo - iz Gazda-Mladena. Prvi je iz V glave i odnosi se na kupovinu.
Za vreme večere baba je Mladena obaveštavala o pogodbi, a on je određivao vreme kad kupac može doći po novce, i to u dućan, mada su se novci držali
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
što nije znala ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije, i sada, kada se već urodila, eto njega, Mladena, već tolikog ima, i opet mora za svašta da je pita. Koliko brašna, masla, sira da uzme; koje će jelo da gotovi?
mu na grob, a on, prestrašen i najviše uplašen babinim strahom da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu, bude kako treba, izdrži, — gledao je samo da se u radnji očeva
Ne toliko da mater i njih teše, koliko da pomažu pri gotovljenju jela, spremanju za na groblje. Njihne postelje oko Mladena nazirale su se, belile prazne, sa usturenim jorganima. Iz kujne dolazila je svetlost sveće i sa ognjišta.
Gotovo sa strahom, trljajući, kršeći ruke, ulazili bi, išli po dućanu, zagledali i zapitkivali Mladena. A znalo se zašto dolaze. Da vide, pregledaju. Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore.
A znalo se zašto dolaze. Da vide, pregledaju. Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore. Ali, Mladena su uvek zaticali u poslu.
I to gore, na tezgi, do čekmedžeta gde se ostavljao novac. Ne mešala se ni u šta. Ostavljala Mladena da on radi, pazari, trguje.
Da se oni, videći samo njega, Mladena, dete, ne bi ustručavali, ne dolazili da trguju, bojeći se da se Mladen, kao svako dete, kadgod ne prevari, potroši,
A najviše i zbog samoga njega, Mladena. Da on, još dete, usled toga plača još više se ne uplaši, ne ražali za ocem, i tamo u dućanu, radnji, ne pomete se.
je znao, bio siguran, da baba pored bola, tuge za ocem, još i zato tako cele noći sedi: što se brine, strepi i za nj, Mladena. Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac.
A ono ne samo da ne napreduje već ide u propast. To je za Mladena bilo najteže i najgore. Dućan, trgovina, celog dana tamo sedenje, prodavanje, nije mu ništa bilo.
Čak ponekada i zaustavljao bi ga: — Mladene! Nestale mi neke daske, a trebaju mi, pa da li imate vi?... To je za Mladena bilo mnogo. To negledanje u njega kao deteta, već kao odraslog, predstavnika radnje, ravne njegovoj.
A sve iz straha, zebnje da u razgovoru sa njima slučajno ne dozna, ne dokuči što za Mladena: kako nije dobar, kako tad i tad ostavio dućan, zadržao se negde.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Čekaj da dâ deda paru. Pa zašto i kod dede niste išli? (Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi? Vaš deda samo kod sebe vas vodi.
SAROŠ (u čudu): Kako »nečija«? TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena. Kao udata, čak ni žena svoga muža, nego Tašana, snaja hadžiStevana.
DIMITRIJE (iz dvorišta): Sad, gazda! Ulazi momak Dimitrije i uplašeno staje pred Mladena. MLADEN (mračno): Zatvorite kapidžike, kapiju, i nikoga ne puštajte iz kuće, niti u kuću, dok ja ne dođem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Vojin vojvoda nije bio u Vučitrnu, nego u Gacku, a imao je tri sina: Altomana, Vojislava i Mladena. Leka kapetan je jedan od više velikaša s tim imenom u XIV i XV veku u severnoj Albaniji.