Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije skidala oči sa Pavla. Trećega dana, Đurđe je bio skovao zaveru, da prevare svatove i sojedine mladence, u majuru. Bilo je udešeno da čuveni četverac majora Raškoviča dođe po njih, a oni da se, neprimetno, iskradu.
Muške je smestio na seno, pod strehu, a ženske u žito, u ambaru. Mladence je sklonio u jedne taljige, nasred dvorišta, u mraku. Zvezde su im se smejale na nebu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
svadbenih običaja u našem narodu koji se vrši plodnosti radi jeste bacanje žita, voća i drugih plodova na mladence. Ovaj običaj je veoma star i poznat je mnogim indoevropskim narodima (Indijcima, Grcima, Nemcima, Italijanima itd.).
Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.
način — uklanjanjem, poništavanjem čini za neplodnost i uopšte neutralisanjem svih zlih uticaja koji su delovali na mladence, odnosno supružnike.
I u našem narodu postoji veliki strah od urokljivih očiju, koje posebno vrebaju mladence koji su lepi, mladi, a nalaze se u jednoj prelaznoj fazi, pa su stoga veoma podložni njihovom uticaju.
Obredi plodnosti zasnivaju se na principu imitativne magije (bacanje semena i plodova na mladence, stavljanje u nedra jabuke ili jajeta, otvaranje sanduka sa devojačkom spremom) ili na principu prenosne magije (obredi u
U Bosni, pa primer, kada svode mladence u ložnicu, svekrva uzme muško dete te ga na postelji mladenaca tri puta povalja, zato da bi mlada rađala sinove.
U gornjoj Hercegovini to isto čini kum sa muškim detetom kada uveče svodi mladence. Na Kosovu, da bi se „stalo na put“ rađanju devojčica, poviju novorođenu devojčicu u ukradene muške pelene pa očekuju
Kao što čauš na svadbi, privlačeći sve poglede prisutnih na sebe, štiti mladence od zamišljene opasnosti, tako isto otac štiti svoje dete.
Ovi običaji i verovanja vezani su za malo dete (neodređene starosti). Oni se najčešće izvode na Đurđevdan, Cvete i Mladence, dakle, za vreme prolećnih praznika, kada počinje „novo leto“.
U istočnoj Srbiji u proleće, na početku solarne godine (na Mladence, Blagovesti ili uoči Cveti), devojke i mladići rano izjutra idu na ranilo, kada igraju i pevaju uz zapaljenu vatru.
Dok mladići viču „rana“, devojke pevaju: „Oj, cveće raniče, jesi l’ skoro brano“. U Crnoj reci devojke su na Mladence išle na ranilo pre zore, gde su ložile vatru na seoskom igrištu.
Kostić, Laza - PESME
I na krune i na vence i na mitre od obreda, i na starce i mladence, na rumena i na bleda. I na zlato i na svilu, i na pesme od vesela, na Samsona i Delilu i na kletvu njinih želja.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Beograd je izmislio momke koji glavure po uglovima ulica, kupovanje kiča za mladence, vatanje u kapijama; Beograd je izmislio još svu silu stvari, a povrh svega— Beograd je izmislio mene ili me, i to je
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Gina briše sapunjave ruke o kecelju, uzima od Simke poslužavnik, i unosi ga u kuću) To nam je bio poklon za mladence, od oficirskog kora! (Blagoju) Šta li je to moglo da puca? BLAGOJE: Znam samo da je bio mašingever!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad bude vreme, svedu mladence, starija dva brata svedu s njihovim devojkama, a najmlađega sa žabom. Pošto ih svedu, ali iz one žabe iziđe krasna
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Hm... I starac se strese pa nastavi: — Pokaži, Alija, kad onuda prođete. U kućici sahranili smo mladence, maločas bujne, rumene, pune života.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Dajte mladence! — reče on i obrte se đaku, pa mu dobaci nekoliko kratkih isprekidanih reči, usled kojih se ovaj namah rasani i razroga
Po tome im dadoh pastirsku pouku: da se ostave zlodjejanja i da se pokaju. A oni otidoše veseli, držeći da sam venčao mladence.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A kad su se doma našli, Nakonče su snaši dali, Žitom mladence posuli, Pa se selo za trpezu, Da se počne gostovanje Od tri cela bela dana I tri noći izmeđice.
A kad bilo pola noći, Kum namigne na vojvodu A vojvoda na mladence, Odvede ji do vajata, Pa zabravi ovom vrata. Selo Momče golobrado, A do njega Cvet-devojče, Oboje se zagrlili I
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
l. po dlanovima, tabanima, prsima, ispod miške, naročito o pokladama, ili na Mladence, ili Badnjeg večera (ŽSS, 183; 326; GZM, b, 1894, 662; 671; ZNŽOJS, 7, 1902, 139; 140; SEZ, 13, 1909, 400; 445; SEZ,
U Skoplju čine to i Turci, »jer je to dobro za zdravlje«, GNČ, 24, 1905, 280). Na Mladence i na Blagovesti šibaju v. šibljikama jaganjce, »za zdravlje stoke« (BV, 10, 1895, 91 id). O magičnom šibanju v.
(ŽSS, 121; SEZ, 7, 106; GZM, 6, 1894, 371; 374; Karadžić, 3, 1901, 124; 4, 1903, 168), na Cveti (GZM, b, 265), na Mladence (SEZ, 14, 43). Tu v. neki skinu čim sunce ogreje (GZM, b, 371; 374).
(SEZ, 17, 533). D. se upotrebljuje i kao Lebenѕrute ‹= šibljika života›: na Mladence i na Blagovesti ujutru šibaju se drenovim prutovima jaganjci »za zdravlje stoke« (BV, 10, 1895, 91 id, Svrljig).
Na dan 1. maj momak ga poklanja svojoj dragani (ZNŽOJS, 10, 51). U narodnoj poeziji ispod j. nalazi se n ostelja za mladence (SE3, 16, 280; 316). u jednoj pripovetki Sigfridovog tipa u donjem svetu nalazi se j.
), ili na Veliki petak (SEZ, 14, 50; 276), ili na Mladence (cf. ŽSS, 96). Ko rukama dohvati mrtvaca, neće mu se primiti k. (SEZ, 32, 1925, 108). Neprm-k.
najbolji je dokaz činjenica da se koprivom ritualno pričešćuju. K. se prvi put okusi na Čisti ponedeonik, ili na Mladence, ili 1. marta (Danica, 7, 664; SEZ, 7, 133; 14, 37; 19, 36; Karadžić, Z, 229; upor. i Schneeweiѕ, 126).
Kod katolika u Bosni i Hercegovini mladoženjina majka dočekuje mladence na pragu i škropi ih blagoslovenom vodom i ruzmarinom (TRĐ, NNŽ, 3, 72).
U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264). U Vranjskom Pomoravlju bračna postelja za mladence obavezno je kićena z. radi plodnosti (SEZ, 86, 1974, 436). Iva.
zavetinama, litijama: u Lužnici i Nišavi (SEZ, 16, 1910), na primer, na Vlasovdan — »za zdravlje volova« (129), na Mladence (131), na Đurđevdan (133 id, 137), na Petkovaču (»Pejčindan«), — takođe »za zdravlje stoke« (141), na sedmi dan
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mi smo obavljali svoje dužnosti: krštavali decu, venčavali mladence, držali opela, noćna bdenija, nedeljne i praznične službe, svetili vodicu, osvećivali slavske kolače.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
gimnosofiste dočekaju ji njegovi samislenici u punoj uniformi, i razumevši nameru naše Čimpeprič, s najvećim toržestvom mladence venčadu, posle kog takovo je strašno veselje sledovalo da su nji osmorica s razbijenim glavama kući otišli.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
starce i momke, oženjene i neoženje, gospodu i pahore, vojake i vlastitelje i sluge, boljare i siromaš, kaluđere i one mladence kojino jošte sisaju mleko i njihove dojilice.