Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
mi još, govori dugo, reci da će proći uveri me da će proći, potpuno me uveri da će proći, jer tvoje reči kao neka mlaka, meka struja slatko miluju moju ojađenu dušu. — Jadni moj. — Ljubljena moja!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Čak je i voda, u šafolju, u kom se Isakovič, dugo, pirkao i prao noge, bila mlaka, kao bara. Zevao je, sav topao, dok je o Božiču razmišljao. Nije nikad dotle bio ljubavnik udate žene.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim smo se zajedno ludirali i, plivajući, ustima izbacivali vodu uvis. Voda Tise je prljava i mlaka, ali tako izbačena pravi najlepše dugine šare.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem. Voda je bila mlaka i slankasta. Nije gasila žeđ. – Kakve su freske? — upita čoveka kada je izišao iz crkve. – Uglavnom propale...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Svuda je bilo tiho, mrtvo. Noć meka, mlaka. Iz dvorišta je dolazio miris na već proklijalu travu, trulo drveće u zemlji, a takođe i iz bašte, koja je, sad
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Osta orah, u sumračja mlaka šumi laži malog čarobnjaka. I otada, vječno u oblaku, oko mene svilena prašina, kroz bespuća opčarano sanjam o
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
BOLESNI PESNIK Nisam čovek, krv mi je mlaka samo rosa dalekih rumenih oblaka. Razvratan kolut pod očima mojim pečat je šuma, sa bolom svojim.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja... Poneko voli da sluša kad kiša mlaka Puni noć (kao da je noć drvena kaca). Ipak, smolničavi glib oranica i sokaka Normalnog čoveka u pravi očaj baca.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Grudi su joj visoke, prave i drhtave. Crvena suknja leprša se kao veliki krvavi leptir. Sigurno je mlaka struja slatkoga nemira jurnula njegovom krvi, jer mu se lice zarumenilo, podignuta ruka ukočila u vazduhu, a zelena
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sledi, a leti je suv; nigde nadaleko kapi žive vode, već se pije kišnica što se sakuplja između stena, pije se onako mlaka, kaljava, sa stokom, do zadnje kapi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
i prostor odakle se pošlo, dakle u pesnikovu sadašnjost: Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor [...].
je na dah, koji je gotovo neveštastven, a prema jezičkoj etimologiji srodan je duhu: „Malo spasa naviraše uz gutljaj mlaka daha“; „To podesih slučajno dah svoj, sa dahom kojim diše svod“; „Sa svakim dahom blaženstvo je više u meni.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Zadnju jer ne dovariv čistote kap, lazi nemoćna, plazi niz brda ova, niz trbuhe, u mlaka svanuća. IV Stameno između životâ po zid. Kameno za hleb se svaki stontao na dlanu po žulj.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Još istoga dana potuži se majstor da su stan i hrana rđavi, voda nečista i mlaka, i da je on naučio na bolja jela. Stoga je svako jutro valjalo slati čovjeka po meso i ribu.
— s uvjerenjem reče mladić, zamahnu nogama, pozdravi i odjaha putem. Ivo je polagano pošao naprijed. Duvala je mlaka južina, tresla granama i oblijetala s hukom oko mrkih maslina.
Podzimnji je dan. Duva mlaka južina, a kroz tanke oblake prodire sunce. Po polju i moru naganjaju se promjenljive sjenke.
Njegova narav podaje se vremenu. I kao što mlaka južina mekša i vlaži lišće masline i lovorike, mekša i njegovu dušu i vlaži mu oči što sanjalački gledaju u napušteni
Psovaće, ma ča mi je već briga!... Preko sela požure, mrak ih krije, i ne sretaju žive duše. Mlaka južina jednako se prostorom razmeće, nosi do njih šum otvorenoga mora i na mahove jače zvukove harmonike što se, k'o
— Ne znam ja. Nimaju potribu od čovika. Jema ih pa ne misle drugo nego za jiće i spanje. Mlaka im je krv. A meni je nikako potriba da mi čovik zapovida ...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Potom se okrenu i reče da mu je potrebna mlaka voda. Kirča izađe iz prostorije, a kaluđer poče da vadi iz bisaga osušene listove nekog bilja koje nisam prepoznala,
Artemije Kiša, kiša, kiša. Već nekoliko dana pada neprekidno, sitna i mlaka. Magla se razvukla preko doline i brda. Sve je postalo mokro i gnjilo. Spopao me je dremež. Dremam i u hodu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vedra a mlaka zvezdana noć spustila se nad Sredozemnim morem. Na našoj lađi spava cela posada, sem stražara na katarkama i na tornjevi
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A po mogućstvu imale biti i žene mlaka srca, da bi se sačuvale od mnogo čovečnih i nacionalnih reakcija prema raznim „narodnostima” velikog carstva, i
Petrović, Rastko - PESME
isparenja: Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka; Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka, Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor, Silazeći maticom svojom ko šibljiku odnese
To tada počeh da dišem pravilno i duboko: Malo spasa naviraše uz gutljaj mlaka daha, I već je uticalo u mene ono što beše samo visoko, Kao okeana deo, prodorom prvim kraha, Ali što uneće, u sredinu
Kada me zaveje plavila njenih očiju znak. Zatim je gubim i nigde na njen ne naiđem trag, Kao mlaka svetlost, draga, u suton se raziđe, Kroz tugu moju samo još korača u daljinu blag Taj stas, koji će negde morati da