Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I Sunce je sad bilo mlako i blago, a zemlja hladna, ali se iza crkava, bastiona, egzercirišta, ljudskih naselja, u tišini koja je bila nastala,
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nad njima mlitavo platno kafane »Park« — ispred njih mlako pivo odlikovano na poslednjoj izložbi u Briselu. Utegnut tamnim odelom, nalik senci, ulicu prelazi jedan starac.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Valjalo bi tu namaknuti pred oči kakvo mlako jesenje veče u kome šušti prezreo kukuruz, naliježe na ramena jezero zgusnutih zvijezda, a dušu izvlači ojkava pjesma
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
U kujni svetluca mala lampica što je na stoličici blizu vrata. Gori ona tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa. Ma da su odavno svi po kući budni, opet se niko živ ne pokazuje niti miče.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U rasijanom razmišljanju izišao je iz područja grada, prešao i mitnicu a da se nije sjetio. Hvatalo se mlako proljetno veče, meko i nagnjilo, po rubovima malo mutno. „Kozmopolisov“ hubertus postajao je težak.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„mrka”; soba je velika ali vlažna, u njoj svetluca „mala lampica što je na stoličici blizu sobnih vrata”, a gori „tiho, mlako, šireći od sebe zadah prolivena gasa”.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja. Osećam neko mlako zadovoljstvo što sam zdrav i nije mi baš neprijatno što se oni muče sa svojim balama i čirevima.
Da bi kolebljiva i nepostojana misao mogla da opstoji u čoveku, da se začne i počne rasti, potreban je mir, ono gnjilo mlako čiljenje vremena, ona tišina što se rastače u stvarima.
'“ Gledam napolje kroz uski prozor. Mlako podnevno sunce otopilo je već sneg po krovovima i sa streja šljapkaju krupne kapi. Mutna svetlost treperi u baricama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz varoš se jedva moglo ići od silnoga naroda. Mnoge izbeglice su ovde zastale. Ranjenike su dovde doneli. Mlako, bledunjavo sunce prigreva, a neprijateljski aeroplani se razleteli kao osice.
Petrović, Rastko - PESME
Magdalena umače svoju bosu nogu u oblake naše fosforne, Kao Suzana Rembrantova kaže: ”Kupatilo još nije dovoljno mlako!“ Onda kazani zahuktaše jače.