Obradović, Dositej - BASNE
na sva prozjabenija spuštajući se i od svakoga blagopotrebnaja uzimajući, sav prekrasni božji svet pun je meda i mleka, nektara i amvrosije”.
Naravoučenije „Ništa nije sveće ni čistije od ovce”; — vele naši Dalmatinci — „i njejzine brabonjke iscedi čovek iz mleka, pak jede mleko, niti mu se gadi.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ustima ko je pre pola veka (a žedno ih razjapio) prineo lonče mleka sad ga do dna iskapio! Ko je pre stoleća izbriso Sim... sad stiže i ...eun da izbriše.
Ko otac, pre pola veka, sad sin, dok pada noć, zbog mirisa hleba i mleka, na pušku stavlja nož. I kad se unuk, kroz vek, u zori punoj magle, go do pojasa, dok škripi sneg, nad kantom
grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ja sam se tebe uželeo kao dete majke!... Ona je muzla... Mlazevi mleka šibaju u muzlicu... — Šta ti je?!... — Zar meni? — pita ona. — Tebi, jest!...
Dučić, Jovan - PESME
i vali Tvog ognjenog mora i sunčanih reka: Mi smo, dobra majko, oni što su dali Svagda kaplju krvi za kap tvoga mleka.
preći sve puteve naše, I oglednuti se u dnu sviju reka; Umirućim dati kap iz svoje čaše, A novorođenim kap otrovnog mleka.
I mesto mleka, krv su sisali, U stradanjima tvojim dugima. Tvoje su svetlo ime brisali, Da ne znaš ko si među drugima.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
već prosto zbog tepeluka koji tako bezazleno blistaše, kao da je Zajičar procvatio, a kroz Knjaževac protekla reka od mleka.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Najpre se pila bela kafa; Melanija je nalivala svakome i pitala svakoga voli li više kafe ili više mleka, više ili manje šećera. — Gospodin-Pero, kakvu kafu volete, slađu ili običnu?
Ona je volela svoje piliće i guščiće, i svoju Milku koju joj je tata još kao junicu poklonio, a od čijeg je prodanog mleka spuštala krajcare i seksere u svoju lončarsku »šparkasu«.
Davno su stigle iz polja krave u selo, i svaka ušla u svoju avliju sa vimenom punim mleka; davno su već i pomužene bile, i domaćice se jedna drugoj hvalile neverovatnom količinom mleka, tako neverovatnom da
avliju sa vimenom punim mleka; davno su već i pomužene bile, i domaćice se jedna drugoj hvalile neverovatnom količinom mleka, tako neverovatnom da nijedna nije već ni verovala.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Izio si edna kobasica, trideset krajcara... Kad si tela da si pali šupu, uzio si šafoljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bi zatim odjahale i nastavile svoja beskrajna torokanja, o ljubavi, i ljubavnim parovima, u Temišvaru, uz šolju takozvanog mleka od badema. Trifunova žena, međutim, i dalje bi preletala prepone i nastavila da izaziva svakoga.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
istine sva obećanja islamske vere: raj ili „dženet“ sa njegovim hurijama (divnim ženama) i sa njegovim rekama meda i mleka.
Većina sela su istoga tipa kao i aromunska. Takav je naročito Galičnik. Osim mlečnih proizvoda (sireva i kisela mleka koje se cele godine drži, jer ga metnu u bakarne sudove, preliju slojem masla i hermetički zatvore), sve drugo kupuju,
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
sa toliko „oh” i „ah” da mi je to već išlo na nerve, a Vesna muzičarka, bila je sve drugo samo ne vila od mesečine i mleka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
jabot) — čipka na prsima muške košulje chaudeau (šodo, fr.) — preliv za kolače od vina i mleka, jaja i šećera šenktiš (nem. Schänktisch) — gostioničarski sto za posuđe ili za piće šizmatik (gr.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pastira Isakovičevih, koji su pred njenim vratima muzli ovce, dok najposle jedne vruće noći, kada se beše napila toplog mleka, te joj bi teško, ne primi jednog na prenoćište, zadivivši ga svojim čarima, tako da se nesretnik raspričao pred
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Porodilja bi trebalo da od ovih ponuda koje je dobila proba pomalo, pa će imati mleka u izobilju. Žena koja donese babine sipa malo vode porodilji u nedra i u desni opanak, da joj ne bi presušilo mleko.
¹ S obzirom na verovanje u magijsku moć mleka, razumljivo je da se ono često koristi u ljubavnoj magiji i magijskoj medicini kao moćno lekovito sredstvo „od svake
Ako na bolno mesto kane samo kap mleka, bolest će, kažu, zasigurno proći.² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po tome što je veoma
Ako na bolno mesto kane samo kap mleka, bolest će, kažu, zasigurno proći.² Koliko je u srpskom narodu značajan kult mleka vidi se i po tome što je veoma razvijeno i rasprostranjeno ritualno srodstvo po mleku.
Nevesta nastoji, stoga, da se unapred obezbedi da, kada bude rodila, ima mleka u izobilju. Za vreme prolećnog praznika Maldenci, u nekim našim krajevima, neveste se posle „premlaza“ (ritualno muženje
iz Starog kolašina gde se nalazi grad Jeleč, piju mlečnu tečnost koja teče sa zidina ovog grada da bi imale dovoljno mleka.
što porodilja pređe potok ili reku, ona mora da se napije voda iz potoka, a zatim da malo sipa u nedra, pa će imati mleka koliko joj treba.
⁷ U Crnoj Gori, žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda
⁸ Porodilje koje bi htele da imaju više mleka piju vodu u kojoj se nalaze razne trave. U Bosni, porodilje kojima ne pristiže dovoljno mleka treba da uberu po jednu
U Bosni, porodilje kojima ne pristiže dovoljno mleka treba da uberu po jednu travku sa devet međa, zatim da od svake travke pomalo odseku, pa se tome doda semena od
⁹ Neki običaji u okviru „babina“ takođe imaju za cilj da porodilji obezbede dovoljno mleka. Momčilo Tešić o tome piše: „Tri žene koje prve dođu u babine novorođenčetu treba da stave svoje priloge na bucu
pošto sve tu malo postoji, porodilja treba da pojede i popije od svega po malo — da bi njene dojke imale u izobilju mleka za dete.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA SEDAM GLADNIH GODINA Za sedam poslednjih godina zime, za sedam gladnih krava bez mleka koje popasu i pobrste sedam najlepših prvih proleća, pogase sve što bukti i tinja, poharaju sedam majskih škrinja; za
ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava bez mleka, za sedam godina bez sunca i žara, za ohlađenih sedam vulkana, za sedam prašuma suhoga granja, za pogašenih sedamdeset
Samilosti za čobanku koja se po ocu ne zove, koja ne zna čije je kosti, čijeg mleka, ni gde joj se očinski krovovi dime, za tvog kopljanika koji slavi pomajke sebarke krsno ime.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u podne, probijajući se kroz pripite činovnike puštene dva sata ranije s posla, on će se iznenada setiti tek pomuženog mleka. Voziće tri sata kroz sleđenu ravnicu, sve dok ne izbledi brbljanje lokalnog disk-džokeja.
Tu je, opet, vonj trulog sena i amonijaka. Ponekad mi mnogo nedostaje taj miris. Umesto šištećeg mlaza mleka iz kravljeg vimena, preda mnom već godinama sikću otrovni napici. Ni kada zažmurim, tetrapak mi ne liči na kravu.
Dodaj taj šećer, Đukiću! A zatim, dodajemo četiri žumanca i dva belanca, i toliko brašna i mleka koliko je potrebno da se napravi testo malo gušće nego što se obično pravi za ... za šta? Ti tamo! —...
čvrstih građevina na kamenim temeljima; dugačke štale, ambare, letnju kuhinju, vajate —drvene kuće za sirenje i čuvanje mleka, pekaru i obore.
Sremac, Stevan - PROZA
Da se, dalje, ženka zove krava, mužjak bik, a da je vo otprilike srednjeg roda; i da od ovog poslednjeg dobivamo sve sem mleka i teladi.
Radičević, Branko - PESME
Te proklinje koja ga rodila I svojim ga mlekom odojila, Jera otrov izašô iz mleka, — A nigde mu, nigde nema leka... Što da čini, kako da odane? Da je dragom njezinome mane?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
HASANAGINICA: Biće u redu! Čuješ li šta mi kažu — biće u redu! Da te je kučka rodila, pa ne bi bez majčinoga mleka ostalo... Toliko nemoćna, da se nemoći svoje stidim... u dete ne smem da pogledam od stida...
Dva žumanceta i lonče kisela mleka. A odabrati lepe komade teletine! Pa naseći dva-tri krompira! Sve to dobro promešati, i dobro zapržiti, pa
Sanjala, kao dojim onaj đurđevak, sav miriše na moje mleko. Ceo dan me boli grudi. MAJKA PINTOROVIĆA: To je od mleka. Ne valja ti ni to što toliko sanjaš. HASANAGINICA: San je meni ovaj razgovor, i ova kuća, a ne ono što sanjam.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka. Tada će da reče onaj seljanin: — A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleka?
Tada će da reče onaj seljanin: — A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleka? — Pa to je naš tatko! — Bre brate, pa on mnogo jede, a opet je gladan! — To je ala, zar ti ne vidiš?
— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju, kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: A šta je bolja namera od krave? Bar ova daje mleka. DOKTOR: Na ugolu. ŠALjIVAC: Na češalu. DOKTOR: Opet čauš izvrće.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Stavili bismo u torbu dva velika sendviča sa salamom i sirom, i termos pun mleka za mene, pa bismo se otisnuli čak do gornjeg špica Ade, gde bismo gluvarili sve do mraka.
bih izludela, ne bih imala s kim da izmenim misli, ne bi imao ko da me tako, tako pametno gleda — još jednu šolju mleka, Čarli? O! Čarli — kako to zvuči irski! (Odlomak iz ljubavnog pisma naše junakinje Vojniku Mišelinu, V. P. 313). „...
Pošto je bio štedljiv i marljiv, taj čovek je imao u svojoj kući čak i ptičjeg mleka. Samo jedna stvar zagorčavala mu je život: nije imao telefon! Predavao je molbe jednu za drugom, ali sve bez uspeha!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A misli gde su, šta su osećanja? Da budem vrelo, gomilo tegote, sa čankom mleka koliba prostote? Zar timor-ružu izgonim u branja, u pašu meda, da procvili lira: Divizme misle umesto Pastira?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
noćnika smela na meki ležaj, na slatka jela, i najzad mačak izgubi glavu, dade slobodu za mašnu plavu, za čanak mleka i topli kut, savi se leno pod svilen skut.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka. Šta li će Balkan da uzdari ratove il fresku?
vaseljen Raspodela (u Bogorodici Ljeviškoj) Jedan kabao vina i kabao pun soli razdeli kad je mesečina i kabao mleka svakoga jutra podaj nahodima i spremi po kabao svakojake hrane onima na putu što prose svakom ko zaluta da se
pravu a voli one koji neće da se sahrane da pretvori u mumije no više se brine za majke i ostale ustanove pune mleka i za lišće što živi od hlorofila moramo hvaliti sve hranioce sad kad veče nudi svoje rumene tanjire i od zreline
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»I Zorka ostarela... Kažu ne daje više mleka, ne teli se... A onaj put zarastao, kud smo pre išli na reku... Čudno zacelo : revizor se ljuti što deca znaju trećinu
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
šum ili mali talas koji nastaje kad se gazi po vodi; 2. mlaz (obično mleka); 3. bot. tipac buzdovan - srednjovekovno oružje, topuz; u početku je to bila čvornata toljaga, tokmak, a kasnije
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: I kako si mogla onakvog čoveka da varaš? SIMKA: Onakvog čoveka! GINA: Samo što nisi imala ptičjega mleka! SIMKA: Svega sam imala! I sve mi je smrdelo na oficirsku čoju i čizme! GINA: Napadam ove belosvetske kurve...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tu, tu bih, u ovom životu, da me oblije slap svih divota čulnih, kao pad mirisnog mleka. A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?
Novine su jaukale za dečicom koja će umirati bez mleka, a levičari su odgovarali da je tome kriva buržoazija, i maliciozno podsećali da su i francuska deca umirala.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
O verigama visi veliki bakrač, pun mleka; oko vatre poređani lonci, sve jedan uz drugi. Tu ti se raširila najveća »mazuška«, pa do nje manja, pa »peštanci« pa
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na kojoj nema dva prsta), Pažljivo, kao kad vetar dune u obrve travi, Pomilovao
— Sve što krave od ljubavi žele Jeste jedno malo, slatko tele: Čim se rodi tada iz meneka Poteče u svet reka mleka. Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban!
jeste čist idealista: Ona daje, i leti i zimi, Više neg što tele zna da primi, Od suviška ljubavi te lude Bude mleka za decu i ljude — To što tele posisalo nije Čovečanstvo za doručak pije.
U BRDIMA TEČE REKA U brdima teče reka. U crnim brdima zgusnut Mesec iz mog sna i nežna voćka od mleka. Svanućem zvezde siđu na veliki tihi put U toj šumu u brdima gde huji visoka reka.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Meni starac reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio mleka. Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz
Meni starac reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio mleka. Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Meni starac reče: — Evo ima tri godine dana Kako nisam okusio mleka. Ja odoh kravi, Da mi hrana mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja odoh plastu, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
Ja odoh plastu, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
odoh mački, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mački dam, Da mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mi mačka mače da, Da ja mače plastu dam, Da mi plast sena da, Da ja sena kravi dam, Da mi krava mleka da, Da ja mleka starcu dam, Da mi starac štap da, Da isteram vrapca Pipca iz bobca.
mački dadoh, Mačka meni mače dade, Ja mače plastu dadoh, Plast meni sena dade, Ja sena kravi dadoh, Krava meni mleka dade, Ja mleka starcu dadoh, Starac meni štap dade, Te isterah vrapca Pipca iz bobca. 8.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
nosila kući, ona gde bi god videla rupicu na putu, odmah bi rekla: „Ovde mora biti kaka bubica,” pak bi joj usula mleka.
Odmah kažu kuvaru, da izvadi mleka, a ona devojka u mišjoj koži stane ga moliti da ona udrobi. „Idi bez traga!“ prodere se on na nju, „da upadne kakva
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Brada mu pokratka, okrugla, i vlasi na glavi bele kako sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mu ruke, uvlače se pod pokrivač, i iznad samog čela vise njene dojke i podrhtavaju, da se otkinu kao najkrupnije kapi mleka, i on gubi svest u paćeničkom uživanju, koje Dugo, dugo traje.
Vršak i njegovo smeđe dno, od strujanja, činilo joj se — mleka, naježili se sitnim bobicama, sličnim semenu divlje metle.
Rekli su mu da je Đorđe jedne večeri razbio gusle i bacio ih na đubrište pred stajom. Pored njega, s vedricom mleka, pognute glave, prođe Simka. Okrenu se za njom. Sada bi morala biti radosna. Tako su pognuti oni sa srcem neverničkim.
Izišao je iz zabrana opijen vlagom njenog mleka. Dolina između dva venca, prorezana mutnjikavom žilom Morave, sva se utisnu u raširene oči, a meke jagodice prstiju
Ne boj se. Ovo neće dugo. daj mi samo suzu vode. Da okvasim jezik, umreću. Dohvati sa stola šolju mleka i pruži joj. — Neću mleko. Otrov je mleko. Vode, samo kap vode. — Ne smeš vodu. — Mrziš me. Po glasu...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena. Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto?
Nekoliko kutija konzerviranog mleka što ih je dobio u Ljum Kuli od upravnika bolnice, svoga poznanika, i u zamenu za cigarete, bile su još jedina hrana s
— Ej, more, šta me gledaš? Mleka! — Mleka nema, gospodine majore. — Mleka! — A... a... a nema mleka; a... gospodine majore. — Šta kažeš?
— Ej, more, šta me gledaš? Mleka! — Mleka nema, gospodine majore. — Mleka! — A... a... a nema mleka; a... gospodine majore. — Šta kažeš? — Pojela „Ruža“...
— Ej, more, šta me gledaš? Mleka! — Mleka nema, gospodine majore. — Mleka! — A... a... a nema mleka; a... gospodine majore. — Šta kažeš? — Pojela „Ruža“... — Mleka, sunce ti božije!
— Ej, more, šta me gledaš? Mleka! — Mleka nema, gospodine majore. — Mleka! — A... a... a nema mleka; a... gospodine majore. — Šta kažeš? — Pojela „Ruža“... — Mleka, sunce ti božije!
— Mleka! — A... a... a nema mleka; a... gospodine majore. — Šta kažeš? — Pojela „Ruža“... — Mleka, sunce ti božije! Četiri kutije konzerviranog mleka što sam ti dao na čuvanje?! — A... a... „Ruža“...
gospodine majore. — Šta kažeš? — Pojela „Ruža“... — Mleka, sunce ti božije! Četiri kutije konzerviranog mleka što sam ti dao na čuvanje?! — A... a... „Ruža“... — Gde se nauči da lažeš, milijardu ti Bogova.. — Ja... u...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Samo kad bi krstonoše minule pored kakva bogata doma, gde su domaćice iznele nekoliko karlica mleka, zaboravio bi sve misli, dočepao bi jednu kutlaču i srkao dokle god traje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Za onom drugom sofrom svi su se najeli, pa je i preteklo mleka. Tada će da reče onaj seljanin: — A be, domaćine, kakav je onaj čovek što tamo pojede onoliko mleko?
— A pije li ta ala drugo što osim mleka? — Pije si on vino, rakiju kao vodu, ali sad nema. Sve je to smlatio prošlih godina.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Objasnio sam im da se takav hleb pravi od najfinijeg belog pšeničnog brašna uz dodatak mleka i sala. Onda sam im rekao da se dosta razumem u kuvanje jer sam uvek pažljivo posmatrao kako to radi moja majka.
mladih kukuruznih klipova, a pašnjaci pored njih bili su puni stada ovaca nabreklih vimena koja su obećavala obilje mleka, masla i sira, kakvo je Idvor retko video.
da im se održi svežina; mlade kukuruzne klipove ubrane kasno popodne i ispečene uveče na vatri; vrhnje sa ovčijeg mleka pomuženog dan ranije. Sve su to bile slatke i ukusne stvari.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U povratku iz crkve, prolazeći pored odelite fratarske kuhinje, bunio bi ga miris hleba, kave i toplog mleka. Bledio je i drhtao od nadraženja. Da mu je da se sit najede!
prolazeći pored fratarske kuhinje, osetivši topli miomiris, uleti u nju i, ne našavši nikoga, naglo ispi šolju topla mleka i odnese nekoliko komada kolača. Bojao se i stideo svoga dela, i odlučio da nikada više to uraditi neće.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.
Zar za maćehom Što i sad jošte ne zna prežalit Zbrčkanih dojka suve izvore? A da je onda mleka imala, Dok ti je nepca tanka kožica U blagom mleku hrane tražila, Pregorela bi dojke obadve, Na svoje grudi zlobno
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Iz svoga sanduka izvadio je četiri kutije konzerviranog mleka. Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine. Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
srpski brat i seka Sad pesmu peva, grlom miloglasnim A licem vedrim i pogledom jasnim, — Tad osećam slast majčinoga mleka. I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila.
Lobzanija usta tvojih prevoshode mleka, Prevoshode grozda sladost, rosu zlatnog v'jeka; Gortanu mom med i saća nisu takve slasti, Slađi nije nježni pokoj nego
A što drugda po navadi Na balu se tko nahladi, Tom je lako naći leka: Dva-tri kabla kozjeg mleka, Dva-tri lonca pijavica, Dve-tri kese dvopetica, Dve-tri vreće krampelj-te, Dva-tri leta toplice, Pa se ne boj
Jakšić, Đura - JELISAVETA
onu zemlju očinu — I štedit svaku onu travčicu Što svoje piće blagim melemom Vimena puni ovci bezlobnoj, Da svoga mleka hranom pitomom Planinskog sina stiša želudac. MIRA: A sad? Zar ne znaš više ljubiti?
— O! RADOŠ ORLOVIĆ: Pobeđeni su!... Ah, mrtvi, ledeni!... Zlikovci podli, Turci nevere! Majčinog mleka večna poruga! Očinci gadni crkve Hristove! Odmetnici i buntovnici! Bratoubice, ubice časti!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
— V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v.
PIіn. NH, 24, 61: [duo genera vіtіcіѕ] Iactіѕ ubertatem facіunt < =[dve vrste šibljike] utiču na obile mleka>, i Fehrle, o. s., 143). V.
Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).
3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).
(SEZ, 13, 1909, 338). 3. se inače leči i vodena bolest, reumatizam, teško mokrenje, izlučivanje mleka iz dojki (GZM, 4, 167). »Zova ti na ognjištu niknula« (kletva), Karadžić, 1, 1899, 97. O zovi upor. E.
KOŠUTICA Kuckuckѕtulpe ‹= Kіebitzeі› (frіtіllarіa meleagriѕ). Košutica. Lek ženi »od mleka« (mlad koren k. treba jesti kroz 40 dana našte srce, GZM, 20, 1908, 345). Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57).
mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l., lipinog i vrbovog korena (ZNŽOJS, 15, 128). L.
Tej od l., leskovog i vrbovog korena daje se ženi koja nema dovoljno mleka (ZNŽOJS, 15, 128). Naročito je dobar za lek l. cvet ubran u Međudnevice (SEZ, 13, 437).
Na bačijama, pred opštu mužu, čine se razne vradžbine da bi ovce dale što više mleka; pored ostalog, zapajaju se vodom u kojoj je prenoćila m. (SEZ, 19, 324).
ujeda zelembaća, od čega inače ne pomaže ništa, jedino može pomoći devojačko mleko (dakle, nema pomoći, jer devojačkog mleka nema — to je tipični αδύνατον ‹= ono što ne može biti› u pripovetkama, v. SEZ, 41, № 78) ili m. (Begović, 241).
Koren skuvan u kozjem mleku od groznice (ib., 341). Oblog od r. i kiselog mleka upotrebljuje se kao lek od crvenog vetra (SEZ, 16, 427), izgoretine (ib., 429), čira (SEZ, 19, 224). R.
U narodnoj medicini ima c. l. ugledno mesto. On se daje porodilji, da bi imala mleka (svuda); naročito dejstvo ima ako ga porodilja pojede na pragu (SEZ, 40, 108).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izmišljala sam pomade od mnogih sastojaka: od pavlake kobiljeg mleka, kojoj sam dodavala razne mirise: bosiljak, metvicu, đurđevak, cvet ruže, jorgovan.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
mali Žarko, Došla ti je kuca, Da joj dadeš rucka, Došla ti je cica Da joj dadeš vinca, Došlo ti je tele Da ku dadeš mleka: Ljoke, tele, ljoke! Neda Žarko mleka, Treba za sebeka!
Neda Žarko mleka, Treba za sebeka! VIDA I ZLATAN SAN JOVAN SUBOTIĆ Zaspala je mala Vida, Njoj dolazi zlatan sanak, Da se malo
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I Toša, dobri Toša, kažu da je o tom pričao: „Onda, ovaj, moja Nola k'o da je zaljubljena.” Uveče popije samo teglu mleka, i u devet sati spava. A sutra, s petlovima na noge.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
muze Poji žedne vukove Gustim kamenim mlekom Što se u sedam duginih boja preliva Jaki zubi i tajna krila Od kamenog mleka rastu KOVAČNICA SVETOGA SAVE Iz opsednutih brda Dozivaju ga vukovi Sa kičmom u plamenu Pruža im zmijoglavi štap Da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pa dobro, doktore, trebuj onda za njih mleka! — dobaci Luka. Lekar se nađe uvređen. — Ja konstatujem samo uzrok, gospodine „kipislcauf“!
Mesto uspavanke slušalo je prasak pušaka, mesto mleka i tople hrane zadovoljavalo se koricama hleba koje su preostale od umrlih vojnika.
Petrović, Rastko - PESME
upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.
Najpre jedno ogromno stado; hiljade i hiljade ovaca, Klateći vruće, nabijene mešine mleka Za njima jagnjad omađijana I ovnovi, u istom ritmu, mužjaštva i svoja zvona.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zatim po parče hleba, pa malo povrća i mesa njoj, malo njemu. Na kraju, po čaša mleka. Šta još? Gladan je bio dečak, pa reče: — Počinjemo, Princezo! Vidiš li kako si bleda? I, gle čuda!
Padali su mi na obraze i budili me zorom. — To sam te ja budila! — osmehnu se Princeza i popi čašu mleka, a dečak pomisli: »Gle, zar i princeze piju mleko?« — Kako si znala za mene? — Vetrovi su mi rekli?
Na stolu, posutom mrvama hleba, stajala su dva ispražnjena tanjira, dve ispijene čaše mleka, a na samoj ivici kreveta spavao je dečak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta, pravo da jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima ujedno skupljenih zvezdica...
Jerno ovim valjade za potrebu mleka i slatke varenike davati; prosto i po svetski učiti ih, kojino jošte detinjsku ćud i pamet provode i slabomoštni su,
A dijete, što zna ima li što mleka, nejma li ništa, hele, ono sisa i vuče sa studeni mu ustanci razgreva gmeždeći vime.
I opet štogod poviše poizvuče sebi mleka. Materi je to za muku tužno, što joj dijete gmeždi povlačeći uzalud praznu sisu, ali što da čini?
Sve redom probrcne se ka od mleka surutka. KOLO SREĆE A u čemu se, o čoveče, znaš s čim ponositi i visokoumiti, kade su ti crvi telu gosti?