Obradović, Dositej - BASNE
Naprotiv, neki se sve vrte i okreću, a kad im na posao pogledaš, a ono mućak! Mlogo koješta počinju, a ništa ne svršuju; ako li što kad i svrše, a ono ne valja, pa zaludu im muka.
Ima majmuna u Afriki koji su mlogo veći od čoveka, uprav na dve noge hode i bradu imadu; slovom, po telu podobni su čoveku, osim razuma i slovesnosti.
Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.
” No i tome se već ljudi domisliše, pak počinju baš i ovde iziskivati mlogo od onoga kome se daje mlogo. Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti.
” No i tome se već ljudi domisliše, pak počinju baš i ovde iziskivati mlogo od onoga kome se daje mlogo. Ko hoće da ga zovu „sveti”, ili nek je pravi svetac, ili nek ne muti.
Sad ovi pozna, no bez vremena i polze, da bi za njega mlogo bolje bilo da je poslušao magare i da mu je pomogao. Naravoučenije „Pravedan muž štedi duše skotova svojih”, —
N o n a u k a j e z la m u k a , i mlogo gora nego ko misli! Čemu smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će
I ne samo to, nego se počne | hvaliti da je i mlogo koješta učinio. „Ostrov Rodos u Arhipelagu, to je ostrov! He, moja braćo, zaludu ste živi kad ostrov Rodos niste
Ti vidiš moje rogove koliki su; i mlogo veći i jači od tvojih, i opet da me čestokrat noge od kurjaka ne spasu, ništa mi ne bi rogovi pomogli.
” Naravoučenije Vidimo neke da mlogo govore, ali lepo, razumno i k svačemu pristojno, i svak ih rado sluša ako ćedu celi dan govoriti.
mi katkad i što zlo na pamet,” — reče ona, — „ali vodila bih da se može sve o dobru misliti, zašto dobre misli čine mi mlogo bolje”.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ja znam da će iste događaje docnije mlogo pero opisati veštije, ali istinitije neće. Ja sam se rodio 1777. godine u selu Brankovini, sat i po od Valjeva, od oca
gde čuju vola da bez odmora najviše puta rikne; i tako, kad su došli na brankovički vis, čuju vola gde je neobično mlogo puta jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome rikanju da tu mora dobra i plodna
Međutim neki Guša, poglavica bačevački, skupio je bio svoju četu i došao u Leskovice, odveo sedam roba i oterao mlogo ovaca.
” Seljaci obično mlogo se tome protive, ali to im ništa ne pomagaše: on naturi seljacima po 200—300 groša, pa kaže spa̓iji te mu napravi
” Na to izgovori se moj otac, da je mlogo japije dogonio u grad za opravke kasarne, i da ima sa bina-eminom račune, a kad svrše račune, da on i opet u narod ne
Zato na saboru, i na slavi, i na svadbi nemoj mlogo govoriti, nego slušaj šta stariji ljudi govore. Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda
To je isto i otac moj vidno i gdekoji naš komšija, koji su nam mlogo pomagali, kad smo red uvodili dokazujući narodu.
svaki od svoje knežine račune na sud, ako je preko koga knežine prešao kakav paša, ili drugi kakav Turčin, na koga se mlogo na dočekivanje potrošilo, ili su kakvu japiju ili što drugo plaćali što se mora na svu nahiju porezati.
kroz čakšire kolena, kroz opanke prsti propali, a kad dođu tamo kod vezira poviču: „Aman, aman za carevo zdravlje! Mlogo je poreza davati, ne možemo, eto kakvi smo goli i bosi, a mi smo zleudne najbolje gazde u sirotinji, ko će od nas
kod paše, a sirotinjski kmetovi u avliji, ali to biva obično sutradan, kad veće vezir razreše porezu, pak im se učini mlogo, i kad svi čuju, i onda idu pred saraje i viču, i pomažu, do Boga se čuje, a paša im ponešto odobri i umanji.
Togo vremene bist meždusobna bran. Turci Vidinlije svojemu caru nepokorni. I mlogo bist meždusobno krvoprolitije pomeždu ih. I bist skupo žito: pšenica 100 oka 18 groša a kukuruz 10 groša.
Dozove odma Petra Ičkogliju, bazrđanbašu, s kojim se vrlo pazio, koji pozna da je otrovan i koji zapovedila mu se daje mlogo blago mleko i od patke krv i drugo što je bazrđanbaša znao upotrebe, te je mnogo bljuvao, i tako ga povrati, jer nije
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja sam istina mlogo koješta — koje obače iz neki uzroka na svet izići na može — sočinio, gdišto pak i na pečatnju izdao; no počem s jedne
JUCA: Kad ste me prosili, vi ste meni ono obećavali što bi i za groficu mlogo bilo. Vi ste meni dukate.. JANjA: Ćuti, ćuti, škilji, kakvi dukati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema!
JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti. JANjA: Vidiš alopu! Da ne daim, da dođi notarius mlogo puta, i kad nije kir Janju kući, da si unterhaltui, a Janja da plati. JUCA Znate li kako ćete učiniti da ne platite?
JUCA: Ajde da te ja naučim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung.
Znate kako nisam ono papi kazala! JUCA: (Prokleta devojčura!) dobro. Ako ti nije mlogo najedanput, ne branim. De, da vidimo najpre hod i usta. KATICA (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica!
Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam! MIŠIĆ: (To je mlogo!) JANjA: Ako oćite bez krajcaru, ajde de, ama za novci nema siromah kir Janja.
KATICA: Gledajte, pomozite mom papi! JANjA: Pomozite, gospodin notarius, ta ja sum vaš čoveku, vi se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. MIŠIĆ: Vidite kako je to zlo, kad nemate svoga kod magistrata.
JANjA: Kir Janja, imaš uvo da čuiš? Kir Janja, imaš pamet da razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se.) deset iljada! Uh, uh, uh! Oći da mi uvati šlogu... Pravo ima!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Bio sam baš neko vreme na putu, pa sam se duže zabavio, al’ sam i profitirao: kupio sam mlogo salfijanske kože, čak iz Bitolja, jer ja sam svačim trgovao, kao i sad.
— Jesi l’ onde bio? — Nisam, al’ čuo sam od oni’ koji su onde bili nedavno, da je pojeftinilo platno; mlogo je izrađenog. — Pa hajd’, da idemo. — Ne branim, hoćeš mi uzajmiti novaca?
— No za ovakvo vino sto forinti od akova, to nije mlogo, a rakiju ću vam oprostiti. Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i
Gospodar Sofra gleda na Krečara, a Krečar na gospodara Sofru; Čamča tek izvrće oči i žalosno lice pravi. — Biće mlogo, gospodine. Valjda bi dosta bilo pedeset forinti? — Ne može biti, sto je taksa.
No još nešto. Grof te poziva sutra na ručak, kao vengerskog šljahteca; sutra mu je imendan, sveti Stanislav, biće ovde mlogo gospode. Gospodar Sofra grohotom se nasmeje. — No ti si baš vrag, Čamčo. Praviš medveda i od mene i od grofa.
Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu. Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam.
Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam. Mlogo svašta sam tu naučio, o čemu nikad ni sanjao nisam.
Tu se slabo pije, a od lemonade, punša i poslastice nema hasne, nego od purgerbala. I na prvom sam štetovao; mlogo sam pripravio, pa nije prošlo. — A od purgerbala imate više hasne? — Taj puni džep.
Skuvam veliki lonac „kamilnteja”, pa im nalijem mlogo ruma, da je jako, pa su oni zadovoljni, kao što vidite. Samo, molim, nemojte me izdati.
Izvadi iz džepa štrangu. — Vidite l’ ovu štrangu? Otac ćuti ne miče se. Pera se razljuti. — Ta što ću ja tu s tobom mlogo, dižite ga!
— More, ima i šestoro dece! — Da je rđav, mlogo bi mu bilo i jedno. — Pa šta ti je teško? — Žao mi je moje muke. — Pa na mlađima svet ostaje.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada. PROVODACIJA: E, pak šta ćemo tu mlogo, to jest, raspitivati. Sreću niko ne nađe sa svećom. Dajte devojku da je darujemo. (Mladoženji.) A?
PROVODADžIJA: Ako budu pametni i vredni, to jest, biće i sreće. MATI: Tako je, bogami, i mi nismo imali mlogo kad smo se uzeli, pak evo sad, fala bogu! OTAC: Ta izvolte, pijte. Ded more, punico, šta si se ti ulenjila.
Samo nek je sreće! PROVODADžIJA: Tako je, to jest, tako; kod dobri i pošteni ljudi nema mlogo izvijanja, to jest, i kubure. Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest?
(Mladoženji.) Pak šta velite, kad ćemo? MLADOŽENjA: Kako oni narede. MATI: Znate, devojki valja mlogo koješta, a radi smo da nam ne crveni obraz. Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo.
MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji. A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo. DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna.
A drugo, bogme ćerko, i ti ne možeš mlogo probirati; malo ti je vreme prošlo, a drugi traže i novaca mlogo. DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna. MATI: Ajde, nemoj biti luda!
DEVOJKA: Karte u voprosima i odgovorima. (Promeša.) Izvolte izvući jednu. MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?
„Zašto se uvek ljubite kad se s drugaricama sastajete i od nji rastajete?“ DEVOJKA: „Ne uzdaj se mlogo na postojanstvo žensko.“ - Čekajte malo da ja pitam, a vi odgovarajte.
DEVOJKA (ustane): Oprostite, imam posla. MLADOŽENjA: Tu ne treba mlogo vremena, jedan poljubac! DEVOJKA: Vi me vređate time. MLADOŽENjA: Slatka gospodična, možete li biti tako svirepi?
Ajde, mladoženja, ne treba tu mlogo oko mlade neveste nego gledaj te uzimaj što je nužno, to jest. MLADOŽENjA: Ja ću odma svršiti. (Devojki.
- Gdi si bio sinoć, a? Jesi li imao u džepu osam cvandika, gdi su ti novci? MUŽ: Vidiš, mlogo si mi donela, pa treba da ti dam računa. ŽENA: Misliš ne znam ja kud ti tumaraš!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Gotovo imate pravo. ŽUTILOV: Bilo je bitke. ZELENIĆKA (živo): Je li? Gdi? ŽUTILOV: Na mlogo mesta; no nije najbolje ispalo. ZELENIĆKA: A zar može bolje biti kod toliko mađarona?
SMRDIĆ: To bi dobro bilo. ŽUTILOV: I tako nam mlogo koješta kvari. ŠERBULIĆ: Već ako on nije mađaron, onda niko nije. ŽUTILOV: O tom nema sumnje.
Radičević, Branko - PESME
Ta od sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si
sviju njegovi milina Sada njemu ostala jedina, Sve nestalo, sve ga je izdalo, Ti jedino verno mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si
Ščekasmo se na noge i ruke, Pa za časak eto braća luda Dogrcaše do brega i pruda. Mlogo li se tako kadikada U se glava pouzdala mlada, Telo čilo, a umešna ruka, Sretno sam se ja uvek izvukâ, Ja sam tebi
neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti
Vera i Bog, trajalo je mlogo, Dok sam samo nazirati mogô, No sad ču li, neće t' biti žao, Kad progleda što sam sagledao.
U zlotvora je topa i kumbara, I to im čini mlogo pusta kvara; No njima čine štete mlogo više Što sramotno i mlogi ostaviše, I radi novca i drugoga blaga
U zlotvora je topa i kumbara, I to im čini mlogo pusta kvara; No njima čine štete mlogo više Što sramotno i mlogi ostaviše, I radi novca i drugoga blaga Poizmicaše, bilo im bez traga!
Još beše međ tim mlogo strašivica, No što je stalo do ti kukavica? Ma što zaosta, sve je čelik tvrdi, O Bog bi dao da vraga nagrdi.
Naš Stojan tu je međ prvima prvi, Već zlotvora on mlogo stade krvi, Ma još je čitav, još se ne umara, Još britkom sabljom zlotvora obara, Pa de god treba, tu je divan
Sunce sakri lice svoje, Kâ krv nebo crveno je, Ma de s' ona gora vije, Još je puno crvenije. Beše tamo mlogo muke, Zveke, cike, uke, buke, Jošte lišće, trava, cveće, Od golema stra trepeće; Ma već prođe, sve je tio, Bojak
Sav se strese i škrgutne zubi, Te pogledi pred sobome Cvetu, Al' ga čudna do dva oka sretu, Svako oko mlogo njemu kaže, Mlogo kaže, još više odmaže: „Ta i svoju ugasiću sveću, Ali opet izdajice neću!
se strese i škrgutne zubi, Te pogledi pred sobome Cvetu, Al' ga čudna do dva oka sretu, Svako oko mlogo njemu kaže, Mlogo kaže, još više odmaže: „Ta i svoju ugasiću sveću, Ali opet izdajice neću!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ta je čaša, kao što se izvjesno zna, od Aristotela filosofa, koju mu je Aleksander Veliki poklonio. da ona dakle mlogo vredi, o tome nema sumnje; no veća je njena vrednost, što je Aristotelova.
(Pristupi i udari Doktora priput bo čelu). Sad je gotovo. ŠALjIVAC: Bog i duša, taj štap vredi mlogo! PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem. PUTNIK: Pustite, kad vam kažem!
Bar kad misliš štogod, a ti radi ljudski. A šta je krpiti od danas do sutra? KUZMAN: Pravo veliš, komšo; to je mlogo bolje, a bašta je, ako ništa drugo, a ono bar da se čovak prođe po njoj i pokoji put prospava.
) Sve je na svetu prevara i opsena. Žena se spolja kiti, da rugobe uznutra pokrije. Ko ne ume pametno govoriti, govori mlogo. Ko je rad dugove praviti, on časti i nakićene služitelje drži. Ko je rad bankrotirati, on najjevtinije espap prodaje.
STANIJA: Mene Beograd nije ružan, nego adet u njega, adet. PIJADA: Imate pravo, treba jošt mlogo da se popravi. To svaki stran primjeti, kad dodze na bal. Ali ce biti. Svaki dan je bolje i bolje.
LjUBA: E, mi njima plaćamo, a ne oni nama. STANIJA: Mlogo li plaćate? LjUBA: Svaki put po dva cvancika. STANIJA: Prosićeš, moja skerko, prosićeš, kad za takve budalaštine
LjUBA: Je l’ daje lep? PIJADA: Kao upisan; blago tebi. Odsad ču cešče da ti dolazim. LjUBA: I treba, imam mlogo koješta da posvršujem. PIJADA: Kad podžes na venćanje, da te ocesljam. LjUBA: Dabogme. Samo da bude lep cvet.
Što je dobro, ne valja, što je zlo, treba. LjUBA: Zar je tebe deda tuko? STANIJA: Jes’ ja, i bog da prosti! Mlogo puta oće luda žena ovo, ono; ama muž gospodar u kućn, pa ne da. PIJADA: Ali kad je zena pametnija od muza?
Sad ište da joj boj platim — plaćali joj mrtvoj pokrov. ADVOKAT: Stvar je kuriozna, treba mlogo študirati. FEMA: To je ništa, gospodine; vi ste fiškal, kako vi napišete, tako ostaje.
Stvar je čudna, sad je protivna partaja mlogo dokumenta dobila. ANICA: Šta dekumenta, šta će meni dekumenta, kad ja sama dekumenta; nek plati koliko sud osudi, pa
— sad dokumenta protiv vas imati. ANICA: Kažem vam, ja neću dekumente. ADVOKAT: Imamo exempla da je mlogo puta parѕ trіumphanѕ pala i reeksekvirata bila.
JAKOV: Tako kao ti. MARKO: Svet se deli na ljude koji su pametni, i ljude koji su nepametni. Kod pametni, ako mlogo govoriš, obrao si bostan, kako god i kod nepametni, ako ćutiš. Šta su reči? Veresija.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ja sam mlogo puti molio i preklinjao Amora i Veneru, badava; rezultat je uvek bio: „i ne prijaša jego“. — Je li, dakle, čudo, moje
SRETA: A, to je mlogo! Gospodine, ja vam želim svako dobro, ali ja sam bio dvaput cehmajstor. Da je to moja Pela, vidila bi kako se
Da je to moja Pela, vidila bi kako se cehmajstor dočekuje. Bogami, to je mlogo, ovde treba da je čovek kao kamen. O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.
PELA: Sad mi je momak kazao. SULTANA: Ugursuz! U svačem me mora jediti... Kažu ljudi da mlogo na mene naličiš. PELA: Tako su i meni kazivali. SULTANA: Odi da vidim. (Povuče je k ogledalu.) Zaista,... hm!
Vi ste vrlo milostivi. Šta ćemo za ručak? PELA: Kako vi uredite, ja ću biti zadovoljna; ti znaš, ja mlogo ne zakeram. PERSIDA: (Nisu joj mogli svi kuvari ugoditi).
SRETA (izvadi staklo s rakijom): Dobro, dobro. (Napije se.) Samo ti meni mlogo govori. (Pristupi k njoj i gledi kako radi.) Tako, vidiš kako Sreta ume da ženama vadi gospodstvo ispod kože.
SULTANA STEVAN: Mani se, bogati, toga, seka Pelo, idi tvojoj kući, pa gledaj posao; ti znaš da kod majstor Srete nema mlogo. SULTANA: Orjatine, ti se smeš meni protiviti, ne vidiš da sam ja tvoja gospođa?
SRETA: Trebalo bi da je moja, ali evo ušlo joj u glavu da je ona milostiva gospođa, gdi mlogo na milostivu gospođu naliči. Neće da prede, neće da kuva ćiriš. (Preši joj pesnicom.
SULTANA: Orjatin je on, kad svoju suprugu tako daje beščestiti. SRETA: Već to je mlogo. (Izvadi kaši.) Gospodine, vi ćete mi dopustiti da je pred vami malo prokaišam.
Ali, vidiš, ona ti se jako ufitiljila. SULTANA: Orjatine, ti si meni to ućinio. (Tuče ga.) SRETA: A to je mlogo. Sad taki kući! SULTANA: Ja sam ti pet stotina puti kazala da je ovo moja kuća.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Šta bi se pomogla time? JELICA: O, tatice, mlogo; jer govoriti po modi, unterhaltovati se s najvećom gospodom, štelovati se i znati šta je bon-ton, to se sve iz romana
JELICA: To je virklih mlogo. ALEKSA: Ja kažem, gospodična: nema zemlje preko Španije! Kako mi otac umre, odma ću se preseliti u Madrid.
Bilo je i poklona, i mlogo koješta, ali, kao što kažem: moja volja nije bila, premda je inače žena u svakom smotreniju izrjadna.
ALEKSA: O, dokle samo vidi izvore moji prihoda, mislim da neće imati šta mlogo primječavati, no jošt će mu biti milo da njegova kći pri tako velikom bogatstvu svet u udivlenije postavlja...
Taj zna pripovedati: kako je u Madridu bio, kakvo je tamo sunce, kakvi su u Mesecu balovi; taj vam zna mlogo romana! A francuski govori kao da se u Parizu rodio.
pak nije nikakvo čudo što je i carica bila velika, ili, kao što sam čuo, od sviju najveća; jer mi, bedinteri, nismo mlogo pazili šta nam rade gospoda na balu, nego smo se i sami unterhaltovali, i baš dobro.
MARKO: Šta, proces? I proces da teram kroz tebe? A, nećeš ti meni tu mlogo mudrovati. (Uvati je za ruku i dovede do Bašića.) Sad taki da mi obrečeš da nećeš nikada više te knjige čitati.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Tanka Podunavka Mlogo dara nosi. Tri tovara dara: Jedan tovar dara Svekru i svekrvi, Drugi tovar dara Kumu i deveru, Treći tovar dara
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji
Već sestra bratu svom poručuje: “Ja sam ti, brate Turska robinja, Iskup’ me, brate, iz Turski ruku; Za mene Turci mlogo ne ištu: Tri litre zlata i dve bisera.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Šta je to malo što ti je falilo? DROBAC: To malo ti je, kad ga ne znaš na vreme, mlogo i veliko! Sada je kasno govoriti! SOFIJA: Nikada nije kasno! DROBAC: Da imam iljadu usta, ne vredi govoriti!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i ja svako jutro brojio, i sve bi čele prebrojio, a košnica ne mogu.
đe u jednu torbu nosi punu kruva a u drugu gusle, pak sjede pred kućom jednom i uzme slijepac gusle te uza njih mlogo lijepu i krasnu pjesnu ispjeva.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Meni su ljudi svakoga naroda i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se.
dovela i mom bratu Iliji uzrok kričati i kavgati se, što on pri svom starom izmrljatim časlovcu ostaje, ne dala. Mlogo bi mi ga krat kod kuće oteo, no ka|ko bi pošli u školu, dao bi mi ga opet, moleći me da ne kažem ništa mešteru,
Tolkovanije moga magistra pomoglo mi je da razumevam prologe; nijedan nije ostao nepročitat od mene; mlogo bi me puta popovi karali što kvarim crkovne knjige, no zaludu.
Moj tetak po mnogoj viki i | ukoru i mlogo moljen igumnom mesta, s kojim se je poznavao, utiša se i sedne s njima piti.
Ovi dobri blagodetelj mlogo bi mi puta s roditeljskom milošću govorio: „Bába će tebi prekrasnu devojku isprositi, pak kad te vidim u mojoj kući
Nikad doveka jutrenja, večernja i sve što se god u crkvi posluje ne bi moglo bez njega biti; mlogo bi puta čredni pop bez nikakva praznika samo njemu za [h]atar morao u crkvu doći.
Kažu za nekakva mitarstva, po vozduhu, tri velika, a trideset mala; da je i nji[h] toliko, mlogo bi i[h] bilo, al’ opet bi se ko nadao da će se kadgod kurtalisati; no njima nejma ni kraja ni konca.
Episkop: „Nije tako, moj Malenica, nije! Ne valja tako s narodom misliti, jer je naroda mlogo, a nas je malo. Narod valja savetovati i učiti, a ne srditi; silom se s njim ništa ne može učiniti.
Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje. Rekao bi[h] kao da sam ga poznavao pre mlogo godina i kao da mi je svojim vzorom rekao: ja ću biti tvoj blagodetelj i otac.
vrati, nego samo da me nagleda; da on već vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadrža, a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da
A ja sam to u svem mojem životu prismotrio, da svi oni koji mlogo čitaju, | malo poste.” Moj bi odgovor bio: „A kako su u staro vreme sveti oci mnogo i čitali i postili?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Jerica (1631, † 1652, †† 1710). Naodija se u Kotarima kadno serdari Janković i Nakić prognaše Turke... Mlogo je podnija u bigstvu, a još više od zlih i kovarnih ljudih, koji ga napastvovaše za niki veliki grih, za šta je i
“ „Fra-Bortul (1709, † 1729, †† 1776). Ovi slavni redovnik, kad je bila velika glad, priveja je mlogo familijah iz grčke vire u našu katoličku.
Zato ga je đeneral našega reda zva u Rim i prikaza s(vetom) o(cu) papi Klimentu, i učinili su mu mlogo počasti, ali je u povratku, putujući iz Zadra na konju, pâ i ulomija nogu, od šta je dugo bolova...
U to je vrime pritrpija mlogo od rišćanskih ajdukah, koji onda bisniše straovito. U jednome susritu rečeni ajduci odsikoše mu desno uvo i osta bez
Nego čuvaj se, da ti... krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske. — Ali ja nisam nikada mlogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se raniš i mlogo ležiš! A sam kažeš da te od nikoga vrimena štiplje za palce od nogu.
krk!... znaš, da ti ne krkne žila ka siromaju fra-Vici jutroske. — Ali ja nisam nikada mlogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se raniš i mlogo ležiš! A sam kažeš da te od nikoga vrimena štiplje za palce od nogu.
— Ali ja nisam nikada mlogo pija. — Nisi pija, ali mlogo se raniš i mlogo ležiš! A sam kažeš da te od nikoga vrimena štiplje za palce od nogu. To može biti podagra, kâ pokojnom fra-Felicijanu.
A Tetka će njemu tužno: — Ne brini se za moje zdravlje, Brne brate! Oprosti šta ću ti rići, ali ima priči, mlogo priči stvari za koje bi valjalo da se brineš! Bujas je čitao stricu Blitvaru dokle bi ga uspavao.
Ja neću imati mira cile noći, ako i’ ne razumim!... Ja vas molim, puno vas za to molim, fra-Jakove. A nema i’ mlogo... — Dobro, de da čujem — prekide ga Srdar jednako u čudu, pa skupi obrve i zinu, jer bješe slab latinista.
— Ja da ištem dvajest da iskučim pet! Ej, ej, moj Ive, ne mogu te povaliti za tu rič! Mlogo si primija od vratrina u malo vrimena!
Zato, brate Brne, triba da ga svojski privatimo, zbogu mlogo razloga, a najviše... — Pa zovi ga! Di je? Ive, daj štolu! Metni ovdi katrigu, ovdi pod raspelo!... Oću, Dume brate!
„Žâ mi je, veli, one lude dice, jer će najposlin zaglaviti.“ Ja je nisam tija poslušati, znajući da je zabranjeno voće mlogo slađe, kad se do njega kroz trnje dokradeš, ali već videći da ste izgubili svaku bojazan, ja sam vas otimice zatekâ.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
zato, gospože, zameriti ne možete što velim da je uvek bolje čitati kakvu poleznu knjigu nego na bal ići; jer se na balu mlogo protiv sostava tjela čini, tamo se preko mere igra i skače; ne spava se celu noć, bogzna šta se jošt dogoditi može,
EVICA: A moj Vasilije? FEMA: To je nesreća! Ja joj govorim o prvom gospodinu, a ona oće svinjara. A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava.
Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pametne pravim. Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja
Ja sam onaj koji mlogo redi kazujem da žene za tajne ne mare, da mlogo ne govore i da mužu za ljubav i život svoj žertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na moju zapovjest
MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu. FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera, mlogo je, a kamoli tri godine. MITAR: U Parizu svaka gospođa ima po dva muža. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
novembra 1841. čitao u Vršcu u Srpskoj slozi banatskoj, da ju je vrlo rano komponovao N. Ćurković i da je pesma mlogo pevana, a napisana je Jeleni Kostić, „koja se udala za Vasu Ćirkovića u Kovin 11. februara 1843. U nju se zagledao Ž.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Bogme ćeš ti, mališane, i jauknuti kad Rudonja isuče Jablanu crijeva — zastrašava ga poljar. — A i jest mi mlogo dodijô. — E, to ćemo, poljare, istom viđeti! — smije mu se prkosno, zajedljivo Lujo.
Tvoj mi je đed o glavi radio, pa otac, pa svi tvoji, ali evo im!... Mlogo me je — obrnu se meni i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa
i pruži mi mlin, pun nesamljevene kave: — Samelji to, snažan si, vidim, pa ćemo popiti kavu, pa svak za svojim poslom! Mlogo me je, kažem ti — uđe u kuću, kleknu na koljena i poče raspirivati vatru.
Mlogo me je, kažem ti — uđe u kuću, kleknu na koljena i poče raspirivati vatru. — Mlogo me je, kažem ti, Džibo — diže se i pođe u sobu. — Đe ću sad naći đezvu, vildžane, šećer? A! Evo i'! — čuje se iz sobe.
— Đe ću sad naći đezvu, vildžane, šećer? A! Evo i'! — čuje se iz sobe. — Mlogo me je, kažem ti, — nastavi, izlazeći — Džibo oblagivô i kod vladike i kod ovog švapskog suda.
— Ono nam je malo prije pričô Simeun kakav je zulum počinio u Majdanu. Mlogo je, Bog i duša, udarô u stranu, ama nije mu zamjeriti: ostario je.
— jeknu pokojni Partenija kô uboden, a glas mu žalobitno zadrhta, i suze ga obliše. — To nešto, Simeune, mlogo žalobitno. Uli-de mu Mićane, jednu čašu. — O, ljudi, ovo ukrstilo sa obadvije strane, pa ne da oka otvoriti!
— Da, da, djeco moja i Srbovi moji, mlogo sam ja crni' i mučni' dana preturio preko ove sijede glave braneći ovu svetu crkvu od nemilostivi' i bez božni'
Znam ja današnji red, znam. Istina Bog, mlogo sam se i promučio, dok sam to sve u glavi uredio i, rećemo kaz'ti, sredio...
A gdje nauči ona toliku nauku? David: Đavo bi je znao, glavati gospodine! Druži se mlogo s kneževom ženom, i idu tamo žandarskoj kasarni, pa ja ne znam...
Zato vas molim i preklinjem da ga što teže osudite. Meni je ovaj slavni sud mlogo dobra učinio. Od mloge me je bijede i nevolje oslobodio... Sudac: Baš od mloge te nevolje oslobodio? Kako to?
Svega me upropastio. Skini mi ga s vrata, tako ti carske službe! Nas je, seljake, kažem vam, ovaj slavni sud od mlogo čega oslobodio.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Preporučujući se naklonosti čitatelja i čitateljica, to će reći, moleći da moje knjige rado i mlogo kupuju, jesam s počitanijem U Vršcu, 1. aprilija 1832. vsenižajši sluga Sočinitelj s.r.
Jedan mladi gospodičić, kojega je otac znoj mlogo ljudi u svoj sanduk iscedio, želeći putešestvijem sebe oblagoobraziti, dođe slučajno u isto selo gdi je Roksanda
Prvo svojstvo, koje se ranije mlogo od drugi ukazalo, bilo je nestaštvo. Ne samo u mestu gdi je on prebivao, nego 20 milja unaokolo pripovedali su ljudi o
Retko je njegova pomajka pitu ili zavijaču sakrila koju on ne bi našao, ili sam, ili ako bi mu mlogo bilo, s decom pojeo. Mačka u kući nije nigda mirna bila, nit je dana prošlo kad je ne bi on s kerom zavadio.
Dok dunem triput, ja sam ti nov svet načinio. Ljude s rogovi, magarce pametne, žene da mlogo ne govore načiniti, to je kod mene malenkost.
pa onda drugima da dokažem jesu li ti bogovi i bogice bili lepi i lepe; potom, kad bi i to prejurio, opet se ne bi mlogo pomogao, jer su sva ova sravnenija pređašnje romandžije preoteli (poznato je da nijedna muza, ni gracija, ni boginja nije
izrezanom fraku dobro jutro; ja se preporučujem u milost vašeg izvezenog prusluka; bog da sodrži krasnu vašu ćurdiju mlogo godina na radost vaše familije i proče — ne znam drugo kazati nego da je to plan za onog filozofa koji želi po načinu
Sudbina je ljudi tako smešna i čudna da čovek, i ne oteći i ne misleći, mlogo puta uzroka ima Demokrit biti. U ovu rubriku doći može da čovek često nalazi ono što ne traži, a katkad što nigda i ne
— »Hi, hi, hi!« — Badava se smejete, gospodična, agina je kći takva ista pravila dobrog tona, i tako isto mlogo na moral držala kao i vi sami, ali ovakovog momka omilovati, koji je sigurno mladoženja, kao što je i ona devojka u
anno, donne dі quіndіcі, i tako ostavivši svoju nesuđenicu sopstvenoj sudbini, u najlepšem maniru oladi, ne misleći mlogo oće li se ona moći braniti ili ne, kao slaba, od razni napadenija koja joj se dogoditi mogu.
— Naposledak ima jošt mlogo struka suza koje se na ovoj maloj grudvici zemlje viđaju, i koje u naš red ne prinadleže. Tako, na primer, često
da devojke za izgubljenom kericom maramom isplakane oči brišu, a to najviše iz uzroka da pokažu kako su milostiva srca. Mlogo puta ovakove koje za kerom suze prolivaju pri najužasnijem priključeniju pokazuju se tvrde i nečuvstvitelne.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Sluza ne pomaga! (Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.) Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (Pokazuje na zemlju.) Odavde, Koštan, po tamo — nema! I cel vek toj je!
(Kleče do nje i diže joj uplakanu glavu.) Slušaj, batka šta će da ti zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko svoju glavu prefrljija. (Pokazuje na zemlju.) Odavde, Koštan, po tamo — nema! I cel vek toj je!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Al' besedi vojvoda Milošu: „A moj brate, Kraljeviću Marko, ja bi tebe, brate, popevao, al' sam sinoć mlogo pio vino u planini s vilom Ravijojlom, pak je mene zapretila vila: ako mene čuje da popevam, oće mene ona ustreliti i
do tri pobratima, i podaj im tri tovara blaga; i pusti mi staroga Toplicu, i podaj mu tri tovara blaga, jer je junak mlogo dangubio; i daj mene tri tovara blaga, što sam moga mučio Šarina; iza toga, dženeralovice, eto tamo Miloš od
careva spahije, što imaju po zemlji timare i što jedu ljeba carevoga i što jašu konje od megdana, što ne nose po mlogo oruža, do po jednu o pojasu sablju.
“ 16 KOSANČIĆ IVAN UHODI TURKE (ODLOMAK) „Pobratime, Kosančić-Ivane, jesi l' tursku uvodio vojsku? Je li mlogo vojske u Turaka? Možemo li s Turci bojak biti? Možemo li Turke pridobiti?
Nas je malo, a mlogo Madžara: što nas ima? dvanaest vojvoda! Nije šala tri stotin' Madžara i šezdeset dece Karavlaa!“ Al' Kajica besedio
Drugi šura sablju donesao salivenu od suvoga zlata, — sablja valja mlogo bila blaga, opasa je zetu o pojasu: „Nosi, zete, te mi se ponosi!
Ljuto kune Turkinja đevojka: „Vodi roba, Džaferbegovice! Ne bio ti dugo, ni za mlogo, već: il̓ noćcu, ili noći dvije!“ Bula vodi roba dragokupa, vodi njega dvoru bijelome, pak donese vode i sapuna, te
Šta će sebe? Šta li će Srijemu? A šta li će u Sr’jemu Turcima? Dokle bješe vojevoda Mirko, bješe tada mlogo vojevoda po našijem redom gradovima; pa me čekaj, Margita đevojko, stani malo na Kamenu Slanu, stani malo da ti kažem
Al’ ga, braćo, pogubiti neću, jer je Iva dete nerazumno, već ga oću živa uvatiti; a u Đurđa mlogo kažu blaga: za nj ću uzet šest tovara blaga“.
A evo ti tvrdu veru dajem da ti ništa učiniti neću: u tvog babe mlogo kažu blaga, podaj blago pa otkupi glavu“. Al’ besedi Senkoviću Ivo: „O Turčine, ago od Ribnika, nisam došô da ti se
Al’ govore kićeni svatovi: „Gospodaru, Janković-Stojane, a što ćemo mi za naše blago? Mi smo mlogo istrošili blaga dok smo tvoju ljubu isprosili“.
Je li meni mlogo dugovanja?“ Veli njemu bane Zadranine: „Kučko, kurvo, sužanj-Milutine, hoću tebe pustit na otkupe, al’ je tebi mlogo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Glava gu boli, — veli Tašana. — Ima si zauške, ta nikakva se napraji; ništa ne valja, veće tri din, ete. — Pa mlogo li si bolna? U čaršiju i ma’alu nesi iskačala? Za kakvo iskačanje pa zboriš? — pita je tiho i bolno Zone.