Upotreba reči mnogo u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Prosedeo je. Oči nisu imale više one svetlosti, behu tamne i upale, a lice mu dođe kao sneg belo. Meni izgledaše mnogo lepši nego pre.

Jednoga dana stupio on mnogo ozbiljniji nego obično u moju radionicu. U ruci je držao jošte otvoreno pismo. Ćuteći je seo na obično svoje mesto.

“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah! ta mnogo sam štošta odonda izgubio što mi se u životu mililo, što mi je srce veselilo, a dušu krepilo; ostaše samo uspomene na

Baš sam se ovih dana gledao u ogledalu“, reče, siromah „al’ kao da nema prilike da ću te mnogo mučiti“. „Kakva muka, brat-Obrade (ocu mi beše ime Obrad), kakva muka, čoveče?

Pomozite mu, gospodine!“ moljaše čiča Marko. „Žandarm jeste carski čovek! Ferštandn?... On ne bil’ udaren, on buđe mnogo pil...“ Utome mi otac zaječa i pogleda više tužnim nego gnevnim pogledom u čiča-Marka.

podelićemo ono što je preostalo; a, evo, tvrde ljudi da je mađistrat pozajmio od nekih belgijskih kapitalista novaca, mnogo novaca, pa da su za te novce kupili žita i brašna i da će razdavati sirotinji, kako bi je od gladi sačuvali!...

pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi doznadu da u njega ima novaca i hrane: svet bi navalio na

Možeš biti bez brige, i da nas ko traži, ovde nas ne bi našao. — I meni se, bogami, ne spava, i ja imam o mnogo koječemu da premišljam... Ali... — Jest, brate, tako je!

Pa iako Miladin nije nikud dalje od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i zlih dana dosta dočekali...

od Beograda išao, dodade skoro hvalisavo: — Da, da, mi koji po svetu putujemo, mnogo smo štošta videli i upamtili; mnogo dobrih, a, bogme, smo i zlih dana dosta dočekali... Ta valjda će dati bog da nam i ovo ne budu poslednji dani!

Čovek makar kako da se namučio, opet se još nije nasitio života; isto kao što pijanica viče: „Mnogo je!“ i: „Hvala, domaćine, ja ne mogu više!...“ a, ovamo, prima čašu, ispija je naiskap i pada, trešten, na zemlju...

— Tako je, Miladine!... — rekoh mu ja, odobravajući, jer sam osećao istinu njegovih reči... — Čovek, i kad je mnogo i mnogo preživeo, nije se naživeo... — Nije, bogami, učitelju, eto vidiš, ovaj moj pobratim Živko...

Obradović, Dositej - BASNE

Kažu da se čude Turci što im mnogo ištu, no ako im se sve stane iskati šta su oni od drugih oteli, malo će im što ostati.

Valja slušati što drugi o njima misle i utvrždavaju. Pravda da je ne samo lav no i konj i vo mnogo jači od čoveka, no ne imajući čelovečeske hitrosti i razuma, prinuđeni su pokoriti se čoveku.

Hoćemo li da nam on mnogo govori i da nas čini smejati se? Neka trpa, nek' se čini budalom, nek' ne štedi svoje srodne i prijatelje samo za

I ovo dobro da upamtimo: što nam god u drugima nije milo, od onoga da se vsegda čuvamo. Ko sebe mnogo hvali, nije nam nimalo ugodan: ne hvalimo se dakle.

O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke. Kažu Filipu, makedonskom caru, da se nahodi jedan čovek koji jede za šestoricu: „A može li on i

Nije lud ko tri pogače izede, nego onaj koji mu ih da. Davno se čita u crkvi: kom se dade mnogo, mlogo će se i iskati od njega.

„Bedni ja!” izdišući rekne. — „Koliko kasno poznajem da su mi noge od rogova mnogo bolje bile!“ Naravoučenije Koliko se varamo ceneći vnješnu tela lepotu, a duše i srca krasotu, tojest razum i blage

| 52 Jelen i jelenče Jelena je pitalo jelenče: „Babo, kako to biva, ti si mnogo veći od psa, i gledaj koliki su ti rogovi, pak zašto bežiš kako čuješ psa da lane?

Hoće se prosvešten vladjetelj i silni zakoni.| 57 Petao, lisica i kokoške U odsustviju petla vidi lisica mnogo kokoši u jednoj avliji, i ne smejući tu na njih udariti, kaže im kroz plot da je mir učinjen među svom životinjom, i da

stradamo, i opet se od njih dovoljno ne možemo sačuvati, a to jest: sovjet i uvještanije lukavih i koristoljubivih ljudi. Mnogo puta dobri čovek i ljubezni prijatelj može nam iz neznanja nedobar sovjet dati.

vremena žabe miruju i do danas, i svako veče se sovjetuju, no kad se go|d sovjetuju, sve govore a nijedna ne sluša, mnogo govore a ništa ne tvore, i zato od njihova sovjeta ništa se dobro ne rađa.

Kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi, ne bi bilo među njima ni kavge ni nesoglasija, i mnogo bi bolje za sve njih bilo. No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i obadva.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

KRUNISANjE BUNDEVE 1. Odvedem ga na poljoprivredno dobro! Bilo je mnogo jesenjih poslova! Jednu po jednu, iznesem alatke! I lepo mu kažem: Ako ti je ova lopata teška i velika!

LANjSKI SNEG Na beogradskom Trgu Republike, koga neki, bez mnogo razloga, al s mnogo žara, zovu Trg slobode, bronzani knez Mihailo Obrenović svečano jaše na bronzanom konju.

LANjSKI SNEG Na beogradskom Trgu Republike, koga neki, bez mnogo razloga, al s mnogo žara, zovu Trg slobode, bronzani knez Mihailo Obrenović svečano jaše na bronzanom konju.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

godinu dana pre toga oni sogljadatelji koji su po Srbiji ’odali i narod spremali za Nemačku Krajinu, odveli su sa sobom mnogo momaka iz Srbije, koji su se više Varadina u Kamenici egzercirali; među pročima bio je Isailo Lazarević iz Urovaca,

Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je mnogo spremne vojske ležalo; ali to je sve badava, nema je na ovoj strani.

Sutradan odem sa Arsom na jedan doksat, odakle smo gledali vrlo mnogo svakojaki’ oficira u manastirskoj porti. I ja se začudim — priča mi moj otac — kad me Arsa zapita: ,Vidiš li, Aleksa,

S merom i u svoje vreme mnogo se koješta čini bez štete, što pred sudom zdravoga razuma ne bi se moglo opravdati sasvim.

otrovan i koji zapovedila mu se daje mlogo blago mleko i od patke krv i drugo što je bazrđanbaša znao upotrebe, te je mnogo bljuvao, i tako ga povrati, jer nije bio sav fildžan popio.

) Onda knez Pejo odgovori: „Ta, brate, hoću i ja, ali kako će naposletku izaći?” — „Nema tu više mnogo razgovora, no ti, kneže: ili idite u Valjevo Poreč-Aliji i s njime se zatvorite, a ja odo̓ u Posavinu pak eto me na vas,

ostavim dve vrećice tj. 32 oke baruta i nešto olova toj vojsci u planini Gomilici kod Svileuve. Kaže mi stric, da je mnogo Turaka i sumnja da će i̓ moći razbiti, zato, kako odem, da mu dobri̓ barem 200 momaka pošaljem, da se oni Turci najpre

Od ti̓ naši̓ zahtevanja nešto Turci ostavljaju, general dodaje da bi kako do mira doveo. I bilo je mnogo prepirke od obe strane, ali od Turaka manje, jerbo se stide i poznaju svoju krivicu.

Pobiju se, no Turaka je mnogo bilo i naše nateraju na Topčider, te se preko 17 Rudničana udave, koje smo posle, kad smo logor postavili, našli i

gde smo se mi jako utvrdili, i koje puškama koje kartačom — jerbo nam je bio došao i drugi topić — dočekamo i̓ i mnogo i̓ pobijemo, a oni odnose, i više i̓ ranimo. Po dugom boju oni se vrate, a mi za njima na brdo.

Budite spokojni i odmorite se, a svagda se i svakom pod ovim imenom moldovanski kupci kazujte. A mnogo danjom i ne hodajte u tizim haljinama, da ne padnete kome u podozrenije: ovde različiti̓ ljudi ima koji na svakoga motre,

Po nekom vremenu sastavimo skupštinu neki̓ drugi̓ poslova radi, molimo se Bogu u Vrelu kod crkve, naroda mnogo. Iznesem ja ono veliko evangelije pred crkvu, i celivaju ljudi.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— poče Stevan da ih miri. — Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija. — Šta veliš?... Mnogo?

— Baš, gazda-Radovane, biće mnogo dvaest vreća — po duši reci! — prihvati Ilija. — Šta veliš?... Mnogo? A vidite li vi, ljudi, koliki je meni mal potrven?

— Ama stoj ti, Radovane, znamo mi tebe! — dočeka ga Stevan. — Potru smo videli i naše je da osečemo... — Mnogo je četiri, čiča-Stevane, vere mi! — upade mu u reč Sima. — Evo u život, ako su moja nazimad i dva struka oborila.

Hoćaše sve grad potući u koren... Srećom obiđe na planinu, te ne učini mnogo kvara. — Odbiše vetrenjaci! — dodade jedan. — Baš onda na Vrh Prevoja potukotše se... Lomi se, lomi, lomi...

Ele, nasetova ih mnogo i mnogo. A i valjalo je da ih nasetuje. Sad je tek prvi put izišao u Vučevicu, otkako ga postaviše da je kapetan nad

Ele, nasetova ih mnogo i mnogo. A i valjalo je da ih nasetuje. Sad je tek prvi put izišao u Vučevicu, otkako ga postaviše da je kapetan nad tim srezom.

Častilo se dugo i za mnogo. Dođe vreme da se polazi. Kapetan to nagovesti malo kmetu, a, međutim, zavara oči svima te namignu na svog vernog

— Koliko, gospodine? — Pedeset i četiri sela — ravnih deset dukata i dva talira! — Ih, zaboga, gospodine! Mnogo... — zadivi se Đuka tolikoj šteti. — Ah, to je sve kriv Radan. — Neka ga vala, Đuko!... Platiće on to meni lepo...

Vide da im bez toga obići ne može. Da se, opet, žale — kud će šut s rogatima izići nakraj!... — Bogme, vi ste tu mnogo zaradili! — Ja šta misliš ti, bolan!... Vidiš ovu kavanu? Nju je sazidao kapetan tom glavom šećera.

— Tako će biti. — A za četrnaest će jamačno pristati. Ono, istina, nema do Mitrovadne mnogo slava — slave su više zimi, ali opet biće svatova, pa sabori toliki leti su.

— A šta bi ti tražio od mene do Mitrovadne? — Petnaest dukata — gazda-Milune. — E mnogo je petnaest. Stanoje ti plaća deset. — Ono jes'; ali ne mogu ni ja sve pod jedan ajluk.

— Da dam ja tebi dvanaest dukata. — Malo je, gazda, bogami. Ako 'oćeš za petnaest, eto... — Mnogo je, Srejo — uplete se Vidak. — Vidiš i sam, danas su oskudna vremena; teško se dolazi do pare. — Sve je tako.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I kad se sporazumu, zađe čiča Sima „knez” (birov) i sazove domaćine sudnici, koju su nasred sela podigli. Ne prođe mnogo, a tek vidiš: s jedne strane jedan, s druge drugi, dolaze sudnici. Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini.

Zar, što ja s njima bolje, oni sve gori? — Čestiti efendija, - reče Marinko - tu ne treba mnogo pameti. — Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj?

— Akobogda? — U šumu! — Da ti kažem nešto! Lazar stade. On mu priđe bliže i, posle običnog pozdrava, reče: — Mnogo sam premišljao da li da ti kažem, pa najposle velim ako njemu neću, ja kome ću. — A šta to? — upita Lazar preko srca.

– Ne možeš, Pero, ne možeš! — veli Lazar ponosito. – A vi ne možete ni donde! – Pa i mnogo je! — rekoše neki. — Iz mesta onoliko skočiti — To je slota! — Dalje ne može niko! — reče Lazar. — Skačem stopu više!

Dugo je trajala ta molitva njegova; mnogo je prošlo dok starac učini poslednji poklon, metnuvši krst na se. Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva!

Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac. — Pa i ti, brate, mnogo ga diraš! — reče Petra prekorno. — Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!... Neka ga!

Spokojno sedi starina i još spokojnije naginje čuturicom, koju mu mlađi izneše!... Bio je uveren da toga dana neće mnogo kasati. A i kuda bi? Svet je po radovima, svaki to gleda da za lepih dana ovrše i odnese u ambar svoj trud i znoj...

On joj mora kazati da je laž sve ono što se danas selom pronelo o njemu i kući njegovoj... I još mnogo trebalo je da joj kaže... Pa se krenu Sevića kući. Išao je lagano; samo, kad je bliže voću došao, on požuri.

Hajd̓ sad!... — Ali, molim te, kaži mi... — poče Stanko. — Kazao sam! — preseče ga on. — I mnogo sam ti kazao... Ja nikad ne puštam jezika iza zuba, jer on, đavo jedan, dosta puta odnese i samu glavu...

— Dobro — reče. Pa se okrete, namesti ruke na usta i zalaja kao pas. Lavež se odazva. Nije mnogo prošlo, a dvojica oružanih ludi pojaviše se iza grma... — Vodite ovoga harambaši! — reče stražar.

ali to je mučan život... Vidiš, ti si na učio da ručaš, da večeraš, da odspavaš, a hajduku to nije dato!... Mnogo puta ne dojede; a šta puta probdeniše, i ne pitaj! — Sve ja to mogu! — reče Stanko ozbiljno i pouzdano.

Pa što me ovako mučiš, Gospode?... Što me ne rastaviš sa ovim crnim životom?... Nije mnogo prošlo, a popa dođe. Prekorači prag i nazva Boga. — Kome treba molitva? — upita on. — Evo, u sobi... dete...

Dučić, Jovan - PESME

I mnogo puta, u jutra, bez moći, Prenem se kao iz olovnih uza: Ja ne znam šta sam snevao te noći, Ali mi oči mutne, pune suz

Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava.

I zajedno s talasima i vetrovima, on je plakao gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora. Tako mnogo godina.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Malo pre okupan, kraj čaše vina, kroz dim od duvana, ljuškan njezinim slatkim pričanjem — gledao sam je i mislio. Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid.

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao...

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao... kazao bih joj: slatka moja majka!

Odmah se dignem. Kaka je bila mama! Kako blaga, lepa, tiha, ozbiljna, svečana! Pričala mi je mnogo. Pola kroz suze, pola, opet, namrgodivši se i sevajući njenim blagim i ozbiljnim očima.

Ja ne znam kako to da vam kažem, kako da opišem, ali je sličnost neobično jaka. Mnogo sam o tome mislio, i sad mi se tek čini da sam tada i na njoj video onaj isti izraz lica, onu istu tišinu duše, ono

” „Siroto ono dete!” — Verujte, — kaže Joca — i meni je tako teško, da vam ne umem kazati. Mnogo mi je, čini mi se, lakše gledati čoveka za koga znam da će naizvesno umreti. Ali ovo!...

Kako se svi nameštaju, gledaju je li on dobro, i onda — kas, kas, kas! Jedan oblak prašine, i ništa se više ne vidi! Mnogo sam još sanjao i „filozofisao”.

Ponudili smo ih da sednu. Mama ih posluži, a ja sam, opet, Đorđu pravio i palio cigare. Pušili smo, tako smo mnogo pušili, da se u našoj velikoj sobi ništa nije videlo, i šetalica od sata kao da se laktovima gurala kroz debeo dim.

Đorđe je pričao prvo i najviše, a, valjda iz kurtoazije, o mome ocu — o njemu je mnogo pričao, i moja je mati gutala te priče.

Nisam pao na teme da mu kazujem! Meni je mati pričala mnogo štošta kad sam odrastao, pa je zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca! On, tj.

putnicima koji se guraše zajedno sa svojim prtljazima, jer još ne beše nijednog kočijaša ni nosača Kapetan htede mnogo štošta pitati ženu, ali nikako da otpočne; naposletku mu se odreši jezik: — Međer, ti si živa!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

govorilo po selu, kad neko za nešto ne mari: »E, — vele — mari on za to k’o Sovra gajdaš za kišu«, ili: »Tiče ga se to mnogo k’o Sovra gajdaša suša!« — On ponese samo gajde, pa kad ga zapitaju: »Kuda, Sovro?

I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne veruje!

U oglašenom stečaju za parohiju bilo je mnogo drugih uslova, a za ovaj su čuli tek kad su se prijavili. Bili su obojica malo pomatoriji, već uveliko bradati klirici.

Lepe one, a lepe i parohije, — uzeše se i ne pokajaše se nigda. Od to doba jednako su lepo živeli. Za to vreme mnogo se štošta promenilo, samo je vrednost njihova supružanska ostala ona ista, ona stara.

kola i kočijaš skin’o dva sanduka; jedan veći a drugi manji, oba vrlo smešna izgleda, a videlo se po njima da su oba mnogo putovala i štrapacirala, mnoge gazde dosad promenila, i da im mesto nije bilo u sobi.

Ušavši u crkvu, pokloni se svima redom po stolovima, a nije ih baš mnogo ni bilo — nekoliko staraca i baba koje su snaje otpratile u crkvu samo da bar jedno posle podne odahnu malo dušom — pa

s kim se Arkadija natpévao i naravno da ga je uvek nàtpevao, jer stari učitelj je nekada vrlo lepo pevao, ali sad mu mnogo smeta starost. Dok je on pevao, učitelj se predstavio crkvenjaku Arkadiji, na što ovaj kaže da mu je milo.

On lep, visok, a ona lepa i malo niža; ali žena i treba da je malo niža, to je mnogo lepše nego kad su i muž i žena visoki, a sačuvaj bože kad je muž mali, a žena se otegla u visinu!

I danas je već počeo svoje obešenjakluke. Jedna mu je već rekla: »O mustro!« ali to njega nije mnogo ženiralo. Znao je da je bolje kad ženska grdi nego kad se čini nevešta, pa se nije bojao; on se samo bojao onih

Tako je želela i za prvo unuče svoje, Savičinog mnogo starijeg brata, Gavru. Kad se rodio, pripoveda Palčika, a baba kaže: »Fala bogu kad sam dočekala unuka; sad samo molim

jedni pored drugih, ali ne govore ništa nego se samo poglédaju kradom ispod očiju, samo se poglédaju, ali ti pogledi mnogo više kažu nego najdeblje knjige i najbrbljaviji jezici. Još malo pa porta ostade skoro prazna.

« a zatim pop Spira okrenu kašiku na učiteljevu stranu: — Izvol’te, služite se, kod mene nema mnogo nukanja. — O molim, molim — veli g. Pera i okrenu kašiku na stranu gđe Side.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to mnogo. Ceo grob da im prekriju cvećem i drugim zelenilom, te kao da bi ih time opomenuli šta se ovamo, na zemlji, nad njima

Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i

I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču. Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo. Plaču mnogo, i nekako raskomoćeno, jednako oko groba nameštajući se ugodno, slobodno kao kod kuće.

I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima.

I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima.

Svi su oni bili tu, na okupu. Istina, mnogo njih je bilo koji su živeli i spavali po ambarima i štalama pojedinih bogataških kuća, po izvesnim maalama, čak i po

Ali ih je bilo mnogo. Sama klisarica ma da je toliko godina bila s njima, svakoga poznavala, ipak ih nije znala sve. Uvek bi po neki nov

— E, pa dobro, dobro. Ali znaš, da za to treba para. I to mnogo. Imaš li ti toliko novaca? — Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim.

Ne mogu. — Pravda se. — Ovako kad ništa ne jedem i ne pijem, miran sam. A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam.

— Pravda se. — Ovako kad ništa ne jedem i ne pijem, miran sam. A čim meso, piće... Posle hoću sve, i to mnogo, mnogo! Pa bolje ovako ništa da ne jedem i miran sam.

A to je, vele, travka kojom se otvaraju svi zatvori, naročito gde je blago, zlato zatvoreno. I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat. Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro!

Ali nju je teško naći. Jedva se za po nekog pamti da je taj „raskovnik“ našao, imao ga. I zato je posle mnogo bogat bio. Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba, ako i nije u svemu ne znam do kakvog savršenstva doterao, ipak je mnogo znao, više nego ma koji grk u njegovom mestu. Zato se i titrao sa sudbom svojom.

Ljuba bi rad u nečem većem sreću pokušati. Pored malo novaca, malo posla, a mnogo sreće — to se njemu u glavi vrzlo. Žitarska trgovina, to je dobra trgovina.

, mesto Čekmedžijićevo. Otsednu u bircauzu. Ljuba ih vidi, ali već ne haje mnogo, već mu se druga po glavi vrze, ali ipak šeta se po pijaci, pa naiđe na gospođu Jelku. Čini se kao da je ne vidi.

Time se dogovor svrši i Ljuba otputuje. Redić je bio takav čovek da nije trpeo mnogo vizite, osobito što se kćeri tiče. Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane.

Pita ga Redić: — Poznaješ li, brate, nekog Ljubu Čekmedžijića iz O.? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti.

Ljuba uviđa da se sam bez provodadžije ne može oženiti, jer ima mnogo neprijatelja, zato zaključi otsad sa provodadžijom prositi, i to sa takvim provodadžijom koji će ga znati u svemu

Malo se razgrejaše. Peršunović se učini kao da je više pio nego što treba, a Ljuba se usiljavao pretstavljati se da nema mnogo u glavi, i to mu je pošlo za rukom. Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas.

Sad počnu pevati. Gospođa Persa imala je lep glas. Ljuba je nju svojim jakim glasom potpomagao. Mnogo su pevali. Kada su pevali: „U mjestu prijatnom”, Ljuba je uzdahnuo, a gospođa Persa se zarumenila; ljubav je bila gotova.

Probude je. Ljuba je nešto zamišljen. — Pa šta, zar frajla-Mileva još spava? — Znate, čitala je noćas mnogo. Sirota, sad se načita, kad joj otac nije kod kuće, jer se on jedi na mnogo čitanje, a ovamo opet mu se dopada kad kažu

— Znate, čitala je noćas mnogo. Sirota, sad se načita, kad joj otac nije kod kuće, jer se on jedi na mnogo čitanje, a ovamo opet mu se dopada kad kažu da mu je kći vaspitana, — reče mati.

Kako ste spavali? — Vrlo dobro. — Vidi se, kad ste tako dockan ustali. — Znate, čitala sam mnogo noćas. — A šta to čitate, frajlice? — Čitala sam od Dima „Draj Musketire“. — Šta su to ti mušketari?

— Srpske? Ah, nisam još nijednu pročitala! — Kako to? — Znate, ja sam bila tri godine u leru, pa sam mnogo od srpskog zaboravila, jer smo sve nemecki govorili, a razumem nešto i francuski. — Šta, i francuski? — Nešto malo.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Pa kažite mi da vam kažem. — Ama tu su konjica i treći poziv, posedaju granicu i osiguravaju mobilizaciju. — Ja, mnogo vam sigurno osiguranje! — A komite? — Batali komite, oni su sve i napravili. — Naravno komite i žandari.

Biće nam mnogo lakše kad smo zajedno, skinućemo i dušeke dole. — Hvala vam; i naš je tvrd, od betona je. Ona grupa oko mršave

pa se postepeno stao na njih navikavati dok se nije uverio: da su i to ljudi patriote na svoj način (među njima ima mnogo liferanata a i bez njih se ne može) i da ni oni nemaju baš sa svim pokvarenu krv, kao što je on nekad pogrešno i

I malo po malo, ponavljajući ovo isto mnogo puta, on je bio potpuno ubeđen: da se baš tačno tako stvar desila, a to, u ostalom niko nije video i tako će to uvek

Pa, i ako je, u mnogo prilika i po mnogim znacima, osećao jasno, neočekivane i čudne promene u toj ženi kojoj je on sve žrtvovao, pomisao na

njihovog zajedničkog života, ona se u čudu pitala: je li moguće, ama je li moguće da je ona, ovu ovde istu rugobu tako mnogo volela, da je zbog nje patila, preturila toliko neprospavanih noći, čeznula i brinula za njom, ljubila strasno.

Imala je mnogo poznanika i svi su joj se iskreno divili. I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla.

Koliko se samo mučila, plakala, vežbala da obuzda onaj pogled i sve činila da ga zadovolji, ali on je tražio mnogo i sve više i svakog dana postajao sve grublji i dosadniji.

Fitilj je on izmislio. Važan je to pronalazak, ne košta mnogo, stvar neopisano korisna. — Traže mi i Francuzi i Englezi i Talijani, naši saveznici, svi čuli pa mi traže i velike

Ne mogu peći da sam postao bolji, jer se čas podižem, čas padam, neprestano padam i podižem se, ali po nekad padam niže mnogo niže nego ikad dotle, i uvek sam pun onih prljavih misli. Volim ja verenicu Ali kako?

časa, u tom plaču i u onoj čudnoj i tajanstvenoj snazi stradanja, on je uživao On je uživao što je namučio drugog a još mnogo više, što je namučio sebe. V.

I mnogo od te krvi struji u ovim mojim žilama. Ali ima i one druge: „Idi, veli, sinko, i Bog nek' te čuva, a ti čuvaj obraz i b

Afrika

je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije. Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele.

Tu su crnci uvijeni u prostrane bubue, pošto je tu mnogo pomuslimanjenih plemena, koji onda svoje tradicije prkosno čuvaju.

Smešno je da u Africi, između dva crnca koji se prihvate odevanja, mnogo je bliže primitivnosti i golotinji onaj koji nosi evropsku odeću, sastavljenu od najčudnijeg komađa, no onaj koji usvaja

tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa. Zatim se mnogo čamaca punih nagih mladića uputi brodu. Tabu je čuveno sa svojih atletskih seljana, koji su možda poslednji ljudožderi na

Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.

Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila. Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske.

Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada. Kraj sela nešto što treba da je groblje.

jedinstvene stvari; ali, otkako je tražnja belaca za njine stvari vrlo velika, oni svoju rutinu primenjuju na meko drvo mnogo lakše za izradu. Inače su Baule u svemu drugom u dekadenciji.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Oćete li i vi za frajlicu uzeti koji los? JANjA: Los je tri cvanciki? MIŠIĆ: Jest. JANjA: O, skupo, vrlo skupo, mnogo novac! MIŠIĆ: Ta vi možete i onako usrećiti vašu gospodični. No ja se zadržavam, a moram jošt dalje ići.

Što vi govorite?! Ne moži da bude. MIŠIĆ: Zašto, kir Janja? JANjA: Vi ste čovek gospodin, vami treba mnogo novci. MIŠIĆ: Koliko mi treba, toliko mogu zaslužiti. JANjA: Ama, oćite lep štafirung i latura.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Bilo je to bedno naselje, napušteno od Turaka, u baruštinama, sa pogorelom palisadom, porušenim kulama, i zidovima, sa mnogo brloga. Lep je na Mahali bio samo dug red ogromnih, rascvetanih, bagremova.

“ Garsuli, u stvari, nije upotrebio tu reč, koja bi, u njegovim ustima, bila bezazlena. On je upotrebio mnogo goru reč. A bio je poznat u vojsci po svojim, opscenim, šalama.

Sunce je bilo odskočilo, ali on je znao da ga neće gledati, kako odskače, još mnogo puta. Pošto je morao da nešto kaže Garsuliju, koji se stalno vrteo oko njega, Engelshofen je izvadio svoj švapski kamiš

Niko se nije micao među njima. Bila je tolika tišina, da se u daljini čulo jedno zvono, sitno, sitno. Te godine je bilo mnogo groznica i na grobljima je, skoro svaki dan, bilo po nekoliko sahrana.

Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.

Sa svojim kobilama, sa njihovom ćudi, sa njihovim naravima, sa njihovim kopitama, nogama, on je imao mnogo briga i nevolja, ali ih je sve, a pre, a posle, ukrotio i ulepšao.

A kojoj je morao da plaća, i roditelje. Nije bio ženskar, i nije mnogo mario za žene. Kad bi se, među husarima, povela reč o tome, uz Đurđevo kikotanje, Pavle nije znao da kaže, čak ni

Pavlova žena prešla je u veru muževljevu, a Petar nije ni tražio to od žene. Među oficirima, u Podunavlju, bilo je mnogo mešanih brakova, obe vere.

On je, s vremena na vreme, dovikivao nešto svojim husarima, što je izazvalo mnogo smeha. Zagledao je poklone za Pavla na dnu kola i počeo da nakusa vina. „Kažite kapetanu da se mahne žena!

On je po tom izveštaju šetao – svojim lepim, kaligrafskim, rukopisom – kao paun. Na kraju je stavio potpis, sa mnogo kovrdža, kao što je to, tada, bilo uobičajeno, u austrijskoj vojsci, po španskom ceremonijalu.

Trifun je, kao i Pavle, bio, strastan kockar, a u poslednje vreme gubio je mnogo, na faraonu. Onako visok, poguren, poguren se vraćao i sa kartanja. Ćerka kapamadžije Grozdina, to, nije praštala.

Morao je da se brani od muva, kojih je, na toj čatrnji, kao i stršljenova, bilo, mnogo. Razmišljao je tužno, i zato što nije otišao da isprati Pavla. A ta žalost je povećavala bol koji je na temenu osećao.

Teodosije - ŽITIJA

Pošto je prošlo mnogo vremena otkako je prestala da pađa pomenuta blagočastiva Ana, jep je Bog zaključa kao u starini Liju Jakovljevu, da ona

i sjaj, i svaka sreća puni meteža i nestalni; smatraše vidljivu lepotu i obilje ovoga sveta kao senku, i razumevši da je mnogo jelo i veselje i sve što je ljudsko na zemlji sujetno i nestvarno, desnoga puta se dohvati pa se bavljaše proučavanjem

put i sam šiljaše u sveta mesta da se razda onima koji prepodobno žive, jer beše dobar čovek koji deli milostinju i daje mnogo.

radost i veselje i veliko pirovanje behu učinjeni zbog dolaska vazljubljenoga sina k roditeljima, i kada su se veselili mnogo dana, — gle, kao Bogom pokrenuti, dođoše k njegovim roditeljima neki inoci iz Svete Gore Atona, da prime potrebnu pomoć

zamoli po običaju molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov.

Ako zakasnimo, nemojte se ljutiti, jer sam čuo da tamo ima mnogo jelena. A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj.

I svi plakahu i ridahu mnogo i neutešno; roditelji sina, braća brata, sluge gospodara sa krikom dozivahu radi utehe u žalosti, padajući sve više u

Dozvavši i mnogo blagorodnih mladića, i sličnim nadama i njih ohrabrivši, posadi ih na silne (i brze) konje, i posla ih sa vojvodom.

svojemu što toliku visost vojvode potrudi s mladim blagorodnima, i stiđaše se da u lice muža pogleda, jer se zbog njega mnogo potrudio da dođe u tuđu zemlju.

Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?! Ovako i mnogo slično plaču izgovoriše, i još Dugo plakahu, onaj gore na kuli, a ovi dole na zemlji, da bi se i neosetljivi kamen

A hoće li te primiti Gospod? Ti što si prevario oca, prevario si i nas, a misliš li da ti se valja Boga bojati? Ovo i mnogo drugo od gorčine srca njemu izgovorivši, molitvu i blagoslov od njega izmolivši, i uzevši tužne haljine, odlažahu kući.

i mirisnim vazduhom napajani, bezbrižnošću uvek uveseljavani, rekao bih, žudnjom za Bogom uzdizani visoko sa zemlje, mnogo bogatijim od bogatih smatrali su se.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kada dođe do krajnje tačke profila, uspeće mnogo bolje da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog pređenog prostora, nego kad bi se ograničio na

Neke južnoslovenske grupe imaju mnogo manje pesama nego druge, a i među ovim grupama ima takvih koje imaju boljih pesama.

dinarske ljude kao i uzroci sukoba koji se među njima javljaju; otuda proizlazi srećan ili nesrećan tok njihova života, mnogo više nego što potiče od sebičnosti ili od lakomosti.

Pre 40 i 50 godina ona su samo po izuzetku činila grupe od prostih, inokosnih, porodica, a mnogo češće od zadruga. Ova ustanova (zadruga) koja još postoji, mada ređe i oslabljena, bila je najkarakterističnija odlika

Naposletku, ratovanje je očevidno mnogo lakše za društvo sastavljeno od zadruga no za društvo koje je sastavljeno od inokosnih porodica.

Izražavaju se očima punim sjaja ili suza, zlih ili radosnih suza. Ima mnogo junaka okorelih u borbama koji su zaplakali pred nevoljama drugih!

Slava je posle Božića i Uskrsa najveći praznik, ali mnogo više lični, jer svaka porodica ima svoju slavu, istu koju su slavili najdavniji preci.

Ima krajeva u kojima čak osećaju i rane kosovskih junaka. Pogubiti mnogo Turaka za dinarskog čoveka znači ne samo osvetiti svoje pretke, već i ublažiti njihove bolove koje i on oseća.

jeste srpska nacionalna ideja, i od njih su postajali hajduci, uskoci, osvetnici; i sada, bez ikakvog okolišenja, i mnogo njih kadri su dati i daju glavu za nacionalnu ideju.

tipa poznate mučeničke istorije, koji su se vekovima borili za život i održanje, kopali i mač držali, dali su u stvari mnogo i pokazali znatnu darovitost. I po moralnim i po intelektualnim osobinama oni su sposobni za visoku kulturu.

Pošto su severne strane dinarske planinske zone mnogo duže od južnih, severni je varijetet nesrazmerno većega prostranstva no južni.

osobito teško utvrditi redovnu vlast: čak i vlada koja se smatra kao najjača, vlada Miloša Obrenovića, morala se u mnogo mahova zadovoljiti time da je narod samo podnosi.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Eto — kaže on — u onaj gore nisam te bacio, jer je mnogo plitko, a ovde, opet, mnogo je duboko. U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi,

— Eto — kaže on — u onaj gore nisam te bacio, jer je mnogo plitko, a ovde, opet, mnogo je duboko. U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba

Da bi im misli bolje tekle, čiča i krčmar uzeše u pomoć i jednu bocu rakije travarice i poslije mnogo znojenja, uzdisanja, štucanja, zijevanja i lupanja po čelu, sastaviše ovakvo pisanije: OGLAS I PROGLAS Iz koga će svaki

— Ama da to ne bude kakva podvala? — upita jedan od prisutnih. — Na ovome vašaru mnogo se podvaljuje, pa bi se moglo desiti i to da nam prodaješ mačka u džaku. — Ko, zar ja?! — razvika se skitnica.

— A i ti, dragi prijatelju, ne mrdaj mnogo njuškicom ispred mog nosa, jer, znaš kako je, mogu se ja ovako u mraku zaboraviti — iskreno priznade mačak.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac. Pre tri godine vi mene primili u službu..

PAVLE: Rus? ALjOŠA: Ne Rus, Poljak. On je gostovao ovde... PAVLE: On vam je odveo ženu? ALjOŠA: Ona meni kazala: mnogo voli njega, ne može bez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca!

ALjOŠA: Ne, gospodin inženjer, ja ljubim Lidočku, ja mnogo ljubim Lidočku. PAVLE: Ali kad ona vas ne voli? ALjOŠA (uzdiše).

ALOŠA (hteo bi da oponira). PAVLE (prekida ga): Neće biti to: samo to pismo. Aljoša, kod vas se sabralo i mnogo drugih mutnih osećanja, a četiri meseca napornog rada na građevini izmorili su vam živce.

) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu. Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.

SPASOJE: To što si preskočen, nemoj da računaš mnogo; ako se sručimo, sručićemo se svi, a i tebi tvoja godina ne gine. ANTA (trgne se): Opet ti!

AGNIJA: A na venčanu haljinu treba za vremena misliti. Danas ima tako mnogo tih modnih žurnala da je vrlo teško odlučiti se. Pa onda materijal!

” SPASOJE: Pa ovo je mnogo jasnije. ĐAKOVIĆ: Reći ću mu, dakle: „Ti si, brate, umro, a da si umro, evo ti dokaza: prvo i prvo, ti nisi živ...

Ja, verujte, nemam računa da vam dajem ovakav savet, jer, kad bih napisao, ja bih vam mnogo više naplatio; ovako za savet moram se zadovoljiti i sa 1.000 dinara. SPASOJE (zgrane se): Kako? 1.

Obećala sam gospođici Vukici da ću ovih dana doći da zajedno obićemo izvesne radnje. SPASOJE: Ah, da, ona mnogo polaže na vaš ukus; samo... NOVAKOVIĆ: I zamislite, sad i ja moram da idem po radnjama. SPASOJE: Što vi?

Ja danas, na primer, imam važan razgovor sa jednim vrlo merodavnim gospodinom. U njegovu se pomoć ja vrlo mnogo nadam. NOVAKOVIĆ: Pa razume se da ćemo biti strpljivi.

AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga. Jaoj, kada bi ti znao šta se sve govori i zbog te svadbe i zbog mnogo čega drugog. SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Nema mnogo toga da se priča, mama. Bacio sam knjigu. Profa me izbacio i to je sve. - A posle? Šta je bilo posle. Vesna je javila

i sâm kao pas i nisam znao šta da počnem; svi su me tako lako puštali od sebe da mi je bilo jasno kako ne vredim mnogo. Pođoh ulicom šutirajući prazne konzerve, dok su babe kao kornjače izvlačile glave iza prozorskih stakala.

Sada sam znao početak. Jedina moja... - napisah - „dugo sam mislio kako da počnem. U ovom gradu mnogo je mesta za ljubav, ali nijedno nije dovoljno bezbedno od očiju drugih.

Nisam je pitao hoće li se vratiti na nasip ili neće, ali nisam ni morao da pitam: to između nas događalo se bez mnogo reči. Karanovo je dremalo u zlatnom zalasku sunca. Između njega i mene kao da je neko spustio tanku zavesu od gaze.

Novac za bioskop niko i nije tražio od njega. To sigurno ne bi ni dobio. Zbog toga smo svi imali potrebu za užasno mnogo svezaka i udžbenika kojoj je on doskakao dovlačeći u kuću čitav otpad pocepanih i odbačenih knjiga celog jednog niza

Bilo je mnogo štošta u njegovoj knjizi, ali to su već bile gluposti. A i šta nisu gluposti po tim knjigama? „Aco pozajmi sto kinti,

Zbog toga nikad nisam imao mnogo poverenja u one koji pričaju o vrlinama. Moja majka je tu jedinstvena. Od nje nikada nećete čuti da nekom zamera nešto

Da sam se osvrtao, ni do prekosutra ne bih stigao: uvek je mnogo onih kojima treba odgovoriti šta rade moj otac ili očuh, Stanika ili majka.

Bilo mi je jasno da do onoga što je nazivala kućom neće stići do podneva, pa ipak sam bio nestrpljiv. U toj kući ima mnogo zlatnog posuđa. Čak i seterka, po pričama Karanova, jede iz zlatnog tanjira.

- Ti nemaš ništa s tim! - tvrdoglavo je odbijala saučešće, a onda iznervirana mojim neslaganjem da ja imam mnogo toga s tim, da ono što nju boli boli mene, rekla da zavežem: moj otac nema železničarski opasač i ja ne znam kako to

se, napred, ruku ispruženih kao da blagosilje, a on je rekao da mi veruje, ali da molodoj čelovjek u mojim godinama još mnogo toga ne shvata.

U tome je, doduše, bilo mnogo istine, ali bilo je i stvari koje je on shvatao znatno brže od nas. Ono što je on imao da nam kaže o Melaniji bio je

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospođa Soka namalana je u polovini veličine; nije nužno bilo u celoj, jer je bila mnogo veća od gospodara Sofre. Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog

Nije hteo dalje od svog izvora. Kalfe nije imao, držao je samo jednog šegrta, a kad je mnogo mušterija ili gostiju bilo, morali su svi pomagati, i sama služavka, a i sam je služio.

Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda im nije išlo od srca. Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti.

Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati.

— Kol’ko joj godina? — Sad joj osamnaest. — Dobro, ja sam trideset i pet, i udovac; stanje moje znate. Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene?

Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene? Dopada mi se, i mnogo sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet

Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati. Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne plaši što ide na daleki

Odoše. Gledaju dugo za kolima, dok ne iščeznuše. VI Gospođa Soka sama vodi kuću. Ume upravljati, ali za dućan mnogo ne mari. Pera je sad u dućanu i u mehani gazda.

U tome je mnogo bolji bio gospodar Sofra, koji je igrao „punišaka”, a od procesa bi zazirao, i uvek bi rekao: „Bolja je mršava nagodba

Oči kao rubin svetle, streljaju, još sad, u trinaestoj godini. Šta će biti docnije? Katici je tek deset godina, mnogo je na Pelagiju, samo nos već nije grčki, no palestinski, malo jako savijen, ali zato lep, odgovara joj licu.

Kada bi joj gospodar Sofra kupovao kakav adiđar, prsten ili štogod u kosu, to nije volela mnogo sitno kamenje, po jedan, ali lep, sve je volju imala na „solitere”.

Ali i dolikovalo joj. Sav izraz u nje bio je nešto gospodstven. Tako isto i kod njenih kćeri. Zato za dućan nisu mnogo ni marile. Pera je bio već prvih godina prenebregnut. Kako se rodio, već ga je otac namenio za trgovca.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pošto je bio mnogo cenjen u vojsci, dodeljivahu mu važne poslove u narodu. Premeštahu ga svaki čas, da umiruje taj svet, koji se svaki čas

što je bio nečujan, ali prisutan svud, oko svakog šatora, oko kojih je isto tako, nečujno i neopaženo, niklo bezbrojno mnogo zrna zemljinih, izrivenih od nevidljivih krtica.

Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva predviđao mnogo više. Brzo je raščistio dvorište, obraslo bršljanom, pod velikim prozorima mrke, barokne zgrade.

Ta soba je bila uvukla u sebe neki naročiti miris i u njoj je bilo naročito mnogo anđela, na tavanici. Sa njenih prozora bio je divan izgled na okolna brda, u proleće.

Žene oficira, Nemice, trgovačke kćeri, mnogo mlađe od nje, Grkinje, zatim sve žene prijatelja svoga devera i muža i sve njihove kćeri; jednu debelu Turkinju kojoj su

Osim toga, da je ona i ovako skoro uvek bila sama i da je mnogo proplakala. Zatim je Zemun doznao još i to da je Isakovič mnogo živeo sa ženama, zlim i opakim, Vlahinjama, Mađaricama

Zatim je Zemun doznao još i to da je Isakovič mnogo živeo sa ženama, zlim i opakim, Vlahinjama, Mađaricama i Nemicama, kao uostalom i njegov brat Aranđel, u čiju se kuću

Mađaricama i Nemicama, kao uostalom i njegov brat Aranđel, u čiju se kuću sklonila, ali o kome zna da je isto tako mnogo živeo sa Grkinjama, Jermenkama i Venecijankama, čiji govor razume.

Tako se gospoža Dafina Isakovič upoznala sa Zemunom i Zemun sa njom. Nikuda nije izlazila i mnogo je plakala. Iako je njen odnos prema svetu bio tako prost i običan, zemaljski, odnos njen prema deveru, kao i prema mužu,

Bez kajanja, uostalom, zašto i da se kaje, ona uvide šta je učinila. Nije mnogo mislila o tome kako će to da sakrije. Bilo joj je ravnodušno da li će to, na neki način, doznati čak i muž, tamo,

U prvi mah, izvesne stvari, koje sa mužem nikad nije doživela, bile su joj se učinile mnogo više bljutave, nego sad, kad ih se opet setila. Dever joj nije bio baš sasvim nedorastao, kako je isprva mislila.

zvati ženu Dimče Diamantia, onu zakonitu; jednu dugačku crnu metlu, koja je po ceo dan pajala po kući, odevena uvek sa mnogo preveza.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Tako, na primer, smatra se da ako devojka lomi posuđe u kući, brzo će se udati.¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“, kada joj rezultat ovog manipulisanja

⁴ B) Mnogo više nego tabua postoji u našem narodu pozitivnih magijskih pravila ili čini kojima je cilj da se mladencima obezbedi

³⁵ Nerotkinje na Kosovu nose o vratu samotvornu britvu „ne bi li začedile i rodile dete“. Veoma se mnogo koriste delovi dobijeni od nekih životinja ili same životinje, kao na primer: gujin svlak, ježeve bodlje, ljuske jajeta,

MAGIJA ZA DOBIJANjE MUŠKOG DETETA U našem narodu mnogo se više ceni i priželjkuje muško nego žensko dete. Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja porodičnu lozu

(4) Trajna kontracepcija posle porođaja. U odnosu na broj obreda koji se vrše pre porođaja, mnogo više ima onih koji se vrše posle porođaja, sa ciljem da se trajno spreči sposobnost začeća i rađanja.

magijskih propisa svakako je taj što je ranije, zbog nepovoljnih materijalnih, higijenskih i zdravstvenih uslova, bilo mnogo teže održati trudnoću i roditi zdravo dete, a to je trudnici ulivalo veliki strah od mogućnosti lošeg ishoda porođaja,

Trudna žena mnogo više mora da poštuje negativna magijska pravila (zabrane) nego da vrši pozitivne magijske radnje. (I) TABU-PROPISI U

hranu), pije (određenu vodu), da ne sme slobodno da se kreće, kupa itd. Ali postoji još mnogo toga što nije do sada spomenuto a što se trudnici zabranjuje da čini.

i običaja povezanih sa rođenjem deteta jeste veliki strah roditelja za život novorođenčeta koje je na rođenju veoma mnogo ugroženo delovanjem stvarnih i nestvarnih opasnosti, s jedne, ali, ništa manje, i ljubav prema porodu i briga za dobrobit

Pored toga, kad počinje da se menja tradicijska kultura, i oni pripadnici zajednice koji nisu mnogo skloni verovanjima i običajima u nekim drugim oblastima života, ovde, kada je u pitanju sudbina tek rođenog deteta, drže

Zvezde velike i sjajne jesu zvezde vladara, bogatih ili istaknutih ličnosti, a one slabe, bez mnogo sjaja jesu zvezde siromašnih.¹¹ Neki ljudi su rođeni pod „srećnom zvezdom“, a neki pod „nesrećnom“.

⁵³ Dete koje se rodi u krvavoj košuljici smatra se da postaje repač. To je čovek s malim repom, koji je „mnogo jači od drugijeh ljudi kad se naijedi; u onaj mah (vele) još da mu se rep napne, mogao bi nadvladati deset ljudi kao

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Možda se to dešava tek kad, posle mnogo godina čitanja, tu knjigu, još nenapisanu, ne pronađe ni u jednoj knjižari, ni u jednoj biblioteci, a žarko želi da je

I ne znajući, učinili su da nas mnogo gori prestigoše. Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i

— prošaputala je. — Voz ide sutra uveče, u deset i dvadeset. Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet. Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim.

Pre svega, treba da znate da se igre mirnodopske dece mnogo razlikuju od ovih ratnih igara. Kako samo pastoralno zvuči ona divna melodična rečenica — poziv: »Care, care, kol 'ko

ste, dakle, prepušteni sami sebi i dosadi koja nikada nije tako tupa i neutešna kao u detinjstvu, ne ostaje vam baš mnogo stvari za igranje.

dobro je«, mislio je, »dobro je kao na poslednjoj strani Lajfa, gde se reklamiraju cigarete ili duvan za lulu, gde ima mnogo prijatnih stvari na okupu, mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je

kao na poslednjoj strani Lajfa, gde se reklamiraju cigarete ili duvan za lulu, gde ima mnogo prijatnih stvari na okupu, mnogo lepih i udobnih stvari za oko, dobro je što sam tu, a ne negde gore u kopnu, gde je sada prašnjavo i znojavo, ulice

Najpre udaljenu i potmulu, a zatim veoma snažnu, gotovo zaglušnu. Na vrhu brda avion se čuo mnogo bolje nego u dolini. Izišli su iz kuhinje i pogledali u nebo, koje je postalo gotovo ljubičasto od vreline.

SEZONA LOVA NA ZEČEVE ČUDNOVATI PROLAZAK KROZ GRAD SARAJEVO, BEZ ZAUSTAVLjANjA U leto 1970. imali smo mnogo nevolja s akumulatorom. Bio je izgleda potpuno istrošen.

Na igrankama je obično bilo mnogo više mladića nego devojaka, ne računajući one nesrećne ženske slučajeve zaboravljene po uglovima.

nemoć pred gradom iz koga se nije moglo pobeći, kao što je nemoguće bekstvo iz lonca glatkih zidova — sve to i još mnogo drugih stvari proleteše kroz glavu sirotog Bel Amija, dok je onako raspet visio između neba i parketa čitavu jednu

(ceo razred slikao se sa jednom leptir-mašnom posuđenom od fotografa), a zatim »Pozdrav iz JNA, Pula 1960« i »Mnogo pozdrava iz Venecije 1964«.

Matavulj, Simo - USKOK

? Biće da je uvrijedio kakvog velikaša, mnogo većeg od sebe!“ Ženske, razumije se, nagađahu da tu mora biti po srijedi ljubav ili je zaveo kakvu kneginju!

Kako se ono zovu, Krcune? — A ima, čoče, mnogo i Srbalja u ćesarovinu. Oni daju ćesaru najbolju vojsku! Viđeste li ove Ličane u Kotoru!

Pođoše. Ali mlađi ljudi nastaviše razgovor. Pero Purov zapita učevnog Krcuna: — Čujao sam e je mnogo lukav ovi današnji ćesar. Kako ga ono zovu? — Franc mu je ime — odgovori Krcun.

Zdrav si mi! Uskok odgovori: — Hvala ti od sveg srca, kneže. Ja sam mnogo dirnut tvojim dočekom i tvojim riječima. Iako sam mlad, sa mnom je bilo svakojakih čuda, ali sumnjam da sam kadgod bio

Dijete mnogo više nalikovaše na Milicu, nego na mater. Tada zagrajaše što koje: — E, ne valja tako, Dragiću! To nije lijepo!

da je blagosloven i zbog te rabote, kao i zbog svake svoje, e bi bez krtole narodu bilo mnogo gore nego što je, kao što mu je zanago bilo bez nje.

A onda je Mrgudu već bilo preko dvadeset i pet i šest godina. Dakle, sad lijepo možeš sračunati, koliko mu je? — Mnogo, mnogo — reče Janko, gradeći se da računa, a pomišljajući da im je do šale. Njeko ga zovnu iz kola.

Dakle, sad lijepo možeš sračunati, koliko mu je? — Mnogo, mnogo — reče Janko, gradeći se da računa, a pomišljajući da im je do šale. Njeko ga zovnu iz kola.

Stevo uzdahnu duboko i nastavi: — Tu nam pogibe i vojvoda Stano Uskoković, a inače ne izgubismo mnogo ljudi, a njihovijeh pogibe oko tri stotine i pedeset.

je sad u Kotoru, pa reče: „Na prvom mjestu, stoga što si od kuće koja je uvijek bila vjerna caru, koja je njemu dala mnogo dobrijeh službenika; pa stoga što ti se odbija na mladost, donosim ti carevu milost!

— Jedno je vještina, a drugo je srce — reče Janko. — Onome ko je strašljiv slabo pomaže vještina, a onome ko je srčan mnogo ona pomaže! — Tako će biti! — potvrdi Rako Mrgudov.

On ljubazno dočeka Janka i porazgovara se s njim, ne ispitujući ga mnogo. Ama sin mu Joko, (onaj o kome se pričalo da je posjekao dva francuska oficira) živ, ognjevit mlad čovjek, zasu

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest. MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo. I mi smo lane kuću pravili. PROVODADžIJA: To se vidi. - A gdi nam je gazda? MATI: Taki će doći.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tim ograničenjem ona kao da je priznala da ne drži mnogo do sebe, i da dragovoljno pristaje na niže mesto u redosledu duhovnih aktivnosti.

Andersen danas pripada podjednako italijanskoj i skandinavskoj deci. Ima, međutim, mnogo valjanih pisaca koje ovakve, pojednostavljene izražajne tvorevine ne privlače, koji nikad nisu osetili potrebu da se u

sa estetskim zahtevima, bez iskrivljavanja ili narušavanja raznorodnim predubeđenjima i namerama, ali problem postaje mnogo složeniji razmotri li se u okviru psihološke situacije pisca.

i kritika dečje pesme — tema koja se često oživljava u našim publikacijama, a da se stvari, samim tim, ne pomeraju mnogo napred.

U Beogradu je objavljen 1978, kod „Nolita”. Mnogo pre nego što sam za roman čuo, slutio sam da takva knjiga mora postojati.

Iako nam je stigao iz obožavane Evrope, naši čitaoci na roman nisu obratili veliku pažnju. Iz evropske kulture nas mnogo više zanimaju nemački automobili, engleski kompjuteri i pariski modni hitovi od života kunića u Šekspirovom rodnom

Lažna književnost je veoma praktična: neupućeni njome lako rukuju. Mnogo je prostije objasniti deci neku rđavu rodoljubivu pesmicu, „za decu”, nego li jednu valjanu strofu Laze Kostića ili

uozbiljenosti, približava Vučovoj antiratnoj poemi Mastodonti: u Mastodontima ima infantilnog fabuliranja, u Momku, pak, mnogo poučnosti i prepričavanja.

Vučo ne izbegava prozaične reči iz svakodnevnog opticaja, a ni teže apstraktne imenice (san-java, otuđenje). Mnogo je naših i stranih reči ovde prvi put prešlo prag dečje pesme, a da to uvođenje nije išlo uz blesak poetskog posvećenja

mašine i čoveka, o starosti, pa i o ljubavi, poznato je i staro, toliko poznato da je u ozbiljnoj pesmi nesaopštljivo. Mnogo je starih, svudaprisutnih istina koje bi, ponekad, vredelo ponovo izreći; samo govoreći s decom, i o deci, savremeni

Moguće je, u načelu, dečju pesmu navesti na prikazivanje ovakvih istina, ali podsticaji moraju biti mnogo dublji, izuzetno jaki.

Ima u tom prizivanju „milih seni” mnogo patrijarhalne idealizacije: Ćopić je duboko konzervativan pisac, pa se i njegove najlepše poetske vizije kreću u

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

NANČIKA: Vi imate pravo, ali smo se tako navikli. ZELENIĆKA: Ah, dim tuđeg elementa davio nas je mnogo godina! No danica je i našoj narodnosti svoje bagrjanošarno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo.

ZELENIĆKA: Sad se može lako znati da će Srblji pobjediti svoje neprijatelje. GAVRILOVIĆ: Badava, ljudi mnogo stradaju! Koliko je sela propalo, koliko nji ostalo bez dobra, bez pokrivača! Srce mi u utrobi plače.

Madžara je palo nebrojeno, ali su naši morali reterirati. ZELENIĆKA: Ništa, samo ako je mnogo Madžara palo. ŽUTILOV: Palo i je, te se broja ne zna. Zato od jeda i žalosti svo selo spale. LEPRŠIĆ: Varvari!

ŽUTILOV: Dosta smo od nji stradali. SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji nego sami Madžara. ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili. ŠERBULIĆ: Da se svi popišu, pak da pošljemo Servijancima.

Kod Milopića toliko se vuče da svima već pada u oči. ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka. NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to? ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spaiska dobra.

SMRDIĆ: Šta, šta? Otkud toliki novci? ŠERBULIĆ: Kaže da se napred plaća. SMRDIĆ: Ali, toliki ljudi! To će mnogo izneti! ŠERBULIĆ: E, svima se ne daje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru. SMRDIĆ: No, tako je već mogućno.

SMRDIĆ: Kako bi to bilo? GAVRILOVIĆ: Tako se govori. ŠERBULIĆ: Pa oćete li se vi odreći? SMRDIĆ: Kao da tu treba mnogo sumnje. GAVRILOVIĆ: Ja ću onako postupiti kao što čine rodoljupci. Valjda ći i ja doći u čislo njihovo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ova velika Istorija nove srpske književnosti razlikuje se od školskog izdanja pre svega time što je mnogo obimnija i potpunija.

Meni je, uopšte, u ovoj Istoriji izgledalo mnogo važnije izlagati opšti razvitak književnosti no davati zaokrugljene studije i portrete o pojedinim piscima, bez veze sa

U stvari, sa velikim nepoverenjem se gledalo na te ratoborne doseljenike druge vere, koji su imali mnogo svesti o svojoj istorijskoj prošlosti, i strahovalo se da oni ne zažele jedinstvo sa Srbima koji su se širili od

Zanatlije, u svojim čvrsto organizovanim esnafima, pokazuju mnogo ekonomske snage, vrednoće i moralnosti. Srpski trgovci u Budimu, Sentandreji, Komoranu, Đuru, preuzimaju u svoje ruke

Kulturno mnogo niže stajala je masa narodna, poluseljačko, poluvojničko stanovništvo u Vojnoj granici, i spahijski kmetovi po mađarskim

Kaluđera i sveštenika je bilo mnogo, ali ni oni nisu bili na visini svoga položaja, i davali su povoda narodnom nezadovoljstvu.

do 1795), kao i druge manje važne srpske knjige. Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i nacionalno pouzdan, Stefan Novaković u materijalnom pogledu

Branković piše po uzoru srednjovekovnih kroničara, počinjući od stvaranja sveta, unosi i crkvenu istoriju, daje mnogo mesta »prstu božjem«, grupiše sav istorijski život oko vladalaca, ne analizuje materijal no ga prosto prenosi iz

unutrašnjim borbama; navale katolicizma bile su sve veće; mitropolit, osumnjičen u Beču kao ruski čovek, nije smeo da se mnogo zalaže za rusku školu i ruskog učitelja; neobrazovani i nazadni kaluđeri su popreko gledali stranca »Moskova« i

Svi ti dosta mnogobrojni Srbi u Rusiji, vojno plemstvo i visoki činovnici, imali su mnogo nacionalnog i pravoslavnog osećanja, održavali su stalne i bliske veze sa svojom domovinom i bili živa veza između Rusa

Jedini način koji im je ostajao da sačuvaju svoju veru, na koju su mnogo polagali, bio je vezati se što jače za pravoslavnu i slovensku Rusiju, koja se od početka XVIII veka stala u

U spevu ima mnogo istorije i pojedinosti, često sasvim tehničkih, o rasporedu trupa pri jurišima, o broju pukova i baterija.

Milićević, Vuk - Bespuće

Pomaljalo se oprano, čisto plavetnilo neba; sunce odsijevalo u lokvicama vode; osjećalo se nešto bezazleno, s mnogo dobrog, djetinjeg osmjeha.

bratov zvonki glas, kao da se razliježe njegov veseli smijeh, kao da zazveketa njegova sablja koju je on pasao sa tako mnogo uživanja, kao da se pomoli njegovo vedro, nasmijano lice sa blagim, dobrim pogledom; vazda izbrijan, dotjeran,

Milan je zato imao tako mnogo volje, a za ostale stvari nije pokazivao osobitog dara, brat nije imao razloga da se protivi i pustio mu da radi što

Ali Gavre Đaković nije mnogo mario za te utegnute mundire s visokim okovratnicima i sjajnim pucima, ni za sablje koje zveckaju i odskaču od zemlje.

Sjeća se, jednog dana, Milan je bio zaboravio da govori njemu, i pričao je veselo, s mnogo vjetrenjaste, lakomislene nemarnosti, o svemu, o lumpovanju, balovima i ženama; iznio pred njegove oči jedan život koji

isprekidano, sa zbunjenim, poplašenim, potiskivanim mislima koje su se gurale pod pero; sa puno mrlja od mastila i sa mnogo isprevlačenih i brižljivo zamazanih redova i riječi pod kojima se skrivala suvišnost sramote njegova položaja i svega

Ali čim je ona ulazila u sobu, vesela i nasmijana, donoseći sa sobom tako mnogo bujnog života i mladosti koja se presipa, on je brzo zaboravljao na što se bio odlučio.

vidio je gdje prema njemu ide jedno seljačko dijete kome su tek negdje odskora obukli gaće kad je pošlo u školu, skide s mnogo muke svoju crvenu kapicu i stade pred njega. — Gavre — viknu — traži te nekakav gospodin, i odmah otrča natrag.

On ga uvede u sobu i iznese rakiju. Inžinjer se ljubazno kucnu, s mnogo prijateljskog osmjeha, najprije primirisa čašicu i miris ga očigledno zadovoljavaše, srknu malo na vrh jezika i pokaza

I poče da hvali šljivovicu; sa rđavim akcentom, zapita, onako nemarno, ima li je još mnogo. — Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu.

osjećajući se umornim, ne toliko od hoda koliko od razgovora, od vreve, od rada koji je vidio; bilo je neizmjerno mnogo umora u onome jednolikom, teškom i potmulom udaranju batova i u čestim eksplozijama.

koji se kvase i gube u nemirnim lokvama žute, blatnjave vode koja zalijeva kaljave drumove; bilo je u tome svemu mnogo jedne bijedne nemoći, nečega bez snage i bez volje; kiša je curila s prezrivim, bezvoljnim jadom, vazda jednaka, i preko

Sremac, Stevan - PROZA

To mu je zagorčalo dane već u proleću života njegova. Tako je u školi još mnogo propatio od kleveta, sumnjalo se počešće na nj za poneku izgubljenu stvar, i stoga je školovanje u osnovnoj školi ostavilo

Stoga je još iz ranoga detinjstva postao pesimista. Od nepravde je mnogo pretrpeo i u gimnaziji. Ovde su opet mnogi profesori imali pizmu na nj.

e, pa pismen sam, fala bogu, toliko. Tek dok ja razdrešim bisage, ’oće mnogo šta da čuje svet. ’Oću da potražim stupce od nekih novina. — The, to je tvoja stvar — veli mu šef.

Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju.

— More, šali se, šali čovek. Dobar čovek, voli me što sam šaldžija. — »E, Jovane, Jovane, tek će mi reći šef, mnogo znaš, mnogo ćeš i patiti.« »Ama, i patio sam i patim jednako, gospodin-šefe« — velim mu ja.

Dobar čovek, voli me što sam šaldžija. — »E, Jovane, Jovane, tek će mi reći šef, mnogo znaš, mnogo ćeš i patiti.« »Ama, i patio sam i patim jednako, gospodin-šefe« — velim mu ja.

Valjda je on došao samo tebe da sluša? — prekida ga gospoja Kaja — koja je imala mnogo zanimljiviji razgovor s gospodinom Pajom, jer je opazila da je Jovi već otišla mašlija na rame, a to je bio pouzdan

Gleda po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine.

Mala je stvar, tebe ništa ne bi koštalo, a meni bi bilo spomoženo. Nije mnogo... lako će ti biti da mi učiniš... — Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje.

« E, to kad mene nema, priko! Ja sam uvek bio čovek sprama žiranta! A primiću mnogo više. Imam — ne znam je l’ ti poznato — neku parnicu koja tek što se nije okončala, pa će mi žena primiti neku odštetu

Kaja paskoči i donese menicu zajedno s perom i mastilom. Jova nije mnogo pisao kod kuće; kod kuće je više čitao ili pomagao Kaji u kujni, kad je ova bila dobre volje, i zato mu pisaći pribor i

mu je pala na pamet ta fatalna okolnost što je on doneo baš ćurana sa furune; a to je već mogao, i da nije čovek baš mnogo sujeveran, rđav predznak biti, i on ga je trebao razumeti.

Radičević, Branko - PESME

Malo prođe — već Turke sretoše: Pociktaše te puške tanane, A zaječa gora na sve strane, Oganj sunu, i do bele zore Mnogo srce turačko sagore. 3oro bela — ma gle turskog jada! Sunce granu — oh jad tek je sada.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Zamisli, uzmeš tri-četiri komada drveta, staru vreću, slamu i cap, cap! — evo ga, gotov samar! E, moj brate ... Tek mnogo kasnije, kad se samardžija odavna rasplinuo u sjaj i tišinu babljeg ljeta, ja se iznenada nečeg prisjetih i bubnuh pred

Kad je samardžija kod nas u gostima, onda je meni mnogo štošta dozvoljeno. Penjem se po drveću, zavirujem na tavan, švrljam oko potoka, odem čak i do malog mlina zavučenog podno

— o tvrdu ledinu. Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može. Dođe tako jednom na red i mjesec.

Bila je to plećata momčina, okretna i poduzetna. Bez mnogo pričanja, on odmah uze u svoje ruke drvarenje, vodarenje i mlinarenje, sve te poslove vezane za put, ranjenje i kašnjenje, za

Naročito se mnogo govorkalo o mlinu, jer je najmenik po čitav dan ostajao tamo, a često bi i prenoćio. Ko će prvi dohaberiti djedu o

Slikar bradonja već mnogo mirnije sudi o čitavoj stvari. — Čuješ, Rade, pa ne mora to baš biti neka tu, domaća Marijana.

Kad me izvedoše pred narednika, on začuđeno podiže obrve, očekivao je, valjda, mnogo starijeg dječaka, a onda se namršti i strogo upita: — Ime i prezime? — Branko Ćopić. — Aha?

Za te je muzej staretinarnica s kradenim stvarima! O, ljudi, ljudi. S mnogo suzdržavanja komandant pritiskuje uzvrpoljenog Mikana da se smiri na stolici i natenane mu tumači šta je to muzej.

Ni noć ni rođeni krevet nisu donosili smirenje smućenom birtašu. Udaljena topovska kanonada i, još mnogo bliža, puščana vatra opominjale su ga na njegov neslavni podvig. — Eno ih, ono su oni, Jazbečevi.

E, moj druže, zna stari šta radi. Treba samo naložiti vatru. POTOPLjENO DJETINjSTVO Prije mnogo i mnogo godina, na razdvoju djetinjstva i dječaštva, jedan mali putnik oprostio se baš na ovoj uzvišici od rodnog

E, moj druže, zna stari šta radi. Treba samo naložiti vatru. POTOPLjENO DJETINjSTVO Prije mnogo i mnogo godina, na razdvoju djetinjstva i dječaštva, jedan mali putnik oprostio se baš na ovoj uzvišici od rodnog mjesta,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku? Mnogo ti čitaš i fantaziraš! Od ovog što se ovde zbiva odvoj ti to što o tom svetu znaš! Ovo nije Stambol, nego Trebinje!

Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED: Mnogo, bre, viče ovaj aga! A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF: Hasanago!

Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED: Mnogo, bre, viče ovaj aga! A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF: Hasanago!

Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih. Pa su mi usput pale na pamet i razne spletke begovske.

Javljali smo o pobedama, a i jesu bile pobede, ali takve, da ih što pre zaboraviš. Mnogo krvi, mnogo mrtvih i ranjenih. Pa su mi usput pale na pamet i razne spletke begovske. Hasanaga o tome ćuti, a ja ga ne pitam.

JUSUF: Ja to ne tvrdim, ja samo kažem šta mislim. Aga je postao mnogo nervozan, začas prasne, ne ume da se savlada, ponaša se nepromišljeno... A čini mi se da ima i nekih drugih razloga.

Da li ti jašeš i kisneš noću po Hercegovini? Ne prekidaj me, beže... Tebi se žuri, a meni treba mnogo vremena. HASANAGINICA: Treba vremena i onom detetu, koje ste svi zaboravili...

Il ona, il nijedna! Dotle je došlo! Ne valja meni što mnogo ideališem... SULjO: Ma, to ti opet o Šemsi? AHMED: O Šemsi...

Traži on dobar kamen za svoj temelj. Prosce odbija, čeka veliku zverku. HASANAGA: Misliš? JUSUF: Nema tu šta mnogo da se misli. Naoštrio se da te uništi, pa sada traži saveznika.

A računaj da, ako te potisne s najviše stepenice, potisnuće te i s one najdonje! To ide po tom redu. HASANAGA: Mnogo si ti to nakitio. JUSUF: Ništa ja nisam nakitio. Mogo bi nešto krupno da ti prikači.

JUSUF: Ništa nije opasno kao uspeh. Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo. Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA: Šta bi ti teo?

BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad? Uzima te čovek koga si sama želela!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— I sve više širi ruke da bi joj dokazao koliko je mnogo voli. Širi ruke, gleda je netremice i nija se. — E dobro — rekla bi Toda — kad me toliko voliš, a ti odmah da se

Ja sam samo to znao, da ti nisi za mene, da si mnogo dole, nisko, nisko! I da je čak to dosta od nas, što ti dopuštamo da si kod nas, te da nas služiš, da mi kao rođenu

— Ali ne smem da puštam na volju svojim osećajima. Silom ih zadržavam da bih što kraće iskazao ono što bi. A bilo je mnogo štošta, što se ne može lako kazati. Dosta boli i ovo, a kamo li i ostalo. Ja sam produžio školu.

’Odi, priđi... Što se bojiš? — I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru.

U sporednoj sobi ležaše strina. Sigurno je bila mnogo bolesna, jer moja mati i druge žene čas po čas izlažahu i ulažahu šapćući.

zadah od duvana pomešan s teškim mirisom njena znoja i neopranosti toliko me poplaši da je nisam smeo ni da opomenem da mnogo ne bere grožđe. Odoh do višnje, naslonih se na njeno stablo sa ispucanom i savijenom korom.

Zaustavljah ih, dok ti dođeš, ali nemaju kad. Eto ostavili su ti „protokal“1 i mnogo te pozdravili... A ti si mi gladan? — trgne se ona. — A ja te... tugo, tugo, slatko moje dete!

Od svačega ja moram prvo, a ona nadohvat, klečeći. I, kad se ja sit odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo. Posle? — Mirno je, tiho.

Ujutru samo popovi ako odstoje službu, a ovi ostali samo pripale sveću i odmah izlaze natraške krsteći se mnogo, brzo, užurbano, kao da odužuju nešto. Iz dimnjaka po kućama počne da kula gust, tmolast dim od pečenja, mesa, kobasica.

kao da nas štede, jer znaju da nemamo, i zato su dolazili ujutru na rakiju, pošto se tada ne zaseda i ne pije tako mnogo. A mi ne bismo štedili.

I zaista, kod njega je sve smišljeno, Tiho I temeljito. Pošten je i čist kao ogledalo. Ne govori mnogo, ne brza, ne plete se. Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski.

A Pasa, ne znajući da je on nju prosio, hteo da je uzme, kad je preveo, nije se od njega ustručavala, bojala, već ga je mnogo pazila.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jed

Kostić, Laza - PESME

Leteći po svetu u mukama ljutim, masnice si gnojem nagnojila žutim; masnice su mnogo primamile pseto, da ti ližu telo, ranjavo, prokleto.

Zar nije lepše vekovat' u te, Ѕanta Marіa della Ѕalute? Oprosti, majko, mnogo sam strad'o, mnoge sam grehe pokaj o ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma', za čim sam čezn'o,

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Iz tog sudara proizišao je i jedan sasvim nov metod beleženja narodnih umotvorina, metod kojem bi se imalo mnogo što-šta zameriti. Ali to opasno sredstvo za netalente, u Vukovoj upotrebi postajalo je stvaralačko oružje.

On se za nj bio oduševio i od njega mnogo očekivao, stavljajući ga po vrednosti odmah pored Rječnika i pesama. Ali pri tom treba imati na umu ono što je Vuka

Kad to mehandžija čuje, brže potrči p caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.

čuvaj ih kod sebe; možeš — veli — da otvoriš tri četiri odaje, tamo ćeš viđeti da imade i srebra i zlata, oružja i mnogo drugijeh dragocjenosti, naposljetku možeš otvoriti sve osam odaja, ama devetu da se nijesi usudio nipošto otvoriti, jer

soba, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti, naposljetku kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!

Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego o stani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na

sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski s orlovima, pa se s Baš-Čelikom strašno pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Baš-Čelik opet ugrabi ženu i uteče.

Sve đevojke koje onđe bijahu, pristajahu u igri osim tri mnogo lijepe, koje na strani sjeđahu i kao stidno igru gledahu.

Čuvši ovo car mnogo se udivi i kaže, da je taj rob jošt prije tri godine tu zatvoren i da je on za njega i zaboravio, i misli da je on

on rob bio i od niskog roda, pozdravi ga linom muširom i potom dade mu svoju ljubaznu i prekrasnu kćer za ženu a uz nju mnogo dara i blaga mu pokloni.

odgovori: — Svijetli kralju, ne mogu drukčije izbavit konja, jer je nasred velike rijeke načinjena štala pa meni valja mnogo ronit kroz vodu dok dođem u štalu. Odmah kralj naredi te mu se načiniše haljine.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Šta si stala kao lutka; dopada ti se, kako je kum lep! SOFIJA: E, to je već mnogo! Jes čuo, Makso, budi i ti jedanput čovek. MAKSIM: Ja sam čovek, ali ti si moja zlosreća.

KUM: Već preseo bi ti razgovor, samo da joj dopadneš šaka. Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne. MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da.

Zaklinje mi se čovek, da je time jednu babu smirio. MAKSIM: E, moj kume, lako je babu: ali mladu, pa jošt ako je mnogo mlađa od muža — tu je nevolja. KUM: Bre ne govori; što su starije, sve su gore.

SOFIJA: A šta znam ja tu govoriti. Po mom mnenju dobiće nagradu ona, koja je najlepša, jer kod muški to mnogo vredi. Samo neka je lepa, pak je svaki fali.

ne samo lepo živiti, nego da joj neće nikada, što ona bude u kući po blagorasuđenju svome naredila, na putu stajati, mnogo manje na nju tužiti se. MAKSIM: Molim, gospodine, nisam dobro razumeo tu vašu presudu.

MAKSIM: I ti si mi mnogo kriv. JEVREM: Kao sojuznik Sofijin, morao sam sve upotrebiti da se neprijatelj pobedi. MAKSIM: Tako mi treba, kad ti

Zašto on, jednako koješta govori; samo me mrzi slušati. MANOJLO: Time već pokazuje da je čovek učen. Mora da mnogo čita. ISAJLO: Po dana ide s knjigom po sobi i jednako tare rukom čelo i svađa se s kosom. A po dana sedi na ogledalu.

ISAJLO (tajno Manojlu): Vidiš, kako je učen. MANOJLO: Zaista, jer mu se čisto kosa nakostrešila; valjda je mnogo mislio. DOKTOR (Isajlu, gledeći u knjigu): Za ručak ćeš prepraviti trifelja. ISAJLO: Trifelja?

da se razum bori u pribavljanju umne i duševne rane, i to samo pri prvom početku, a pri drugom i trećem početku biće mu mnogo lakše. MANOJLO: O, da lepi reči! Kad bi samo smisao njiov znao.

Ništa nije bolje nego kad čovek više oceva ima. Ja da imam samo dva, pa bi mi dosta i mnogo bilo. DOKTOR: Ja sam ovdašnje dete; zašto strani da napadaju na mene?

MANOJLO: Ja ne smem da mu više na oči iziđem. ŠALjIVAC: Nemate šta mnogo raditi. Samo ga uhvatite, pa ga držite dobro. MANOJLO (otežući): E, a kad me dovati zubma?

NEŠA: Ama kad ljudi ne trpe. VELIMIR: To je jedno krajnje predrasuždenije. Mnogo koješta ljudi nisu trpili, i neće trpiti, pak će se opet zato uvesti. STANIJA (Neši); Čuješ?

Lalić, Ivan V. - PISMO

(10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra, dobar smer, U sat će mnogo čvorova da stane; Vidim kako pramcem ore okeane Se navіre glіѕѕant ѕur leѕ gouffreѕ amerѕ.

dve lipe iza kuće: Ti si kriv; ti si ovde posadio nas obe u klizište, na sever, da štitimo ti temelj Ruševnog doma — a mnogo godina je tome; Sada ti, poodrasle, čuvarimo nad krovom i krvarimo u junu mirisom svoga zlata, Šuštimo kada daždi il

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i te fazone, da nisam kao malčice nacvrcana od ove vaše skupe vinčuge (a da znate, moj matori pije onu najjeftiniju, i mnogo je bolja od ovog otmenog sirćeta, ako već hoćete da znate!) — ali, šta sam ono htela da kažem?

Dakle, na svoj rođendan, odoh, naravski, tamo. Brod je u očajnom stanju. Ni ja se ne osećam mnogo bolje, ako već oćete da znate kako se osećam.

Kao, kad ja zakmečim, to treba da ima dublji značaj! Zbog toga bih najprije čitaoca udavila pričom o Jalti, o kojoj mnogo mislim u poslednje vreme. Hoću da kažem, to je stvar koja me potpuno, ali potpuno, izluđuje!

Oni starci, oću da kažem, dele mnogo brže svet, nego ona panju! Eto, to me izluđuje, baš to! A kada ja dofuram na staru planetu, ona je već sva izdeljena.

Eto nam naše razuđenosti! Klopamo sleđenu ribu iz Japana, koja je mnogo bolja kada se upotrebljava umesto leda za piće!

Ali ja sam htela da zaželim nešto još mnogo lepše, samo više nije bilo ničega da se baci preko ramena osim bubuljičavog lingviste, koji je pročitao šta mu

“ Ali Dača Tupavko, pljunuti Sule, inače poznat još i kao Dača Tulio, što na talijanskom mnogo lepše zvuči, baš je presecao sodom ružicu („Samo jedan mali štrc!

Morate da znate da je Dača Tupavko u hijerarhiji lokatora zauzimao mnogo lokatorskiji položaj nego Sulence: zbog toga je i mogao da kaže Suletu: „Idi, dete, sredi to — mene mrzi!

ni pet ni šest: „Izveo me“, kaže; „na večeru onaj balet-majstor iz pozorišta što nosi košulju na cvetiće i pudra se. Mnogo fini čovek! Tako je osećajan!

kad sedi s mojim matorim, a moj matori ga stalno kao zapitkuje: „Slušaj, bogati, Tiko, jesi li bio sinoć na baletu? Mnogo fina stvar, kad se ono baletani podignu na prstiće,. a trikojčići im zategnuti oko dupenceta! Lepota jedna!

„Tri šešira“ izgledaju stvarno mnogo čarobnije kada ih se čovek samo seća. Što se tiče Golfijane, tu su stvari bile nešto drukčije.

To je, znači, ta ljubav o kojoj pišu u nastavcima? GLAVA XIII Iz čistog sujeverja, zbog kojega čak i hoteli mnogo otmeniji od ove knjige nemaju apartman broj 13, pisac preskače ovu glavu da ga ne bi terao baksuz i odmah prelazi na

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Uzalud tržem prozukle žice u vražjem kolu okolo panja. Oglase strune trzaj užice: mnogo je zbilje, groze, hroptanja. Zasvetli nebo i prhnu ptice kroz jasnu suzu u bela sjanja.

Možda još traje spiranje mulja?) Ne vidim s trona Drvo života. Žedne mi oči trnjem se pune. Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku? Šta li se zbiva? Ima li meda, oraha - mliva?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Dakle, vi i spisatelja sporazumjenije imate? To je zaista mnogo od jedne gospodične; to pokazuje razum i divnoje vospitanije.

ALEKSA: Vjerujem, to mi se često na putu događalo; al tako mi i treba kad mnogo znam. JELICA: Dakle, molim za „tablo“. ALEKSA: To je malenkost.

Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala! MITA: A, ovo je mnogo! Gospodin baron, možete li to otrpiti? ALEKSA: Ot bezumnih mora se svašta terpiti.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo, zidovi sivi. I danas Mačak unutra živi.

Slušali baku i s mnogo sloge svladali muški nevolje mnoge. A kad je baka na smrti bila, reče im tužno: „Eh, sirotani, ostaste sami,

“ „U redu, brajko, ostani ti!“ rekoše na to drugara tri, pa dalje kreću tražeći sreću. Prošli su mnogo pitomih dolja, lisnate šume i strme gore, dok najzad stigli do nekih polja, kad tamo — gledaj! — miševa more!

„Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori. U gluvoj noći, pod crnim krovom, mnogo se strašnih desilo stvari, bez traga, glasa, u mlinu ovom iščeze mnogi pomeljar stari.

II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa. Stan mu je čudan, mnogo ne vrijedi, ljetos ga Ćosa oteo medi. Sada mu meca opasno prijeti, sprema se, kaže, da mu se sveti.

“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren kljun, al nikad pun.

Prebrali vrapci sa mnogo volje živicu svaku, šumu i polje i, evo, svaki u kljunu nosi poneko zrno dobrome Ćosi. Zrnce po zrnce kaplje iz kljuna

Pokazah Ćosi, a on će glasno: „Ko jede mjesec, sad mi je jasno! Mišu bi ukor zbog torbe rekȏ, ali je mjesec mnogo daleko. E, baš je mišić skitara prava ... Hajdemo kući, meni se spava.

„Odavno ja se čistiti spremam — reći će Rudar — a metle nemam. Pijukom htjedoh, al nisam glup, mnogo je tup.“ „I ja sam lani ustao rano da kuću čistim, pa prst uganȏ!“ prekide Lovac nastali muk i skide luk.

Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još imaš mnogo preć. Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi peć.

To su opanci prošli staroga djeda Vuka; u školu, po snijegu prvom, odveo — svog unuka. A putem — tragova mnogo, ko da im pogodi broj, prošao načelnik Stevo, proveo moćan stroj. Daleko odmakli nisu, čuješ, još truba svira.

Sa malo reči, bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! — starina viče, na noge skače s velikom bukom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Kako se zovete? — Ivona. — To nije domaće ime. — Nije. Moj otac je služio u marini i putovao mnogo. Ali mnogi me zovu Roldana. — Ivona je lepše. Doviđenja dakle. — Doviđenja, mladi gospodine.

— Ne verujem. U slučaju da se jezero uzburka, ne biste se večeras mogli vratiti. Svakako, koštalo bi vas mnogo. — Koliko bi me koštalo? — Možda trideset pezeta. — Mislim da to nije suviše.

— Ali talasi na jezeru ne izgledaju ništa ozbiljno. — O, pa oni su već dosta veliki, a uskoro će biti mnogo veći. — Vi se ne biste mogli vratiti večeras? — Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate?

— O, ona im poručuje naročito da bi nas pomogla. Kako uvek imaju mnogo gostiju, upotrebi za poklone. Da nije markize i njenog sina mi bismo često pomrli od gladi.

Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa. Kosa joj je savim svetla. — Volite mnogo decu? — Deca su satisfakcija života. — Nisam vas dobro čuo. — Kažem, da su deca jedna satisfakcija.

— Da, bilo je i dosta fazana u šumi, ali je seoska manguparija uništavala mladunce i gnezda. Inače, ima mnogo šljuka. — Imali su pravo kad su rekli da ću biti sasvim mokar od talasa. Ipak mi ovo vrlo prija.

— Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli. — Naročito, ničiji saveti nisu tako od koristi kao saveti iskrenog druga, — kaže krčmar.

— O, ja sam imao naročito mnogo sreće. Ja sam možda i samo slučajno uvek video šta treba činiti a šta drugi ne čine. Sigurno; bio sam uvek spreman na

Ja sam ti davno to rekla, je li, Miguele? — O, ti si rekla... Razume se, Bernes je energičniji mnogo od mene, a onda, Bernesa svi slušaju kad govori.

Ali ja sam uveren da mladić njegovih sposobnosti može uspeti bez ičije pomoći. — Treba ga mnogo savetovati. — Kako vam se dopada riba, — obratiše se prvi put meni, — hoćete li još? — Ne, hvala. Sasvim je izvrsna.

— Otadžbina je jedna velika lepa stvar. — Ja mislim da je ljubav za otdžbinu, kao ljubav bilo za šta, još mnogo veća i lepša stvar. Možemo da je volimo svi zajedno, i niko ni na kog zbog toga da ne bude ljubomoran.

Moja soba je do sinoć pripadala nekome od članova porodice: prostrana, čista, s mnogo fotografija. Spremam se da legnem i hteo bih da se umijem, ali vidim da voda nije uopšte spremljena. Otvaram prozor.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mog'o, I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. — Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.

Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu, što me muči i dušu

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke, sirotice neudate il nerođene, te mnogo dana duže lovismo sve pravu da sretnemo zver. Tako smo se i vratili u selo ruku praznih i gladni.

gospama mirisavim za trpezom ti sedim i tako prognan u carskom gradu živim svejedno blizak raznim stranama sveta. Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše. Moram se vratiti po vid svoj.

ulazu me straža Varjaga jedva pustila, u Hagija Sofiji pričest mi nisu dali te sam žedan ulicama hodio (zato sad mnogo vino pijem) i tužan bejah: prosjacima nit imah šta da udelim niti sam bejah prosjak, u gradu punom brodova i cveća

brodovi na Turke! i gozba po dvoranam nek počne! Novi doglavnik mi je šapnuo da se mnogo brinem za poslove državne, izgleda propustio sam da primetim svoju sopstvenu smrt na dva časa jahanja pred gradom,

Nekiput se spustim sasvim nisko do sirotih predgrađa vaseljene i ne znam šta da počnem. PAUNI Misli se da je mnogo pohote u kricima našim i u perju čije su boje gušće od bića zbijenih na dnu jaja, sa zavišću se priča kako duboko

gde su nam kosidbu kosovi spremili, evo ja ga proklinjem pre no što ga ugledah i niko to ne čuje, u samoći zborim. Mnogo se bunara u kneževini otvara noćas da posečene glave junaka sutra u bistrinu veka vekova prime.

Slovene da ih love u blizanačke mreže, po vetru su pošli iz Soluna dva Dioskura, uz obronke naroda neznanih što mnogo pevaju i psuju a malo slove.

Među nama je lenjost od bezvlašća i mnogo golih u vrbaku greznu u vodu koja ne daje čistotu. Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što

Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni. Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni.

Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i čizme. Nogu je mnogo kao da prolazi čitav karavan praznim hodnikom sa drvenim podom.

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.

Na izgled, taj sveti svet je mnogo bolji stan za obitavanje nego svet stvorenog. Ali otkuda to znamo? Možemo slobodno reći: i ne znamo.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: A kuda su otišle gospođe i gospoda? MIĆA: Hoće da razgledaju kuću. DANICA: Tako! MIĆA: Velika kuća, mnogo nameštaja i o svemu tome vodite vi brigu? DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći.

Tetka je vodila brigu o kući a u naknadu za to imali smo besplatan stan. Pokojnik nam je i inače vrlo mnogo činio, naročito meni.

DANICA: Utoliko bolje! MIĆA: Da, ja nalazim da je s jedne strane to mnogo bolje. I stoga, vidite, ne kao rođak, ali kao čovek koji vas poštuje, koji vam je prijateljski naklonjen, ja sam vrlo

TRIFUN: A rezolucija da je preziremo? PROKA: I po čemu si ti najpreči? TANASIJE: Ja sam joj mnogo preči. MIĆA: A ja? AGATON: Ne znam šta ste vi, ali ja sam joj najpreči i po prirodnim zakonima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pričala mi je da je danas videla neke moje drugove i da lepo izgledaju. Ožalostila se mnogo što i ja nemam uniformu, pa da je odmah obučem i da me vide njene drugarice.

Slušam i mislim kako moje školsko iskustvo nema mnogo važnosti u ovoj novoj sredini. A Trailo je već bio u jednom ratu, on je prekaljen vojnik, zato govori ubedljivo, sa

A bilo je mnogo zameraka... Kaiš na opremi prevrnut. Tamo mrlja na kamutu, na koju će, razume se, da padne prašina, pa da se napravi

Da se konji ne bi mnogo umarali, posluga je išla pešice pored topova. Zamoreni žurnim marševima, raskopčavali su vojnici bluze i držali se za

A ni sam narod ih nije osuđivao. Rat je... željni su vojnici mnogo koječega, i seljaci su bez roptanja gledali za njima. „Kad se vratim, platiću ti... čekaj me!

Nekada su ove zamerke bile na svome mestu. A mnogo puta je zamerao bez ikakvog povoda, tek samo da nešto primeti. Mislio je valjda da je komandant i svojim činom

Sa artiljerijom je maršovala i pešadija, nekad naporedo, a neki put smo je sustizali. Zapamtio sam tako mnogo lica iz pojedinih pukova. Pao mi je u oči jedan crveni i debeli pešadijski oficir. Bio je rezervista.

— A šta ga znam... umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici.

Bitka se na ovome delu vodila na drumu, i gde je koji pao, tu i ostao. Bilo ih je mnogo. Negde jedan do drugoga... na razmaku od deset metara, opet dvojica... čitav red...

Žurili smo sada da stignemo ostale. Naiđosmo na poljanu, gde se put rasipa u mnogo izlokanih stazica. Sa ove poljane se silazi pravo u reku, a s one strane su bili njihovi rovovi.

To im je bilo kao neko predovoljstvo, te im se u ovakvim trenucima mnogo štošta gledalo kroz prste... Svi su ti ispadi bili isuviše neznatni prema onome što oni žrtvuju.

— Bre, pa velika ni zemlja — čudi se Miloš, srednji vozar. — Ja sve mišlja, ete tu SMO, na graNici. Kad se ono oteglo mnogo! Onda računaju vojnici koliko smo maršovali mi, a koliko bi trebalo Austrijancima da do đu do Timoka.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

On i sam ne zna zašto mu baš ma misao zastade u glavi, on ne pomišljaše ni na šta drugo, ali tek osećaše, da bi mu mnogo prijatnije bilo, kad bi i učiteljica stanovala u školi. »Ovako... nezgodno: sami oboje !

Samo da ne bude ona tu, dok se malo sviknem na ljude, pa posle ćemo lako ...« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada... Sad pravo iz škole« pomisli on i podiže napred svoje velike sanjive oči.

Uh, mračno, nezgodno!... U takoj sobi ne mili mi se nikakav rad. — Vaša je mnogo svetlija i veselija. — Jeste; hajdemo sad tamo.

Ona se namršti i grubo progovori: — Što bežiš? Neću te pojesti. — Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati. Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono...

— Bog s tobom, gospođo, što će nam to! Kaži ti đacima nek ti donesu po torbicu oraja (sad se baš krljuštaju i mnogo su lepi za jelo), pa računaj sa njima koliko god hoćeš.

Ljubica ga pogleda sa nemim poštovanjem. — Da li je mnogo teško postići takav uspeh? — Pa nije lako... Treba raditi neprestano i o voljom.

Treba raditi neprestano i o voljom. A sa samim prvim razredom treba svakad postići odličan uspeh; To nije mnogo teško. — To znači da ja do godine na ispitu treba da dobijem peticu? — Pa.. trebalo bi...

A za mene što veliš, gospođo, — grešiš se mnogo: ja sam ti jedna puka prostačina i ne znam ti za politiku baš ni malo.

« — Pa ne hvalite se, gospođice, početkom u radu. Zbilja, kako ide ? Danas ste počeli. — Ljutila sam se mnogo. Nisam još... (ona poumi da kaže: dorasla) naviknuta na taj posao. Velimir joj stade govoriti o tom početnom poslu.

— Vi, odmor... da. He, vaši su mali, ne treba se sa njima mnogo žuriti. — I ne žurim se. Nego gledam vas jednako, pa baš dođoh naročito da čujem... kako to vi...

— Za vas je slatko i na smrt poći, uzviknu on, smešeći se. To već beše mnogo Na tako otvoren razgovor Lju bica ne beše navikla.

kakav je ovaj pisar ? — He, bratiću, pa gospodin Pera... znam ga. — Pitam te onako... kakav je čovek ? On nešto mnogo preti učiteljima. — Preti ja. Šta ćeš mu — sila je velika. On ti je pravi gazda u srezu, kapetana ne verma ni ovoliko..

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

95. S jadom sam ti na dvor došla, jad je mene! Da obidem bona tebe, bore dome! I da pitam jadna tebe! mnogo jadna! S čim si mi se ti ponio, dobar dome! E si dvore sagradio, grade dome! Nove dvore samotvore, samo jadna!

U tamnilu bez viđela, viđ’ me jadi! Bez čestoga ponuđaja, dome slavo! Bez promjene čiste tvoje, mnogo jadna! Kuda li ću sad bez tebe? srećo dome? Kako ću ti u dom stajat, s jadom stala!

Sve junake pod krilima, Sve se mani krajevima, Kao sunce nebesima! Domani se zavičaju, Tu ćeš naći mnogo brata! Pozdravi ih, o Jovane!

Da mi s’ hoće dragi smilovati, Da se hoće sa mnom pomiriti, To bi mene mnogo milo bilo; E se na me rasrdio ljuto, Da je za što, ne bih ni žalila, Već za jednu granu ruzmarina; Zašto sam je u

bih njemu vezen jagluk dala, To je dragu odveć malo dara; A da bih mu boščaluka dala, Sirota sam u majke đevojka, Mnogo mu je od sirote dara; A da bih ga u jagluku vezla, Jagluk će se brzo razdrijeti; A da bih mu crne oči dala, Dragi

odmarati se, počivati u hladu oko podne (o stoci) plaho - brzo; naglo, obilno; neobuzdano, srdito; bojažljivo; veoma, mnogo popjevači - pevači iz obredne povorke poprasnuti - porasti posigrati se poigrati se prevrlija - koji se prevrće

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

DARA: Dosad ga niko nikakvom mukom ne muči! Treba njima Sekula živ i zdrav! TOMANIJA: Misle da može mnogo da im ispriča! GINA: Toga se ja i plašim! BLAGOJE: Šta on može da ispriča, kad ništa ne zna?

Znam te priče! VASILIJE: Da se napravi veliko pozorište ne treba mnogo drangulija! SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam!

Znam te priče! VASILIJE: Da se napravi veliko pozorište ne treba mnogo drangulija! SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam!

Znam te priče! VASILIJE: Da se napravi veliko pozorište ne treba mnogo drangulija! SOFIJA: Nego mnogo talenta, i mnogo pameti, znam!

VASILIJE: Ja sam u svetu, u raznim pozorištima, video velike manifestacije scenske tehnike, ali to Mene nije mnogo očaralo! Za mene je riba veće čudo nego lađa! I lastavica je veće čudo nego avion!

I da pazi na sebe! I da se ne plaši! Kaži mu da mi znamo da nije kriv! BLAGOJE: To će mu mnogo pomoći što mi znamo! MILUN: Šta si sve ovde, bogati, natrpala? GINA: Samo ono najnužnije!

BLAGOJE: Samo ti laj! Tvoj lavež do nje ne dopire! GINA: Znam da ne dopire, mnogo je ona visoko! Ne može da je povali samo ko neće! BLAGOJE: Naučio je Blagoje da razlikuje svilu od sargije!

VASILIJE: Eto, rešili smo bar jedan problem! Ali naša je situacija toliko loša, da je ni to ne menja mnogo nabolje! Znaš li gde je Filip? JELISAVETA: Otkud znam! Ponekad mu zavidim na tom njegovom ludilu!

VASILIJE: Za kakve jade? JELISAVETA: Mnogo me pitaš! SOFIJA: U stvari, on je unapred rekao da će da ih pobije! Samo što ja na to nisam obratila pažnju!

JELISAVETA: Sve, što je ikad bilo, pa makar kako da je bilo, Moglo je biti i mnogo bolje, ali i mnogo gore, nego što je bilo! SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti!

JELISAVETA: Sve, što je ikad bilo, pa makar kako da je bilo, Moglo je biti i mnogo bolje, ali i mnogo gore, nego što je bilo! SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti! VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, tako, bez bola, vratiću se, bolan, voćkama naših polja. I, tako, bez mira, patiće gorko, mnogo šta, od mog dodira. Već davno primetih da se, sve, razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost,

U Ministarstvu vojnom ostalo je mnogo njegovih rukopisa. Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio

Ja se nikad nisam trudio da dobijem uvid u tu hrpu rukopisa. Pri kraju života, Paja Putnik je bio osobenjak, neženja, a mnogo se ljutio na onu granu svoje porodice koja je, u Srbiji, od Putnika, napravila ime Putniković.

Bilo je nečeg španskog u preteranoj učtivosti tog čoveka. Moj otac je, dok je bio, na školama, mnogo čitao. Ja sam ga, međutim, upoznao, kad više tako reći, ništa nije čitao, sem političkih listova Zastava i Branik.

Znala je mnogo drama, i mnogo stihova. Kad su je udali za mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu

Znala je mnogo drama, i mnogo stihova. Kad su je udali za mog oca, moj otac je bio toliko pun dugova, i toliko osiromašio, da nisu imali ni toliko

Ako je čitalac čitao Frojda i Junga, imaće, kad moje knjige čita, mnogo, svakojakih asocijacija. Što se mene tiče, protivno onom što se kod nas misli, meni nimalo nije stalo ni do te

I kako se mi Srbi, zbog lažnih privilegija, borimo protiv Rakocija. Ja sam o našim privilegijama imao mnogo diskusije, sa mojim profesorima.

On ih je u pismu mnogo hvalio, ali se i ljutio što su sentimentalne. Štampao je jednu (U početku beše sjaj). Ostale mi nikad nije vratio.

Moj brat je rukopis, iz Novog Sada, lično nosio uredniku, koji je to mnogo hvalio i, za štampu (godine 1913) spremao, ali nije štampao. Ni sa tim rukopisom ne znam šta je posle bilo.

Patriote na Rijeci okupljali su se, u to vreme, u kući doktora Pahani, kod koga je dolazio i Meštrović, ali je mnogo lepši bio doček tih vojnika pred kafanom „Kontinental“, uz svirku Cigana iz Šapca.

Kad sam, posle mnogo godina, u Londonu, i ja sa cipelarima živeo, često sam na tog svog druga mislio. Nisam ja upoznao samo familiju Vio;

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

bregova i dolina, gustih, hladovitih šuma, zelenih proplanaka i livada, dubokih gudura, kamenitih ždrela i provala, mnogo izvora i potoka, gorskih jezera, sjajnih i glatkih kao ogledalo. U hladu velikog drveća odmarali se Adam i Eva.

Oko cveća su obletali leptiri sa velikim, kao duga sjajnim krilima i zujale pčele bez žaoka. A u bašti je bilo mnogo svakojakog cveća, a najviše ruža sa krupnim, sjajnim, kao sneg belim cvetovima.

Tu se ona molila Bogu, kajala i ispaštala grehe svoje mnogo godina. Hranila se divljim plodovima, voćem i korenjem. Držeći u rukama crvene ruže, plakala je ona nad njima i topila ih

A kada bi od umora zaspala, Isus joj se u snu javljao, razgovarao s njome i tešio je nadom na skori sastanak. Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla.

Beše to čovek prznica, ljut, naprasit, sklon poroku gneva. S ljudima se rđavo slagao, često se svađao s njima. Mnogo bi puta planuo i dolazio u jarost za ma kakvu sitnicu i naposletku je došlo dotle da se zavadio s celim svetom tako,

— Ali, prijatelju, valja da znaš da u svetu, pa i u ovoj pustoj gori, ima mnogo stvari koje te mogu naljutiti. Ako nema ljudi, tu su komarci, tu mušice, a one su kadre dovesti ljuta čoveka, kao što si

Ljudi, podanici njegovi, mnogo su se bojali svoga cara. On je ubijao koga je hteo i ostavljao u životu koga je hteo. Niko mu se nije smeo protiViti, I

Misleći na to, stigne na vašar. Na vašaru beše mnogo magaraca ali on ne kupi nijednog, ne go bi zastajkivao i, posmatrajući magarce, duboko bi se zamislio, i, najzad,

— ljutio se gospodar sve više. — Zar nisi imao dosta novaca? — Ne, gospodaru! Novaca sam imao dovoljno. Bilo je tamo i mnogo magaraca, na izbor, ali ne beše nijednog s paunovim repom. — S paunovim repom?! — uzviknu gazda, razrogačivši oči.

Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko. Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru, životvornu tečnost.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo slobode; držali se govori i pisale knjige o privredi, a niko ništa nije sejao; cela zemlja

Video sam mnogo gradova, mnogo sela, mnogo zemalja, mnoge lude i narode, ali me ništa toliko nije začudilo kao jedno malo pleme, u

Video sam mnogo gradova, mnogo sela, mnogo zemalja, mnoge lude i narode, ali me ništa toliko nije začudilo kao jedno malo pleme, u jednom divnom,

Video sam mnogo gradova, mnogo sela, mnogo zemalja, mnoge lude i narode, ali me ništa toliko nije začudilo kao jedno malo pleme, u jednom divnom, pitomom predelu.

U Tom braku dobije mene, a kad mi beše jedva devet godina, on umre. On mi mnogo pričaše o svojoj postojbini, o junacima i velikim karakterima kojima kipti naša zemlja, o velikom rodoljublju i o krvavim

— Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno. — Pa ima i budalaština mnogo, al' to mene slabo zanima! — reče onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreže.

— dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?... — Sem svinja, vele da imaju mnogo ministara, koje u penziji, koje na raspoloženju, ali njih ne izvoze na stranu. Izvoze samo svinje.

zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam već slušao mnogo o vama... Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?...

Anuti iz susedne zemlje... No to nije ništa... To su sitnice. — Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo.

Zatim sam razgovarao sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj palanci i

a u vladinom listu naročito, u kome sem toga beše vazdan telegrama iz sviju krajeva Stradije, u kojima se nebrojeno mnogo potpisa žali što se nije moglo stići da lično iskažu svoju radost zbog srećnog ozdravljenja velikog državnika.

Ja to činim uvek kad god sedam za posao, a naročito sada molitva ima mnogo više smisla zbog ovih poslednjih nemilih događaja na jugu naše mile zemlje.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ne vidi se lice nijednog radnika, no čuje se mnogo.... Pucaju tepeljke, šušti suva komišina, preleću preko glave jedri, učvrsli kukuruzi i padaju na gomilu kao grad;

Pesma, govor, smej, i tresak komišine i korenja ne prestaju. Starci su već prezevali ponoćno doba, pa im je sad mnogo lakše. Preturili su drem, a bardak je već nebrojeno puta obišao unaokolo, te zagrejao stare i umorne kosti...

Drugi su mnogo konzervativniji. Njih su životne prilike nemilosrdno bacile u prašinu. U njoj su oni dobili pojam o svetu, o životu, o

Bilo mu je oko 45 godina. Živeo je usamljen, kao sova u duplji; nikome nije išao, niti je koga primao. Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm.

Živeo je usamljen, kao sova u duplji; nikome nije išao, niti je koga primao. Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm.

I on je nekada dugo i mnogo mislio o svojoj budućnosti, mislio je o svojoj ženidbi... Seća se još i sad, kako je razbirao za mnoge devojke, kako

svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine čine prekore u ime one dobre duše, u ime majke njegove, koja mu je tako mnogo dobra želela, koja ga je tako iskreno volela... Pa ko je kriv? Zar on?...

Pa ko je kriv? Zar on?... Ta on je tako iskreno želeo da postane čovek, »domaćin«, upoznao se s mnogo devojaka i, posle kraćeg razgovora, video je da svaka ima samo dve želje: da se dopadne i da se uda...

To ga je mnogo plašilo. Obično su ga takvi pronalasci koštali mnogo teških muka, ali ih je on junački savlađivao... A devojke su

To ga je mnogo plašilo. Obično su ga takvi pronalasci koštali mnogo teških muka, ali ih je on junački savlađivao... A devojke su srdito pućile rumena ustašca, okretale leđa, žalile se

Nezgodno nam je što smo jedan od drugog mnogo udaljeni, te se svaki oseća usamljen, usled čega se strah uvećava. Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na

Tako smo posle i s njim mnogo lepo živeli. Ali se mnogo više obradovasmo gospodinu Burmazu. Starinski čovek: miran, tih, prost kao i mi, pa nam to

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: To što sam se stegla kao kukavica pa hoću da uštedim. „Izdaj, Jevreme, dve sobe; nama je mnogo pet soba, što će nam pet soba”.

imam nešto važno da ti kažem... PAVKA: A ja opet tebi JEVREM: Ama, ostavi ti, ovo što što ja imam da ti kažem mnogo je važnije. Dakle, idem odjutros ja čaršijom... PAVKA: Baš kad pomenu, a što, boga ti... JEVREM: Ta ne prekidaj me!..

) DANICA (donosi kafu i stavlja na sto). JEVREM: Deder, boga ti, kad si tu; pročitaj, evo, ovo! Nešto mi mnogo zamršeno. (Daje joj novine, označujući mesto koje želi da mu se čita, a on ustaje i sluša šetajući.

JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti kolo, pa makar to i o zadušnicama bilo. A to još ovde i biva, ali tamo...

Ti znaš valjda da je ta gospa Marina nešto rod ovom gospodinu Ivkoviću? JEVREM: Ako! PAVKA: A nešto mi se mnogo raspituje o Danici i hvali gospodina Ivkovića i uopšte...

PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde? JEVREM: Svi su ovde. MARINA: Mnogo ih ima. (Pavki.

Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo? PAVKA: Gotovo. MARINA: Ovde? JEVREM: Svi su ovde. MARINA: Mnogo ih ima. (Pavki.) Vidite, pa i to mu je kao neki miraz za zeta, toliki glasači u familiji...

JEVREM: Ako on, na primer, neće da primi načelnikov savet da se odrekne, nego udari ustranu... On ima mnogo glasača, uživa narodno poverenje! SRETA: Hm, narodno poverenje? I to ti je, brate, artikal kao i svaki drugi artikal.

JEVREM: E, taj je, bome, mnogo zagustio! SEKULIĆ (Mladenu): Ko je još dolazio? MLADEN: Kmet Sredoje, pa posle njega opet gospođica Danica.

Evo, na primer, ova od četiri stotine dinara. JEVREM (češe se za uvetom): Mnogo, brate! SEKULIĆ: Pa dobro, 'ajd ovu od trista, a ako docnije još zatreba, ti si, hvala bogu, tu!

IVKOVIĆ: Ta... radi se koliko se može. JEVREM: Mnogo govorite, što tako mnogo govorite? IVKOVIĆ: Kako govorimo? JEVREM: Pa tako, zborovi, zborovi, zborovi; ne ostavljate

IVKOVIĆ: Ta... radi se koliko se može. JEVREM: Mnogo govorite, što tako mnogo govorite? IVKOVIĆ: Kako govorimo? JEVREM: Pa tako, zborovi, zborovi, zborovi; ne ostavljate nijedan sokak na miru.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Prezime mu ne morate znati jer je on u književnosti, pišući strahovito mnoge dopise i takozvana Seljačka pisma, poznat mnogo bolje pod raznim psevdonimima kao: Gedžo, Geja, Seljo, Radenik, Proleter, a najradije je uzimao za svoje psevdonime imena

Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u onaj strašni novinarski koš koji guta mnoge novinarske i spisateljske prvence.

»Zar pevao?! E bome ti ja, moj pojkane, ne zapeva’, pa sve da na glavi dubiš! Moj je poziv mnogo svetiji, a ne da mu se tu derem!« — pomisli Sreta, a zatim će glasno: — A ko vam je predsednik?

Aaaa... ovaj... a što da ga se boje? — Jer on je, znaš, malo, onako... starinski čovjek. Kod njega ti nema mnogo. Ne da on da rogovi prođu mimo uši. Malo zbori, ali što naredi, to mora da bude ka’ na tetiku!

Beše mehana po planu, ako je još i to nužno i da vam napomenem u ovoj našoj veseloj zemlji gde je i danas još mnogo štošta bez plana, dok se jedine kafane i mehane već od nekih trideset godina najsavesnije po planu zidaju.

Neću vam mnogo opisivati, jer znam da je znate, iako niste u njoj bili. Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao

Pesmarica je bila mnogo deblja, ali je čitalačka publika pokidala list po list i raznosila. U kafani je bilo deset do dvanaest stolova.

A dotle, boga mi, on će malo da se strpi i mnogo da otrpi; da ćuti i da poslužuje. Jeste. On će dotle da poslužuje sve, pa čak i onog tamo neobrijanog u onom klopavom

varoši, koji tu kupuje hranu i kože, i kupi veresiju po selu i okolini; a drugi je gospodin Svetislav, od Tešmana mnogo finiji, »putnik« iz Beograda, koji prodaje Singerove šivaljke i jednako uzdiše za Beogradom i bulevarom i čudi se kako

samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori. A sem toga govora još je nešto zadržala od starih svojih navika što je bunilo pomalo i selo a i gazda-Đorđa.

Jer su žene, — koje, istina, malo pišu i malo čitaju, ali zato ipak mnogo znaju, jer znaju i što postoji a i što ne postoji — tvrdile da ćir Đorđe već ima na vilajetu jednu ženu i petoro dece,

One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo puta i metale na svoje udovičko rešeto.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Seća se: osamdeset kad je umro čiča Bogoje. I 32 od onda. — Dedino čelo se dubi: Sto dvanaest!? — Što je mnogo, mnogo je! I briše starac tablicu do poslednjeg retka, Pa počinje da sabira opet iz početka.

Seća se: osamdeset kad je umro čiča Bogoje. I 32 od onda. — Dedino čelo se dubi: Sto dvanaest!? — Što je mnogo, mnogo je! I briše starac tablicu do poslednjeg retka, Pa počinje da sabira opet iz početka.

” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je! Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala,

” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je! Doneli dvanaest baklava, kao; I Steva od straha zaplakao. To se desilo oko podne: sva su Okna sijala, bleštao je

Ono što prolazi, to se ne vraća: Spavaju složno kao braća. I još nešto, što mnogo znači: Zaspali su i vaspitači. Hrču, kô da pile table lima. I upravnik, naravno, s njima.

” Opet graknuše oficiri: „Generale, sramota! Ti svoju priču mnogo zamuti i zamota!” „Izdajniče, naseo si tuđinskoj propagandi, Pa zamišljaš da si Lav Tolstoj ili Gandi!

Nad životom plačem našim, Plačem jer se mnogo plašim Strepim, drhtim sav, iznutra, A što? Zato, da bih sutra Živeo u istom strahu: Strepnja mi je već u dahu, A

POŠALICA NA RAČUN KROMPIRA Oj Krompire, Krompire Mnogo volim tvoj pire, Valjaš i iz tiganja Posle dobrog friganja, I uz puter i uz sir, Dobro ide tvoje pir.

U noći toplog gradskog meseca video sam ih kako su spavali; Na neki veliki internat podsećao je depo; Nisu se mnogo razlikovali ni raspoznavali; U dvorištu su šumele grane ko nebo, beskrajno, lepo.

Od pustoši i dosade zavesa se naborava: U kakav se to bezdan spustih u traženju zaborava? Mnogo spavam, katkad sanjam gospu jednu milousnu, A i budan kad sam, često nazirem je u polusnu.

oslobođenja Uba, Knića, Višnjice, Parade i sabori, teferiči i salve, Stogodišnjice i šeststogodišnjice, Svetkovine sa mnogo piva i halve, Priredbe s pozivom i bez pozivnice, Uh, što ne volim te proslave i te blagdane, Kad ovce, neisterane

Ah, niko ne zna šta čoveka U Žagubici može da čeka! Kad je januar i kad je zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata, Šetkaju, i noć

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Do svoga putovanja u vode Feroerskih Ostrva 1904 g. Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe i bakalara.

Naprotiv, sa druge strane ostrva, ma da je tu mnogo veći okeanski prostor, more ne dostiže dubinu veću od 200 metara, pa slatke vode na toj strani ne sadrže jegulja.

Na ostrvu Tahiti Šmit je naišao na nove vrste jegulja. Između ovih naišao je na jednu vrstu mnogo krupniju od evropskih jegulja, koja dostiže dužinu od dva metra, debljinu od 17 santimetara i težinu do 30 kilograma.

Prošle 1938. godine lov je bio mnogo slabiji i stanovnici su podelili po 20—30 kilograma na kuću. Postoji samo jedan izuzetak za takvu neverovatnu

Ona tada postaje mnogo proždrljivija, kao da predoseća da joj treba prikupiti što više snage i na sebe naslagati što više rezervne hrane za to

Ona od tada i dalje raste, deblja i dostiže mnogo veću veličinu i težinu no one jegulje koje su radi rasplođavanja napustile slatku vodu.

Oni tu žive u uvek hladnoj vodi, čija se temperatura ne razlikuje mnogo od one na 0˚, pod pritiskom koji može premašati 500—600 atmosfera.

Treba primetiti i to da je truljenje organskih ostataka mnogo sporije u moru nego na suvu. Slana morska voda ima jako antiseptičko dejstvo; pored toga i hladnoća u morskim dubinama

Kako to može biti pod tako velikim vodenim pritiskom koji bi zdrobio i predmet mnogo čvršći od mekoga i nežnog morskog stvora?

U poslednje vreme se za sondiranje dna i merenje okeanskih dubina upotrebljuju mnogo savršeniji, osetljiviji i tačniji instrumenti.

ribu i ostale žive stvorove na koje naiđu; lov je daleko izdašniji i raznovrsniji nego onaj sa vrškama, ali je za to mnogo teži.

Ali to nije tako prosto kad se radi u dubinama. Mreža mora biti i veća i otpornija, a zahteva i mnogo teži rad sa njome.

Rakić, Milan - PESME

Kako mi mis̓o beše sveža I prkosnoga puna vrenja, Što se zahvata kao mreža I skamenjene norme menja! Kako sam mnogo obećav̓o, A koliko sam malo dao, I, čekajući svoje pravo, Doček̓o opšti udes zao!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ. Ko razgađa, u nas ne pogađa. VLADIKA DANILO VIĐE DA SU SE OKUPILI SVI, PA I ON

Krupno nešto učiš u pameti, — zbili ti se snovi na Turčina! — a ja zebem od mnogo mišljenja. VLADIKA DANILO Slušaj, Vuče, i ostala braćo!

O gnjijezdo junačke svobode, često li te Bog nàglêdâ okom, mnogo li si muke prenijelo, mnoge li te čekaju pobjede! DOĐOŠE POGLAVICE TURSKE, OKOLO SEDAM OSAM.

ZORA JE; BUDE SE I DIŽU. OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo. Naroda se bješe mnogo diglo, kao nekud da krste nosimo; sunce peče da oči iskoče, i tvrđa je kudijen idemo.

lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe zamotuljak parah, ma bih rekâ da ih nije mnogo, i za njih mu svi u kući znaju.

i junačku čalmu svežem, sestra grdna! U krvničke sad si ruke, platili te! nagrdiće krasnu glavu, prekrvnici! Ti ćeš mnogo braće naći, kuku nama! biranijeh sokolovah, kuku, braćo! po bedemu od Travnika, Bog ga kleo!

SERDAR JANKO Ne zbori nam, kneže, za te jade! Ni ovakve jošt nije žalosti na mnogo se mjestah događalo; no joj puče srce u prsima a obrnu svijet naopako za onijem sivijem sokolom, pa ne moga odoljet

Ja sam mnogo obišâ svijeta. Najsvetije nebesne hramove što je zemlja nebu podignula ja sam redom svaki polazio, nasrkâ se dima s

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

u rodbini nije bila zaboravljena, jer je svakoj donosio sa tih putovanja kakav poklon i svaku ma čime obradovao. Mnogo nije govorio nikada. Ali što bi rekao, to je bilo rečeno. I tada se pamtile i upotrebljavale njegove reči i izreke.

Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da

Ti kada otvaraš, mnogo lupaš, i probudiš onoga tamo gore, staroga. A međutim on, stari, zna da nije zbog toga što njega žali, da bi se on tom

Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu

Aferim, Nikolčo! Ali mnogo, sinko, svetovno, mnogo silan i čudan glas! Ali isto onako kako je umela da sačuva od sveta te svoje veze sa njim, tu ljubav, gotovo zadocnelu

Od čistog je, mutmelj brašna. Samo jaje i mleko. Zna tetka šta mi Sofka voli, pa je tetka za nju ovo spremila. I mnogo da mi pozdraviš Sofku, Sofkicu našu. Tetka od kada je nije videla.

Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija

Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija plećima i bedrima, probajući da

Samo oko jeleka je imala mnogo posla. On joj je bio mnogo otvoren i mnogo tesan. Jedva ga bila zakopčala, te je posle morala jednako da izvija plećima i bedrima, probajući da li joj od tesnoće

A on sam mnogo se promenio. Čelo mu došlo ispupčenije, lice uže, potkresivani brkovi prosedi, iz već zbrčkanog, po malo izbrijanog

je ispred njih, sagnuta nad njom, vide kako gost ne može oka da skine od nje, osobito kad joj, zbog toga što se beše mnogo sagla, padoše pletenice niz vrat, te joj se sva snaga, onako presavijenoj, poče da ocrtava.

Znaš već sada šta je. I bar ti me, Sofke, ne muči. Zašto, moje je i ovako mnogo. Oh! I opet se predade, ali jednako tiho, iz straha, da onaj gore ne čuje.

Pandurović, Sima - PESME

Snivana ponoć nad njome se svodi. Mirišu polja na prolećne dane, Na čistu kišu što spomene kropi, Na mnogo suza za ideje râne.

Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada. Osećam da sam davno i mnogo šta prebol’o, I srećna prošlost da je sirota prošlost sada.

A dole dalek šum sveta što gmiže! ...Poda mnom svet je, s ironijom gledan, Sa mnogo blata i sa svojom zlobom. Moj pogled jasan i čistoti predan! Moj uzor svétli što me čini robom.

MI, PO MILOSTI BOŽJOJ, DECA OVOGA STOLEĆA I posle ručka tako mnogo jêla I pića stoji na stolu. Kroz stakla Prozorska, jesen uvela i bêla Srca se naših izgleda dotakla.

Bilo je dobrih, starih dana, Kada je srce moje znalo, K’o jasikovo lišće s grana, Treptati svakad, mnogo, malo, Treptati uvek: u tišini, U burnom vetru, na visini, U mirnom kutu, gde se čini Da ne dopire val orkana.

koje ne nanosi griže; Bilo je snage što iz splina diže, Ljubavi, strasti i nežnosti dosta, I poljubaca, poljubaca mnogo... Jer to nam treba, da bi život bio Ako ne razumljiv, a ono bar mio, Da bi se — i kratak — izdržati mog’o.

Dane naše sreće u života maju, Dane pozne tuge vodi sudbe kolo; Ako sam mnogo štošta već prebol’o, Spomenici dragi o tome još traju.

Često bi u „ekstazu“ pao, To jest u ludilo, misleći na Boga I spasenje duše. — Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Poneki bi se razmetao: „A od šta da se prepanem. Ta znao sam ja da će biti mnogo naroda danas u gradu. Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika itd.

Vrh ognjišta visaše mnogo ovčijeh i svinjećih butina i rebara. Potkrovlja nije bilo, no slameni krov, pocrnjeli od dima. Prema drugoj lastavici,

„Ne mari, neka snijega iako ga je mnogo! Gdje je doline jeka, biće roda dosta, jer snijeg topli i nadija hraniteljku ljudi.

Razumije se da je Danilova građevina mnogo skromnija no što je bila pređašnja, ali je ona nastavila povjesno značenje one prve; u njoj sjeđahu gospodari Crne Gore;

„Ajde ti, Krcune, primetni nekoliko palica u odžakliju, e vidiš pomešće se iako ih je mnogo u sobi“. „A ti, Ćetko, otidi s ovijem blagočastivim — gospodinom — ocem — đakonom — Aleksijom, mojim preljubaznim u

Prvijeh godina imao je Vencel mnogo djece, koja mu pomriješe. Najzad odnjivi dva muškića: Vencela II i Jana i jednu djevojčicu po imenu Elviru.

Jednoga ljetnjega dana pred veče, mnogo seoske djece s Janom i sa sestrom mu, okupilo se u šumi, pod jednijem brijestom.

„Striko pečeni“ uživao je u njihovu strahu i još im ga pridade dodavši mnogo koješta o strašnome grofu. Djeca se raziđoše kud koje jedva čekajući da doma povijedaju strašno priključenje.

Čovjek mirno i smijući se uze mu nož a kapu stavi mu na glavu, pa uzev ih za ruke povede ih pod brijest. Mnogo je trebalo da ih umiri i razveseli, ali je on to postigao prijatnim i vještim govorom.

Djeca mnogo više znadu, no što izgleda da znadu, jer ne umiju iskazivati; i mnogo više osjećaju, no što se čini, jer im se naglo

Djeca mnogo više znadu, no što izgleda da znadu, jer ne umiju iskazivati; i mnogo više osjećaju, no što se čini, jer im se naglo osjećaji izmjenjuju.

Curica se nekako izvuče, ali u dlaku ne uđoše u trag njihovoj tajni. I u mnogo drugijeh prilika, djeca ne mogoše prepodabljati se uvijek, ni mučiti. Srećom, domaći im bjehu kratkovidi.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Živ bio majci, koja te je rodila!) ili čestitke (Čestita ti svetkovina, živ i zdrav bio i mnogo ih još u veselju i miru božjem doživio!), i to u obliku kratko sročene i lepo izražene prigodne pozitivne želje.

izrazi prenesenog značenja stilskim prerušavanjem predmeta koji se poredi u sliku koja ga zamenjuje dobijaju drugo, mnogo jače i slikovitije značenje, koje je koliko izražajni kvalitet poetske lepote, toliko i sredstvo višeg književnog

Na ovakve poslovice misli Vuk, kad veli „da u narodu našem ima mnogo malijeh pripovijedaka koje se kao poslovice pripovijedaju“.

“1 Bajanja mogu da budu raznovrsna po nameni. Naročito se mnogo baje: a) ljudima: od uroka, vetra, podljuti, nicine, zloga (čira), izdati, poganice (padavice), od kostobolje, nesanice i

Rugalice odraslih su mnogo dubljeg zahvata no one dečje. Ruga se čovek čoveku, selo selu, pokrajina pokrajini, bratstvo bratstvu, pleme plemenu,

Dva kraja i srijeda. — Odgovori se u šali kad ko zapita: ima li još mnogo neurađeno od kakva posla. Evo me na dvije noge kao kokot. — Odgovori se onome koji pita: gde si ili kako si?

— Nije sve zlato što se sija. — Spolja gladac, a iznutra jadac. — Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas. — Pauna gledaj, ali ne slušaj! — U crnoj zemlji belo žito rodi.

— Jedna riječ, sto riječi. — Tko puno govori, malo mu se čuje. — Ne vjeruj onome koji se mnogo kune. — Buči većma tko manje razloga ima. — Bolje se pokliznuti nogom nego jezikom.

— Prazna tikva na vjetru svira. — Lajavoj seki celini rijetki. — Pas koji laje ne ujeda. — Tko mnogo drobi, malo vredi. — Lonac ćeš poznati zvoneći, a čovjeka govoreći. — Lijepa riječ gvozdena vrata otvara.

— Glava je starija od knjige. — Zalud knjiga gdje pameti nema. — Onaj dobru pamet imade koji svojoj pameti mnogo ne veruje. — Mudrom junak konja vodi. — Dobra pamet gotovo gospodstvo.

O MALOM I VELIKOM — Ni prsti u ruke nijesu svi jednaki. — Stotinu malijeh čini jedno veliko. — Mnogo zrna gomilu načine. — Svaka voda s potočića jaka. — Pade Pliva u Vrbas pa izgubi svoj glas.

— Ako koza laže, rog ne laže. — Laž svaka na laži ostaje. — Laž se bradom ne može pokriti. — Ko mnogo laže, mnogo se i kune. — Laž je debela, ali je kratka; istina je tanka, ali je duga.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

86 20. POBRATIMSKI DAROVI. 88 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA. 90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. 92 24. DJEVOJKA BRŽA OD KONjA. 94 25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. 95 26. ČUDNOVATA TICA. 97 27. CRNO JAGNjE.

(Pobratimski darovi), 21. (Kaluđer i četiri grješnika), 22. (Kopanje blaga), 23. (Lijepe haljine mnogo koješta učine), 24. (Djevojka brža od konja), 26. (Čudnovata tica), 27. (Crno jagnje), 28. (Careva kći ovca), 29.

d.), tako da bi čovjek na mnogo mjesta mogao reći da su pripovijetke ove prevođene s Njemačkog jezika. — Poznato je da je G. Đorđije K.

Kovač se primi toga posla, ali mu se učini da je gvožđa mnogo, pa ga sakrije gotovo pola, a od ostaloga buzdovan slupa kojekako.

Z. NEMUŠTI JEZIK. U nekakva čoveka bio jedan čoban koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom idući za ovcama čuje u šumi neku pisku, a ne znadijaše šta je.

Onda ga sin zapita: „Možemo li noćiti | ovde?” A otac mu odgovori: „Drage volje, ali imamo veselje 80 u kući, a nemamo mnogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosađivati.

” A brat mu odgovori: „Dobro, brate, evo ti Milice.” On uzme Milicu pa je odvede kući, i posle toga steče mnogo, ali je za sve govorio da je Miličino. Jedan put iziđe na njivu da obiđe žito, a žito lepo, ne može lepše biti.

23. LIJEPE HALjINE MNOGO KOJEŠTA UČINE. Imao nekakav car jedinicu šćer, preko mjere lijepu, pa od više sile i nje ljepote proglasi u svijet:

25. DJEVOJKA CARA NADMUDRILA. Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti.

” Siromah otide i ovako caru reče. Car videći da je đevojka mnogo mudrija od njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se poklone pred njim, onda je car zapita:

što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti. On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja

što ću za ovaka mala dva jaja uhvatiti?” No ono mu odgovori da će mnogo i mnogo uhvatiti. On pođe su ova dva jaja u pazar, i srete na vratima od grada nekakva čoeka, | koji tek što viđe jaja pritrča

Sveti Sava - SABRANA DELA

Hteli bismo se mnogo pričešćivati božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje

Hteli bismo se mnogo pričešćivati božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje telo i pije moju krv, u meni boravi i ja u

Strašan je to glas, braćo moja, koji govori da treba da strepe od pričešća ne samo grešnici kao što sam ja, nego i mnogo pouzdaniji u sebe.

Kao kada neki bolesnik ili ko ima rane, te taji to od lekara, teško dolazi do zdravlja, tako će i mnogo teže doći do zdravlja duše onaj ko se ne ispoveda.

Jer mnogo lakše je primiti zlo nego dobro, (Ps. 51, Z) kao što reče neki mudrac. I onima koji obeduju: Da ne dajete jedan drugom

druge službe sastaju i prazne tvore razgovore, te naviknuti na ove sastanke u sramne razgovore padaju, jer oni koji mnogo govore, reče, neće pobeći od greha, (Priče 10, 19) naučiti se od boljega neka se ne klone a zapovedam ovome da to čini

I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove, te ako tako bude, onda da slavite pre posta.

A još na spomen tu pozivati vladara ove zemlje i igumane druge. I ovo treba da znate, jer mnogo puta događa se ovaj praznik u velike postove.

Minu pak, vremena mnogo vladavine njegove, pošto je 37 godina u moći i snazi nepobedivo i nepovređeno sačuvano sa svih strana, i deca negova

“ (Lk. 2, 25) I ovim poukama pouči ih dobri gospodin i dobri pastir. A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: „Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer tobom osvećeni bismo, i tobom naučeni bismo i tobom

Jer ovim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života'“. (Priče 8, 32-34, 9, 6-11) I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Nema više treće smene, evo im šipak! A kupio mi svileni veš, kod Mitića, crno i roze, mnogo daje na mene! CMILjA: Boga mi, fino se poneo, nema šta! JAGODA: Ponaša se krajnje kulturno!

JAGODA: Ponaša se krajnje kulturno! Dosta je samo da čujete kako ume lepo da se izražava! CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam.

STAVRA: A onaj tamo ne prekida? MILE: Naravno da ne prekida! Izdrži on i mnogo veće okolnosti! STAVRA: Stoji na govornici i odoleva prirodnim pojavama! MILE: Kako ti to misliš?

CMILjA: Aha. Govori neki Vilotijević. Bila mu slika u novinama štampana. SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima.

CMILjA: A ja odma pomislila ubistvo! IKONIJA: Pa si se razočarala što nije? Ne zamajavaj se ti mnogo oko njega, taj će ti smestiti odakle se i ne nadaš! Ionako te merka u dekolte! CMILjA: Nisam ja mala!

TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidiš da rekognosciram!

Al gde je tu Beograd? TANASKO: Mnogo mu vredi pričati! A i onâ, sa svećom i amrelom! Bokte, ko da ima kvasac u sisama!

ANĐELKO: Nisam ja njezin guvernant, pa da znam! STAVRA: Sada me kopka šta li će biti s Miletom! Bio je nešto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla...

IKONIJA: Ne znam šta da mislim! SKITNICA: Nema tu šta mnogo da se misli. Niko čoveka ne laže ko sam sebe. Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset.

Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila! A kad je trebalo da registruješ kafanu... (Ulazi Nepoznati, gledajući napolje.

Ako ti se pije, sedi i pi, ostavi ljude na miru! Nije svakome do toga, dočeg je tebi! MILE: Ti si mnogo drčna, mnogo si ofurcatila! A kad je trebalo da registruješ kafanu... (Ulazi Nepoznati, gledajući napolje.

IKONIJA: I jesi našla numeru, pa da kukaš! Nije on, bednik, dostojan tvojih suza! S njim bi se mnogo usrećila, nangro! Da mu nosiš po zatvorima cigare! CMILjA: Vidiš ti onog tamo? IKONIJA: Koga? Aaa, onog!

Stanković, Borisav - JOVČA

MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta.

JOVČA (postaje uznemiren, nateže bocu, puši dublje). NAZA I ti si ga mnogo čuvao, mnogo voleo. ZULFA (izviruje iza stare, gleda umiljato Jovču). JOVČA (ganut; ublažuju mu se crte na licu).

JOVČA (postaje uznemiren, nateže bocu, puši dublje). NAZA I ti si ga mnogo čuvao, mnogo voleo. ZULFA (izviruje iza stare, gleda umiljato Jovču). JOVČA (ganut; ublažuju mu se crte na licu).

Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo? Što ga toliko mnogo pušiš? (Češe se, zamišljeno): Sada ne znam gde ću već na veresiju da nađem.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Što se kasa poznanstva sebe, pravda, da je vrlo mučna stvar, budući da koliko nevežestvo, toliko i mnogo više samoljubje zatvaraju nam oči i ne dadu nam gledati sebe s ružne strane.

jedan drugota pogreške; obače, ako bi se svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji naš opštedružeski život bio.

svak sa svoje strane starao za poznati svoje nedostatke i za ispravljati se, mnogo bi manje pogrešavali, i sledovateljno mnogo bi mirniji i veseliji naš opštedružeski život bio.

Po mojej tadašnjej pameti, Banat bi mnogo srećniji bio da je pun pustinjika nego sela, varoši i gradova. Moj blagodetelj počeo je doznavati moja čudnovita

Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti. K onom šta su čuli, ako jošte vide i priklade nevaljale, ako ne imaju koga ko će s

da je moj tetak, namesto sebe, metnuo bio mojega vrednoga magistera Stefana da me on posavetuje, čini mi se da bi mnogo više posla opravio. Iz ove male istorije, koja sleduje, to će se poznati.

A meni se učinilo da sam taj dan u božjem raju bio! Kao da je duša moja pre mnogo hiljada godina u kom P[i]tagorevu učeniku bila i kao da je znala jedanput zlatni i slatki Sokratov i Omirov jezik, pak

Videći, moj majstor, da dobrovoljno pišem, izabrao me bio kao za pisara; davao bi mi kojekakve stare, od mnogo godina, teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne šijem i espap da ne nameštam, što mi nije nimalo

Jošt k tomu jedan osobiti slučaj dao mi je mnogo misliti svrh kaluđerskoga čina. Moj majstor imao je svoj dućan u kućam’ gospodara Jove Mucula.

Ali je bilo mnogo sveti[h] otaca? Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da

No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.

običaje dirati, čini Mu se da mu u veru i zakon dira; misli da mu se nepravda i sila čini, pak se protivi i buni. Mnogo ga je i mučno ga je složiti, kako si sam rekao.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

na glagoljskome časoslovu, na kome ima još mnogo zapisa) rečeni f. B. priporučuje redovnicima posli sebe da spominju na maloj misi imena tih ljudih...

radije će „privatiti“ Jerkovićima odojče, negoli drugome kome ovcu jalovicu, e uvjereni da je meso od Jerkovića stoke mnogo slađe od mesa ičije druge stoke. Još jedan primjer pak je dosta.

“ Jerkovića se soj razlikuje po mnogo čemu od ostalijeh doseljenijeh i starosiodskijeh bratstava. Brzokusi i Zubaci mahom su krakati, duga vrata, koštunjavi i

Stipan uhvati za ramena od mantije i povuče k sebi, te fratar osta u pantalam’, prsluku i goloruk. Takav se činjaše mnogo deblji i kao njeko drugo čeljade. Čagalj, Šunda i Rkalina šaptahu nješto živo meću sobom.

Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!“ Bakonja stojaše iza fratra. Slušao je on mnogo i mnogo pričati o svemu što mu sad bijaše pred očima, ali je sve kudikamo drukčije negoli što je on zamišljao!

Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!“ Bakonja stojaše iza fratra. Slušao je on mnogo i mnogo pričati o svemu što mu sad bijaše pred očima, ali je sve kudikamo drukčije negoli što je on zamišljao!

Trijem bješe pokriven daskama, pločama, opekom — kako gdje. Između krova od trijema i krova od cijele zgrade, na mnogo mjesta, dim je ostavio žute mlazove.

Sve to Grgo potanko ispriča novome đaku i još mnogo štošta, a osobito kako on dolazi jutrom i večerom da dijeli mlađima obroke.

Prvi pristupi đakon Čimavica, te cjeliva gvardijana u ruku, rekavši: — Na zdravlje vam mlado lito. Daj bože da i’ mnogo doživite! Gvardijan mu dade njekakvu knjižicu crvenijeh korica, pa reče: — Jevo ti, sinko, ovi mali, ali dragoceni dar.

, pošto je kuća sjenovita („mnogo sinovita“). Fra-Pinjata povolji sinovcu, a njegovo pismo pošlje fra-Piriji, dodavši sam kako bi dobro bilo da braća očate

Tada se narod čisto pomami, jer se Dalmatinici mnogo zanose takijem rabotama!... Kad se Bakonja sagnu pod sud, ode mu pogled put konjuške, te vidje da su vrata otvorena.

na česmu; činilo mu se da se on prometnuo u njeko drugo čeljade, i da se sve oko njega skroz izmijenilo, da je manastir mnogo manji, a tako isto i crkva, da je voda oko ostrva široka kao more, a da se oko vode, svud naokolo, nalaze njeki divovi,

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Postajem pustinja bez hlada i hrane. Gle: iz mene beže i kuljaju znanci. Neki, mnogo dragi, što ih vežu lanci, Zure iz mog tela kao iz apsane. Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Gunj mu je u ramenima pedalj širok, krši prste uzmičući iza njegovih leđa, u senku. — Živ sam!... Mnogo ti krivo?... Crkni! To joj on kaže? On, koga toliko godina...

Ne, nije isto, ne, to više nije njegovo, nije ni on više onaj, nije odavno, godinama, još pre Pariza, mnogo ranije, seća se, pa toliko puta je mislio o tome, baš tamo kod onog zabrana na kosi, sada, naravno ne liči na nebesku

Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš. Jeste da ja brbljam, i jeste da ja ne mislim, ali mnogo volim one što umeju da naređuju. — Vidim. Vozi polako do groblja, a onda kroz selo brz kas!

Ne želi ni da se poljubimo. Ne zna. Otkud bi znao? Još kad je bio dete...) Nisam hteo da vas mučim na Badnji dan, mnogo je posla. Dobro me Vozio. (Samo s ocem sada da se ne sretnem. Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.

Vukašinova soba. I sada je sigurno tako zovu.) Ne, ne! Ne treba lampa. Ja ću sad da se skinem i malo odmorim. Mnogo ti hvala... (Šta ću s njom ovoliko obradovanom?) U kaputu sede na krevet i uzdahnu.

Zaslužio je da se raduje makar do večere. I onaj stari. Simka unese žar i naručje drva. Loži peć i priča: mnogo mu se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj

Sa Đorđem se svađala da mu što češće i što više novca šale, a mnogo puta, dok se u Beogradu školovao, poslala bi mu svoj, za njega šteđen, domaćičin novac.

— A zar nas malo košta njegova škola? — krišom briše lice i zbog Đorđa govori o novcu. — Grdne pare. Mnogo košta. — Ti si se mučio... — Mučio sam se. — I sad treba da otcepi polutku.

što se ne brani, zanemela u zaprepašćenju od njegovih prvih udaraca, tuče je i jauče zato što je prvi put tuče, što je mnogo voli, i želi da je ubije, jer je lepa, da je ne vidi posle ovoga, posle...

— Beži od mene, zmijo! — Ne viče: boji se da Simka ne čuje, pa sikće šapatom. — Ti si nešto mnogo gore. Ja sve znam, pa ćutim. Vidiš li kako ova moja pati? Čula me!

Još tada, i mnogo ranije, započelo je ovo što se večeras dogodilo. Samo: da li je sve baš onako kako je večeras govorio?

Tako, tako, samo vuci. Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova. Sve ću ih noćas počupati.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Devojčica je bila gotovo dorasla do devojke, ali na njenom licu i u kretnjama bilo je još mnogo detinje ljupkosti. Ruke su joj bile nežne i hitre, oči pažljive i pune toplog, zlatastog sjaja.

Ovo je Zemlja Plavih vetrova. Ovde su vrapci plavi, ali moje vreme izmiče: uzmi pregršt semenki i idi, mnogo je bolesnih i nesrećnih na svetu... Plavi sjaj vrapčevih krila preobrazi se u plavi pramen izmaglice. Vrapca nestade.

— Ko zna šta je u tim pričama tačno? — suprotstavi se jedan od najstarijih članova Saveta, koji se mnogo čega u svom dugom životu naslušao. — To što zveri idu za njom, ne znači zlo!

— Ja sam ona Zlatna kraba o kojoj si pričao! — reče iznenada ljudskim glasom. — Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč.

— Ali u nekom drugom ne bi me poznali moj pas i mačka, pa ni seljaci, ako naiđu! — Prodaj ga, pa pođi u svet. Mnogo je drugih gradova... — Šta će mi drugi gradovi? Dovoljno je meni moje dvorište, moj đeram i moj orah!

Lepotica je sve brže odmicala. Nije imala vremena da se osvrće. Sve joj je bilo novo, ali ničemu se nije čudila. Mnogo je staza, mnogo zvezda, mnogo ljudi, pa šta?

Nije imala vremena da se osvrće. Sve joj je bilo novo, ali ničemu se nije čudila. Mnogo je staza, mnogo zvezda, mnogo ljudi, pa šta?

Nije imala vremena da se osvrće. Sve joj je bilo novo, ali ničemu se nije čudila. Mnogo je staza, mnogo zvezda, mnogo ljudi, pa šta?

Da on to ovoga puta ne sanja? Mnogo je knjiga pročitao, ali nijedna nije pominjala crvenu žabu. Možda mu se ova samo priviđa?

Iz tanjira zamirisa pečenje, a dečak se duboko pokloni majci. — Oprosti što ću otići! — šapnu. — Mnogo je drveća u čijim stablima čame zarobljeni patuljci, ptice i cveće!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Izvodio je, verovatno, tačna reč: taj čovek je, uz surovost i uživanje u zlu, imao i mnogo glumačkog dara. Možda je i taj dar doprineo da mu on, Gospodar Jevrem, tako lako poveruje.

“ Ali Vučić, tada, već nije mnogo mario za Gospodar-Jevremove opomene jer je od drugih, isto toliko moćnih, dobijao poruke drugačijeg sadržaja: „Tako,

Iako već mnogo više od sto godina u svojoj smrti, on svakoga dana sve bolje vidi nepravde iz života. Nije mario što za velikog brata

Sa šumama je bilo drugačije: kao da je postajao više čovek, jer ga je svako drvo štitilo. Mnogo puta, u nekom opasnom čekanju, naslanjao se na stablo, obraz uz koru.

Da se oproste s njim, prilazili su i prijatelji i neprijatelji. Prvih je bilo jako malo, drugih jako mnogo a svi su izgledali ganuti.

Počeo je da veruje da mnogo zlo dolazi i otuda što ljudi nisu navikli ni da se slušaju ni da se razumeju, i što ne obraćaju pažnju rečima.

nema, na uglu Kapetan-Mišine i Simine, Sima terdžuman uvek gleda, i odmahuje glavom, onog luckastog terdžumana koji, pre mnogo decenija, nailazi sa vezanim nizamima i mirnim građanima, odjednom jak od poverenja u moć reči.

Spomenik je podignut početkom pedesetih godina: u pokretu kojim Čarapić od bronze vadi mač ima mnogo od silovitosti, možda zmajevske, ali i još od. nečeg što Vasa ne prepoznaje.

Ne zna, naravno, da u pokretu kojim bronzani Vasa hoće da istrgne svoj mač, pored one zmajevske silovitosti ima i mnogo od zamaha junaka socijalističkog rada iz kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog

U Beograd se, kroz Stambolkapiju, teško ulazilo a još teže izlazilo. Slika Đure Jakšića nastala je mnogo posle Vasine smrti, u epohi u kojoj je tek oslobođen narod bio opijen sopstvenom snagom.

pretvorene čuvena Kolarčeva pivnica i čuvena Trajkovićeva apoteka, strava je, na mah, izgledala zatrpana a onda je, mnogo vidnija, prepokrila sravnjeni ugao.

Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i prijatelj: u jesen 1803. i u zimu 1804. godine mnogo puta mu je, kad je pretila turska potera, slao tajne poruke. Bili su pobratimi.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

171 LXXX JEDNA SUZA 172 LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE 174 LXXXII POSLIJE MNOGO GODINA 181 LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...

Gdje li čudna meta? U neprovidnim maglama se krije. Brod mnogi ovud minu s mnogo muke, Istine blago tražeć' u dubini; I ne spaziše svetiljke iz luke A gle po vodi razvalina njini'!... Ne!

Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam

Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo

Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I

O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam

O majko moja! o blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam

Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio.

mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio. O majko, majko!

“ Dižite škole, Deca vas mole! J. Jovanović 3maj XLIV* NEGDAŠNjEM PRIJATELjU Da ti Bog da mnogo leta, A što više s otim bolje, I dukata pusta zlata, Da te puno zadovolje!

Odavna sunce na njih oganj lije, I tičje pjesme nad njima se hore. Nekada, davno, pre v'jekova mnogo, Na plećima su hitrih dromedara Tu dvoje dragih stigli iz daljine, Sa srcem punim ljubavi i žara.

I mnogo puta, kad u jutro sivo Trgnem se iz sna - k'o iz teških uza, I k'o iz olova - koji me pokriv'o Oči mi behu mutne, pune

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Ja od tebe jošte mnogo ištem: da postaviš u plamteće vrste, pred očima Srpstva i Slavjanstva, Obilića, Đorđa i Dušana, i jošt koga

Prostor im je širi rastojanja neg' podvižnim mnogo svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad ih zima snijegom obuče, te ih plovac iz

Dva vojvode nebesnog voinstva odlećeše k prestolu višnjega na ognjene svoje kolesnice, sprovođeni s mnogo legionah i s grmljavom nebesne muzike.

progrmje zli gubitelj dušah besmrtnijeh, da ga čuje stan buntovni pjeo - Mihaile, podobni mi činom, ali duhom mnogo niži mene, jer ti duša, kako moja, nije blagorodnom gordošću zaždena, proštenija ne ište Satana; blagorodna moja

Zlost njihova prevoshodi mnogo svaku ostrost zuba u tartaru, svako žalo repa otrovnoga. Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno

Prestrašno je ovo pozorište sve užase mnogo nadvisilo: kad padahu kriveći se polci u dimljiva žvala tartarova, žedno tartar drhteći ječaše, grdnu žertvu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Knjige prikupljene u njoj predočavale su mi carstvo nauka u toku vremena. To putovanje mnogo me zadovoljilo, već i zbog toga što je bilo potpuno besplatno.

„Kad bi tako bilo, morali bismo, putujući bez prestanka, stići na kraj sveta“, odgovarao bi mu Tales. „I ja sâm sam mnogo razmišljao o toj stvari i uvideo da Zemlja mora imati oblik lopte kojoj se, putujući, ne može nikad doći do kraja njene

Kod njega ostadoh tri godine, do njegove smrti, a onda se vratih u otadžbinu. „Od njega sam vrlo mnogo naučio. On me poučavaše prvo u hronologiji.

Pitagora nastavi svoje pričanje. „Iz egipatskih spisa naučio sam mnogo. Oružan tim znanjem, uspeo sam da nađem opšte pravilo pomoću kojeg se mogu pronaći sve grupe onakvih celih brojeva kod

Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak! Ti si mnogo putovao po svetu, upoznao narode, njihov život i običaje, pa ćeš, kao visoko obrazovan čovek, moći razumeti šta znači

“, upita Demokritos Hipokrata. „Ti znaš, dragi moj, da ja već po svom lekarskom pozivu mnogo putujem. Nedavno sam bio poduže u Ateni.

Kada sam u svojoj mladosti rasprodao veći deo svoje očevine, otputovao u daleki svet, a vratio se tek posle mnogo godina, oni me prvo zapitaše kakva sam blaga sa sobom doneo. „Znanja“, odgovorih im ja.

se može po volji baratati i njima sve razjasniti, ali pronaći uzročnu, prirodnu, proverenu vezu između pojedinih pojava, mnogo je teže. Ja sam to iskusio i došao do uverenja da je veća stvar takvu vezu naći no postati kralj Persije“.

„Kad istovarih ovde taj tovar, sredih ga i prorešetah. Beše tu mnogo pljeve, a tek po koje zrnce pravog znanja“. „Ta nije mogućno!“ „Istinu ti kažem“.

„Svet vasione sastoji se iz prostora, atoma i kretanja. Beskonačno mnogo beskrajno malenih, nevidljivih atoma, kovitla se, jedan pored drugog, i oni izazivaju tim svojim neprestanim kretanjem

Rado bih to činio, jer bi mi pri tom mnogo štošta izgledalo sasvim novo, te bih na taj način imao osećanje novih otkrića.

“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju? - Spočetka bejah neuk, ali od kada dođoh, pre dve godine, ovamo, mnogo sam u toj nauci napredovao; Eudoksos iz Knida beše mi u njoj učitelj“. „Eudoksos?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Ali sad takav sam. I to od zimus kad sam jedno veče po prvom snegu šetao sa njom pustim ulicama. Taj sneg, rekao bih, mnogo je uticao.

Zar se to osiguranje nije moglo postići blagovremeno i sa mnogo manje žrtava? Zar je moralo da dođe do toga da se čovečanstvo unesreći pa da se postigne, užasno, samo taj rezultat: da

A TI SI je toliko naduvao! Ne preteruj i budi uveren: da bi oficiru kao ti što ,si progledali kroz prste i mnogo veću, Mnogo težu grešku.

Ne preteruj i budi uveren: da bi oficiru kao ti što ,si progledali kroz prste i mnogo veću, Mnogo težu grešku. Greške kao što je tvoja, uostalom, dešavaju se svuda, svakoga dana, svakoga časa, na celom frontu, gde

sam mogao samo da čekam tolike opomene, pa tek sad da pođem u ovu posetu koju sam svome divnom i milom drugu dugovao mnogo ranije? Deca spavaju. Na koga liče? Snajka se, znam, satrla spremajući kuću.

Nećemo ga tamo naći. — Kako? zašto? — Ne ide on tako rano kući, gospodine. Njegova kuća je „Laf“. — Šta kažeš? — Mnogo se propio — odgovori nosač — mno-go. — Šta bulazniš, čoveče?

Ja malo razmislih šta da činim, ona jeza razočarenja prostruja sad kroz mene mnogo jače, pa se najzad reših da uđem u kafanu. Tamo mi pokazaše jedno zasebno odeljenje, odakle je dopirala paklena svađa.

Sedeo je vrlo kruto i izgledao veliki kicoš. Činio mi se, istina, mnogo stariji nego što mi je rekao da ima godina. A brkovi su mu bili masni, umazani i ušiljeni kao iglice.

Nije se micao. Zaista mnogo muke beše me stalo dok sam ga izneo i položio u postelju njegove spavaće sobe. Ali u tom naprezanju koje mi je snajka

Kako izgleda, za ono drugo dvoje dece nije mnogo Ni mario. Imanje je ostalo prilično. Čim sam pročitao pismo pojurio sam u drugu sobu i rekao devojci: — Ah, Marija,

oslobođenje od batina i odsad neograničenu, najpuniju slobodu vrljanja po svima privlačnim mestima varoši, on je ipak mnogo plakao za sandukom očevim toga nezaboravljenog dana, kad je najstariji trubač, stara garda, sahranjen sa svima vojnim

— Kako je, kako, dečko? — Eto, da kažem, gos' đenerale, vrlo dobro, hvala mnogo... Onda okuražen ovom pažnjom mamuza nervozno konja i priteruje ga sve bliže divizijaru.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ali zbog tog stanja kao da nije mnogo trpio. Na mahove je čak izgledao zadovoljan njime. Kasnija je potpuno izgubio svaku osjetljivost za fizičke bolove.

Sad je bolje, zar ne? — Bolje, bolje, mnogo bolje. Već gotovo sasvim dobro. Hvala vam, doktore. — No, vidite! A kad ozdravite, nešto ćete nam svirati.

Na sjenovitoj strani kuće bila je jedna vječito zaključana soba u koju dotle nisam nogom stupio. U njoj je prije mnogo godina umro jedan bakin brat, njen miljenik, još mladičak. Od sušice.

neka gruba i slijepa fizička sila spolja sa svih strana pritisne, da me zgrune, da me suzbije natrag u granice tijela. Mnogo godina kasnije, kad sam gledao mrke radnike na plantažama kako se tresu i poskakuju na šuštavom ležaju suhih lijana u

Realna životna stradanja, tegobe praktičnog života, nešto su sasvim drugo. I, usuđujem se reći, nešto mnogo manje. A možda ni dan-danas ne bih imao smjelosti da to kažem kad me čitav dosadašnji život, sa svim njegovim iskustvima

Djetinja je duša sva satkana od ljeskanja bivstvovanja i nebivstvovanja, sva natrunjena odblescima vječnoga. Tek mnogo kasnije shvatio sam da je to djetinjsko osjećanje — tako puno patnje, i tako blizu i ništavilu i neuništivosti — u stvari

Jer, na svijetu (uključivši tu, dakako, i svemir), ima svega izobilja, pa i beskonačno mnogo. A svemir je tako znatan, da nema te pojedinačne stvari čiji bi nestanak on uopće i osjetio.

— Čudno! Čudno, ali ipak tako! (Poslije mnogo godina posjetio sam tu istu plavu djevojčicu u bolnici. Život je bio prešao preko nje; umirala je od raka u utrobi.

Uobražavao sam da jedan jedincati, sam po sebi, uvijek jednak i uvijek jednako neosmišljen ton, može da izrazi mnogo toga, svu silu raznovrsnih stvari.

Egidio je došao, prije mnogo godina, još sasvim mlad, kao trombonista u jednoj prekomorskoj opernoj stagioni, u obližnji primorski gradić.

Đordano Bruno, najstariji od muške djece, u koga je Egidio polagao mnogo nada (a mislim da su u njegovom protestnom imenu imali nekog udjela i bradati liberali iz djedove blagovaonice),

Po tome, na prvi jek Egidijeva trombona mnogo šta se razvezivalo i pokretalo. Raskidao se čar ljetnog popodneva. To je bio znak da prestaje popodnevna sijesta.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

I čudno je to srde, koje se raduje medenici na crkvenoj litiji, i u isto vreme misli o jalovicama!.. I Đurica je mnogo mislio, tako mnogo, da nije ni opažao kud je prolazio, ni šta se oko njega zbivalo.

I Đurica je mnogo mislio, tako mnogo, da nije ni opažao kud je prolazio, ni šta se oko njega zbivalo. Samo kad bi krstonoše minule pored kakva bogata doma,

ona beše čudnovata i osobita i ne nalikovaše na drugu decu Marka Radonjića, niti na druge seoske devojke: beše u njoj mnogo neke neobične oholosti i samostalnosti, neke ćudljive tvrdoglavosti.

Tako se otimala od nemaštine i gladi, a dao Bog — seoskoj duši ne treba mnogo: komad proje i glavica luka zadovoljava potpuno njene potrebe i navike.

tamo najmilije; čas stane da misli o onim strašnim majstorijama, koje mu kapetan napomenu i o kojima mu je Vujo tako mnogo, baš kao naročito, pričao, ali na toj se misli ne zaustavlja dugo, ona mu je teška ubija mu svako drugo osećanje,

Ovaj veliki skup razbi se u sitne gomilice, koje produžiše i dalje da većaju o jutrošnjem događaju, ali sad već mnogo slobodnije i otvorenije, no na skupu...

pa velju, daj da pričekam... Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata...

budi Bog s nama. — Je li tako, Miloše? — obrte se Đurica i pogleda ga u oči. — More, mnogo je to: neće svaki struk oseći po dva. Nek mi da osamdeset klipova, pa dosta. Jovan skoči veseo.

Vujo iziđe u drugu sobu i odvede sa sobom Đuricu. Odmah se moglo opaziti, da je sad Vujo okrenuo prema hajduku drugi, mnogo strožiji ton. Sad mu je Đurica bio u rukama sav, pa se mogao titrati sa njim po volji.

Gazda Đorđe je odavno izišao na glas zbog svoje velike radnje sa šljivama i svinjama, ali se on mnogo više bavio davanjem novca pod interes. To je od vajkada najpouzdaniji način bogaćenja po našim selima.

videćemo — odgovori Đurica i ode žurno iz kuće. Vujo zadrža Radovana. — Čuješ, meni se ovo ne svidi. On mi se nešto mnogo promenio. Trebalo bi videti šta on radi tamo. — Kako ćemo da vidimo ?

Video je da ovo nisu one obične pojave, koje je i sam odobravao i išao im na ruku, no je to mnogo dublje i neobičnije za njega osećanje, kome se samo mogao dosećati, ali ga nije mogao pojmiti. »Zar i to može da bude ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

KALUĐER 298 NEVJESTA, ZAOVA I KALUĐER 299 ĐAVOLAK 300 SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE 301 BONIK I BOLEST 302 AKO JE I BOGU, MNOGO JE 303 DERVIŠ I KUVAR 304 A KI JE VROG PLOT ZDELAL?

U toj bašti bilo je mnogo lepog i raznovrsnog cveća a pored sviju staza bile su ponameštane kamenite klupe. Šetajući gore-dole po bašti, ode do

Posle toga morade se Petar predati smrti i umre. Devojka ga lepo sahrani, i žalila je mnogo godina za njime. SOLDAT I SMRT Bio tako jedan soldat, pa je toliko zgriješio da kad je umro i došao pred boga, niti

I tako stari ostane u raju. NEMUŠTI JEZIK U nekakva čoveka bio jedan čoban, koji ga je mnogo godina verno i pošteno služio. Jednom, idući za ovcama, čuje u šumi neku pisku, a ne znadijaše šta je.

Tako je i bilo. On ti preo dan u aščinicu, a preo noć k sultaniji. Ne prođe mnogo vremena — e, šta ćeš, svašto na svoje vrijeme — kada car nekako za to saznade, i bi mu velika muka: nije šala taka

Zemlja beše mnogo arna i za svaki rad zgodna, ama je seljak nije nikako ni orao ni kosio. Ležala je tako i đubrila se. Pitali ga seljani:

— Pa to je naš tatko. — Bre brate, pa on mnogo jede, a opet je gladan! — To je ala, zar ti ne vidiš? — A što mu dadoste hleb od tri sorte?

Kad to mehandžija čuje, brže potrči i caru sve javi, a car mu dade mnogo novaca, pa brže pošalje svoje ljude da sva tri careva sina njemu dovedu.

soba, i vidi u njima svakojakijeh dragocjenosti; naposljetku, kad dođe i na vrata od devete sobe, reče u sebi: „Ja sam mnogo čuda preturio, a sad da ne smem otvoriti ovu sobu!“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti!

Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto! Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego ostani kod mene, ja ćy ti isprositi drugu đevojku, i ne boj

Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa. Onda mu ona za brata kaže. On brzo naredi da ga dovedu, a kad ga car vidi, skoči na

sa svojijem zmajevima, car sokolovski sa sokolovima i car orlujski sa orlovima, pa se s BašČelikom strašno pobiju i mnogo se krvi prolije, ali Baš-Čelik opet ugrabi ženu i uteče.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene?

Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene?

Iz misli se trgoh. Bacah pogled dole, Nikog nije bilo. i dođe mi žao: “Možda je čekala, možda mnogo vole, A ja? — ja sam svirep, bezdušan i zao.

U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od

U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od iskoni, Kaplja kamen bez odmora dubi: Rad i život po svoj

Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i slomljene kosti.

Pošli ste u rat, ponositi, skromni, Bez mnogo “ura!”, al' hrabri i prosti; Došli ste kući lomni, mnogo lomni, Noseći zemlje i slomljene kosti.

Oni su ostali i ispred forova, U ogromnom broju i sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova — Oni su ostali kraj Jedrena grada.

A rado bih ja oplak'o Svoj Vavilon — stare dane I sve nade — zatrpane Sa životom; ali tako Suzâ nema baš nikako. Mnogo suza o da mi je Da ih oko plače, lije — Da prelije misli, snove, Ljubav, mladost i bolove — I sve mrtve... pa i žele!

čeka se opelo. Nije još dugo — doći će i ono, Doći će svetlost, dan mutan il' beo I mnogo sveta. Udaraće zvono. I ja ću zatim istrunuti ceo.

Život u svetu ružan je san Mada se živi u znaku dýge, Uz mesec bledi, sunčani dan, S pomalo smeha, i sa mnogo tuge. Ja vidim pravdu i svačiji trenutak pozni. Vidim i natpis: Nemačka i Viljem Grozni.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moja majka je bila prvorazredni izumitelj i verujem da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko od modernog života i njegovih mnogostrukih mogućnosti.

Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje kasno osvešćenje. Patio sam od čudne boljke koju je izazivala pojava slika, vrlo često praćena

Uveren sam da će se takvo čudo ostvariti u budućnosti. Mogu još da dodam da sam mnogo vremena posvetio rešavanju toga problema.

konceptu i idejama, što je u potpunoj suprotnosti sa čisto eksperimentalnim postupkom i po mome mišljenju je mnogo korisnije i efikasnije.

i fizičkim sposobnostima, potpuno sam zagospodario sobom, tako da sam se poigravao strastima koje bi uništile i neke mnogo snažnije ljude. U određenom uzrastu obuzela me je manija kockanja, što je moje roditelje veoma brinulo.

Ali, onda se moja volja potvrdila i ne samo što sam prestao da pušim već sam ugušio svaku naklonost prema pušenju. Pre mnogo godina, patio sam od srčanih tegoba sve dok nisam otkrio da su one posledica nevine šoljice kafe koju sam pio svakog

Još od detinjstva sam morao da se bavim samim sobom. Zbog toga sam mnogo patio ali, gledano iz sadašnje perspektive, to je bila sreća u nesreći, jer me je to naučilo da uvažavam neprocenjivu

činjenica da su kafa, čaj, cigare, te žvakaća guma i drugi stimulusi kojima se slobodno odaje čak i nezrela omladina, mnogo štetniji za naciju sudeći po broju ljudi koji im podležu.

Nestrpljivi reformatori morali bi takođe da budu obazrivi prema večitoj izopačenosti čovečanstva kome je mnogo draže indiferentno laissez-faire od prisilnog sputavanja.

Kao magijom, pritisak se smanjio i ja sam shvatio da u ovom položaju mogu mnogo lakše da odolim snazi bujice. Ali, opasnost je još uvek postojala.

Morao sam da pobegnem od mlina, kome sam bio licem okrenut, pošto je struja tamo bila mnogo brža i voda dublja. Bilo je to dugo i bolno iskušenje i skoro da me je na kraju izdala snaga, pošto sam stalno bio

Tako se dogodilo da je deda iznenada prekinuo moj rad na ne baš mnogo nežan način, tako da je prošlo trideset godina pre nego što sam se ponovo mašio drugog satnog mehanizma.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore. Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci

Međutim, ima izvesnih stvari koje mlad doseljenik može doneti ovoj zemlji, a koje su mnogo dragocenije od svih onih koje danas propisuje zakon o useljavanju. A šta sam ja, kada sam se 1874.

su me lično i kada su od jugoslovenskih delegata doznali da sam rodom iz Banata, rumunski razlozi izgubili su mnogo od svoje ubedljivosti. U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada živela.

Naročito se mnogo pričalo o bitci kod Kustoce godine 1866. u kojoj su graničari skoro uništili italijansku armiju. To su pričali ljudi

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa;

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa;

Vežbajući, postali smo stručnjaci za ovu vrstu signalizacije. Zapazili smo da se zvuk mnogo brže prostire kroz zemlju nego kroz vazduh i da čvrsta zemlja bolje prenosi zvuk od rastresite, uzorane zemlje.

čoveka sa čovekom, životinje sa životinjom, zvezda sa zvezdama i čoveka sa svojim Tvorcem, razumljivo je što sam mnogo razmišljao o prirodi zvuka i svetlosti.

Moji učitelji u Pančevu pomogli su mi da rešim neku od zagonetki ove vrste na koje sam nailazio u svojim razmišljanjima. Mnogo mi je pomogao moj slovenački učitelj Kos, koji mi je prvi ispričao priču o Franklinu i njegovom zmaju.

U tumačenju zagonetki koje su se odnosile na suštinu prirode svetlosti, imao sam mnogo manje sreće. Slovenac Kos, inače moj tumač i učitelj fizičkih fenomena, govorio nam je da je po mišljenju jednog starog

Povoljan utisak je načinilo i moje poznavanje biblije i psalama, pa me mnogo zapitkivaše o mojoj majci. Složili su se da bi bilo dobro da se iz škole u Pančevu premestim u čuvenu prašku školu u

Moj otac je protestvovao mnogo pre tog događaja tako što je izbacio carevu sliku iz kuće. Miletićeva poseta Banatu obeležava početak novog političkog

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Tada se Ilija, kome se od mnogo beseda dosadilo, diže, plati račun i iz krčme sa ženom iziđe. Pavle požuri i stiže ih u putu.

On se čudi njihovoj drskosti i gleda ih u čudu, kao da ih nije u školi dosada video, i čini mu se da su mnogo jači i odrasliji od njega.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Jasnije rečeno: prema tradiciji koja nam dolazi iz XIX veka i koju sa mnogo razloga treba vezivati za romantizam, pesnik treba da se koristi posebnim, ekspresivnim, stilski obeleženim jezičkim

Čoveku teško pada nešto drugo, mnogo dublje, značajnije i sasvim daleko od uzgredne anegdote. Čoveku, naime, teško pada kad vidi kako nam se pogled na našu

neimarstvo, nebrojene freske i ikone, dakle znatan deo najkrupnije naše slikarske baštine, dole su nastali i dole će mnogo šta zauvek ostati. Na milost i nemilost neizvesne sudbine? Svakako.

Razume se da je mnogo šta uzeto iz hrišćanstva, ali, verujem, preko ili posredstvom naše narodne pesme: Sklopi oči protopop Nedjeljko, Tiho

čovekovog unutrašnjeg stanja i njegovih poduhvata, s jedne strane, i stanja i događanja u prirodi, s druge strane, dobija mnogo potpuniju, integralniju analogiju nego što je to slučaj u kasnijoj umetničkoj poeziji. Navešću samo tri primera.

Još je zanimljiviji slučaj Momčila Nastasijevića. On je otišao mnogo dalje: kod njega se vremenski tok potpuno zatvara, gotovo da prerasta u mitoliku bezvremenost.

Iz jezičkoga i književnog ugla pisalo se vrlo mnogo, često i polemički, o kulturnom području koje obuhvataju novoštokavski govori, oni koje je Vuk posredstvom narodne

Ovi brojevi u dvema kulturama dopunski, sa dodatnim simboličkim smislom, znače „neizbrojivo mnogo“, „nemerljivo“. Sada je dovoljno reći da je naša dosetka u suštini književni tekst, i mi ćemo se već suočiti sa jednim od

Štaviše, takva su se proučavanja proširivala i na mnogo krupnije pojave, sve do pojedinih perioda u književnom razvoju.

Dovoljan kontekst je mnogo širi. Dovoljan, razume se, za razumevanje prirode književnosti i njenoga istorijskog razvoja. To je nesumnjivo kultura jer

Ali njihova svrha i nije da stvore celovitiju predstavu o srpskoj književnosti. To bi bio drugi i mnogo teži zadatak. Želeli cmo jedino da pokažemo da srpsku, kao i svaku drugu nacionalnu književnost, bolje razumemo i bolje

prvi pogled, zanemarljive pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu reći mnogo više no što nam se čini. Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

I kupuj, i prekrajaj mu, i nikad ništa na njemu celo ni dvadeset i četiri sata. SAVKA: Nestašan, mnogo nestašan! ŽIVKA (za vreme obe scene ona meri i kroji): Ne može da se stigne, boga mi!

ŽIVKA: Pa ne ide, ali, pravo da ti kažem, ne bi ti ni ta jedna klasa mnogo pomogla. Ne može jedna klasa da ti isplati dugove. ČEDA: Što vi meni jednako te dugove natičete na nos?

MOMAK: Vrlo davno, gospodine... ČEDA: I vama je to sasvim obična stvar kad se menja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa...

ČEDA: I vama je to sasvim obična stvar kad se menja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa...

ČEDA: E? MOMAK: Ama, znam ja to iako ne čitam novine. Čim vidim da ministar svaki čas zivka blagajnika i čim vidim mnogo zgužvanih hartija u korpi kraj ministrovog stola, ja odmah kažem u sebi: ovaj se sprema.

Pa vi govorite kao da ste vi ministar. ŽIVKA: Ako nisam ministar, a ja sam ministarka, a upamti: to je, koji put, mnogo više. DARA: Ali, zaboga, Čedo, majka! Nemojte se svađati, ne liči to ministarskoj kući! ŽIVKA: Pa da, ne liči.

ČEDA: Je l' te? Gle, molim vas, ko bi to rekô?! ŽIVKA: I ona sad može da nađe mnogo bolu priliku nego što si ti! ČEDA: Kako, molim?... Recite to još jedanput. ŽIVKA: Ama, šta se ti tu vazdan iščuđavaš?

ANKA: Da ga zatečete? Ju, gospođo, al' ja tu mnogo reskiram. ŽIVKA: Šta reskirate kog đavola? ANKA: Kako da ne, zaboga.

VASA (vadi jednu cedulju): Pa i nema nas baš tako mnogo. Evo, ja sam napravio i spisak, pa nema nas više od devetnaest.

(Vadi tabakeru i nudi joj.) A što se tiče ljubavnika, i tu... ŽIVKA: I tu se mogu odmah poslužiti. Ama, vi meni nešto mnogo uvijate, pa će na kraju krajeva da ispadne kao da sam ja nepoštena žena. NINKOVIĆ: Pardon, mil foa pardon!

ŽIVKA: Pa dobro, de, dovedi ih već jedanput, i tu brigu da skinem s vrata. Samo, molim te, da mi se ne bave mnogo, jer znaš da danas ima novi zet da nam dođe na viđenje. VASA: Ne brini ti, kazaću im ja već da budu kraći. (Ode.

) V ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (kad ostane sama, zvoni). ANKA (dolazi). Molim! ŽIVKA: Šta radite vi, zaboga, Anka? Vi mi mnogo nešto otežete, kao da je to bog-te-pita kakav težak posao domamiti muškog u sobu.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

U važnije razlike valja ubrojati i to što su oni svojim nastankom vezani za dva, kao što je poznato, po mnogo čemu drugačija književnoistorijska konteksta, za dva perioda u razvitku srpske književnosti: Nečista krv je pisana tokom

Miloš Crnjanski je imao plan da posle prve napiše još pet knjiga o seobama srpskog naroda. Deo tog plana ostvario je mnogo kasnije: u izdanju Srpske književne zadruge izašle su 1962. godine u dva toma Seobe i Druga knjiga Seoba.

ili se mora dopunski motivisati, što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su u tom pogledu bili mnogo srećnije ruke od Stankovića.

licu, i to se kod njega ne da ni zamisliti pod pretpostavkom da Sofka bude pripovedač; ali nije imao nameru, i to je mnogo zanimljivije, ni da ga napiše prosto u trećem licu, odvojenom od junakinjinog lika.

To su dve formotvorne silnice o kojima pisac - kao i o mnogo čemu drugom - nije morao sebi polagati računa, ali koje su saodlučivale u njegovome izboru jednih i odbacivanju drugih

Novija teorija romana prilično je mnogo pažnje posvetila uglu njegovoga pripovedanja, i ko ga pripoveda, da li u zasebnome liku otelovljeni pripovedač ili

krvi, kad gledamo u krupnim segmentima, pripovedanje izjedno teče sukcesivno i u autorovo ime, i ne može se uočiti mnogo šta od onoga što smo u prvim verzijama mogli da podvrgnemo bližem posmatranju.

sve to, Stanković u prvoj verziji pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to

čvrstu tačku od koje će se lakše otisnuti u pripovedanje, to je takođe značajno za razumevanje njegovoga neverovatno mnogo i oštro kuđenog jezika, naročito sintakse.

No pitanje je mnogo složenije, i bilo bi nedopustivo uprošćeno kad bi se kazalo da su pominjani kritičari s početka veka, pa i kasnije,

Mislim da je u toj formi najvažnije iznalaženje novih mogućnosti i odbacivanje ,glatkog pisanja', čega je inače tako mnogo bilo u ruskoj književnosti XIX veka.

”55 Srpska književnost nije u XIX veku imala mnogo „glatkog pisanja”; imala ga je nešto više pri njegovome kraju, a najviše tek na početku HH veka.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

To je očajnička puška. Jer je čudnovat Prizrenac. Potuli se putem, postane veoma skroman, mnogo podnosi, hoće novcem da se otkupi, duboko se Turčinu presavije, no ume i hoće često da umre!

Vezan ovakvim običajima Hamza Vukašinović je uzastopce nekoliko godina mnogo izgubio na vinogradima, jer su mu ostajali nepobrani. Srbi su ga izbegavali, a Arnauti sa sela ne rade ove poslove.

Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute. U ovakvim slučajevima oni se mnogo ni za svojima ne žaloste, ali su opet ozbiljni, jer im je pred očima mrtav stvor Božji, iako druge vere i krvi koja sad

Nije nas baš mnogo koštalo. Potresen, Milan Rakić nikako ne dopusti da starac plati. Ali pristade da pođemo svi u krčmu kod Stojana

ili posmatraju jedre snaše, odmah bi se povlačili u manastirske konake da na brzinu ručaju i brzo se raziđu: nisu mnogo voleli da se sret– nu sa čudnim popom...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Na to ti se pesma Istom sad odziva: To ti nisam rekô, Dok si bila živa. »Javor« 1892. (HAJNE) Jest, mnogo su me mučili Na ovom svetu divnom, — Jedni sa svojom ljubavi, Drugi sa mržnjom kivnom.

* * * Ne prođe dugo, mnogo, Al’ evo grobu gost: Četiri mlada đaka Doneše malen lȅs. Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob?

Čini l’ vam se sunce da drukčije sija, Javorova grana mnogo zelenija? Mirisniji vazduh kroz zeleno granje Kô da vam se nudi sam na uzdisanje.

“ Mnogim će Kliona studit’ vrlo strogo — Za tebe će reći: počeo je mnogo! Al’ sa groba tvoga pesnik skida veo, A grob veli: Avaj, ja sam više hteo, Tek sam hteo mnogo — Ali nisam mnogô...

Al’ sa groba tvoga pesnik skida veo, A grob veli: Avaj, ja sam više hteo, Tek sam hteo mnogo — Ali nisam mnogô... I ko će da sudi po uspehu ljude! Svi želimo da nas po težnjama sude.

Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se. Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja!

Slava tebi, čiji dari i kraljeve krase! Ti si stekô mnogo, mnogo — ali ništa za se. Maču pravde, zvezdo svesti, aleme poštenja, Slava tebi, ugledniče novih pokolenja!

Oj, Petefi, retki stvore...“ Šaputô sam jošte mnogo, I od mojih uzdisaja Ispleo se zračni venac I digô se, uzvio se Oko glave pesnikove.

Ali tu je veće bio Jedan venac, mnogo veći, Tako isto uzdisajni — Možda ga je Srpstvo celo Od uzdaha svojih splelo.

Oh, ta to bi mojoj duši Bile rajske slasti... Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?

Oh, ta to bi mojoj duši Bile rajske slasti... Imao bih, imao bih, Mnogo, mnogo kasti. Pa zašto se ne ugledam Na visoku dugu? Zašto moje gusle gude U uzanom krugu?

Na nama je mnogo rana; Te su rane naši trudi. Izdajnike štedeli smo — Jer imamo bližih grudi. Vežbali smo muške strasti — S

Miljković, Branko - PESME

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti Gde reč ima vrednost sudbine i podsvesti Gde su veličanstvene senke a stvari male.

Jao, reči razne Isto znače. Nikad cvet ne mogu reći Ako ne mirisah necvet mnogo veći. Najbliži dan je koji prođe davno, Smirenost seni primaknuta slavno.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva. Jedna strašna bolest po meni će se zvati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati.

Promeni svoju pesmu! Rad trgovanja duha strašnog moreplovca: Hoćete li da vam prodam svoju noć? Dolazi istina, biće mnogo mrtvih, Nova pobožnost već je izmišljena. Nemojte se nikad koristiti slobodom I bićete slobodni: krv se ispisala.

Krakov, Stanislav - KRILA

Te kakvog. Duško je dobio poljubac od male Viktorije, kroz vazduh; na vas se, čika—Joco, mnogo smejala ona čupava Vida, kamenjarka, a Andrija sa pobedonosnom trbušinom i ona oklopnjača Ida...

Potom je odjednom zažmureo i zahrkao. Toga večera je pio mnogo vina. u obližnjoj kući blagajnik je srdito šikao, jer mu se cifre nisu poklapale.

ja sam republikanac... Za revoluciju... vidim novo sunce, jednog novog boga... Mnogo belih i crnih bogova... ja ću sve sa svojim bataljonom crvenim... Ma ćutite... Smeli dečko šakom mu je zatvorio usta.

Na kolenima je držao laktove. Pogled mu je mutan. Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku.

Plavi planinski lanci presekli su vidik za Florinom. Tamo je sve bilo mirno. Bilo je samo mnogo sunca. Odjednom uzbuna. Glasnik je stigao. Majoru je zaigrala nebrijana brada. Telefon je zvrjao preplašeno.

I svi su tražili žene. Bile su potrebne kao kinin, kao sirće za one koji boluju od skorbuta. Žena je bilo u gradu mnogo. Ipak su i njih donosili lađama kao i trupe. U Glavnome štabu ustanovljeno je odeljenje za nabavku žena. Bilo ih je svuda.

To je bio svršetak svega. Piperment je bio popijen. Poneo je kao dete na rukama. U njenoj sobi je bilo mnogo sparušenog cveća. — Opet je onaj odvratni Englez dolazio. doneo mi je pletenu torbicu... Čisto zlato...

Orkestar na palubi svirao je savezničke himne. U salonu su ludovala dva mala orkestra. Po stolu se prosulo cveće. Mnogo generala. Plave knjeginje. Plemenite bolničarke: vojvotkinje, baronice. Šampanjac se proliva. Sve se natapa, zaliva, opija.

Plemenite bolničarke: vojvotkinje, baronice. Šampanjac se proliva. Sve se natapa, zaliva, opija. Po brodu mnogo malih ugodnih kabina. Mnogo tajni. Što više šampanjca u telu, žene su sve lakše. Inače ѕpleen, cafard, dosada.

Šampanjac se proliva. Sve se natapa, zaliva, opija. Po brodu mnogo malih ugodnih kabina. Mnogo tajni. Što više šampanjca u telu, žene su sve lakše. Inače ѕpleen, cafard, dosada. Kao i na frontu.

— Bože, Bože, kako je sve to strašno, — stresao se taj zgroženi junak. Oko njega je mnogo onih koji su noćas ubijali, no oni ne misle o tome, već žurno rade, i zveče alatom o kamen i otvrdlu zemlju.

Čete su sklopljene, komande opet uvedene. Iznureni vojnici polegali su pripijeni uz padine. Jaruga ih nije mnogo štitila od granata, koje su često fijukale i lomile debele hrastove.

Petrović, Rastko - AFRIKA

je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije. Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele.

Tu su crnci uvijeni u prostrane bubue, pošto je tu mnogo pomuslimanjenih plemena, koji onda svoje tradicije prkosno čuvaju.

Smešno je da u Africi, između dva crnca koji se prihvate odevanja, mnogo je bliže primitivnosti i golotinji onaj koji nosi evropsku odeću, sastavljenu od najčudnijeg komađa, no onaj koji usvaja

tela i odeće, pita me Vuije: „Šta čini da vi vidite ovako svetle boje dok bi romantičarski slikari ovde našli jednu mnogo tamniju tamu?

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino da dam tačnu sliku boje i sjaja).

Po plaži trče žene i ljudi u poslu. Niko se ne kupa. Zatim se mnogo čamaca punih nagih mladića uputi brodu. Tabu je čuveno sa svojih atletskih seljana, koji su možda poslednji ljudožderi na

Neobično lepi, neobično lepo izrasli. Žene oblih okruglih ramena. Mnogo prolaznika sasvim golih sa malenom maramicom između nogu.

Reklo bi se da su ove mlade drugarice Apolonijevaca u stvari stanovnice Antila. Mnogo ljudi izležava se bez odela po urođeničkim dugim posteljama ispletenim od trske.

Vuije sedi preko puta mene tužan. Njegovo lice izgleda odjednom još mnogo starije i umornije, išibano više klimama i godinama.

Sami za sebe kažu: „Bogati smo!“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada. Kraj sela nešto što treba da je groblje.

jedinstvene stvari; ali, otkako je tražnja belaca za njine stvari vrlo velika, oni svoju rutinu primenjuju na meko drvo mnogo lakše za izradu. Inače su Baule u svemu drugom u dekadenciji.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

VUK: Mnogo si kazao! ISAK: Il’ bolje reći, ja sam učio! RADAK: Šta? ISAK: U Madžara sam morô gledati Nadute žabe praznu mešinu

GLAVAŠ: Ostaviše je Vožd i vojvode, Kao što deca sjajnu igračku, Za ljubav možda, mnogo lošije, Makar u kakvu brlju bacaju, Promene tražeć ćudi nestašnoj... Proklet, bog dao!... (Počivka.

To je on!... STANA: Mi nismo ovde došle u goste — Zalutale smo tu! GLAVAŠ: Ne čini ništa. Nama ste time mnogo milije. RADAK: Pa da, Što nenadnije, to prijatnije! GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan! Čekaće paša!... Ima vremena!

Ti dok se ovde tako skanjuješ, Bleda će glava bedem kititi. SPASENIJA: Ah, majko, hajd’! Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt...

GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija! Ili te stara pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne,

) No, Boško, Sad seja neće više kukati! Ako tek vezir suzu ne pusti, Jer si mu mnogo bio u volji?... (Izdaleka se čuje i druga puška.) To je već druga!... Čuste li prvu, vi? RADAK: Čusmo je svi!

zaklinje Golemom snagom svoga tirana, A ne da viče strašnom porugom: „Goluždravče je jednog vrapčeta Od silnog paše mnogo moćnije!...

STANA: A gde je sin?... Ja sina tražim, pašo nesrećni!... Ta deset kćeri da sam rodila, A svaka da je mnogo divnija Od same kćeri boga velikog Što svako jutro rađa zorica, Pa da toplinom svoje ljubavi Ledene grudi svetu

A onaj onde što je sa čalmom Zbrčkano čelo skrio lukavo, To je Salija!... Sve krvoloci!... Od svakog skota mnogo grozniji!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se čini da je malo reda i malo rada.

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se čini da je malo reda i malo rada.

vojske da napusti Aleksinac i Deligrad, da se u brzim marševima povlači Paraćinu, gde bi je Turci, pošto raspolažu mnogo većom konjicom, sustigli umornu, dali joj na otvorenom polju jednu glavnu bitku i kao brojno nadmoćniji razbili je i

— A mislite li da njino prisustvo i njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci? — Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči.

— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga poznanika iz

Zar u vojsci nije puno primera, gde su prosti nestručni ljudi često poštogod mnogo bolje pogađali no stručnjaci. Ono istina, ja se ne razumem u vojničkim stvarima, ali ja ne znam zašto Turci ne bi smeli

Turske puške nose mnogo dalje od naših i Turci biju naše na rastojanju otkuda mi ne možemo ni da se dobacimo do njih. U prvim redovima nema ni

Štab se već bio vratio. Bugarska družina, što smo je jutros videli, dobro se borila. Ima mnogo ranjenika, među njima je, čini mi se, i Ilja. Kako nam je skup svaki čovek, a kako smo danas lakomisleno stotine izgubili!

Na tri četvrti časa posle prvoga jypiša učine Turci drugi, i to mnogo življe i opširnije — pustili su levo i desno krilo šire.

da verujem u Boga, sad bih ce tako tollo molio y ovoj noćnoj samoći, za tebe mnogo napaćenja Srbijo, za tebe srpska sirotinjo, što se potucaš razbegla sa pogoreloga ognjišta; za vas ranjeni mučenici, što

Ta vi ste videli kako su Turci pobili mnogo svinja po selima kuda su prošli, reče Komarov još s većom srdžbom. — Ono tako je, i vi ste tako i vojnicima rekli:

dođe izvešće s prednjih položaja da se Turci povlače, da su napustili prugovački šanac, da su ostavili na bojnom polju mnogo nepokopanih mrtvaca, što nije turski običaj pri redovnom povlačenju, da su u Prugovcu, koji su juče zauzeli, ostavili

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo celivô, Ti u čelo, a sunce u lice, Rujna zora obe jagodice, Pa to većem i komšije

XLVIII Noć je tija, — mesečina sija, Hajde, luče, da brojimo zvezde. Zvezda mnogo, da ne zabrojimo, Poljupcima da ih beležimo.

Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’? Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak.

Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’? Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak.

LXІI Kad se moliš višnjem Bogu, Ne moli se dugo, mnogo; Bog je dobar, mnogima je I bez molbe on pomogô. Ako želiš prave sreće Sebi, meni, čedu svome, Iz dna duše

Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu Izneveri sirotana!?

“ „Samo ću joj — to mi s’ može — Drugo ime sada dati, Dosada se ljubav zvala, — Otsad će se tugom zvati.“ XXXV Mnogo li je zagonetno U prirodi što se stiče. Kad ubiju guju ljutu — Još se dugo ona miče.

XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti. Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, —

Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo, Kô kroz san se sećam svega, — Da sam uvek tajno zebô

To poslednje suze behu, — Prestalo je srce biti. LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je mnogo bola, Svuda na sve strane. Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Visoko do neba! Oko ponoći začu se brza puščana paljba. To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja... Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju. Mislio bi čovek, niko živ neće ostati.

Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša. Bio sam izložen mnogo puta artiljerijskoj vatri, ali nikad nisam imao mučnije osećanje nego tada.

Takva vam je stvar. Davnašnje ratno iskustvo pokazalo je da su vojnici mnogo smeliji kad vide protivnika. Onda bar znaju odakle im preti opasnost, i kako treba da se čuvaju.

Onda se diže: — Kuda? — zapitao sam ga. — Idem da nađem drugu. Nebrojeno mnogo pušaka bilo je razbacano i, razume se, uzeće prvu na koju naiđe.

— jada se ovaj. — Ja, bogati. Ljudski život tamo ništa ne znači — upade poručnik Mišić. — Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu.

I sada, za vreme ovih teških časova u bolnici, često mi je pred oči izlazila ta slika. Mislio sam mnogo puta da mi, kao ljudi, i ne zaslužujemo bolju sudbinu, ili je to samo rat koji unižava naše dostojanstvo...

Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?... Noć se spuštala lagano. Čini mi se, mnogo sporije nego drugih dana.

Reka mi je ostala za leđima mnogo dalje. Ne potraja dugo, a onaj se vrati sav zadihan. — Gospodine potporučniče, dole na reci su Bugari. Pretrnuo sam.

Zamoreni već neprekidnim borbama, mnogi su počeli uviđati da im je mnogo ugodnije na mekoj bolesničkoj postelji nego na tvrdim daskama, ili na goloj zemlji u vlažnoj zemunici.

Mnogi su pribegavali različitim trikovima da bi obmanuli lekare. Nekada su ovi gledali kroz prste, a mnogo puta bili su u uverenju da pred sobom imaju pravoga bolesnika.

— Razmišlja mnogo noću... — Milo mi je, milo. Uveče smo došli svi u zakazano vreme. Seli smo i za večeru, ali sa nama ne beše našeg

Ali po tamnim kolutovima ispod očiju i dubokoj bori između obrva, videlo se da mnogo pati. — Jesi li ranjen? — pitao sam ga. — Udari me u nogu... Jaoj, braćo, polako.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

56 O SAVKA, SAVKA... 58 PROĐE MNOGO SVETLIH NOĆNIH MESECA... 62 HOJ DEVOJKO... 64 VIDIŠ, MOJ CVET LjUBEZNI... 66 PJESN 68 NATRAG, DRAGI, NATRAG, KUD HITAŠ

je jasno šta valja shvatiti pod pojmom starije srpske poezije: kako se početak naše novije lirike, a sa mnogo osnovanog razloga, stavlja veoma pozno, u godinu pojave Branka Radičevića, čitav raniji, njime zaklonjeni period

Jer, koga bi danas mogla još opravdano zagrejati, i koji poetski stav ili potrebu plodno potpomoći ili pravdati ova ne mnogo privlačna, prašna i sablasno nesavremena tema?

Ovoj Antologiji međutim zadatak je mnogo uži i skromniji. Čak i kada je očevidno da je naša poezija još dugo posle godine 1847, upornom i poetski neplodnom

na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za definitivne umetničke rezultate.

potrebe, svesti i snage da ih se bilo delimično bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje jednodušni, mnogo manje pouzdani i mnogo manje ubedljivi.

da ih se bilo delimično bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje jednodušni, mnogo manje pouzdani i mnogo manje ubedljivi.

bilo sasvim oslobodi — pitanje je već manje jasno a odgovori na njega mnogo manje jednodušni, mnogo manje pouzdani i mnogo manje ubedljivi.

Iz svih tih razloga će verovatno buduća razmišljanja u vezi sa Brankom Radičevićem morati mnogo podrobnije i produbljenije, sa mnogo više prisne sljubljenosti sa predbrankovskim vremenom nego što je to do danas bio

tih razloga će verovatno buduća razmišljanja u vezi sa Brankom Radičevićem morati mnogo podrobnije i produbljenije, sa mnogo više prisne sljubljenosti sa predbrankovskim vremenom nego što je to do danas bio slučaj, roniti po našoj zanemarenoj

Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može biti dovoljna pa čak ni mnogo pogodna. Antologije su oduvek bile i uvek će ostati sasvim osobite, u izvesnom smislu izrazito nepravedne knjige.

Time je već mnogo šta rečeno. Materijalna kultura društva u kojem je ta poezija nikla bila je izrazito nemačka, zapravo austrijska;

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Vujo? KAP. ĐURAŠKO: Jest on. — Pa na lukava njina pitanja, Iz ludosti li ili podlosti, Iskaza mnogo što bi trebalo Pred pakostima ljudskim bašiti.

STANIŠA: Brate! KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad... JELISAVETA: Eh, kletvo moja! Samo dosta je? I još ti nije mnogo, premnogo, Venčanoj ženi tebi na oči Kad porugama gadnog jezika Srce razdire?... „Dosta je samo?

Nasilja turskog plahi potope! Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo! A strepili smo mnogo za tobom.

Silan je on, silan, milostiv! Slaboga štiti, silnog prisili Da silu prizna mnogo slabijeg... — Milost je, deco, ovo njegova, Ovo oružje i prijatelji, Štono prostranim morem vladaju, Poslanije je

VL. VAVILA: Oprosti, Radošu! Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade!

Ali u tvojoj sedoj starosti Priličio bi tiši razgovor — I sâm si mnogo kriv! RADOŠ: I sâm — i ja sam mnogo kriv? I ja sam kriv?... A on nas prodade! Ja kriv?... A ti uz njega pristade! Ja izdajnik?...

STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj.

U Turke, zar u Turke? Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!...

Bog da mu dušu prosti, a bio sam mu mnogo u volju; rijetko da prođe dan, a da se sa mnom ne nasmije... Jedanput baš u boju.... JELISAVETA: Dost’!

Baš on. KNE3 ĐURĐE: Kaži nek’ uđe! (Vujo odlazi.) Čedo od razgovora! Al’ davno pamti, pa mnogo zna. Nije jedanput ljuta Krajina Blenula čudom u junačinu Što kopljem svojim besno prodire U gustu maglu dima

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

I on im je davao mnogo, premnogo, ne brojeći, ne ustežući se, punom šakom. Samome veziru za kurban-bajram slati su ovnovi iz Reljinih torova.

Svetkovina i zborova kod crkava i manastira klonio se kao žive vatre, jer se tu mnogo pričalo i besjedilo o njegovoj strahovitoj pogibiji i udesu.

Tako bi, preko leta, zaradio nešto za zimu, da se prehrani i prisluži svijeće na grobovima svoje čeljadi. To ga je mnogo stajalo, ali on je svakih Zadušnica, i zimskih i jesenskih, palio svijeće i držao daće i prekade.

Udariše na pometeničke biljege kojih je mnogo, premnogo na Zmijanju, i Relja osjeti da su zabasali pa viknu iz sve snage: — Pomagajte, pomete nas mećava!

U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju... Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa? Ono je grob Slatke Duše...

Od davnina ne može s našom kućom. Zbog nurije gonio se mnogo godina s mojim djedom, i silno ga je, kažu, mrzio, pa i oca mrzi kao Turčina, više nego Turčina!

Od velike mržnje i pakosti nikad neće proći drumom pokraj naše kuće kad se vraća iz parohije, iako mu je mnogo bliže, već okoliši, pa pô sata ide stranputicom. „Zar ja da idem putem kud prolazi prokleti, kuljavi, pakleni Džibo!

stari ljudi da je za turskog suda samo jedanput bio u gradu, a otkad je Švaba ušao ne sjećaju se da su ga ikad vidjeli. Mnogo su ga Turci mučili, i jednom su ga htjeli kod Šibića čardaka na kolac nabiti.

— I ti si kako veliš, i kako čujem, mnogo trpio i patio? — Jesam. A što je tebi za tim? Što sam prepatio, ne kazujem svijetu!

I tako do neko doba noći študijeramo. Sudac: Baš tako študijerate? David: Da, dugo i mnogo študijeramo. Sudac: Pa zna li ti baba što?

zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli — jako, mnogo; silan, žestok; naočit; ugledan zulum — nasilje; bezakonje; nepravda zulumćar — onaj koji čini zulum, nasilnik izor —

Bojić, Milutin - PESME

Moja jasna duša večne sreće rada Uzbuđena dršće i gubi se kada Zasiti se, kad kô heroj sablju paše Posle mnogo borbi i presit pobeda, Jer nikada kraja tom neredu reda!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali? Nego reci, nisi ni ti mnogo navaljivala na nju? ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi.

VIĆA: Vama, gospodine kapetane! JEROTIJE: Pa meni, dabome! Uostalom ti, gospodine Vićo, i ne mariš mnogo za klasu. Pa jest, šta će tebi? VIĆA: Ne kažem da mi treba klasa, ali bih voleo onako da se sredim, da se odomaćim...

MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros. ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate. III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci). ŽIKA (mrzovoljno): Šta je?

MILISAV: Pa eto, već drugu si testiju vode ispio od jutros. ŽIKA: Nije, dobro je vino bilo, nego mnogo, mnogo, brate. III MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (ulazi, ponizno gužvajući šubaru u ruci). ŽIKA (mrzovoljno): Šta je?

Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve strane. ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo! KAPETAN: A šta misliš, kuda je otišao on? ŽIKA: Pa... valjda na telegraf. KAPETAN: Na telegraf? Šta će tamo?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Tako su i Sloveni ovladali pojmovnim arsenalom koji je mnogo ranije latinski preuzeo iz grčkog, a kasnije zapadnoevropski jezici iz latinskog.

S grčkog se prevodilo mnogo, a jednom nastali prevodi, isto kao i originalna dela slovenskih autora, cirkulisali su po celom pravoslavnom

Prirodno je što je u književnom jeziku Srba ostalo mnogo manje crkvenoslovenskog nasleđa nego kod Rusa ili Bugara. Srpske zemlje su ne samo zapadnije smeštene nego je i njihov

Dobitak koji je donela pobeda Karadžićevih ideja bio je ipak mnogo veći. Raščišćen je teren za spontan, neusiljen razvoj književnog jezika.

Osim toga, u prvim decenijama 20. veka primljeno je mnogo francuskih reči, dok među onima usvojenim posle Drugog svetskog rata dominiraju engleske.

Posle mnogo godina u sasvim drugačijim prilikama Konstantin je ostvario onakav književni lik vladara kakav je začinjao Danilov Učenik

("Mnogo ima guslača ovde u Mađarskoj, / ali od Dimitrija Karamana nema boljeg, u rackom mačinu.."), a na njihovu široku teritorij

A u stravi, on je mnogo više od toga: slikar društvenih naravi, vrstan karakterolog, istorijski mislilac. Iz istih izvora potekli su i Memoari

pesama, što se govori o raznovrsnim mogućnostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo započeo, / čas umrli njega je omeo.

se govori o raznovrsnim mogućnostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo, mnogo započeo, / čas umrli njega je omeo.

moderne srpske poezije, preteča avangardizma i stvaralačkih eksperimenata kakvi su zavladali u našem pesništvu mnogo, mnogo kasnije. I u životu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog.

moderne srpske poezije, preteča avangardizma i stvaralačkih eksperimenata kakvi su zavladali u našem pesništvu mnogo, mnogo kasnije. I u životu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog.

Jakšić, Đura - PESME

Povilo se cveće, polegla je trava, Ali mene sanak davno izbegava! Sila se je misli vrzlo po pameti... Mnogo li sam stradô, kad se srce seti: Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče! Meni noćca lako nikad ne proteče...

Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo

Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo

Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I

O, duše! O, mila seni! O, majko moja! O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu

O, blago meni! Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi

Mnogo je dana, mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio...

mnogo godina, Mnogo je gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio... O, majko, majko!

Nastasijević, Momčilo - PESME

BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on. Zalapi groza na stope Bogu gde ostale. Mnogo te, majko, bolelo rad ovo tiha prebola. O, malo li je za muku tvoje utrobe.

A ti bi hteo čistu dušu, Dušu jaku i bez mane. Greših ja, greših ja, Sagreših mnogo ja. Izvedi me na stazu pravu, Sagreših u slabosti bedan. Milost, o milost, Bože moj, Spasi mene sad od greha mog.

DESPOTA STEFANA LAZAREVIĆA 1 Stefan despot, najslađem, najljubaznijemu i nerazdvojnom srca mog, sugubo željenom, i mnogo, premudrošću obilnom, carstva mog iskrenome, ljubazan u Gospodu celov, i neoskudno s tim milosti naše darovánje.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

A naročito je to mnogo značilo za mater i njene, njihnu kuću, koja gore, oko sahat-kule, istina je bila dosta imućna, ali one odavno ostale bez

Nestale mi neke daske, a trebaju mi, pa da li imate vi?... To je za Mladena bilo mnogo. To negledanje u njega kao deteta, već kao odraslog, predstavnika radnje, ravne njegovoj.

I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno. Pazeći da slučajno ne uzme iz čanka parče mesa ili drugo što je na strani bilo babe, bilo majke, već samo

ako hoće da je kao što treba a ne oslanja se ni na koga, ne obavezuje nikom, da bi to svoje, sebe, mogao da nosi, treba mnogo snage, bola, i da je jak, jak... Jak nad sobom. Sebe da ima u rukama.

Mogli su da rade što hoće, da gotove ako hoće svakog dana najskuplja jela, troše mnogo, koliko hoće masla, brašna... Ona kao da više nije bila tu.

Neprijatan kao svedok koji ga je opominjao koliko i koliko... Jedno veče odazvaše ga. Mnogo joj [Jovanki] bilo teško od pre ručka. Bila na samrti i nisu se nadali da će se povratiti.

Otvori usta, a već oseća gorčinu u grlu. — Tebi — poče on tvrdo, suvo — nije dobro kod nas. Mnogo radiš a malo imaš. A i to što imaš ne smeš da trošiš, rasipaš kao što hoćeš. Nisi svoj gazda.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

U okolini Ćustendila nalazi se crkva Spasovica, oko koje ima mnogo božura: za taj b. priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se nekada tu sukobili (Karadžić, 1,

i bela luka (BV, 7, 1892, 399). Kićenje bosiljkom u vrlo mnogo slučajeva ima apotropajski cilj. Na Novu godinu žene meću b.

koje se uvek zaustavlja sprovod: sveštenik čita opelo, a jedan iz sprovoda na bukvi ureže krst, tako da na njoj ima mnogo urezanih krstova (Karadžić, 1, 1899, 165). Srbi veruju da se vile rađaju na b.

Kada se, 1933. godine, u okolini Struge pojavilo vrlo mnogo zmija, ljudi su ih najpre ubijali i onda, bez obzira na to što su već mrtve, svaku bez izuzetka spaljivali.

To branje ima ritualan karakter, i, kolika je vrednost z., vidi se iz toga što se, iako se tom prilikom bere i mnogo drugih bilaka, to idenje zove idenje u zdravac (cf. SEZ, 19, 121; BV, 9, 183; v. i malo dole). Z.

Tu, kod sela Petrijeva, ima mesto Jasenak, gde raste vrlo mnogo ove biljke. Uoči Đurđevdana i Spasovdana dovode ovde bolesnike, često iz velike daljine.

Deca ne smeju dolaziti kod rupe gde se k. pređa pari, »inače neće rasti« (SEZ, 32, 133). Naročito ima mnogo zabrana i profilaktičkih mera kad se k. snuje i navija. »Ne valja se niko da preskoči snovutak... kod neke tuđe kuće«.

i moj članak »Sveti Sava i vuci«, SEZ ‹31, 1924, 157—165›). Ima mnogo topografskih naziva izvedenih od reči za krušku (‹v. RJA›).

Tri dana pred Đurđevdan ne valja sejati k. (»jer će da ga jede mnogo crv«, SEZ, 7, 107). U vezi sa k. postoje interesantne vradžbine kojima je cilj da se plod sa tuđe njive prevuče na svoju.

Inače l. nije mnogo cenjena, jer nema mirisa (»Ti si, lalo, divna i prekrasna, Al̓ mirisa ni za lijek nemaš«, narodna pesma, Sofrić, 145).

Kad devojka želi da ima mnogo prosilaca, poseje uoči Božića oko plota l. seme i tri puta kaže: »Ja sijem lan na Badnji dan, da me prose prosci svaki

Kad leska urodi lešnicima, a orah orasima, one će se godine roditi mnogo dece (ZNŽOJS, 19, 203). Kad krava, kobila ili ovca dobije mlado, onda trči ko od ukućana da mladunče prihvati; pri

Ćipiko, Ivo - Pauci

mladi kaluđer zapjeva „Na mnogaja ljeta”, ali pjevajući ostade sam, i ućuta, jer fratri nadvladaše svojom pjesmom: „Mnogo lita sritan bio!

Ovoga puta uzvik „živio” jači je; mladi kaluđer u zanosu opet otpoče „Na mnogaja ljeta”, ali društvo prevrnu i ote „Mnogo lita sritan bio!

Ponio je preko trideset talijera što je za prodata vola uhvatio. Ali drugi odvjetnik zatraži mnogo više — koliko tri vola vrijede, i ne htjede da počeka za ostalo, već hoće sav novac unaprijed da mu plati.

Otada i hodaše za njom i dulje ostajaše kod svoje kuće, a poče i da uči za ispite. Bijaše mnogo mirniji. Siguran da će se u urečeno doba s njome vidjeti, rado je pregoreo i one svoje duge šetnje po poljima.

— Nije ti mnogo potreba? — upita Ivo, pomještajući se. —Koja fajda da je grad za dinar, kad dinara ni, — reče prijegorno Jure.

Mladić se kao smisli, savladan samilošću pa umilno ponudi Juri novaca za ljekariju. — Nemam mnogo — reče, — no mislim, da će ti biti dosta. — I izvadi novčarku iz džepa. Jure se trže i ustade iznenađen.

No toga časa predomisli se, sredi se posvema i kroz kuću siđe u dućan. U dućanu našao je mnogo čeljadi — pođoše da uzmu nešto hrane i da urede ranije račune.

Isto tako nekima je i Rogo pozajmio. Tako je mnogo ljudi odahnulo zasve da su znali da je obična cijena buhaču šesnaest do dvadeset novčića.

Drugoga dana povratiše se obojica s novcima kući. I iz drugih mjesta s otoka saznavalo se da će ovaj put mnogo čeljadi preko mora, da će se svi u određeni dan sastati na paroplovu.

Majka mu pripravljaše potrebu za preobuku. Putnici nakupovaše mnogo stvari: sanduk, šešir, postole, kišobran i druge sitnarije.

U dućanu našao je mnogo svijeta. Sa svima se s orošenim očima pozdravi i svak mu zaželio dobar i sretan put. — Fala vam! — reče glavaru.

Kroz šum vjetra na mahove do njih dopire šapatljivi žamor zatresenih grana morskih borova. — Mnogo pušiš! — opazi Ivo kad osjeti oštri vonj duhana. — Zar da se i toga ostavim? — odgovori on, i nanovo ućuta.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Sve je onda bilo tako neobično: i taj dan, i on, i Mrtvaja vir. Dolazio sam tu mnogo puta i ranije i docnije, ali mi se nikada voda nije učinila tako bistrom i toplom kao toga dana.

Voleo bih da još koji put prošetam livadama oko Morave, ćuvicima Dilja i proplancima Gradine. Da li mnogo ištem od tebe, Gospode? Dimitrije Nisam ga omrzao. To je čudno.

Suze su me golicale u uglovima usana, osećala sam njihov slani i gorki ukus. Rekao je: gamad. Mnogo puta ranije govorio je kako se ti prokleti serbi i meropsi kote kao zečevi.

Ne ponašate se kao smerni i bogobojažljivi pastiri, nego se ačite i izmotavate. Rekao sam mu da je Lauš mnogo učinio za naš manastir i da smo dužni da mu budemo zahvalni zbog toga.

„To mi je žena.“ Vlastelin ništa nije rekao. Zaustavio je na meni svoj vodnjikavi pogled. „Lepa je“, rekao je ponovo, mnogo kasnije. Prohor Svi sumnjaju da ću izdržati.

Zaboga, zar je Jelena tako lepa? Viđao sam je mnogo puta ranije kad je o praznicima dolazila sa Laušem u manastir i kad sam dolazio ovde da pišem povelje i pisma.

Lauš je naredio Dadari da pokuša spasavanje kaluđera. Posle mnogo napora uspelo je nekolicini Dadarinih momaka da do manastira doteraju splav od balvana, koji su na brzinu načinili.

Rekao je da će Bog rešiti o njihovom životu i smrti, a oni mu se prepuštaju puni ljubavi i poverenja. Još je mnogo govorio o veri, postojanosti i uopšte o takvim nerazumljivim stvarima, što ja nisam zapamtio, ili nisam imao strpljenja

Ja sam pribran i miran. Kirča i Pipac su se žestili i paridžali zato što nas ne poziva. Govorili su mnogo i zbrkano, upadali jedan drugom u reč, pa se počeše i međusobno svađati kad već nisu imali smelosti da bes iskale na

je hteo da mi se izjada, a ako je šta i tražio od mene, bila je to uteha u jednom po njega teškom času kad je morao bez mnogo predomišljanja da se opredeli. Pomenuo je Kirču i rekao da je to hrabar i vešt čovek, no plahovit i nagao.

Dadara Po celi dan se ne smirujem. Preostaje mi mnogo da učinim kako bih spreman dočekao Brzanovu hordu. Ne znam o njemu ništa: ni kada se može pojaviti, ni s koliko ljudi,

nije samo tačnost svakog mišića, žile, izbočine i udubljenja, nego život koji kao da struji ispod glatke površine. Mnogo puta sam na ikonama i životopisima viđao Hristov lik, ali nijedan ne beše ni nalik ovom Prohorovom.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô. I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo. Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina, Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.

1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem raspaljuju grudi.

Oko nas mladost je bujna, Pod nama ruine stoje, odlomci vremena davni'; Nad njima bokori šušte i ruža miriše rujna Već mnogo vekova tavni'. Sumorna starost tu se sa bujnom mladošću srela, I sanjalački - tužno stoleća nad njima lete...

Sećam se jednoga dana, - opet je pri čaši bilo, I tu se prilično jelo, al' mnogo više pilo Svaki je zborio glasno o stvari kojom se bavi, Dok se od svega toga ne stvori urnebes pravi!

A dušman ako narodu mu preti, Sa mačem ume za narod umreti. Ja ga poznajem pre mnogo stoleća, Od kako služi pravdi i vrlini, U dvoranama državničkih veća, U drevnoj Troji, Rimu i Atini.

Jedna lepa gosla, ali dosta stara, Nabavila ruvo od jednog žandara. Car je na to pažnju obratio mnogo, Svaki svoga „faha“ da se drži strogo: Tako smo pozvali i jednog seljaka, Da predstavlja sobom hromoga prosjaka.

bitke i skandale Kad je pesnik srpski dar božanski kaljô I nalizan često pod stolom se valjô Kad vrlina beše ne misliti mnogo, Kad se i Slepčević proslaviti mogô! 1888.

Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S blagoslovom

Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče, Krik njegov užasni moj svršetak znači. Neće mnogo proći, a ja ću umreti, Opusteće sjajni Brankovića dvori: Ali tajnu svoju ja ne smem poneti, Tajnu što me muči i dušu

ispuni paklenim strahom, I za tim osvoji Delhi i cvetni Karadži uze, Sejući za sobom požar, ubistva i mnoge suze. Mnogo je vremena prošlo otkako Benara pade, Kad na razvale njene čudnovat tuđinac stade, Vodeći za sobom hata.

Od ove večeri čudne Proteče večeri dosta i dana proteče mnogo A od nje ni traga više. No tuga, što zdravlje ruši, Učini od tada prevrat u bolnoj njegovoj duši.

3. Da, stiglo vreme sasvim novih briga, I naš se ukus izmenio mnogo; Sad nema strašno ukorenih knjiga, Kojim bi vola „poraziti“ mogô.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

„Sve smo mi takve! Htele bismo mnogo da znamo, i toliko smo ljubopitljive da nam naše nestrpljenje ne dozvoljava da učimo.

Pa kako sam od Vas, ne učeći, mnogo naučila, ja Vas molim da nastavu produžite, i dozvolite da se i drugi njom koriste.

Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali mesečina obasjava ulice i trgove.

tih spisa mogu se pratiti pokreti nebeskih tela i ispitivati zakoni tog kretanja, koristan posao, do kojeg, kao i do mnogo drugih, nisam, na žalost, stigao.

On je svoje poreklo po majci vodio iz Fenikije, putovao je mnogo po svetu, bio u Egiptu i u Mesopotamiji gde se upoznao sa rezultatima vavilonskih posmatranja neba.

o prosvećenosti i darežljivosti sadašnjega kralja Ptolemeja Filopatora, koji, kao i njegovi prethodnici, čini neopisano mnogo za Muzeum i njegove naučnike.

i hronologija, nauka kojom se Eratosten naročito bavi, zastupljena je ovde bezbrojnim spisima, među kojima ima i mnogo staroegipatskih. Soba do ove čuva rezultate astronomskih radova izvršenih u samoj Aleksandriji.

Kako su ovi školski udžbenici bili namenjivani mnogo većem krugu, oni su u velikom broju reprodukovani, prepisivani, pa se zato i očuvali, dok su samostalniji naučni

Tih je pitanja mnogo. Moj pisaći sto i sva njegova okolina pretrpani su kalendariografskim delima, iz kojih vadim pribeležke, jer ne bih

Usled uobičajenih ženidaba sa rođenim sestrama, istanjila se njihova kraljevska krv kao fini, ali mnogo prelivani čaj. Ali kada se je Ptolemej XІІ oženio strankinjom, procvao je na iscrpelom stablu Ptolemejske dinastije

Poslednje godine svoga života upotrebio je Cezar da uredi rimsku državu koja je od građanskih ratova mnogo stradala. I kalendar je bio sasvim u neredu; valjalo ga je reformisati i dati mu stalan oblik.

Sa strme padine kuda se one penju, proviruje, preko ograde i zelenila, veliko zdanije sa mnogo prozora. To je Vaseljentska Patrijaršija. Straža i kavazi trče pred nas i pomažu nam iz kola.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani? A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo?

“ Ne skita se ona, čedo; Kad nastanu topli dani, Doleteće, zapitaće: Kamo mali ukućani? A uz nju će doleteti Mnogo, mnogo živih ptica, Pa će opet oživeti Naša lipa i baštica. SRPSTVO MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Šta je Srpstvo?

Stanković, Borisav - TAŠANA

« — »Lepa je, gazdo!« ,odgovaram ja. — »Da je uzmem, Stano?« — »Uzmi je, gazda!« — velim. »Mnogo je lepa!« sam sebi odgovara.

MIRON Kako: »on«, »pokojnik«! Pokojni tvoj muž? Ne razumem!... (Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!

Samo — oh... MIRON (prilazi joj sasvim uzbuđen): Ama šta je to? To je nešto mnogo kad plačeš! (Nadnosi se nad nju, sasvim rešeno): Tašana! — ne kćeri, ne snaho, već Tašana, šta je? Kaži sve! Sve kaži!

Sav usplahiren. Poče da muca i moli: »Dedo, pope«, veli, »ja sam se mnogo pazio sa pokojnikom, Tašaninim mužem. Kao braća smo živeli, pa sada na ovaj vaš praznik biva li, red li je, mogu li da

STANA (gordo): Znam, znam, pa... HADžI RISTA (u šali): Ali onakve iste, ne mnogo šećera, nego onakve kao kad ja i stari hadžija u veče zasedimo. Ulazi Mladen (vodeći decu za ruke. Deca obučena u novo.

MIRON Eh, ima! Ali ti to ne možeš. — Za to treba mnogo para. A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to.

I niko ništa nije čuo? STANA (sa smehom, razdragana): Ništa nisi, ništa, snaške. Ali oči ti i lice mnogo govore. Sva se sijaš, sva si srećna! TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si.

Gledaj go, na nozi spijet! Otresi se, tresli te mrtvog, da daji gospod. Sag je zgoda za ališ-veriš, da se zarade malo-mnogo pari. Zakopčaj tija grudi. Vrži nogavice, te kako čovek da si, zašto trebe da služiš gosti.

REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže? DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže. REŠID BEG Oh, mnogo je ubav život! Mnogo je sladak! (Čočecima baca novac.) De, bre, de! (Kafedžiji): Daj nam rakije!

REŠID BEG Dokle će se ovako, Džafer-beže? DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže. REŠID BEG Oh, mnogo je ubav život! Mnogo je sladak! (Čočecima baca novac.) De, bre, de! (Kafedžiji): Daj nam rakije! Nek je sve veselo, pijmo. Veselo, veselo!

Na, evo ti! NAZA (uzima novac i odnosi ga krišom kafedžiji, šapćući): I ovo plaćam za Saroša! Mnogo mi je bolan pobratim. Ali, hm, sad ću ja. (Ode.) AHMET BEG (veselo): O Saroše, Saroše. Gde si bre, Saroše?

I kada sam ja, ja, Tašana, mogla da volim, da imam što želim? Nikada! SAROŠ Tašana, to je nešto mnogo kod tebe. TAŠANA Sutra, kad mi deca odrastu, neće smeti da me vole koliko me vole, neće smeti da mi bezbrižno leže u

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Dobi rang i u radionici, i na ulici, a naročito u zanatliskoj čitaonici u koju je odlazio mnogo češće od drugih. Istinu govoreći, čitaonicu je Kostica zavoleo okolišno: kad je osetio da mu i u muškom i u ženskom

Pijaca, i sudija, gospodin Đurić govori narodu: Objavljujem sa žaljenjem da se posle mnogo godina otkrila teška zabluda i nepravda.

Tražili su ga ljudi kao nekog vidara, ispovedali mu se kao svešteniku. Razgovarati s njim nije mnogo vredilo, ali tiha njegova pesma, uvek druga i druga, godila je kao melem. „Možda je u njemu propao neki talent?

Seka je hodala bez štapa i mašine, ali je noga bila osetljiva i lako zamorljiva, pa je devojka mnogo sedela u kući. Postade vezilja. „Treba samo da počne vesti za crkvu, i onda se zna da će plesti sede.

Milo majstor Kosti što sad zna šta govori; služi se opet mnogo slikama u pričanju; tu je, naravno, i zemljotres. Učitelj iz mesta mu je dao bio kartu Balkana, objasnio lepo boje i

Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara! Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako.

Gospa Nola, i kao ekonomka i kao crkvarka, mnogo je poštovala nebo, i želela da posmatra pomračenje, i sabirala u sebi podatke o položaju sunca prema prozorima na njenoj

Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i sebi goveti. Uza sav svoj mnogo lični život, nije bio sebičan. Imao je lepu pravu pamet, prozirao ljude i stvari, pa i sebe, znao je svoje mane.

Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna. I tako je i umrla, srećna, samo mnogo iznurena. U domazluku je mater u svemu zamenila Stanojla. Radila je devojčica kao crv, udešavala ocu, ponosila se njim.

Radila je devojčica kao crv, udešavala ocu, ponosila se njim. Za svoje mlade godine, mnogo je znala, brinula, i samovala.

U Noli poče da raste gužva od pitanja i kolebanja. Zbog oca, ona se mnogo savlađivala u ponašanju i reči. Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras.

Jer su tavani kod njih bili izrađeni kao magacini, bili puni polica i fijoka. U kući je živelo mnogo mlađih: velika ekonomija, i dva domazluka. „Besne Lazarići, kuvaju na dva šporeta.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

« Voopšče, ljubezni čitatelji, mi vrlo nepravo imamo našim ženama prebacivajući što mnogo govore. Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje naši devojaka i žena za nji, kao i za

Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje naši devojaka i žena za nji, kao i za nas same, nužno i spasitelno.

Mnogi dovode ovu reč ljubov od glagola poljubiti, i zato kod ovakovi mnogo puta ljubov nije u većej važnosti nego što je jedan poljubac.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Uostalom, vreme od rođenja do ženidbe i jeste jedan period (sa mnogo potperioda) u istoriji čovekovoj. Onako, otprilike, kao što u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo

u istoriji Srba vreme od doseljenja na Balkansko poluostrvo do propasti carstva na Kosovu čini jedan veliki period sa mnogo potperioda.

a ja sam se u stvari ljutio na babicu što zabada svuda svoj nos te mije otkrila pravi pol, ubeđen da bi za mene mnogo bolje bilo da sam ostao žensko.

mu je naša gramatika velikodušno obezbedila pribežište u naročitome, srednjem rodu, što su propustile učiniti gramatike mnogo većih i kulturnijih naroda.

No, razume se, to nije jedini moj podvig kojim sam zaradio batine. Bilo ih je još vrlo mnogo. Koliko sam puta, na primer, nove novcate očeve cipele vezao kanapom za ušicu, napunio vodom i vukao kao kolica.

Međutim, nisam imao mnogo razloga da budem toliko ponosan na te pantalone koje su mi navukli. To su bile pantalone moga starijega brata, na

Tako sklopljeno ministarstvo držalo je sednice gdekad na drvljaniku, ali mnogo češće čak gore na orahu, na kome bi svaki ministar uzjahao po jednu granu.

Pod tako teškom artilerijskom vatrom posrnula bi i svaka druga, mnogo iskusnija vojska. Ja ne znam šta je dalje bilo, sećam se samo da sam čuo udarac motke o leđa ministra prosvete i čuo

A kao god što roditelji imaju svojih želja za budućnost svoje dece, imaju ih tako isto i deca, samo što su deca mnogo skromnijih pretenzija od roditelja.

— Pa onda, ne radi ništa, zapeva koji put, o velikoj nedelji, „amin“ i to mu je sav posao. — Bojim se, mnogo je živ, a mitropolit treba da je smeran! — reći će prota, kao najnadležniji da o tome da svoje mišljenje. — Pa ako!

Ne možeš tek reći: slušajte, vi ste skupi, Mita bakalin prodaje mnogo jeftinije salvatus purtatus! Bakalinova tirada naišla je manje više na opšte odobravanje, jedino je moj otac vrtio

Prema svemu tome, ja moram još mnogo strana ove knjige posvetiti školovanju. U jednom trenutku, mislio sam da idem redom od razreda do razreda, ali kad sam

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

S teškom mukom se pridigoh. Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao.

A još uvek smo išli baš njima u susret. Put mi se mnogo odužio i ne mogadoh da izdržim više: — Nemoj da pogrešiš, stari. — E, moje dete!

Natčovečanskom snagom branio je narod svaki pedalj svoje zemlje od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Ali priroda je podarila ljudima samo jedan život, a svakoga časa hiljade su ostajale na bojnim

— Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima. — Vaše Veličanstvo, nama nije mesto ovde. Ja nikada konja nisam

Jest, slabiji popuštaju. Ali dok odmaknemo, nadam se, ljudi će pregoreti trenutke rastanka. Teško je... mnogo teško. Na položajima malo se zadržavamo, ili pojedine komande samo, kao zaštitnica da bi se glavna trupa spasla.

Paćeničko lice njegovo okruživali su crna brada i brkovi. Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled...

Posmatrao sam borbu pešadije. To je bilo besomučno klanje. Ne potcenjujem bugarskog vojnika. Ali naši su hrabriji i mnogo inteligentniji... Bilo je to baš pred veče...

Stisnuo je samo zube i stegao rukom nogu. Zastadosmo... Pitamo da li ga mnogo boli... A on psuje šta mu na um padne. — Zamislite, ljudi, sada one koji naiđu sa ćoravim konjima! — veli Dragiša.

Govore da u pešačkim pukovima ima mnogo više umrlih. Ljudi su se sa velikim naporom dizali. Dežurni je ostao sa nekoliko vojnika da zakopaju mrtve.

Nagazi na čvrstu zemlju, te žurno istrča. Sad je Vojnik opet preneo jedan kraj konopca. Da se ne bi mnogo zadržavali, vojnici su vezivali po četiri konja. Napred je bio najjači. Njemu je za rep vezivan drugi i tako redom.

Tu je i spavao. Uvideo je Tanasije da mu je ovde mnogo bolje nego u logoru, i onda se napravio vredan i počeo da pomaže Englezima oko čišćenja automobila.

Englez da izvlači iz magacina, a Tanasije da prodaje. Posao je išao ne može biti bolje. Naročito su mnogo tražena šatorska krila. — Ih, gospodin potporučnik... Nemam pusto ovde Englesku, pa celu da je prodam...

Petrović, Rastko - PESME

Sve bolničarke behu tu i dva čistača bolnice. Mirisalo je na jod i mnogo vate. Bol zatvorio u teglu a šupalj leš izdao Porodici vrlo ucveljenoj što je čekala.

Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.

sa zverovima svima, Za dobro upitaću se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.

ja imam toliko genija da bi dvadeset manekena postalo od njega duhovima, pa ipak ja hoću da pušim tela, a mnogo me briga: istorija. Šta istorija! šta Kaledonija!

zeleno pred očima; tamo, gde je nekada bio dugački vidik planina, jedna noga, jedna glava, jedno smejanje bez trajanja, mnogo zlata, zlata i rasputanost časti, moćna uzletanja, u krvave kaše, utapanja.

Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što precizniju, mehaniku erotičkih odnošaja, od momenta

I zato ja na moral ne mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i

Rekao sam: čim sam se našao u njima! ne, ta je senzacija mnogo složenija. Kad osećam da mi se nešto fatalno mora dogoditi, dobijam neku prazninu u stomaku, trbuh mi se svaki čas

Kako je za mene mnogo zanimljiviji čovek, koji recimo nema hitrog razuma, što se u današnjem društvu užasno prezire, no čovek koji nema

Ja ću sad da govorim dalje o jednoj potrebi kao što je jesti, npr., i to mnogo jesti: više no što je potrebno da čovek održi sebe u životu, više no što higijeničari preporučuju i taman koliko traže

Odabrane! Ne, kao što je preporučivao Niče, da bi se podigao jedan natčovek, već da bi jedan čovek-mnogo, jedan zasitljivi čovek zadovoljio sebe, i omogućio sebi dalja zadovoljenja.

jedan natčovek, već da bi jedan čovek-mnogo, jedan zasitljivi čovek zadovoljio sebe, i omogućio sebi dalja zadovoljenja. Mnogo spavati, vrlo mnogo spavati; i koračati po čitave sate; govoriti bez prestanka po čitava posle-podna, i ćutati po cele

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Brod samo što nije zaplovio... I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba. Tamo kamo su išli čekalo ih je mnogo dece, mnogo pesme. Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret.

I pope se dečak. Duga i meka je bila plovidba. Tamo kamo su išli čekalo ih je mnogo dece, mnogo pesme. Treba se odmoriti, treba se pripremiti za susret. Načini dečak postelju na palubi i leže na samu njenu ivicu.

Jedini uslov koji je još pre mnogo godina postavio — bio je da seljaci ne ubijaju ptice kako za njegova života, tako i posle njegove smrti.

Zar nije rekao da je dvesta godina star? A kad je neko toliko star on zasigurno mnogo pamti. Pegla je uporno zahtevala nastavak priče, i sat je neumorno govorio.

Da bi do nje došao — moraš pronaći ključ koji i Grad i Zamak otključava. Mnogo njih je mladost potraćilo tražeći ga, ali ako budeš uporan, ako budeš strpljiv — naći ćeš ga.

Zvezda koja je prva stigla na obalu jezera ču nekakav tanani zvuk i začudi se. U svojoj nebeskoj bašti mnogo je toga mogla da vidi ili čuje, ali glas frule bio joj je nepoznat. Odakle dolazi? Kamo ide?

Jedva je čekala noć da siđe na jezero. Je li čudo što se Velika Zvezdana Majka zabrinu: — Ti, kćeri, mnogo izostaješ.. — opomenu je. — Saberi se i radi što i ostale tvoje sestre. Svet ljudi i svet zvezda nespojiv je.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MARKO Nije on, gazda Mitko, nego je mladi gazda. MITKA (zabacuje uzdu konju o vrat): S’g će batka da se vrne. Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim!

Neće mnogo da mi te ostavi. Tiki, samo da nadzrnem. (Za sebe.) A i mnogo nećem jošte da živim! Četiri, tri, dve — najviše još polovin godinu.

S’g na Voskresenije gora i voda se veseli. Tiki ja sam si nešto mnogo žalan. Od grobje idem. Na pobratima sveću zapali, pa zar se mnogo ražali? Polovin čovek bidna!

Tiki ja sam si nešto mnogo žalan. Od grobje idem. Na pobratima sveću zapali, pa zar se mnogo ražali? Polovin čovek bidna! I još k’d nju čujem, njojnu pesmu i njojno grlo — ete, dori pupak me zaboli.

Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.

Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.) Trgni se u stranu, da te ne gledam, zašto kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe. (Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.

I ruke na gore da digneš, kosu na sve strane, te kao ona, Redžepovica da si. Ali da me ne gledaš, jer mnogo muka će mi padne. Ona, Redžepovica, će mi se upije u pamet i će se razbolim. Bolovaću.

Jest... KOŠTANA (nastavlja): A kad ti vidim dve oči, Dve tamne oči, dve noći, Kail sam mnogo na tebe, Ja da te vodim za sebe, Pa kud mi majka živuje, Da mi te ona miluje, Da živiš kako gidija, Da gučeš kako

— Oh, da legnem, ah da umrem, Samo da ne gledam Kako tvoje lice Drugi grli, ljubi. TOMA (već savladan): Mnogo je ovo. (Okreće se Mitki): Mitke, bre! MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo.

Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma. U moje doba, kad ja beh mlad, tad se ona mnogo pevala. Tvoja majka, Salče, pevala mi je. (Salčetu): A, Salče? SALČE (zadovoljna): Koju, gazda?

TOMA (zadovoljan): Eh, kada bi još i to! A bakšiš hadžijski! I to ne celu pesmu. Kraj samo. On mnogo kazuje. Ona mrtva a svekrva misli da od noćnog prvog milovanja i celivanja još ne može da se osvesti, i zato ne izlazi...

Šantić, Aleksa - PESME

JORGOVANOM 23 PRED MODELOM 25 POD VRBAMA 26 PAHULjE 28 IZ BOLNIČKE ĆELIJE 29 LjUBAV 33 ELEGIJE 34 MOJA NOĆI 35 POŠLjE MNOGO LjETA...

— Nikad! Moja draga, kad će naši svati? Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? — Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA...

Moja draga, kad će naši svati? Nikad! Moja suzo, kada ćeš mi stati? — Nikad! 1901. POŠLjE MNOGO LjETA... Pošlje mnogo leta ovdje opet stojim; Lepenica teče isto kao prije, Nad njom stara vrba još jednako bdije I Visoko šumi vrhovima

travi Samo studen gušter polagano šušne, Ne javlja se mlinar sa šalom na glavi, Niti vidim one oči prostodušne. Mnogo li sam puta ja ovdje, u hladu, U večeri letne na odmoru bio, I, dižući oči na mlinarku mladu, Iz vedrice, žedan,

Sudba je moja kô sudba ratara: Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para. Kao rijeka kroz otpornu spilu, Svojom sam snagom svoje našô pute, I gordo gledô svih prepona silu

Moj život nije protekô zaludu! Plodove svoje tekô sam u trudu, I moje čelo mnogo trnje para. 1908. PUTNIK Ne mogu dalje! Ovdje ću stati, Gora će meni pokoja dati.

Ti u cvetnu mladost moju Uli otrov grčeviti. Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti? U srcu mi mnogo zmija, Među njima, draga, i ti.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

drukčije to nije ni moglo biti, kad se ima na umu da je epska poezija bujala u narodnim dubinama mnogo vekova pre pojave vlastele, da je u tim dubinama stvorena i da je otuda došla i u vlastelinske dvorove.

se već bila u znatnoj meri osamostalila, ali između nje i kolektiva postojale su još bezbrojne prisne veze, ona je u mnogo čemu bila u punom skladu sa kolektivom.

jasnije vesti o njima imamo tek od XVI veka, ali je prirodno pretpostaviti da su one — kao i kod drugih naroda — pevane mnogo ranije, pre pojave feudalaca, u vezi sa drugim ličnostima i događajima. Vuk Karadžić tako nešto i pretpostavlja.

Turaka, pa i u prvo vreme turske vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo drukčiji nego posle — u toku turske vladavine.

Ali revolucionarnost naše epike nije samo u pokličima, u pojedinim rečima. Nje mnogo više ima u sadržini, u likovima i postupcima junaka. Mi smo već obeležili sadržinu, videli smo glavnu temu.

Guslarske pesme pevale su se na mnogo širem području i održale su se do najnovijih vremena. Ne zna se koje su starije.

Vuka (1471—1485), unuka Đurđeva, njegovu ženidbu, razne avanture njegove, bojeve i odnose s Mađarima, često sa mnogo istorijskog smisla, katkad sa nešto legendarnog uveličavanja, uglavnom sa puno toplote, nežnosti i osećaja...

One još pevaju mađarske bojeve s Turcima, bitke na Varni (1444) i Kosovu (1448) naročito“. Guslarskih pesama ima mnogo više i o većem broju tema.

Mahom, skoro uvek neistorijske pesme su tužne, ispunjene stradanjem i umirenjem (i zato s mnogo lirskih elemenata). 2 Pretkosovske pesme U pretkosovski ciklus spadaju, pre svega, pesme o Nemanjićima (Nemanji,

Kult Nemanjin naročito su širili njegovi sinovi Sava i Stefan Nemanjić. O Savi ima više pesama i mnogo pripovedaka. On je bio višestruko značajna ličnost: prvi srpski književnik, aktivni učesnik u mnogim političkim

samostalnu crkvenu organizaciju. Kao arhiepiskop, za nekih petnaestak godina (umro 1235), on lično je mnogo doprineo da se ta organizacija učvrsti (osnivanjem episkopija itd.).

Misao o nebeskom carstvu koje zadobijaju hrabri ratnici veoma je stara, mnogo starija od hrišćanstva. U sumersko-vavilonskom Epu o Gilgamešu, koji najmanje dve hiljade godina prethodi hrišćanstvu,

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji je voleo pralju U ono viteško doba Kad se volelo do groba Bilo je kod tog kralja Mnogo dobrih detalja Te zlatna dvorska halja Te kruna od koralja Al pralja nije princeza Ona srce zaveza Sa sedam čeličnih

MI U TORBI Glava mi u torbi Apetit u menzi Uživam u čorbi To sa tim u vezi Mleko je piće Što jača mišiće Mnogo volim slano Kiselo i ljuto Mlado pohovano Gorepomenuto Jedite testo I mnogo i često Na šporetu šerpa Paprike

Mleko je piće Što jača mišiće Mnogo volim slano Kiselo i ljuto Mlado pohovano Gorepomenuto Jedite testo I mnogo i često Na šporetu šerpa Paprike se lome Lepa šargarepa Međutim dabome Jedite puter Dok vozite skuter Zubi

Al je osto lola Imam jedno prase Koje stalno gudi Svršilo je zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu

Ništa nije baš koješta Što ne može ruka vešta Da popravi Sitnice su To je tačno I dosadne ubitačno Al ponekad mnogo znače Ceo život preinače Iz korena Mak u štrudli To je jasno Ne deluje gromoglasno Al bez maka šta će testo

maka šta će testo Čami gorko kisne često Pusto mu je Jedno zrno Evidentno Čak deluje dosta štetno Al kad rodi mnogo strašno Sve zaveje belo brašno Za pogaču MOJA GLAVA DOK RADI RADI Moja glava dok radi — radi Kao buldožer Il

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Lazar Mačak bio je omalen prgav dječak, gotov uvijek na svađu i boj, ako ga samo neko naljuti. Nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smjelo se zalijetao na njih frčući kao srdit mačak.

— Šta ti znači to tvoje „hmkanje“? —radoznalo će Stric. — Prvo „hm“znači da je tvoj škrljak mnogo oštećen, drugo „hm“da mi treba igla i konac, a treće „hm“kaže da mi valja naći nešto od čega ćemo načiniti pojedeni

dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar stoke) a kad se otuda vratio, miješao je u naš jezik mnogo engleskih riječi, ženu Maru zvao je „Meri“, oca Đurđa „Đan“, a sina Nikolu „Nik“.

Boko gricnu i reče zabrinuto: — Ovo ne, ispalo bi mnogo neveselo, nešto kao kad zec noću, osamljen, sjedi u mladom žitu i mrda ušima. Stric je našao pero divljeg luka.

— Mi se stidimo najviše od naše družine, od čete. Tako je četa prekonoć, neopazice, postala za dječake nešto mnogo moćnije, vrednije i draže nego ikoji pojedinac iz nje. Šta je prema njoj bio čak i vođa Jovanče!

— Ja bih ovdje sakrio glavni dio svoje radionice, ono što mi baš ne treba u logoru, a bude li mnogo djece znalo za pećinu, brzo će se čuti i u selu. — E, pa ti si krio i od mene — ožalosti se Jovanče. — Ne, ne!

tako dobrodušno svojim velikim tamnim očima da Jovanče, već spreman da vikne, samo grgutnu kao mlad pjetlić i nastavi mnogo mekše: — A zašto da nas gledaš?

Kako li je divna stvar skakanje, znaju dječaci šta je dobro! Ne gubeći mnogo vremena, Lunja skoči na noge, otrese suknjicu (kao što bi uradila svaka djevojčica, pa makar s neba skočila!

Ona im sad, poslije čudnog ćutljivog jezera, dođe nekako poznata i bezopasna, pa počeše razgovarati mnogo slobodnije i glasnije.

Vezaše kuju i jedan za drugim popeše se na drvo. Gore, u gustoj hladovitoj krošnji bukve, bilo im je nekako mnogo ljepše nego na zemlji. Bili su kao u nekom začaranom lisnatom carstvu. Odjednom se u blizin začu neko neobično cviljenje.

Čak im je pomalo bilo i žao što, eto, odlazi onaj zbog koga su se odmetnuli u šumu, izgrađivali logor i doživjeli mnogo uzbudljivih i neobičnih stvari. — Sad će nam naša Lana opet doći — reče Lazar Mačak.

Istoriju s lulom iznenada je prekinuo jedan događaj zbog koga se zaboravljaju i mnogo krupnije stvari, nego što je jedna stara progorjela lula.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

duhom i s psovkom, sa sramotnom i ukornom besedom, pogane vatru s krvlju, s ubijanjem, s klanjem, s prženjem, s požizanjem mnogo što-šta na kvar drugim.

Bojim se veđami jerno milo mi je bilo s očima mnogo spavati i sveđma dremati da se odmaraju i pokoje se moji zglavci.

A nisam mnogo budan bio da bi noćom Bogu se molio, i sebe kostolomio, duše radi, eda bih u koju nevedovnicu i sponu vražju ne dopao.

A na zločeste putove s nevaljalci se sastajati i mnogo se u dogovoru s njima baviti, na to sam svakad brz i gotov, a na božije poslove lenjim se i nejmam kad.

Bojim se s dušom: mnogo mi besovi šapću da od Boga hvajde nejmam — pismo mi kaže (a slabo to držim) da ne vrag potera je i stigne paku zemlju

Bojim se, grešnik, gledeći mi mnoge rane svakom grešniku; ama odstavi od mene tvoje bijanje, za mnogo blagi vladiko Hriste, te već me i nesta od čestoga snažna boja tvoga!

Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj. Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj.

Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj. I tako ovde više je beda nego slatkih se uzgleda, ima mnogo: tuga, bolest, nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja,

poljske ustalce gde rade o tom i trude se od rana do rana izlazeći na poslove, i dosta se promatraju kako bi dobro i mnogo posejali useva radi svoje i naše potrebe, — nego braćo ostala i dobri ljudi, i mi, kojino nismo poljski radini, nego

Negoli dohodite, i pri njemu kruto, ne posklizavo umom stojte, koji ste prežednjalo na suhu vruća peska prestojali mnogo vreme u svetskoj griži udaljeni!

POSLEDNjI DAN Video sam nebo novo i zemlju novu. A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano staklo.

Kad oni u zasipnoj dubini zemljanoj pregoravajući svoj život mnogo se zabaljaju a ja što naći, ja i ništa (a toliku muku i dangubu podnoseći im) — da koliko pače odviše nama o svetome

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

šiju i glavu, pogleda plašljivo oko sebe, uze onu zečju nogu i minđuše, šmrknu i produži posao i ne razmišljajući baš mnogo zašto je dobio šamar.

— Osem kućice, Mane je imao i nešto zemlje: nekoliko njiva i jedan veći vinograd, radi grožđa i vina, i drugi, mnogo manji, radi teferiča, jer je bio na vanredno lepom mestu, imao hladnu, studenu vodu, u blizini pevali slavuji, a tuda

Uopšte, kod te srednje klase sa ženidbom ide mnogo brže i lakše nego kod onih viših, bogatijih i učenijih. Ali zato i nema tu onih silnih matorih momaka koji se tuže na

Tek mu kažu: „More, onaj „čovek“ mnogo se nešto raspituje za tebe!“ — „Koji čovek?“ — „Pa, onaj, de... u suknji; iz jučerašnjeg društva!

Valjda se još nije ta srećna, ta tvoja buduća, rodila? Ili, veli, valjda tražiš mnogo para!“ — „Zdravlja ti? To baš kaže?“ — „Ama, molim te, ni reči!“ veli onaj tajanstveno.

I ne prođe mnogo, a svet ga vidi lepo izbrijana, s podbrijanim vratom, omirisana berberskom sapunjavicom, gde dostojanstveno, okružen

zdrava, — „kako mečka“, reče Jevda — kako lepo tka i vodi sav domazluk; Diku Grnčarsku nagovesti mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je

Ama brgo, rekni, da dođeš!...“ Ne prođe mnogo a evo čorbadži-Tase. Bio je podalji rođak, padao joj kao neki dever, a ona njemu kao snaja.

Srbija — slobodija!... Ako za toj! Nek’ si ne pita, nek’ si izbere što si miluje. Ete, i moj pokojni Đorđija ne pita mnogo, veće reče na tatka mi: „Ako gu ne davate sas alal, ete, Jevdu vašu, a ja ću gu ugrabim; a Srbija, vika, i plot neje

Ovoj kako će da mu bidne, koj će da znaje!... A bog da čuva! Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!

Pa što zbori Petrakija, dve ti oči?!... — Lošo zbori, mnogo lošo zbori. Daviju mi pravija!... Da sam učija neke čkole, ta da ispišem, ete, tol’ku knjigu — veli Tasko i odmeri

„More, Tače, reče, ne znaješ moju muku, pa si zboriš tako. A, istin’, reče, ja sam kabaet, mnogo sam, reče; kabaet! Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“.