Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
beži, beži, beži Jurišiću beži gde znaš! On jurnu na polje. Tamo u daljini, iza visokih modrikastih talasa Babe planine, kroz rascepljenu oblačnu zavesu, jedan zlatno—svetli pojas, ružičast i sjajan, širio se veselo na
Ćosić, Dobrica - KORENI
Lakše je čoveku kad lepo razgovara. ...Grčevi joj brzo promileše licem i uroniše u mir još jedrih a modrikastih obraza. Kao izubijanih. Dvaput se zagrcnu. A zubi ostaše da se bele. Pod prozorom zapeva petao, veselo, iz sve snage.