Upotreba reči mogao u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Al’ doći će dan... i svaki će narod dan svoga vaskrsa slaviti! . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nisam mogao, dragi prijatelju, da ti pripovedam o tužnoj četrdesetdevetoj a da prećutim besnu četrdesetosmu godinu... Obe su užasne!

Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti? Zar da mi žao bude što ću sa dvoje sirotih komad hleba podeliti?... O, nikad, nikad!

Kakvi sam kačamak kuvao u njemu! Baš bi ga i gospodin proto mogao kusati. Jedanput sam opekao usta, ha, ha! Što i proto ne okusi, a ne bi više pridikovao kako se pokojna Magdalena

Prokletnici!“ Naša mala, siromašna kućica beše na kraju sela. Tuda su često prolazili Madžari. Moj otac ih nije mogao gledati, obrnuo je glavu od prozora i gledaše u jednu staru zarđanu pušku; pesnica mu beše stisnuta, a čudna vatra

je drkćućim rukama prihvati, pa je otpio do polovine, a malo posle i drugu polovinu popio, i zaista mu je bilo lakše: mogao se i razgovarati, pa nam je isprekidanim glasom pripovedao za poslednju nesreću što ga je snašla.

Glas mu drhtaše od razdraženosti: „Grlice, evo jela!...“ Dalje nije mogao ni reči progovoriti. Ja pripalim žižak što je svakad na peći stajao — njegovo slabo svetlucanje bacaše svoju žutu

“ reče prota mećući petrahilj na vrat. A ustvari nije tako bilo. Naš kikindski prota je toliko bogat da bi mogao na ovako oskudnoj godini i pedeset porodica ishraniti pa i da ne oseti...

“ Istina, rana ne beše opasna: mogao je lako preboleti, jer gonioci njegovi ne smedoše mu blizu prići, nego su izdaleka revolverima pucali na nj.

Priđem joj ruci, ona se osmehnu. Osmeh joj beše čudan, podmukao, mogao bi u njemu pročitati ono prezrenje: „Gle, i ova dolazi da prosi!...

Noge su me jako bolele, a sa čela mi je curio znoj; bio sam gladan, ali od umora nisam mogao ništa okusiti do samo vode, lepe, studene, planinske vode...

je, divlji, rekao bih da u tim pustim planinama i ne žive ljudi, a, ovamo, i sâm sam u njima proveo dve pune godine — mogao bih reći: dve tužne godine...

Sâm onuda hodao, a oko mene nema tišina... Mogao sam misliti što sam hteo. To mrko stenje čuvalo bi moje tajne i nikad ne bi ono svedočilo protivu onoga koji mu se i

Obradović, Dositej - BASNE

Odgovara: „Davnašnji je običaj, zato je moram nositi: ja sebe čuvstvujem da bih bez brade mogao biti episkop kako god i s njom, no sad za njen atar ja ne ostavih moju eparhiju.

A nerazuman i nerasudan to ne može. Kažu za nekakva đaka samouka da ga niko nije mogao nadgovoriti. To se lasno može verovati, jer ko će luda nadgovoriti!

On, ljubeznik Avgusta cesara, srce i duša M e c e n e, Avgustova prvoga ministra, on koji, da je hteo, mogao je vsegda s Avgustom živiti i socarstvovati, ne samo ovako je govorio, nego ovi isti života način za sebe je izabrao.

Proklete šume! Ništa ti nejma da valja u ovoj našoj Dalmaciji! Ni drveta ne može čovek naći na kom bi se lepo i ljucki mogao obesiti!” Jošt jednu, pak neću više.

Prilažem ovde jedan lep paragraf njegove predike, u kojemu on dokazuje da Patermutije mogao je ljubiti Osmana kao druga, komšiju iliti sosjeda, i kako blagodjetelja svoga, mogao je i bogu se za njega moliti: iz

kojemu on dokazuje da Patermutije mogao je ljubiti Osmana kao druga, komšiju iliti sosjeda, i kako blagodjetelja svoga, mogao je i bogu se za njega moliti: iz ovoga se toliko više poznaje dobrota srca njegova.

Počne medved moliti Ciganina ne bi li mu kako mogao načiniti rogove, govoreći da bi mu vrlo lepo stajali, navlastito kad se digne te igra na dve noge.

upazi jednom da se otreska, ošije i legne kao mrtav, dâ ga odneti u jednu grobnicu punu kostiju, i kad rasudi da se je mogao naspavati i otrezniti, dođe grobnici na vrata, pak stane kucati. Pita on: „Ko to lupa?

Kolika zla strada od kojih bi sasvim svobodan mogao biti da je dovoljno pametan i pravedan? Ruga se komšija komšiji, selo selu, vilajet vilajetu, i svi narodi jedan

zahvali svima za takovu učtivost i otmenost, ali u isto vreme umoli od sebe takovo poštenje s kojim ne bi se nikad mogao iz rupe pomoliti da ga mačak ne čuje.

knjigu s prinadležećim vnimanijem, rasuždenijem i uslaždenijem čitati, sljedovateljno niti se može njom kako bi inače mogao polzovati.

je sasvim luda prostota, za takoga se uža reći: Prost kao magare, gdi ga ko priveže tu stoji, niti misli bi li se kako mogao odrešiti. Dostojinstvo slovesnog človeka sostoji se u razumnoj i prosveštenoj dobrodjetelji, a ne u slepoj gluposti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

HRAST NA POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj koji bi mogao pri sjaju zvezda koje sam pali Jerusalim da zida, narode da budi, truljevinu gori, mekinje mesi, međ svinjama

Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer zna da bismo od onog što bi mogao reći najviše prečuli, malo razumeli, pa i to malo brzo zaboravili.

Da mu ne smeta jevanđelje, bio bi pop! A mogao bi postati i patrijarh, kad bi razlikovao guske od anđela! On je celog života nosio glavu praznu a zobnicu punu!

I, umesto onoga ko te laže, ti onog ko ti govori istinu, koju bi i sam mogao da vidiš, golu istinu da je tvoj tanjir prazan, optužuješ za izdaju i laž! A, vidim, koprivu bariš za večeru.

To si i sam mogao dosad da naučiš! A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš

To si i sam mogao dosad da naučiš! A ako nisi naučio šta da govoriš, bar si mogao naučiti da ćutiš! Ako ti pred svakim budeš govorio kao da svedočiš na Poslednjem sudu, nikad nećeš postati ni

I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od ovoga što imam? Pogledaj, na primer, kroz ove prozore!

Prvi Veliki, Karlo Veliki, ili neki Karlo manji od Velikog, Karlo Glupi, Karlo Ćelavi, Karlo Guzati, ovo mogao dati ili oduzeti?

Pitam se šta znači reč Sinjajevina. Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Promisao nije mogao lepšu zabavu i zanimanje za moju starost dati, nego da budem vaš učitelj. Od 1793. godine pa do danas svakojake promene

’ odgovorim mu ja, i počnem gledati po svoj porti i po svima doksatima ne bi’ li gde cara mogao naći. ,Ono je car Josif!

kaže mi on odma, da ja ništa ne znam, jer u čitanju nigde nisam znao gde treba stati, i ko me je slušao, nije ništa mogao razumeti šta je. Siroma starac dugo je imao ljutu muku sa mnom, dok me je naučio polagano i razgovetno čitati.

Kad Hadži-Ruvim dočuje, da su knezovi u Valjevu poapšeni, a on ne htedne begati preko Save, a lako je mogao, nego dođe u Beograd, javi se kod vladike Leontija, a Leontije nije smeo ga sakriti, nego javi Aganliji.

Koliko sam mogao, opisao sam zulum koji smo trpili od janičara i kazao sam da bi još dalje trpili, no oni popisaše sve u svoje teftere,

Trebalo bi da onde vrlo zadugo budem i opet ne bi̓ mogao izraziti kakvo je. A što mi je u oči najmilije padalo to je, što su oko sve crkve sve posadevata topovska đuleta od

opet razgovor o njegovom polasku, i on reče: „Da je Bog dao, da najmanje pismo imate od poglavara s Vračara na mene, mogao bi̓ se onda iščupati, a ovako mi ne dadu”.

A ja? Nijedan mi drugi predmet u oči ili srce stati nije mogao, jerbo ga je predmet Vračar, Srbija i otečestvo i sva čustva potpunila.

Tu mi je vrlo žao bilo što i ja nisam mogao u boj stići. No hvala Bogu i braći Srbima, Osvetiše našu crkvu i naše kuće. Ovo je bilo na Svetli Utornik [3.

bacati, svaka vojska dospe na svoje opredelenije, no Cincar-Janko ne pogodi na jaliju otvorenu od Save, kako bi odma mogao donju kapiju otvoriti, no ode niza Savu.

— „E — veli, — da nije pogodilo, ne bi ti mogao govoriti”. — Sad, deco, smejte se vi, ali dok vam posledak kažem, mal̓ da nećete reći: bilo je istinito predskazanije

Za ovo ne mogu jemstvovati, da je pop Luka bez dogovora pisao. Mogao je i ko drugi od šabačke nahije u ime njegovo napisati Vidajiću i kmetove potpisali; jerbo na moje posle pitanje popa

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

naređa tri stolice, metnu zapaljenu lojanu sveću u svećnjak od tenećke, s repićem i mumakazama već iskrivljenim da nisi mogao nikako useknuti njima, i — odmah ponudi goste: — Izvolite, gospodine! Što zapovedate? — Daj vina!...

Šta je dalje bilo, bog bi ga sveti znao! Samo da se ko prikrao, mogao je čuti u vajatu zagušen Rakin glas: — Nemojte, braćo, molim vas! Daću vam dvaest dukata... Kumim vas, pustite me!...

Kad mu skide rogu s vrata, reče: — Bolan, gazda-Rako, nije veća ni u mog sivonje — dobro si je mogao nositi! Raka to i ne čuje, nego okupi moliti Simu: — Molim te kao brata, nemoj da se čuje ova bruka!

— E da si pošten, brate! — reče Radan, pa ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!...

A mogli biste im kupiti po limun, ili po malko šećera lepa... — Ih, bolan, da sam znao — vajkaše se jedan — mogao sam kupiti onomade kad ono silazih u varoš! — A! Znate šta? — uzviknu Đuko kao dosetivši se.

pogled kapetanov dobro je pratio Đuku šta radi, i da se otkud tu desio kakav još oštriji pogled od pogleda kapetanova, mogao bi lepo opaziti kako se kapetan zadovoljno osmehnu kad vide gde Đuka uze torbu iz kola.

— odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat. — A koliko si ih već zavezao?

— Pa onda znaš ti — nastavi dalje — da on opravlja kace, gradi što god zatreba od drvenarije. — Znam, pa i tu bi mogao privrediti. Kad sredi posla kod kuće, onda može otići te opravljati kome što.

Miluna i ne bih ga po ovom ugovoru oslužiti hteo, dužan sam mu jednu mesečnu platu naknaditi, to jest da mu ne bih mogao ajluk za onaj mesec naplatiti, u kome sam ga ostavio, ili ako budem naplatio da sam mu dužan vratiti natrag.« — E, e..

Sreja se pope gore na doksat, skide gunjac i metnu pod glavu, pa leže i on da spava. Dugo nije mogao zaspati, jednako mu se vrzlo po glavi šta će sutra činiti i kako će se razračunati s gazdom.

Miluna već nije mogao da gleda očima. Kapetan Vučeta jako je voleo Strahinju, mada se nije umnogome s njim slagao. Strahinja mu je bio, štono

Kad sve to naredi, ode u svoju sobu, koja beše s lica, zaključa vrata, i podupre ih čim je god mogao podupreti, pa sede na krevet i metnu pušku preko krila.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Mesto njiva i pašnjaka beše tu gusta šuma. Hrast do hrasta, grm do grma, a česte tako guste „da nisi mogao guju za rep izvući.“ A u toj starodrevnoj šumi beše ovde-onde pomalo krčevine poorape i zasejane.

Tako su tekli sebi prijatelje. I zato su jadni Srbi morali klanjati i metanisati. Vlast subašina beše velika. Mogao je uzeti život čovečiji na dušu, pa - nikom ništa! Kome da se žališ?

Kome da se žališ? Što ti je subaša ili njegov pandur, to ti je i dahija. Sve što si tada mogao raditi, to je da digneš oči k nebu; ali bog ne žuri!... Od Rače k Šapcu vodio je put.

Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati... Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran...

— Kao braća. — Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio!

paše... pa, možda, i sam čestiti vezir, i pripitaće za ime njegovo... A Kruška? I on je canjao sjajne snove. Nije se mogao skrasiti na jednom mestu. Grudi mu nabrekle, a srce igra od radosti.

Više u njemu nije gledao jarana nego krvnog dušmanina... Stanko to ne opazi. On upravo i nije mogao ništa opaziti. Negove su oči bile zatvorene za sve, samo ne za Jelicu.

I mislio je: niko o tome n zna! A osećao je da se mora nekome poveriti; morao je imati nekoga s kim bi mogao o tom govoriti da bi mu duši laknulo. I naumi da sve kaže Lazaru.

— Gde? — zagrajaše sa sviju strana. — U kapu, evo!... I pruži mu kapu. Stanko ne beše priseban, pa nije mogao ni nazreti opasnost koja mu je pretila.

On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu... I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu

I on se vukao i posrtao kao prebijen. Sve beše neodređeno i zbunjeno u mislima njegovim. On još nije mogao ni pojmiti, a toli razmišljati o događaju koji se desio.

Duša ga zaboli... Ništa crnje, mislio je, nema od života njegovog. Ta, dokle je god mogao pogledati unapred, video je samo patnju i neizvesnost.

Dučić, Jovan - PESME

A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti? Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti.

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on nije više bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe.

Ali čovek reče: Žena ima dušu, telo i prošlost. Daj mi i prošlost! Ali čovek nije mogao nikad saznati njenu istinu, jer između njih i stare postojbine beše sad neprohodno more.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Gatke iz detinjstva: o doktoru koji ubija zdravog čoveka samo zato da vidi kako je mogao ozdraviti od nekake teške bolesti; i o nekom drugom doktoru koji se dao iseckati na parčeta i zakopati u đubre, i koga

Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da kažem, i kazao bih mnogo da me nije, ne znam zašto, stid. da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao... kazao bih joj: slatka moja majka! Uh, a oni u bolnici!

— Pa tako! Na primer, kod opštine štogod. Na primer... ja... tako... Eto, mogao bih, na primer, kako ću ti kazati? — Ono jest, tako je! — reče mama i priklopi kapak. Digoše se. — Šta?!

— Idi, ako ćeš! Bog ga ubio ko ti u tom stane na put! Bilo je još toliko vremena da sam ih mogao vratiti s kapije, ali se ne makoh s mesta, i kao okamenjen gledah u majku. — Idi! To je jedno dobro i čestito dete!

Uzmem knjige i komad hleba, a gledam majku i devere. Kažite, deco, gospodinu da Miša nije mogao pre doći — imao je posla. O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava, kad me ne vidi!

— U vojsci? Pešak! Jest pešak! Ja uvek kažem: ti brate, ti bi trebalo da si tobdžija. Ti bi lepo mogao povući to. Posle, ono kad grune — milina čoveku čuti! Ali on hoće u pešake.

— Jok ja! — Dobro! A sad idi dok se ja razmislim! Na đedi, ko ume da čita, mogao bi odmah poznati da je on već sasvim odlučio šta da radi i da je zadovoljan svojim planom.

Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu, a kmet selu. Nije imao pandura, ali niko nije mogao ni pomisliti da ne posluša popa, a on, opet, sa svoje strane nije ni sanjao da njegova riječ najalovo prođe, ili da on

Pop je sve što je imao svoga zvao „crkveno” i „narodno”, a sve što je seosko „naše”. Mogao je on ići u koju hoćeš kuću, uzeti što je htio — niko mu neće ni riječi reći. On je to i radio.

Pop ga je često dotjerivao, ali se za našeg dobrog učitelja slabo šta lijepilo. Tek on se trudio što je bolje mogao. Ni u što se u selu nije pačao, svakome je ugađao, a popa se bojao. Upravo se ni živ nije čuo.

Bog zna bi li on to mogao ikako i podnijeti. Tu oni govoriše koje o čemu, a najviše o putu i o Mari. Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da

Kad se Ninko poslije nedjelju dana vrati iz Biograda, nije mogao naodgovarati svijetu. Pričao je mnoga čuda što je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne veruje!

I sada bih već mogao i da kažem i kako su se zvala ta dva popa. To su ona ista dva popa čijim sam časnim imenima kao naslovom ukrasio ovu

Pop Spira je iz paorske ili nemeške kuće, pa se nikako nije mogao odviknuti — kako se pop Ćira izražavao — od tih paorenderskih navika da spava leti pred kućom pod komarnikom.

I on se radovao nedelji, a osobito ako se desilo te je nedelja bila lepa, bez vetra ili kiše; jer onda bi mogao obući svoje bele pantalone i metnuti na glavu svoj, jedini u selu, slamni šešir, koga sâm počešće sumporom pere.

Pa onda se čude što toliki umiru od apcerunga! Kad sam ja bio vaši’ godina, ja sam toliko mogao našte srca popiti koliko trojica vas sadašnji’ posle najmasnije karmenadle... — Ama, Spiro, kako to još govoriš!?

žensko stvorenje — reći će oni — u tim godinama (a koliko je pak godina Juli, koliko i Melaniji, to pisac nikako nije mogao da dozna), pa da ne oseća, nego da je kao kamen prema laskavim rečima jednoga onako lepog i prijatnog učenog mladića,

Dolazak g. Pere nije izmenio bitno ništa, — a mogao je vrlo lako. Da je g. Pera obratio dovoljno pažnje; da je otvorio oči za čisto zlato a zatvorio uši sirenskim glasima,

Pa kao što je rekao, tako je i porekao. Nije mogao da produži bar još tri dana, iako je rad bio, nego se krenuo da se javi Juli.

Leži tako potrbuške, pa puši i pljucka preko svog kratkog kamiša (jer ča-Nića iako je ušao u gazdašag i mogao sad zapaliti k’o solgabirov stivu lulu, ipak se nije ponevidio, nego je i posle pušio na svoj kratak kamiš Od

I kaže sad da ne bi ni jedne sekunde mogao biti bez nje, to jest Melanije; a da se, ne daj bože, strefi štogođ, otiš’o bi, kaže, iz dešperata, u klošter Mesić u

Službenica! GLAVA ČETRNAESTA U kojoj je sav onaj »rest« Gabrielinog pripovedanja koji nije mogao stati u glavu trinaestu.

U samoći je kol’ko tol’ko utehe nalazila. U samoći je mogla misliti na koga je htela, to joj niko nije mogao zabraniti!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Poređao po grobu. I, ukočeno, čisto očajno pogledom moli popu da što pre dođe do njega, prepoje, te kako bi mogao da ide, pobegne, ne sluša oko sebe više taj plač, cvilenje. — Tugo, Mito, domaćine! — Lele, sinko! Tugo čedo!

Čak je imao i kao neku prevlast što je samo on mogao do klisarnice, u jednom zaklonu od streje i pruća, da u toj, kao nekoj sobi, samo on spava i dovlači ta svoja

— Žene davav, Taja buta! — gunđao bi on stenjući i navlačeći na sebe ta odela. A ostalo, što ne bi mogao da obuče, krio bi po uglovima te svoje kolibe ili zemljom zatrpavao bojeći se da mu ko ne uzme ili ukrade.

I ko zna dokle bi tako, da se sam popa nije umešao. Silom oterao varošanku te Taja opet mogao sam, u toj svojoj sobi da sedi, noćeva. Ali, od tada Taja kao da ne beše više onaj Taja. A zar i godine dođoše.

Samo se uvijao svojim krpama i dronjcima od odela... Čak i zemljom koju bi mogao oko sebe rukama da dohvati i nju je na sebe bacao... kao da se živ zakopavao, dok ga jednog dana ne našli mrtva..

Drugi od tih krpa ne bi mogao ni da kroči a kamo li da još kao on poskakuje pred svetom i dere se: — Paraputa! Paraputa!...

i one ga gledale, ne puštale, stid ih bilo pred svetom, ali posle im se dosadilo i digle ruke od njega, te otada on mogao slobodno da ide, drhti, skuplja oko sebe po putevima i prosi odbijajući hleb od kukuruzna, nepšenična brašna.

Nečist. Pun slame u kojoj spava. Nikad opran. Lice, onako slepo, tamno i puno blata. I, da nije one kolije, ne bi mogao čovek da ga gleda. Ali ta kolija na njemu, nekada lepa, sigurno koga bogataša, ublažava. Svi ga poznaju. Prilaze mu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

od srednjega viši, sastava temeljnog, obraza belog, kose smeđe, šake malo podeblje, živ, okretan, dosetljiv, jednom reči, mogao se uzeti za ideal trgovačkog pomoćnika u maloj varoši. Ljuba je svud u društvo pristao.

I sam Ljuba priznavao je tu svoju slabost, ali opet nije se mogao uzdržati, pa ma koliko da su govorili da je kartaš. Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i

U njegovoj varošici nije bilo mogućno, jer što je bolje, nisu hteli dati za njega, loše opet on nije hteo. Mogao je uzeti sirote, koje su oko na njega bacile, ali nemaju prebijene pare.

Pa kako kod vas, pošto rana? — Skače. — Tako i ovde. Kamo sreće da sam pre dva meseca žita nakupovao, mogao sam dosad najmanje dve hiljade hasniti. Sad se dva trgovca uzduž i popreko razgovaraše.

Gvožđarnica pak taka mu je da bi odande jedva četiri ciganska konja potkovati mogao. — Pa ništa za to! Kad on ima dve kuće, može se dug črez mene isplatiti, pa na kuću alaturu intabulirati, a

— Hvala ti što si me osvestio; sad ću ja njemu onako lepim, političkim načinom otkazati. Zevalić se nije mogao duže baviti, pa je otputovao. On je bio neprijatelj Čekmedžijićev.

Frajla je o čikaGavri snivala. Gospodar Peršunović dugo nije mogao zaspati. On je sam u jednoj sobi bio, pa je dugo gore dole hodao i razmišljao kako će stvari izgledati ako mu se kći

— Ljuba ostaje pri prvom, tojest da sutra otputuje. Oprosti se sa majkom. Ljuba noću dugo nije mogao zaspati; razmišljao je. Prespavao je jutro. Premišljao je da posluša majku, pa da još ostane.

No, šta će, mora sreću pokušati, ne može domaćinu odbiti. Gospodar Belkić bio je osobite ćudi čovek. Mogao je zbog male stvari koga zavoleti, a, opet, zbog bagatele prezirati.

Ja sam od moje mladosti, kao što ceo svet zna, od svih najbolje tranžirao, al’ ne znam da l’ bi mogao tog zeca tako brzo i lepo istranžirati. — I sam se radujem, — odgovori Ljuba. Tako sad u zadovoljstvu ručaju.

— Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao. Sad sam se malo raskuražio. Kažite, molim vas, hoćete li vi za mene poći?

— A hoće li ona? — Još nije ništa govorila o tome, al’ mislim, kad ja hoću, da hoće i ona. — Pa to bi’ vas mogao odma’ zaprositi, sad je i onako sama u sobi. — Možete, al’ kako ćete početi? — Po običaju.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Potpuno nesposoban za pažljivost i strašno rastrojen, on je osećao da nikad ne bi mogao uspostaviti kakav bilo red od onih bezbrojnih.

„Neba mi moga — mislio je Jurišić koji nije mogao spavati — sav mu je izgled čoveka koji je stalno u snu čulnog života; i tu, čini mi se, ne vredi nikakav napor ni

Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao. dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah!

A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi ljudi i kad bi se čovek njemu mogao poveriti. Razumeo bi on tada, morao bi razumeti šta znači to ostaviti ženu, stvorenje od devetnaest godina, naivno,

preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao ležati mrtav i modar.

On oseti kao dase kandže neke nevidljive, hladne kao led aveti privlače iz mraka. Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri nejednaka zvona, on se podiže na snažnim mišicama pa

on je osećao kako strašno prlja lepotu onih rânâ muški stečenih i kako bi sav onaj sram što mu je onako upljuvao dušu mogao da ukloni samo tako, ako bi javno, tu pred svima, prosto i pošteno priznao sve što je uradio te bi mu tek tako,

I sva je sreća što je bio raspust i rat te se nije moralo ići u selo, inače se onaj život ne bi mogao ni snositi. Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je živela.

A nju sam sreo baš onda kad sam u drhtavoj, nežnoj čežnji tražio onu pomoć svih žena, onaj vazduh bez koga nisam mogao. I u blaženoj nevinosti svojoj, u svojoj dobroti, ona je požurila da mi onu pomoć ukaže.

U mojim očima ona je ugledala sve uzbuđenje one grozne žeđi, i ponudila mi svoje piće To je slučaj da sam nju sreo mogao sam sresti drugu I pred tom drugom, onako isto, otvoriti svoja žedna usta da prime njezin napitak.

I u ovom času, u ovom trenutku kad me svojim slatkim rečima bacaš u najlepši zanos, ja bih ti mogao reći da sam ludo srećan. Eto ja te sad volim bezumno.

Ni mene moj otac nije vodio, nego štap u ruke, pa onako bez para...“ Pa jest, šta sam mogao drugo, plakao ulicom i tražio one cedulje „stan za samca“.

Afrika

Treba znati kako je savršena moć opažana kod crnca, pa razumeti šta znači kad se i on mogao prevariti. Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući.

Nisam mogao pretpostaviti da je zemlja ipak puna, ne toliko reptilija, koliko mrava, da su grane visoke, nezgodne i čvornovate, ili

šef sela ipak pronalazi da jedan bogati tamošnji crnac ima svoju šalupu, kojom prenosi banane, i da bi je možda mogao iznajmiti. Treba sat vremena dok se pogodimo, i dok brod, koji nije mesecima radio, proradi.

Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom. Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena.

Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da

Dogodilo se da me silom prilika niko više nije mogao smatrati običnim turistom, i da silom prilika ja više nisam mogao gledati oko sebe kao što gleda prosti putnik.

Dogodilo se da me silom prilika niko više nije mogao smatrati običnim turistom, i da silom prilika ja više nisam mogao gledati oko sebe kao što gleda prosti putnik.

Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega. Toga večera belci u Boakeu imali su nešto da proslave.

Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put. Ovaj se opet sakri iza prethodne svoje uljudne izjave: on nalazi da je prilika vrlo pogodna.

Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove. Ovoliki me je formalizam ljutio.

su očekivali s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u društvu N–a, mogao otići da je pozdravi. Onda sam imao utisak da je tu glavni razlog što je N. tako deklarisan u ovom društvu.

Jedan Baule optužuje drugoga da je naročito pozvao igračicu da bi je stezao. „Ako ti hteo, ako ti hteo, mogao posvati ja; ja mene ti stezao, ja znao šta činiti!“ svađa je na francuskom.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god hoteo; no ja sam vaša žena. Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha!

JANjA: Katica je dete. MIŠIĆ: Prekrasno dete, tako da bi se svaki pravedno u nju zaljubiti mogao. Ja bi imao jednu priliku za nju, i to je pravi uzrok zašto ja tako često k vami dolazim.

MIŠIĆ: Ova reč „najprijatniji“ daje mi povod ono izjaviti što bi inače teško izreći mogao. Gospodična, ja sam dosta vašu dobrotu i vaša preizrjadna kačestva u samoći uvažavao, i njima se divio, danas je

MIŠIĆ: I ja, kad vas ne bi kao poznatog kir Janju uvažavao, mogao bi vas u gvožđe smesta okovati. JANjA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo?

MIŠIĆ: To nije slobodno! Znate, kad je ko zatvoren, svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi život mogao uzeti. JANjA: O, talas Janja, što ćiš da postradaš kako Diogen u Korint!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Engelshofen se beše naselio u tvrđavi, iznad vojnih tamnica, otkuda je mogao, i golim okom, da vidi ulaz i izlaz pukova, i straže pred kapijama.

Na toj visini, sa trećeg sprata, stari feldmaršal‑lajtnant je mogao da sve dogleda. Bio je ostavio zatvorene sve salone Komande i nastanio se u dve odaje ispod krova.

Bio je ostavio zatvorene sve salone Komande i nastanio se u dve odaje ispod krova. Odatle je mogao da vidi čak i selo, koje je, pre, bilo turska Mahala, a sad bilo naseljeno njegovim Rascijanima.

Ljudi se množe kao i miševi, i golubovi, kojih uvek ima. Ako je Harah baš rešio da te podunavske pukove kasira, mogao je to da svrši odmah posle rata, a ne sada. Ljudi su oboleli, osiromašili, pobenavili, od čekanja nagrada i isplata.

Bio je to čovek nabijen mesom, kao opštinski brav, i toliko utegnut, i ugrejan, da nije mogao da diše, nego je kao roktao. Međutim, Đurđe je bio slavna junačina i takav, a najmlađi. Lep kao Ciganče.

Ali kad Grk prođe, on se samo osmehnu i promrmlja Đurđu, tako da ga je i Garsuli – ako je hteo – mogao čuti: „Zar Šokac da te ućutka, oca mu?“ Premeštajući se zatim, leno, s noge na nogu.

Bili su kao neki razbijeni prozor kroz koji je on, ipak, mogao da sagleda svoju prošlost. Na ta egzercirišta bio je došao kao mlad oficir, a sa tih, zelenih, utrina treba sad da se

Bio je odbacio šešir i raskopčao kopče oko grkljana. Nije nikako mogao da se smiri i skakao je s noge na nogu, derući se na oficire, koji se behu okupili oko njega.

Tako je razaslao gomilicu oficira oko svojih kola, kud koga. Odnekud mu pade na pamet da bi kasirovani puk još mogao da traži i novaca, za seobu u Rosiju, i to ga ponovo dovede do besa.

Sedajući u svoja kola, on je nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para.

Ako je Garsuli i od Pavla očekivao to, jako se varao; nije jego blagorodije poznavao. Pavle je mogao da provede nedelju dana u sedlu, a da, tako reći, i ne silazi sa konja, ne spava, ne jede, i ne traži vodu.

Sve što je mogao da čuje, i vidi, bile su njegove misli, ali su one proletale brzo kao laste, a činile su se zelene, crvene, a prskale

Teodosije - ŽITIJA

Šta ja da učinim, oče, da bih mogao pobeći od mnogometežnog života ovoga sveta, pa da se takva anđelskoga života udostojim?

A mladić razumevši čvrstinu odluke ovoga muža, reče k njemu: — Ako hoćeš, ljubazni moj, ti bi me mogao ostaviti na miru, i znam, kako si moćan, da možeš stići i umiriti gospodina oca mojega.

— Nijedan od njih nije mogao pustiti NI glasa, ni reči; i da otac nije bio prihvaćen, najednom htede pasti. A kada je došao starac k sebi, mnogim

podnožje Svete Gore Atona, i uzišavši na nju srcem, verom i ljubavlju, i starac sagledavši je pokloni se, jer nogama nije mogao uzići, pošto mu od starosti behu iznemogla kolena.

Sin poučavaše trudom oca, ali se starac iznemogao od starosti nije mogao podvizavati baš kao mladić. Zato je mladić dopunjavao nedostatak starca, i ne prestajaše da se trudi i posti za sebe i

Jer oplakivaše mladost sina mučenu podvizima, a oplakivaše i svoje zadocnjenje i lišavanje podviga, i pošto nije mogao zajedno stradati sa sinom, bio je veoma utučen i neveseo, i sedeo je mašući glavom I koreći sebe.

Ali kao što smo rekli, od starosti i posta beše iznemoralo, tako da nije mogao ni na konju sedeti. A bogonosni Sava podiže ga kao na nosila između dva konja, i Tako nošen okolo sagledaše, ali mu se

Kada je dan počeo da sviće, unese ga u crkveni pritvor. I mogao se videti dirljivi prizor krajnje smernosti: onaj koji je nekada bio visok i ležao u zlatnoj i mekoj postelji, ležaše

Izgledalo je kao da poje sa nekima drugima, a nije niko mogao razumeti. Došavši do kraja psalma, reče jasno ovo: „Svako dihanije da hvali Gospoda“!

Kako ih je bilo mnogo, niko ih nije mogao sve iskupiti, a razbojnici govorahu: ili će sve zaklati, ili neka sve otkupe.

Manastir koji se zove Filotej poče zidati neki bogoljubivi čovek, a nije mogao dovršiti ga zbog ne dostatka sredstava.

I ko bi mogao da iskaže sve ono čime je usrdno želeo da u propadljivu telu postigne život bestelesnih sila? A iznad svega ukrašavaše

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Dinarski čovek ne veruje da ima teškoća koje ne bi mogao savladati. Njegova je mera nepomućena, pouzdanje bezgranično. Pored ovog jakog idealizma ima i jedna tradicionalna

Ako mora pred većom silom popuštati, dinarski čovek će uništiti sve što bi neprijatelj mogao uzeti. Pesma kaže: „Car je Mehmed Stalać osvojio, ne osvoji dobra ni jednoga“, osvojio je grad, ali u njemu nije

Narod je razumeo da treba svoju hrabrost da pojača, disciplinuje i organizuje, kako bi mogao izvršiti svoj zadatak. U toku ovoga razvitka mentalitet Šumadinaca se izmenio i lako je utvrditi epohe u kojima se

Ali prema zadružnim običajima starešina se mogao smeniti i drugi izabrati. I žene su mogle biti izabrane za starešinu.

Sve se ovo održavalo samim predanjem, bez pisanih zakona. Nijedan član plemena nije mogao izbeći ovim odredbama, često oštrim i neumitnim, osim da postane „nikogović“, ništavilo, prezreno stvorenje.

Uvek imaju dovoljno vremena i gotovo nikada ne žure. Put koji njihov karavan pređe u toku dana uvek je manji nego što bi mogao biti. Ali jedna crta ukazuje na kiridžijsku smotrenost i iskustvo.

Nije bilo drugih do pešačkih staza po krečnjaku, preko šiljatih stena i škrapa. Sa ovih je putanja Crnogorac mogao iznenada iščeznuti iza stene ili u kakvu škrapu.

je način mislila Austro-Ugarska primeniti mandat koji je dobila od međunarodnog kongresa, uništavajući narod koji nije mogao trpeti njenu vlast. Izneo sam ova bolna fakta, jer ona otkrivaju duševno stanje ovoga stanovništva.

Čak je i kod ovih suviše ponosnih Dinaraca islam olabavio veze zasnovane na srpskoj krvi i jeziku. Ali ipak nije mogao uništiti najglavnije dinarske osobine.

Predanja i neka istorijska fakta pokazuju da nisu bila retka nasilna prevođenja na novu veru. Mogao sam posmatrati za vreme balkanskih ratova, 1913. god.

Ali kraj svega toga ovaj razvitak nije još mogao izmeniti najniže slojeve ovoga stanovništva. Jedan od glavnih zadataka južnoslovenske države biće da njih vaspitava.

* To su mnogobrojni uskoci ili prebezi. Često je ovo bio najbolji elemenat dinarskog stanovništva koji nije mogao podnositi tursku upravu.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— A zašto me voziš u kolima? Mogao si da me uprtiš na leđa. — Ehe, moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih

— Evo, ja ću se poduhvatiti toga posla. Bijeli miš poče marljivo da grize džak. Najprije načini toliku rupu da se mogao on sam izvući, a onda uze da dalje grize džak, sve dok se nije načinio toliki otvor da je i mačak Tošo mogao provući

rupu da se mogao on sam izvući, a onda uze da dalje grize džak, sve dok se nije načinio toliki otvor da je i mačak Tošo mogao provući svoju veliku glavu i konačno se sasvim izvući napolje, pod prve večernje zvijezde. — Oho-ho, mijau!

— Oho-ho, mijau! — protegnu se on koliko je više mogao, a toga istog trenutka proletje preko neba jedna zvijezda padalica tako da se mišu učinilo da je istegnuti mačak

— Mačak lav i Miš prorok dolaze ti u pomoć, ništa se ne boj! — ohrabri ga mačak Tošo najljubaznijim glasom koji je mogao da izmijauče i isprede.

Još su pažljivo izmjerili da li mogu da dohvatim slaninu. Manjkalo je samo još dva prsta kanapa, jer sam već brkom mogao gotovo da dodirnem slaninu.

— Imam dobrog prijatelja mačka Tošu, i dok je god njega, ne bojim se ni stotinu mačjih kiša. — Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi. Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući?

Sedite, molim vas. LjUBOMIR (sedajući): Radovao bih se kad bih vam mogao biti od koristi. PAVLE: Za onoga koji pati i iskreno saučešće je od koristi. LjUBOMIR (iznenađeno): Kako... Vi patite?

Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

RINA (Milu): Dakle, kao što vam rekoh, gospodine, moj muž, i ako bi došao, ne bi vas mogao primiti; ima izvesnih briga.

RINA: I ja ne mogu da verujem. SPASOJE: Ko bi još tako što verovao i ko je, molim vas, takvu glupost mogao izmisliti? RINA: Meni je naš rođak, gospodin Anta, doneo vest. SPASOJE: Ti? ANTA: Ja.

SPASOJE: Ti? ANTA: Ja. SPASOJE: Šta ti piješ ovako izjutra? ANTA: Ne pijem ništa, ali bih mogao sad ispipi ceo motor benzina, i ne bi mi ništa bilo.

SPASOJE: Reci mi, molim te, kako si mogao na takvu glupu misao doći? ANTA: Video sam ga, video sam ga svojim rođenim očima. SPASOJE: Koga?

ANTA: Kažu, tako je po zakonu. NOVAKOVIĆ (hteo bi da uteši Rinu): Ja ne verujem da bi jedan zakon mogao služiti nasilju, jer to bi bilo nasilje. RINA (grleći Milana): Ja neću da se rastanemo! NOVAKOVIĆ: Budi mirna, Rina!

Poverljivo): Ne razumem ja, zete, što tebe ta stvar toliko uzbuđuje? Razumem sve ostale, ali tebe...? Šta si ti mogao imati sa pokojnim Marićem? LjUBOMIR (nervozan, uzbuđen još uvek): Ne možemo sada o tome govoriti.

Čitajte, molim vas! NOVAKOVIĆ (čita): „Kada sam hteo da donesem odluku, uplašio sam se od sebe. Uvideo sam da bih mogao doneti prenagljenu odluku, zbog koje bih se docnije kajao.

Četvrtog dana sišao sam u Kertner ne bih li u onim kafanama gde uvraćaju naši mogao da se vidim s kim. Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi.

Najpre sam se smejao, a zatim mi pade na pamet: Gle, pa ovo bi mogao biti najsrećniji izlaz iz situacije. Važiti kao mrtav, a biti živ”.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

A zašto bih? Niko neće crkavati zbog toga što me nema. Okrenuo sam se i pogledao na sat, ali sam, mirne duše, mogao i da se ne okrenem. Tačna, kao i uvek, katolička crkva otkucavala je podne.

- Gospode Bože, dete, koji tvoj otac? - rekao je i zavrteo glavom, dodao je još nešto, samo što ja nisam mogao da ga čujem, jer sam već bio u hodniku punom bioloških eksponata i mirisa prašine koja se ni za četrdeset i pet minuta

- Neće. Izmislićemo nešto, Vesna. Ti i ja, znaš? - dodao sam. Ona samo klimnu glavom i ja sam mogao da budem siguran da će ona doveče podeliti šamare sa mnom.

Nisam želeo da budem ovca, iako nisam mogao da budem ni lav. Tisa je bila kao velika kap žive: svetla, iznutra pokretna, sva rastopljena na suncu.

- rekao sam, a ona se zasmejala tako da je čitava haljina počela da joj se trese. - Nisi ni mogao da čuješ. Nisam ti ni rekla.

da smo ludaci, da je ovo jedan sasvim šašav dan, ali da bi bilo idiotski izgubiti ma i jedan jedini trenutak od njega. Mogao sam da se složim s njom, ali nisam rekao ništa.

Jedan fosil iz mezozoika, u stvari, ali fosil koji je mogao da ti zalomi keca! Karanovo je govorilo o romansi između nje i nastavnika fiskulture, iako je to bilo isto kao kad bi

- Okrete se prema Rašidi i reče joj nešto što nisam uspeo da čujem. Pretpostavljao sam da namerava nešto, ali nisam mogao da shvatim šta.

Dugo nisam mogao da ga vidim, jer sam ga tražio među publikom koja je posmatrala pripreme za trku dvogodaca. Onda je Rašida viknula: -

Neko ko nije video šta se događa mogao je pomisliti da udarci pljušte po njoj. Ja nisam puštao glasa od sebe: ne zato što nije bolelo: bolelo je, ali nisam

- Nisi ni mogao, tata! - prišla je Jasmina i uhvatila ga pod ruku. - On je unikat! Na njenom okruglom licu s očima kao u lutke javilo

da glasam za ljubav, dobio keca, a onda ponavljao majci da više nikada neću napisati ništa slično, samo što ja nisam mogao da ne napišem nešto slično.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Teško mi je bilo do tri hiljade doći. Dvadeset godina je trebalo da sam mogao reći: imam načisto bez duga tri hiljade forinti.

— Pa i sam bi’ išao. Nešto novaca imam, a još bi’ nešto podigao, i ako ne bi’ mogao kao i vi, a ja bi pokraj vas profitirao, jer kad se u većem kvantumu kupi, jeftinije stoji.

Gospodar Sofra bio je strog, ali pravedan prema mlađima. Nije se niko mogao potužiti da je gladan, no nije trpno biranje u jelu.

Bog da joj dušu prosti, pošteno sam je služio, i ma kako sam se mučio, nisam mogao do ničega doći, tek jedva kraj s krajem.

Gospodar Sofra imao je toliko svojih konja, da je mogao u sva troja kola svoje upregnuti, no on će dati od svojih jačih konja dva u prva kola, u kojima će se njih trojica

Ako je u dućanu, nije se znao pogađati; ko je kako hteo mogao je dobiti. Nije gledao kome će na veresiju dati, ma kome. U mehani, kad nije oca kod kuće, mušterije časti pićem.

Šljahtecu je vrlo žao bilo što sa gospodarom Sofrom nije mogao latinski razgovarati, no ipak zadovoljio se po nuždi i sa tumačenjem.

Dozvole Čamči prodavati. Već je prvi dan jedna kola prodao, sutradan druga. Cena ne može biti bolja. Mogao je prodati i treća, no ovi ne daju; hoće nešto i kući da odnesu, da ne reknu da su prazni došli.

Lepog uzrasta i lica, ponašanje bez svake zamerke. Gde se pijanči i bekriluk tera, tu ga niko nije mogao videti. Nije bio ni kartaš, nešto malo „vista” i „taroka” to je sve, naravno u otmenijem društvu.

Lepa svojstva za dopasti se. I Šamika, takav mladić, opet nije se nikad mogao oženiti, ne da nije hteo, no baš nije mogao. Šamika u tom raznovrsnom svom zanimanju nije imao vremena za nauku.

Lepa svojstva za dopasti se. I Šamika, takav mladić, opet nije se nikad mogao oženiti, ne da nije hteo, no baš nije mogao. Šamika u tom raznovrsnom svom zanimanju nije imao vremena za nauku.

tu nema u ormanima haljina, kakvih kaputa, atila, frakova, „venecijanera”, kakvih i koliko pantalona i čakšira, da je mogao dve nedelje svaki dan menjati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

TAKO DA JE MOGAO DA SE VRATI I DA SE POJAVI, PRI ULAZU U SELO, NA DRUMU, NA ISTOM MESTU, GDE SE RASCVETAN JAVLjAO, U PROLEĆU, PRVI

Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje se nisu čule. Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i

U velikim i šarenim kolima, koja su se tresla, sa uplakanim detetom na ruci, on se bio pridigao tek toliko da je mogao da vidi kako ona pade.

Nad brdima i šumama međutim, što se ljubičasta ukazaše, levo, mogao je već da nasluti svetlost sunčanog i čistog jutra. Zadrža zato kola kod jednog reda visokih jablanova.

Kad bi se pojavili, na razvaljenim vratima, oni bi veselo urlali nešto što niko nije mogao da razume. Ogromnim koracima prilazili bi domaćima, premrlim od straha, pa ih milovali, umirivali i vraćali pred

Niti je mogao da ih sačuva, niti da im pomogne, niti da ih zadrži. Kad ih je prvi put ostavljao, bili su na visokoj obali Dunava,

” Dalje nije mogao. Zabašuri sve, brzo, pročitav reskript komandanta grada Oseka, markiza Gvadanji. Zatim, velikim koracima, pritrča stolu

Satima je sedeo kod nje, igrajući se detetom, ili psima, ali gutajući očima nju. Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu svoga brata.

Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti. I on je mogao, slučajno, naići na tu ženu, ali kad nije, znači da nije za njega.

Putujući tamo, on pođe prvo u Zemun da vidi kuću koju je bio kupio, da bi mogao lakše trgovati sa Turcima. Zatim, ne nadajući se zlu, dođe bratu onakav kakav se bio rastao, zlovoljan, pakostan i žut.

Tiha i drukčija, ona ga rukom često dodirnu, a jedno veče, pri otvorenim vratima, tako da je mogao da gleda, presvukla je svoju novu, mletačku haljinu. Lagala je.

No šta joj bi sad, to više nije mogao da razume. Njemu nije bilo do čekanja. Zgrozivši se, zbog onog što je hteo da učini, on je žurio.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Bilo kakav kontakt trudnice sa ovim opasnim, „nečistim“ životinjama mogao bi imati za posledicu prenošenje njihovih negativnih svojstava na dete. Tabuisane biljke.

je čovek s malim repom, koji je „mnogo jači od drugijeh ljudi kad se naijedi; u onaj mah (vele) još da mu se rep napne, mogao bi nadvladati deset ljudi kao desetoro male djece“, piše Vuk.

Kažu da postoje veštice, „konjooborke“ koje pogledom mogu čoveka oboriti s konja. Za Srđu Zlopogleđu priča se da je mogao po svojoj volji upravljati snagom očiju. Karakteristično je verovanje kako nastaju zloočnici.

misli na porodicu kao na osnovnu socijalnu jedinicu čiji konkretni i vrlo delotvorni uticaj na formiranje ličnosti nije mogao izmaći iskustvu naroda.

oblikovati sebe i svoju životnu sudbinu; međutim, ništa manje, ako ne i više, narod je na osnovu svog teškog iskustva mogao da vidi kako prirodne i društvene stihije, mimo i protiv volje čoveka, poništavaju njegove napore i usmeravaju njegov

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Uveče, na moru, taj džemper se mogao elegantno nositi svezan oko vrata. Na njemu se ležalo, volelo, u njemu se kisnulo. U Vrsaru ga je zakrpila neka ljubazna

Jedanput, na nekom dugom putovanju, poče da mi nedostaje. Ne znam šta bih sve dao samo da je ponovo na meni! Kako sam mogao da ga ostavim kod kuće! Vratih se ranije nego što sam nameravao. Pootvarah sve ormare — nije ga nigde bilo!

Tehnika tako postade svojina naroda, koji je do tada mogao samo da gleda kako se oko Kalemegdana trkaju kojekakvi belosvetski tipovi — Fon Brauhič, Nuvolari i Karačola; kako

Mogla je oluja srušiti motke, mogle su na žicu sleteti ptice prekidajući načas svoje nebesko putovanje, mogao se ovlažiti kristal — istoga časa u slušalicama bi zavladala tišina. U sobi sedi dečak a iz ušiju mu idu žice.

Pogledam levo, kad tamo ja— sav u kockicama i prugama. Televizija! Da sam samo znao, mogao sam još tada kazati ravno u kameru: »Dragi gledaoci, današnji dan obilovao je događajima; kako u zemlji, tako i u

Odlučio sam da otkrijem, na primer, radio, ali radio je već bio otkriven. Pošto nisam mogao da otkrijem radio koji je već bio otkriven, sklopio sam i rastavio po ko zna koji put svoj detektor.

Jeleni su te godine bili u modi. Patio sam kao ubogi đavo što mi je na grudi mogao da stane samo jelen i po, jer sam bio žgoljavko, dok su moji drugovi iz razreda nosili i po šest jelena kapitalaca u

iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako mogao da se otvori, pa smo zurili u nju kao da je u nekakvom prašnjavom akvarijumu, sve dok se mutno staklo ne pokrenu i ne

ŽUŽI Dobili smo sto do stola u peštanskoj »Hungariji«, tako da sam cele večeri mogao da gledam taj lepi par. Devojka je bila jedna od onih otmenih, tamnokosih lepotica u beloj haljini širokih nabora, koji

»Tonija«, i zaustavio se na Pilama pred agencijom, a da nije osetio ništa sem nekog ponavljanja, zbog kojeg uopšte nije mogao da se seti koje je leto posredi: leto 1962, leto 1965, leto 1972, leto 1986? Koje leto? — To treba proslaviti!

Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo. Još je imao toliko toga da ispriča da nije mogao ni da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti

Potrošio sam, dakle, nerazumno još jedno leto, a mogao sam da ga pažljivije koristim, da mi duže traje. Ispratio sam desetak generacija kupača i osetio se starim kada su se

Matavulj, Simo - USKOK

je danas naš Badnji dan, da se, otkad je Kotora, a u mirno vrijeme, na jutrošnje jutro grad ranije otvarao da bi narod mogao na vrijeme doma! A sad je mir, hvala bogu!

A ko bi im mogao upisati u sramotu što su se prepali? Ta ravno prije godinu izdržaše opsadu i bombardovanje Ingliza, a prije toga, u

Doduše, i mogao je, jer on sâm imađaše zemlje i stoke koliko polovina cijeloga mu brastva, dakle, koliko četiri kuće! Pred gradom knez

Bogo moj, da su svi Srblji oko jednog gospodara, šta bi nas bilo, i ko bi nam što mogao! — Ma đe je ta Lika? — pita Markiša. — Ja mnim đe i Dalmacija! — objasni Pero Purov. — Nije! — odsječe Krcun.

Tako je igra tekla uz pjevanje i pucanje. Janko, s malom puškom za remenom, posmatraše igru. U početku nije mogao odoljeti smijehu.

On je kavaljer „Svetoga Đorđa“. — Tako! — reče Janko, ugodno iznenađen. — Ja bih mogao sjutra da ga pohodim? — Ne sjutra. Prvoga dana Božića polazi se samo brastvo!

Janku se zavrtješe suze. Starac nastavi: — A sad ja, kao najstariji po godinama, kao otac što bih vam svijema mogao biti, ja bih rekao da nješto učinimo. — Reci, striko! — povladi knez.

Kakva razlika između njega i Stevana Bajova, čije bi pričanje, gotovo od riječi do riječi, mogao napisati, pa da ostane kao lijepa stranica povijesti.

Sve što doživje te noći, bješe uglavnom bolje nego što se mogao nadati, ali, začudo, kad se već umoren od razmišljanja predade samom osjećanju, obuze ga sjeta.

pismo na dubrovačku poštu; naći će se, valjada, i njeki od trgovaca kotorskih, kakav prijatelj crnogorski, na koga bi mogao stići odgovor.

On bi htio vladiku kojim bi mogao obrtati po svojoj volji. Ali najgore je što se misli da je šurovao s ćesarovcima i kanda je jednom hodio u Beč.

— E, pa to nije mala stvar! Grdno je to kad se nječije junaštvo smanjuje. — Pa ti nijesi bio u tome boju! — Kako sam mogao biti, čôče, kad bijah tada dijete!? Ali to se ne gleda! Bila su moja braća!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Vidićete, to jest; sve se ne može ni izbrojati. A ko bi drugome mogao izbrojati što ima, to jest, po kući? He, he, provodadžiji o svadbi lepši, to jest, dar, nego o prstenu.

OTAC: Pa šta je obećao? Nije kazao: idem da je ištem; nego: i ja bi je prosio. Kao bajagi, on se nije mogao upitati, da je hteo, nego sad mu je palo na pamet kad se devojka prstenovala. MATI: E, da vidiš kako karte kažu.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Snažan pokret ka oslobađanju čovekove ličnosti, koji se razbuktao u XVIII veku, nije mogao zaobići dečje pitanje. Dete se, po Rusou, rađa čisto, bez rđavih nagona.

Problem bi se, ipak, mogao rešiti uspostavljanjem tematskih celina; na taj način bi se dečja pesma proverila po najozbiljnijim estetskim merilima.

Nasleđe, niti bilo koje drugo usmerenje visoke kulture, nije njena briga. Razvoj modernog pesništva mogao bi se, u izvesnom smislu, shvatiti kao širenje i produbljivanje otpora prema poetici romantizma.

Ima tu i prkosa neshvaćenog čoveka, sapetog pesnika: odraslima, njihovim zakonima u kojima se nije mogao snaći, pesnik pretpostavlja dete, i to osvetnički naglašava.

sumnji s kojima se poezija, u našem veku, morala susresti, Vuču je ostalo jedno jedino područje na kome se, slobodno, mogao prepustiti nadahnuću i igri, nadahnuću igre — područje tzv. dečje pesme.

Na višem, na najvišem planu, taj red se nije mogao ostvariti. Isključena iz ozbiljne igre, dečja pesma je uvek u stanju da dođe do prividnog smisla i sinteze - pošto je

Bez njega bi se teško mogao zamisliti procvat što ga je ovaj pesnički izraz posle 1950. doživeo. ĆOPIĆEVE PRIČE IZ DETINjSTVA I Postao je

Nit je smogao snage da skoči i pobjegne, nit je mogao da plače. Zabezeknut i užasnut gledao je rasrđena starca, stezao je u ruci već zaboravljenu kašiku i nije više imao ni

Napor da ih prizovemo izjednačava se sa poetskim činom: Možda bi onda mogao opet da oživi staru napola zaboravljenu sliku, da ugleda ponovno vraćene dane i nepoznata zaštitnika iz detinjstva koji

da iskaže svoju plemenitu naivnost, otvorenost, srdačnost, sve ono što nijedan drugi oblik, na tom nivou, danas ne bi mogao da primi.

U pesmici o slovu „S” dosetka je još površnija: Uhvatilo se s za top pa nišandžija nije mogao da opali. Tako je nastala reč STOP ako niste znali.

Pred takvim dahom svežine čitalac nije mogao ostati ravnodušan; Radović nas navodi na jeretičku pomisao da bi mnoga velika pitanja, slavna dela i imena savremene

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

SMRDIĆ: Dabom, kad su drugi sve opaponjili. ŽUTILOV: Vi znate da je Vojnović bio bolestan, niti je mogao svoj srez obići. SMRDIĆ: Vidićemo. Pa onda za moga sinovca: obećali ste mu službu, pa ništa! A drugi mogu vući plaću.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Potpuna istorija srpskohrvatske književnosti ima tek da se napiše; u ovaj mah nema pisca koji bi mogao da izvede taj veliki posao, i to po sopstvenim proučavanjima.

determinizmu toliko ubeđen u potrebu i korisnost izlaganja kulturno-istorijske sredine, da bih tome samo još više mogao pokloniti pažnje.

Tu sam izneo razloge iz kojih nisam mogao usvojiti nijednu od ranijih podela, kao i razloge zašto sam dao ovu podelu.

Ono što sam ja mogao dati, pogotovu ono što se danas uopšte moglo dati, nalazi se u ovoj knjizi. Beograd, januara 1914.

zaratila sa Turskom, on uspe da uveri u Beču da je od stare srpske vladalačke kuće Brankovića i da bi kao takav mogao podići Srbe protiv Turaka. 1683.

Kada se 1758. godine bavio u Hilendaru, tražio je stare srpske letopise i povelje, i, koliko je mogao, ispisivao iz njih. U njegovim hartijama nađeni su veliki ispisi iz istorije Đorđa Brankovića, rađeni još 1759. godine.

Na pojedinim svojim radovima potpisivao se kao član bečkih akademija umetnosti. Od književnoga rada nije mogao živeti, u poslednjim godinama života bio je u bedi, živeći gotovo od milostinje.

Sve to radio je bez ikakvih književnih ambicija, često i ne potpisujući se, više da bi mogao živeti, i svi ti poslovi su bez književne vrednosti.

rodoljubivoj pomoći kojega od imućnih srpskih trgovaca, ali odziv je ipak bio tako slab da za izvesna dela svoja nije mogao da istera ni trošak oko povezivanja.

Najzad, pišući filozofska i etička dela on se nije mogao služiti prostim, još nerazvijenim narodnim govorom srpskim, i otuda kod njega veliki broj nenarodnih reči i rečeničnih

mlad, tek kada je ušao u život i u poslove, Janković, spreman, rodoljubiv i napredan, nije uspeo dati ono što je mogao dati. GLIGORIJE TRLAJIĆ Gligorije Trlajić rođen je u Môlu, u Bačkoj, 25. januara 1766, u siromašnoj porodici.

s kraja XVIII veka, ali koji, pišući na tuđem jeziku, dalekom narodu, nije dao što je po svojim sposobnostima mogao dati. ATANASIJE STOJKOVIĆ Rođen je u Rumi, u Sremu, 20. septembra 1773.

Milićević, Vuk - Bespuće

Čudnovato, on je imao još iz djetinjstva jednu tužnu uspomenu , koja ga je, i kasnije kad je mogao da razumije njihove jade i opravda djela iz očajanja, i nehotice odbijala od tih ljudi; njih je razdvajao jedan grob, koji

Kako bi,on bio srećan kad bi se ovako mokar i pokisao mogao da vrati u kuću. Ne bi ga se ništa drugo ticalo, ne bi možda osjećao ovoliko praznine i pustoši u životu; u kući bi ga

On je hvalio vino kod Jandrića i nije mogao da prežali što Gavre Đaković nije bio u društvu. Irena je bila porumenila i gledala u stranu, zbunjena izazivanjem

I žurio se kući isto onako kako je hitao u crkvu, osjećajući se neprijatno kad bi se s kime sreo koji bi ga mogao zaustaviti i primorati na razgovor, i trudio se da zaboravi na ono što je učinio u jednom sumnjivom času.

njegove su dnevnice, i ako se nije više radilo, rasle, a Jandrić dovezao iz Dalmacije novo vino, kojega se Panek nije mogao dovoljno nahvaliti ni napiti.

Sremac, Stevan - PROZA

liferantu, ili već tako nekom, ne bi ni Jova ostao bez iseta, tako da se od toga bakšiša (a ovaj nije redak bio) mogao pristojnije odevati. Bio je tačan, smeran, prava praktikantska duša.

Ovaj je osetio da mu se umalio prihod, ali zadugo nije mogao da uhvati otkuda dolazi to. Kad je doznao, on se iselio od Riste puškara, i mesto jedne stalne i glavne kancelarije,

« reče on. I sa ovog dugačkog praktikantskog stola razmišljaše sad u koju struku da traži da pređe, i gde bi mogao malo brže napredovati.

A posle, pogodan mu je bio još valjda i stoga što ga je mogao do mile volje tovariti pred društvom. Jer Jova je bio šaljivčina, voleo je da zadeva; pa kad se zadeva sa Srbinom, onda

Upravo, Jova bi mu možda i smrsio konce, ali nikako mu nije mogao da uhvati odakle je, iz čije je, to jest, kuće; jer tu u blizini je sedeo i gospodin garnizonar, pa je Jova kao stari

Zato i večeras nije hteo da pribegne oružju, a mogao ga je prosto puškom ubiti (jer Jova je dobro gađao), nego se baci za njim cepanicom.

I zaista, mačor se još tri puta javio krećući se polako obešenoj pečenici, koju teško da bi mogao dohvatiti, i Jova ga sva tri puta užasnom larmom dočeka i baci se za njim motkom, koja ga malo dohvati, tako da mu neće

Među njima je bio i domaćin Jova sa svojim polaženikom. Među stotinama si ga mogao poznati gde se zdravi i mirboža sa ostalima i hvali svoju pečenicu, i kladi se da tako jevtine i dobre pečenice niko u

slagati, jer baš ne znam kako behu raspoređeni, pošto se to menjalo prilikom svake toalete, pa vam to precizno ne bi mogao kazati ni sam gospodin Pavle, koji je začudo voleo ženske s mladežima. — Pa šta nam donosite?

Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i on ode u jedno novo društvo.

— Hoću, reče Jovan, da izvadim »dijamant« iz blata, i jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je pre nekog vremena

Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti! Da je svršio škole, pa kako mu je knjiga išla u glavu — kud bi njegov kraj danas bio!

Radičević, Branko - PESME

Veče beše, al' ne beše kasno, Tek što sunce smirilo se jasno, I kudgod si, brate, pogledao, Sve si divno videti mogao, I najmanje kâno i najveće, Stenu, lipu i travu i cveće, — Cveće krasno odzada i spreda, Ja te bogme onda nesam

Zborio je što je lepše znao, Činio je što bolje mogao, Al' kad vide da ne može tako, Domisli se, obrte inako, I naredi lažne glasonoše, Te na dušu svoju potegoše: E

Haj Srbinje, Bog bi dao, Te kâ oćeš, i mogao! 46. Oh ti, Jovo, moj prijane, Međ prvima ti bijaše, Kad stegoše ono lane Da stamane ime naše, Te dovati mač

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

I ja zanijemim sav ustreptao od skrivene lopovske nade: — Možda bih ga nekako mogao dohvatiti?! Noću se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor, gori čitavo dvorište, a blještavi posjetilac

Pomenuše mjesec. — Djede, bi l se mjesec mogao dohvatiti grabljama? — iznenada se oglasih ja. — Heh, šta njemu pade na um!

Šta smo radili? Skupljali mjesečinu i djeli u stogove, eto šta smo. Mogao si i ti s nama da se nijesi naljoskao. Odgunđa stric kako baš ni „mjesečari“ nijesu bogzna koliko pametniji od

Šta li si samo, čak i u žeženo podne, mogao vidjeti i naslutiti u rasprštanoj magličastoj omaji oko mlinskog točka s vječito prisutnom šarom duge!

Za svoju uslugu bio sam nagrađen time što sam se slobodno mogao ponamjestiti među goste i slušati njihove razgovore. Ništa mi drugo nije ni trebalo.

Sve su to ovi naši razni benaši i hodalice. Neko krpi samare, neko kalajiše tepsije, neko ... — A ne bi se tu mogao ispiliti kakav novovjerac, il tako nešto različito, à? — izbeči se brkati narednik Munižaba.

— Jok, jok, ne ide. Predsjednik kraljevske vlade također se zove Petar, pa bi ovaj nezaglavljeni narod svašta mogao pomisliti. Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ...

Rožljika brže-bolje grabi granatu iz njegovih ruku, kao da bi kupac mogao pobjeći s njom, i urla: — Rđo nad rđama, ovdje ima najmanje dvadeset kila čiste vage, a ti — sedam banki!

— Prangija ti je to, ona prava, crkvena. — Zar i ti, Veseline, dijete moje, a sin bi mogao da mi budeš?! — mučenički se obzire osumnjičeni Pantelija i kao najviše mu došlo krivo baš na toga mladića: ta nije od

— priupita intendant zagledajući kravu na ledini, a sve mu žao što to nije bar neka zekulja, marvinče zaštitne boje, mogao bi se načiniti da je nije vidio. — Žujova, jadan ti sam zajedno s njom — otkuka seljak.

S lakim zračkom nade komandir pogleda u čupavog pritvorenika i nasmiješi se. — Čuj, Vidače, bi l se ti do večeras mogao postarati za ovoga našega gosta? Greota je da mali drugar gladuje.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGINICA: Kako li je stigao tako brzo? MAJKA HASANAGINA: Ti misliš brzo, a ja zebem što je toliko zakasnio. Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu.

Mogao je da stigne odavno. Već sam strepela gde li je odjahao. U onoj prvoj ljutnji, svašta je mogao... Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice.

HASANAGINICA: A krv se vraća... MAJKA HASANAGINA: On je počeo odakle je mogao početi. Drugo si ti. Tebi je taj početak otaljo čukunded, il neko bliži, il dalji, al ti je otaljo.

Što je tebi sigurno, njemu nije. On i u snu mora da strepi, da osigurava. Kaži: mogao je da plete užad, ko što je pleo i njegov otac, a ja ću na to da te pripitam: ko je utvrdio krajinu?

” Ne dolazi u obzir! JUSUF: Predočio sam ti šta bi mogao beg. HASANAGA: Zâ njga ja imam adut u rukavu! Da ga adutiram kako mi padne na pamet!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I učas bi se on ukazao gde ide trčeći, smejući se i gledajući milo I ponizno u onoga koji ga zove. Ali nikad nije mogao da se ljudski obuče i odene. Da kažete: e je bio nemarljiv, nije. Ubi se on kicošeći i gladeći.

U celom njenom tihom, odmerenom ponašanju isticaše se neka skrivena i osetljiva dostojanstvenost. Nikad nju nije mogao ko da vidi, da ona radi kakve teške poslove. Sem pletiva i šivenja ništa drugo pred ostalima nije uzimala da radi.

Znaš ti nju, ode tek na neku stranu, pa je tamo i Bog zaboravi. Ali ja sam osećao, znao i sa nekom sigurnošću mogao bih te naći gde u tvojoj bašti, pod dudom, u travi, poklopljena ničke i uvivši glavu u tvoju „bošču“ jecaš i plačeš za

Nikad mi snaga ne zaigra od zdravlja i bujnosti. Nikad se ne osećah tako čio, svež, lak, da bih mogao da se utrkujem a da poda mnom zemlja tutnji, da kličem gledajući u sjajno, modro nebo; da me opija i zanosi sveže

Slavuja čak nisam poznavao, nikad ga nisam video niti bih mogao da razlikujem njegovu pesmu od pesme običnog kosa... Zar je to mladost? Uvek beh suv, iznemogao i bled.

Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu.

Ja malo okusih. Nisam mogao da jedem. Ti mi beše jednako u pameti i zbog toga još više se jedih. — Što ne jedeš? — upita me. — Ne jede mi se.

Vika se utiša. Odjednom kroz rupu na sobnim vratima, ču se tvoj tih, drhtav glas: — Teto, tu li si? Nisam mogao da se maknem od silna, neugodna, i teška, pomešana sa bolom i saučešćem, osećaja.

A on se jednako izdizaše na prste, da bi mogao pored mene da vidi nju. Ali nije mogao. Samo je u mom krilu video njene bele, pune ruke, kojima me stegla i, onako

A on se jednako izdizaše na prste, da bi mogao pored mene da vidi nju. Ali nije mogao. Samo je u mom krilu video njene bele, pune ruke, kojima me stegla i, onako poniknuta, krila se iza mene.

se: da on zna da ih je prekinuo, da je upao, da nije za njihovo društvo i da treba da ide; i ići će — ali opet nije mogao da ide. To kao da i snaška Pasa oseti, i bi joj tako žao na njih, što oni Tomču tako cene.

Ja nikako ne spavam. U kujni majka mu i žena Marika zaustavljahu me i moljahu da ostanem da ručam. Nisam mogao. Odoh. Ali me na kapiji sustiže majka mu.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Kako bi(h) ja, dakle, mogao odgovoriti na ljubov i prijaznost mojega ljubeznoga roda, razve trudeći se, koliko mogu, za prosveštenije junosti?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tek glas najznamenitijih evropskih književnika mogao je prenuti srpske klasike prvih decenija XIX veka iz njihova zanosa za antičkim piscima.

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti

(ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati.“ Skupljač Vuk Karadžić prve je pripovetke zabeležio od Vuka čobanina, tj.

U Beogradu, 1. aprila 1957. M. PANIĆ-SUREP PRIPOVETKE »Da bi mogao i učen čitati i prost slušati.« TAMNI VILAET Pripovijeda se kako je nekakav car, došavši s vojskom na kraj

Onda on ne imajući čim vatru zažeći a braću ne hoteći buditi, pođe malo u pustinju ne bi l' štogođ viđeti mogao, ali nigdje ništa.

Najposlije popne se na jedno drvo visoko, pa kad izađe uvrh drveta, pogleda na sve strane ne bi l' štogođ viđeti mogao; gledajući tako dugo opazi vatru da se sjaji, pa mu se učini to blizu, skine se sa drveta, pa pođe da vatru donese i

u onu sobu svojoj šćeri, kad tamo, vidi zmiju pribodenu uz duvar, pa šćaše sam nož da izvadi iz duvara, ama nije mogao.

od gvožđa, i tako su krajeve svoje sastavili pa onamo čoeku oko vrata obavili, i tako je tvrdo okovat bio da se nije mogao nikako micati.

moj je čoek zmaj, nego, brate, da te dobro sakrijem, jer moj čoek veli da bi svoje šure isjekao kad bi ih samo viđeti mogao; ja ću njega najprije kušati, ako ti ništa ne ćene učiniti, ja ću mu kazati za tebe.

reče: — Ja bih najstarijeg ti i srednjeg brata ubio, a najmlađeg ne bih; njemu bih i u pomoć svakad pritekao kad bih mogao. Onda ona caru kaže: — Evo onaj moj najmlađi brat a tvoj šurak došao da me vidi.

Kad dođe u grad sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre ni jedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre ni jedan nije mogao. Ona dva konjika još su pre od careva sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Da izbavljen budem, od tebe zavisi. Oćeš li, Sokice? SOFIJA: Zar bi ti posumnjati mogao? Kaži, šta da učinim? MAKSIM: Da žrtvuješ naše dete. SOFIJA: Kako da žrtvujem? MAKSIM: Da ga daš ubiti.

— No kanda moj komša opet dolazi. Da se brže uklonim, jer bn inače sumnjati mogao. (Udali se.) POZORIJE 6. KUZMAN (stupa) KUZMAN: Moj komša opet se kanda vrze oko moje bašte.

KUZMAN: Ja ne držim. Al se svašta može dogoditi. DAMJAN: Kad bi to bilo, to bi ti i ja mogao kazati, da nije probitačno novce danju kopati. Ti znaš, novci se noću kopaju.

SELjAK: To jest; ali promisli i ti, koliko sam te puta omilovao. Koliko sam ti puta i kukuruza davao. I da sam teo, mogao sam te pustiti da crkneš od gladi; za sve ovo valjda i ja zaslužujem blagodarnost od tebe.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Misliš da sam ja panj, da ništa ne osećam? dok sam bila kod roditelja, svaki mi je mogao ugoditi, a kod tebe ne može. Kod tebe sam pakosna, kod tebe sam... TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

da znate da je Dača Tupavko u hijerarhiji lokatora zauzimao mnogo lokatorskiji položaj nego Sulence: zbog toga je i mogao da kaže Suletu: „Idi, dete, sredi to — mene mrzi!

Ko zna zašto, Beograd je izmislio da se tom prilikom pevaju ruske pesme (čovek bi se mogao zakleti da široka ruska stepa počinje odmah iza podzemnog tunela na Terazijama).

Tu se malčice izduva, pa opet — punjenje grudnog koša! Čovek bi mirno mogao da ga upotrebljava kao dušek za plažu! Matori je samo slušao, crtajući flomasterom po novom stolnjaku.

Nešto tako! Što se tiče njegovog crtanja, mogu vam reći da bi se taj stolnjak mogao mirne duše izložiti na bilo kojoj izložbi morbidne umetnosti; oću da kažem, matori je crtao sve sama vešala, topove,

To te načisto izbezumljuje. Jednostavno, da sam kakva izafektirana guska, intelektualka ili nešto slično, mogao bi sa mnom da se prepireš do mile volje oko, na primer, Kafke.

E, sada, kad je otišao predaleko, ni moj matori nije mogao više natrag. Uhvatila ga tvrdoglavica od visine. Znate, sve drame u našoj kući dešavaju se uglavnom zbog toga što smo

Samo da se ne zaplačem — to bi ukenjalo čitavu stvar. Kada se matori vratio u gajbu, mogao je da nastavi prepirku sa bledim dimom moje cigarete, koja je dogorevala na ivici pepeljare.

— reče Mišelino. Što jes, jes, bio je veoma delikatan. Trudio se koliko je god mogao da ono dodirivanje o kome sam vam pričala ne ispadne značajno i sve što uz to fura.

— Na časnu reč, prijatelji će me ispljuvati ako doznaju! — reče Mišelino zevajući. — Mogao sam makar pokušati da te silujem ... — U redu — rekoh — hajde da ne razočaramo javno mnenje!

Uzmimo, na primer, da je neko gledao ovu našu filmčugu, mogao bi se zakleti da ... E, zini da ti kažem! Međutim, to ljudi čine uglavnom iz navike.

Hoću da kažem, čovek je mogao da mu najmirnije pruži neku stvar do koje mu je naročito stalo, a da ne krepava od straha da će je razbiti ili

I sad pazite šta ću da vam kažem odjedanput ukopčah da sam smrtno zaćorena u tog tipa iz kioska, mada bi mi mogao da bude otac!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Šta si tu mogao znati. ALEKSA: Alat čini zanat. Ja sam poprimao reči: „nadležno, podobatelno, kasatelno, u sljedstvu toga, povodom

No gospodin će (na Marka) sve učiniti. MARKO: Sve, iz drage volje. JELICA: I jošt ste ungerührt? Ah, sam Sije nije mogao takav biti kad je pisao Rodina. ALEKSA: Ne, ne mogu dalje protivostati.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Mislim da to nije suviše. — Možete govoriti sa onim starcem na klupi. On je jedini koji bi vas mogao povesti; ostali se tek vraćaju sa ribolova. Prilazimo zajedno starcu koji ljubazno ustaje da nas pozdravi.

— Vi se ne biste mogli vratiti večeras? — Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate? — Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za

— A ne, to mi je samo poslan na Huentu. Čovek Karlos, koji je imao da mi ga donese, nije mogao jer mu se žena razbolela. Žena mu je odskora zatrudnela pa ne sme da je ostavi. To je prvo dete što čekaju.

— Ja počinjem rad u sedam. Ako pođete u pet, mogao bih vas i ja prevesti; tako bih za posao zadocnio samo oko pola sata.

Rekla sam dečaku da vas dovede gore sa svećom čim dođete iz šetnje. Izvolite. — Hvala. Smetam li vam dok radite? Mogao bih sesti ovde i čitati; tako vas ne bih uznemiravao. — To je talijanska knjiga? — Život skulptora Čelinia.

I kad je počelo ono pravo, da sam se samo setio da je to to, da sam se setio na vreme... ali kud sam mogao znati na ovom ostrvcetu! Ko bi se setio!

Sasvim je svejedno umrla tu ili napolju, ili upali oboje pod led: ne bih mogao više izdržati ženu a i meni bi bilo suviše žao. Jeste li videli kako je lepa?

— Ja više nikada ne mogu izići iz ovog sela. Još sam mlad a život je za mene sasvim svršen. Da sam postao marešal, mogao bih pokušati u životu još i mnogo štošta drugo. Sada je sasvim svejedno: živeo ili umro.

Žena i deca će vas čekati. — Ne verujem da je moguće. Da nisam poduzeo zanat, još bih i mogao. Ovako danas treba naloviti ribu za ručak, i sutra za večeru itd.

— Ovako ste bar u svojoj zemlji. Ne volite svoje selo? — O, mogao sam uvek doći docnije. Ovako ne volim ni njega, ni ikoga; ni majku koja je tražila devojku, ni oca, ni brata, ni decu.

Iako su moji sinovi, a ovaj je još i prisutan, moram vam reći da ne bih mogao poželeti bolju i poslušniju decu. — Niste nikada pomislili da bi mogli otići u svet i raditi daleko od svojih roditelja?

— Sećam ga se izvrsno, oče. — Teško mi je setiti se njegovog imena, ali ako bih se razmislio možda bih i mogao. To nije bilo englesko, već skoro kastiljansko ime.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše. Moram se vratiti po vid svoj. Ali kako da zavičaj nađem slep?

Mislio sam da sam zalutao, no za put sam znao. O da sam se rodio u drugo vreme i mogao da se pridružim svadbi na kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u

nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se

Zato što je mogao da pada u trans i da stvara ali u stvaranju je već razorna kob ne u meni ja sam hteo da vas povedem na sigurnu

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Da, to sam i ja hteo primetiti. AGATON: Pa ne kažem ja da smo baš rođena braća, ali tek rod smo. I mogao je, vidiš, tom prilikom da mi kaže: „Agatone, brate, ja imam dosta njih u familiji, ali svi su nekako... nekako onako...

” TRIFUN (kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže, zašto da nije mogao.

(kao izraz opšteg negodovanja koje se javilo u pokretu i razmeni pogleda): Mogao je i tako da ti kaže, zašto da nije mogao.

Samo znaš, brate Agatone, pokojnik je bio pismen čovek i čitao je novine, pa je mogao misliti u sebi: „Ovaj Agaton jeste bio sreski načelnik, ali gde god je bio, ostavljao je za sobom smrdljiv trag”.

AGATON: Nemoj da te to vreća, ali ovako u familiji možemo valjda biti iskreni. Zato, brate, ti ne bi mogao da upravljaš imanjem što ne ispuštaš karte iz ruku, pa ti nisu slobodne ruke da možeš upravljati imanjem.

Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.) Nego, reci ti nama, brate Agatone, zar ti nisi mogao onako da ispitaš kakva je to tetka? AGATON: Ne znam, nisam dovoljno pametan!

Znaš ga već kakav je, a ima pik na srebrne stvari. SARKA: To je istina! (Seti se.) Ju, pa on bi mogao i moj budilnik da skloni. GINA: A u kojoj je sobi taj budilnik? SARKA: Baš u njegovoj.

Jeste li vi, na primer, pitali advokata? MIĆA: Kako, ja da pitam advokata? Šta imam ja da pitam advokata? On bi mogao mene da pita: „Želite li, gospodine, da se uselite u kuću?” On mene, a ne ja njega. DANICA: Pa je li vas pitao?

MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu? AGATON: More, ja i ti ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrhala se cela familija.

Ja bih, dakle, mogao naći da ovakva situacija nalaže neophodnost i sutra bi već mogao biti otvoren testament. DANICA: A šta bi time

Ja bih, dakle, mogao naći da ovakva situacija nalaže neophodnost i sutra bi već mogao biti otvoren testament. DANICA: A šta bi time učinili?

Ali, vidim, uselila se gomila u kuću, a nema ko da održava red, i onda šta sam mogao? Eto samo zato sam se i ja uselio, da održavam red.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Neki su gunđali, ali ne toliko glasno da bi ih mogao i kapetan čuti. — Eh, šta ćeš, vojna disciplina!... Stroga vika na vojnika! — čuli su se glasovi.

— Digao sam jednu balu više, pa sam svima napunio šatore — hvalio se Trailo. — Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!... Ja zagovaram rukovaoca, a mojim zemljacima mignem okom.

Poslednji je stigao Tasa, vukući kraj opasača, koji nikako nije mogao da dohvati rukom iza leđa. Odnekuda naiđe i komandir. Baterijski narednik mu iziđe na raport.

Motrilo se strogo da vojnici ne zalaze u kuće. A bilo je i takvih. Obično su tad krišom delili šta je ko mogao na brzinu da dohvati. Takvi postupci se nisu smatrali kao greh, a mnogi su se i ponosili okretnošću svojom.

Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli. Držeći se za štit topa, išao je tako, bludeći pogledom negde u daljinu, I mislio na ženu i svoje selo.

Svi ostavili posao i slušaju... Obala je posednuta austrijskim vojnicima... Ko bi to mogao biti tamo? Paljba je dosta brza i već prilično dugo traje... Sada malaksava i naglo prestaje... Još odjeknuše dva pucnja.

Ili se Rajko punilac žalio što topovska zrna nisu četvrtasta, pa da ih naslaže na gomilu, gde bi mogao i glavu da stavi, jer se ovako stalno kotrljaju. Onda dodade: — Bre, zamisli da padne jedna razorna među ovu municiju..

Mi smo vatrom naših topova zaprečili jedan drum, da niko živi nije mogao da nam promakne. Gađala je neprijateljska baterija s povećanjem daljine i talas čelika se postepeno približavao.

— Pa prema situaciji... — Naše je da cenimo situaciju, a ne tvoje — reče malo strožim glasom, posle čega sam mogao samo da kažem: „ra-zumem“. Krivudam kroz saobraćajnicu i mislim, kako me je rat zatekao u najnesrećnijem činu.

On je kašljao i pljuvao krv... Mi ga nismo mogli izneti, a sa strane nam niko nije mogao prići. U iščekivanju smrti dočekali smo i podne. Hranu nam niko nije mogao doturiti.

U iščekivanju smrti dočekali smo i podne. Hranu nam niko nije mogao doturiti. A ko još misli i na jelo, kada nam smrt svakoga časa lebdi nad glavom.

Razmišljam čime bih mogao da rasteram san. I u tom premišljanju opet naslonim glavu na vrat konja, ali sada mu prebacim ruke preko vrata i

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Grehota je da ona globi naše selo, kad mi i ’nako nismo tražili dva učitelja. Kako nam je dosad mogao jedan otaljavati !...

Još s polovine dvorišga on progovori: — Kažem ja: nije se on mogao promeniti — Gojko kao Gojko, ostao »mladâ«, k’o što je i u školi bio... Dakle nove kolege! Čast mi je...

»Tunjav! zaista jesam. A što, zar ja ne bih mogao biti onako okretan i živahan, kao Velja? Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se,

Ne može da se smiri na jednom mestu, vrti se na stolici, igra mu, čini mi se, svaki mišić na telu. Mislim baš da bih mogao, kad bih se odlučio. Što, zar je to teško : vrd... vrd tamo amo, pa ništa... Ali ne ide, badava, znam ja sebe«.

što ne valja. Ostavila decu samu... Vidiš, za to bih je mogao uzeti na odgovor. Ali, eh !...« i on mahnu rukom po vazduhu, uviđajući i sam da on nikad ne bi imao smelosti da to

Ali je to njega mrzelo, a nečistoću je mogao mirno snositi, samo da nije ovako iznenadnih poseta. — Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi

najslobodniji !«... Poznao sam vas odmah, nastavi on, pa se nakašlja, ne znajući šta bi još mogao reći. — E pa dede, za srećna poznanstva!

reče mu pisar — Zaboravih... promrlja zbunjen Gojko krećući očima živo, kao da gledaše gde bi se mogao sakriti Posle ručka policajac odsede u razgovoru još čitav čas.

« I on je ostao, počeo je preturati dan za danom, dok se jednom ne nađe sa listom hartije u rukama, koji mu je mogao dati hleba. A za to vreme njegovo se milo gnezdašce rasturilo.

Ona se grozničavo hvatala za ma kakav povod ili slučaj, koji bi je mogao malo raspoložiti i ugušiti joj u duši one strašne crne misli, od kojih se živo srce ledi, a snaga se mlada topi i vene.

— Nisi mogao da doznaš od ćate, onako... da ga prevariš: hoće li danas dolaziti? Gojko nikoga ne pomenu, ali se znalo o kom govori.

Gojko dovršivaše predavanje, pa videvši ovoga neučtiva gosta, zbuni se i uplaši, jer se mogao domisliti, da mu on ne bi uzalud ovakovu pohodu činio.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

(Prekine ga Simka, koja se pojavi u vratima svoje kuće) SIMKA: Da li bi neko mogao da mi pomogne? VASILIJE: Naravno, samo kažite! Šta treba? SIMKA: Ispekla sam tikvu, ne mogu sama da je iznesem!

SIMKA: Vi biste hteli da me Užice kamenuje? SOFIJA: Mogao bi neko kazati da se šalim, ali ovo je za mene bilo zaista prijatno, kao najlepša gozba!

Razumeš? SOFIJA: Po tome, kako ti govoriš, čovek bi i u onom koritu mogao da otplovi i da otkrije Ameriku! JELISAVETA (s verande): Sofija! SOFIJA: Šta je, šta gori?

SOFIJA: Ne bojim se... Bojim se! DROBAC: Više se ja bojim tebe, nego ti mene... SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš? DROBAC: Šta drugo? SOFIJA: Svejedno šta... Mogao si da skupljaš trave, da sve oko tebe miriše!

SOFIJA: Zar nisi mogao ništa drugo da radiš? DROBAC: Šta drugo? SOFIJA: Svejedno šta... Mogao si da skupljaš trave, da sve oko tebe miriše!... Mogao si da kopaš grobove, da čistiš obore i štale, da tucaš kamen!

DROBAC: Šta drugo? SOFIJA: Svejedno šta... Mogao si da skupljaš trave, da sve oko tebe miriše!... Mogao si da kopaš grobove, da čistiš obore i štale, da tucaš kamen! I najgori posao... sve ti je bolje od toga!

A šta je bilo ispod maske ludaka? SOFIJA: A šta misliš da je moglo da bude? JELISAVETA: Mogao je da bude ilegalac! VASILIJE: Onaj smetenjak?

VASILIJE: Onaj smetenjak? JELISAVETA: Kao član putujućeg pozorišta, pa još kao ludak i smetenjak, mogao je da se kreće po celoj Srbiji, i da niko ništa u njega ne posumnja!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

PESMICA Reci, kad bi moj osmeh bled, rastopio se kao cvet pola san a pola led. Kad bih još jednom mogao da volim... Da l bi mi tad bilo dobro svud, i život bio manje lud?

na vojničkim školama i napustio je akademiju Vinernojštata, da bi mogao da se vrati i brani Ilanču. On se u tim borbama u Vojvodini bio toliko oduševio komandantom srbijanskih dobrovoljaca,

I zimi. Na kolenima. Bila je to velika paćenica celog života i umrla je pre nego što sam mogao da stignem iz inostranstva.

A još više zato što nisam mogao, iako sam neke predmete (pomorsko pravo, pomorsku geografiju) dobro polagao, da položim stenografiju i daktilografiju.

koji je uzimao mitraljez na rame, pa trčao prema neprijatelju, bio se oženio nekom damom, izrodio sa njom decu, i nije mogao, od kapetana, dalje. Tu, i tutilo. Valjda zato, bio je prava zver u čoveku.

Ja i sad mogu da čujem, izdaleka: „Crnjanski, imaš pismo!“ Prema naređenju, austrijski pešak, u rovu, mogao je da prima poštanske pakete, ali ne teže od 35 dkg. Broj tih paketa nije bio ograničen.

Orgulje su svirale pod nama, a, možda, i nad nama. U mom sećanju se sad sve to tumba. Uveče sam mogao da idem kod ujaka, ili u pozorišta, i svuda, a kad bih se u zoru pojavio pred vratima manastira dovoljno bi bilo da

Ja sam se, u to vreme, tukao, i na ulici, ali nisam mogao da se tučem sa čovekom koji je bio od mene valjda četrdeset godina stariji.

Pa viču: „Ovo je naš, a onaj je Švaba! Ovo je naš, a onaj je Švaba!“ Veli, a dobro pogađaju. Pa nije mogao da izdrži i zatražio je penziju.

Zato, i kad bih mogao da pretpostavim čitaoca koji nije cinik, ne bih mogao da pokažem one vrednosti u našoj najnovijoj lirici, koje ja,

Zato, i kad bih mogao da pretpostavim čitaoca koji nije cinik, ne bih mogao da pokažem one vrednosti u našoj najnovijoj lirici, koje ja, lično, držim da su vrlo velike.

Sav ovaj uvod bio je, uostalom, potreban samo zato da bih preko mnogo čega mogao preći ćutke. Ostaju protivnosti koje se ne mogu preći ironično. Te se neće rešiti brzo.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Ali, šta da radi? Znao je da se ljudi neće za njegovu ljubav raseliti da bi on mogao ostati sam, nego smisli da se ukloni on od ljudi i da ode nekud gde njih nema, pa će mu se zla ćud sasvim izmeniti.

Ni ljudi ni moj krčag nisu krivi što sam ja gnevljiv i naprasit, nego je kriva moja pogana ćud od koje nisam mogao uteći, nego sam je sobom poneo i u ovu pustinju.

pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako da više nije mogao da nastavi svirku. Svirka se prekide, prekide se i igra.

— Kukaj, kukaj sad! — dovikivaše mu žena kroz plač — kad se nisi mogao smilovati i nahraniti onog siromaška... Ja sam ti lepo kazala da ćeš se kajati.

bogate pokrajine svoga velikog carstva i dovlačio blago sa svih strana, gomilao ga u svojim dvorovima i nikad nije mogao da se blaga nasiti.

Narod zaboravi cara, kao da ga i nema. Car se zbuni i zabrinu. Od brige nije po katkad cele noći mogao oka da sklopi. „Prokleti starac...

Tu noć dar nije mogao da zaspi. Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije

Prevrtao se po postelji, ljutio se na starčevo jogunstvo pa se opet stišao i mislio, mislio, ali nikako nije mogao shvatiti zašto starac odbija poklon.

Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici. — Sad kaži sam, — nastavi starac — da li bi Duh Božji mogao prebivati u hramu koji je podignut na temelju zalivenom sirotinjskom krvlju i suzama?

On nije mogao ništa da kaže. nego se samo tresao. Noge mu se ujedanput podsekoše i on se sruši dole i, udarajući čelom o mramor,

Gazda je rđavo postupao sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

bilo; na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje, a rasipalo se na sve strane, a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu: „veliki narodni rodoljub“.

se ulicom što vodi u grad da se gde u hotelu odmorim od duga puta i da potom potražim rada kako bih od te zarade mogao dale produžiti put i tražiti svoju domovinu.

Jedva sam mogao koračati kroz tu masu slavnih ludi što me okružuju i guše se ko će se progurati bliže meni. Čak se neki i zavadiše oko

„Pravo je“, govorilo se, „jer je mogao sve upropastiti, ali mu plemenitost i rodoljublje nije dalo da to učini.“ Jedan je odlikovan što je mesec dana bio

— Ništa ne razumem, gospodine. Čime sam mogao učiniti toliko zla? — primetim u strahu. — Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala deca po ulici...

— Ostario si, a ne znaš ni ono što znaju i mala deca po ulici... Pitam ja tebe, još jednom, kako si tako mogao proći ulicom i izazvati nerede, i to još na nenadležnom mestu? — Ja sam ispravan. — Ti si lud, tako mator...

i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam znao za taj vaš svečani dan, i veoma žalim što vam nisam mogao u određeno vreme čestitati; ali, evo, to sada činim.

sa šefom i pođem s jednim pandurom, koga mi dade da me odvede u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine, što bi moralo biti da sam onako bez odličja pošao.

— Sasvim tako! — odobrim mu tako duhovite, originalne misli, ne znajući ni sam šta bih drugo mogao činiti. — Zbilja, volite li pastrmke? — upita me posle izvesnog ćutanja. — Nisam ih nikad jeo.

Ministar privrede, postariji, omalen, žurav čovečić, prosed, sa naočarima na nosu, dočeka me ljubaznije nego što sam i mogao očekivati. Namesti me da sednem kraj njegovog stola, a on sede za sto na svoje mesto.

ustanem, te se pozdravim sa gospodinom ministrom i pođem, jer mi već bučaše glava od te velike reforme koju nisam mogao shvatiti. Ministar finansija, kad odoh da ga posetim, primio me je odmah, iako je, kako on kaže, bio u velikom poslu.

Kako, razume se, nisam mogao stići na sve zborove, to se sa svojim poznanikom uputim tamo kuda iđaše on i njegova grupa.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

A on je u mladosti, vele, bio drugi čovek. Pričaju da je nosio najveći klompoški šešir, kojim bi mogao pokriti tri piljaričke korpe, a batina njegova podsećala je na iščupan, prelomljen, neotesan cerić...

Tada se stvorio prelom u životu njegovu... Njegov biograf nije mogao pronaći uzroke, kojima bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim navikama i životu, ali se doznalo samo

Tada se stvorio prelom u životu njegovu... Njegov biograf nije mogao pronaći uzroke, kojima bi se mogao objasniti ovako odsečan prelom u njegovim navikama i životu, ali se doznalo samo toliko, da mu se u tom moru raskalaša

Niko mu nije mogao dokučiti suštinu same te ideje, ali su njene posledice bile vrlo jasne: od neobuzdanog vetrogonje postao je činovnik —

Ko bi mogao tada pomisliti, da će on do ovoga doba ostati ovako usamljen, kao stari grm među šibljem?... I on je nekada dugo i mnogo

Nikako nije mogao da razume kako se to drugi svet ženi: dok dlan o dlan — i gotova posla!... Nit' misli, nit' pita, nit' izučava: —

da se ispava, ali mu je to branila samo jedna misao; gotov bi bio sad da pođe i na venčanje, samo da bi posle toga mogao spokojno — zaspati. Ali sudbina je spremala nešto drugo.

Ako je ikakav čovek mogao poznati brzinu ptičjeg leta, to ga je gospodin Mojsilo poznao... Kad je dan osvojio, i kad je ostavio daleko iza sebe

Da ne bi glava stradala, morale su Pavlove noge tako igrati i trčati po selu, da se uveče, kukavac, nije mogao držati na njima.

Događalo se, bogme, da je ponekad i sa zebnjom išao na ispit. Pre dve godine nije mogao da savlada čitava dva odeljka iz istorije Srba, pa opet — provuče se. Ej, kad bi Bog dao da i sad bude tako.

Hajde već Atila i Genzerih — nisu ga tako bunili, ali onoj prvoj dvojici nije mogao da odredi narodnost: čas mu je Alarih Rimljanin a Stilihon — vođa gotski, posle mu se sa Stilihonom mešaju nekakvi

Eto, sinoć je mogao vrlo tačno izređati sve Stilihonove zasluge, a jutros mu ne zna ni narodnost... A šta će biti ako bude zapitan iz...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM (razmišlja, ali mu se ogleda zadovoljstvo na licu. On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.) Šta ti misliš, gospodine Ivkoviću, ko bi od naših bio onako mekan?

JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni! Bajagi nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki dan samo napoleone prevrćem preko ruke.

JOVICA: A kad se čovek zrelo razmisli: zašto kao ne bi mogao i ko drugi? JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko?

JOVICA: A kad se čovek zrelo razmisli: zašto kao ne bi mogao i ko drugi? JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko? JOVICA (bajagi razmišlja): Mogao bi... Eto, Mita Arsić!

JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko? JOVICA (bajagi razmišlja): Mogao bi... Eto, Mita Arsić! JEVREM: Pa je l' čovek pod stečajem?

JEVREM (podozrivo): Mogao bi, ne kažem da ne bi mogao, ama deder kaži ko? JOVICA (bajagi razmišlja): Mogao bi... Eto, Mita Arsić! JEVREM: Pa je l' čovek pod stečajem? JOVICA: A Jova Crvljanin?

Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao! A ti znaš mene, nisam od onih koji se neće odužiti. Spomoći ću se i ja, ali odužiću se i

Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao! A ti znaš mene, nisam od onih koji se neće odužiti. Spomoći ću se i ja, ali odužiću se i prijateljima, znaš kako je

JEVREM: Pa vidiš da polovinu dajem pod kiriju. Dabome da mi ne treba! SRETA: E, pa zar nisi mogao ti da prodaš kuću državi? Mogao si, dabome! Pa onda, je l' mu dadosmo spisak naših građana koji su na robiji?

Dabome da mi ne treba! SRETA: E, pa zar nisi mogao ti da prodaš kuću državi? Mogao si, dabome! Pa onda, je l' mu dadosmo spisak naših građana koji su na robiji?

Ali pusto ne ide... nego... ovaj... kaži ti meni, šta misliš, na primer, ko bi onako od naših mogao biti poslanik mesto njega? SRETA: Pa kako da ti kažem, brate moj!

Deder, reci, evo, ti meni: koji je to posao koji bi se mogao svršiti bez mene? 'Ajde, reci mi? Ako treba da se rasturi kakav lažan glas po varoši, daj ovamo Sretu; ako treba da se

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Pretekli bi i Švajcarsku i Švarcvald i svaki bi Srbin tada mogao po tri džepna i dva duvarska sata nositi u džepu. Pisao je dalje protiv ženskih orkestara, ženskih pomodnih šešira i

A još ako mu preskoči njegov članak, e, onda se nije mogao uzdržati da ne rekne: »životinja!« i da ne ode, plativši docnije popijenu kafu.

I vi ga, recimo, nađete malo posle pa ga pitate: »Ama šta ti to, more, uradi!? Šta se to tebe tiče, i zar mi ti nisi mogao to nasamo kazati, nego da čuje ceo svet, kad te već đavo nosi da svoj hleb jedeš a tuđu brigu da vodiš?

Još Srednji vek, još tama, mrak, jad, čemer i glupost! I to već nije mogao trpeti i očima gledati. Novi Prometej morade doneti svetlosti ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj

Zatim povadi i poveša svoje haljine. S njima je brže bio gotov nego s knjigama. Među haljinama se mogao videti i jedan gunj, jelek i tozluci. Sreta se nosio i srpski i nemački.

— Je l’ se ko još otimao za kmetstvo? — poviče Sreta. — Jok, brate. Možda bi neko i ćeo, al’ nije smio. A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude.

Srbin jurio je danonoćno u nju, kao, bože me prosti, na Jordan, a bilo je tako udobno u njoj, da se čovek nije mogao da odvoji od nje. A to se i po meblu, odnosno jediku, moglo videti.

Nekako seljacima nikako nije išlo u glavu da je baš tolike velike brkove mogao imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na mnoge grčke stare istorije, i na one pre i na ove posle

Međutim, seljaci nisu verovali ni ćir-Đorđu ni grčkim istorijama, jer take brkove mogao je samo naš Kraljević Marko da ima i već niko više na svetu. — »Ama je l’ mu Marko ime?« — »Jeste!« veli ćir Đorđe.

A ona uzme tako pletivo, pa sedi u mehani i vodi račun od potrošenog pića. Dok je ona tu, niko nije hteo, a nije ni mogao onako mufte popiti i odneti što, jer ona je čuvala gazda-Đorđev mâl kao svoj.

je zato ipak njega već zvala »moja Đoka«, na što se seljaci gurkali i smejali, a gazda Đoka se ponekad ljutio, ali nije mogao da je oduči od toga, ili upravo bio je slab prema njoj.

Tako je već nekoliko puta bilo. Umeo je on lepo da zaduži, kao što vidite, i samu državu. I eto takav čovek koji je mogao svakome da ugove i podesi, nije se slagao s kmetom, kao što ste imali priliku ranije da čujete od Maksima famulusa.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

” A nisu znali, ni pomišljali Da je kondukter spasao život jednog velikog, žutog psa. A mogao je, s punim pravom...

I dok Žuća odlazi kući , Neko bi mogao reći: „Bravo!” Starom i dobrom kondukteru. U OPERI U operu, u operu, doveli su sudoperu.

Čekanje u mraku beznadan je posao! Kad bi se bar znala strana sa koje bi Muklo, na prstima, naići mogao! Ni san ne voli krevet po sparini... Možda se spanđao sa noćnim morama? Carinici ga drže na Carini?

Tek jedan glup Pogrešan korak, I život postade Prazan, gorak. A mogao je Od ruke do ruke Stići do Doboja Il do Banjaluke. U srećna, lepa Vremena ona Mogla se kupiti Jedna bombona.

Skinuli su košuljice od liskuna I s police upali u pun lavor. Mogao je videti ceo Prnjavor Kako su se kupala ta dva sapuna.

Brams bi vojevanje i mogao shvatiti, možda, Ali mi sumnjamo u muzičko obrazovanje Vožda... Koliko je tu isprednjačio Nemac, koliko zaostao Sloven?

da nikad uzastopno Ne zanoćim dvaput u istoj sobi, I da se ne zbližim ni s kim ko bi U početku blag kao be-mol Mogao da mi kasnije zada bol.

” ZAŠTO SE DEDA NE POBUNI Deda je preneražen. Sasvim nevešto Skriva suze koje mu kreću na oči. Mogao bi pobeći, ali ga nešto Iznutra, u samoj utrobi koči. Na kakvom to se našao dnu? U glavi mu se lude misli zameću...

„Eh, kad bih mogao ma i obnoć Da joj pritrčim ja u pomoć. Sa one strane reke Morave Njišu se livade šumorave, I čovek zažali što nije

Muci mojoj hoće li biti kraja?” Kad bi mogao, deda bi svoje zlotvore Smrvio, ko insekte, i onda, Adio! Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta bi s njima sve

!” KUM-ĐOKA OSLOBAĐA DEDU „Kad bi bar mogao moj kum-Đorđe Odnekud, ovaj čas, da mi dođe!” To reče, a uz drum doplovi šum: Iz auta iziđe Đorđe-kum!

O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

zagonetke U sedamnaestom veku prirodnjak Redi prvi put je tačno zapazio tri osnovne faze u ciklusu razvitka jegulje i mogao sigurnim dokazima tvrditi da polno zrele jegulje silaze iz slatkih voda u more, da se samo u moru rasplođavaju i da

obale počinje širiti i lagano hladiti, ali zadržavajući temperaturu još dosta visoku da bi nad njome zagrejan vazduh mogao osetno ublažavati klimu severo-zapadnih evropskih zemalja pored kojih struja prolazi i u kojima bi, bez toga toplotnog

Kako sam mogao razabrati, Daljani kod Struge su pre kratkog vremena porušeni. Oni su smatrani kao jedan od glavnih uzroka što se

Brod, sa čeličnim koritom, mogao je razviti brzinu od 24 kilometra na sat. Pored najmodernijih naučnih instalacija, laboratorija i celokupne opreme za

000 metara, koje je parna mašina spuštala u more i dizala iz njega. Jedan od kablova i ako tanak, mogao je izdržati teret od 7000 kilograma i bio je određen za vučenje velikih i teško opterećenih ribarskih mreža po dubinama

Kugla je bila hermetički zatvorena; imala je mali, dobro pričvršćen prozor od kvarc-stakla koji je mogao da izdrži ogromne spoljne pritiske. Ali pravi uspeh Bibovog pothvata pokazao se 1934. godine.

Čopor konja bio je odista doveden i nateran u baru u kojoj je bilo mnoštvo jegulja«. »Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor kojim nam se prikazala borba između konja i jegulja u bari; ja ću to opisati kratko i

To je Sargasko more, kroz čiju centralnu oblast do danas još niko i nikad nije prošao, niti je mogao proći, od koga se, po mogućstvu, što dalje beži i koje, uvek mirno, vekovima čeka svoje, istina vrlož retke žrtve, kao

Na brodu, koji se više nije mogao s mesta maći, od tada je postupno smanjivana ponesena hrana i voda za piće, dok to nije bilo potpuno iscrpeno, pa je

Ako ne promeni pravac, može biti svačega. Ali... dobro je; kolos je udario šiljatom njuškom o prozor, ali ga nije mogao razbiti, i promenio je pravac.

većeg pritiska što ima da održi, to je slaba nada da će aparat moći prodreti u dubine plodišta jegulje, gde bi, kad bi mogao u njih sići, nesumnjivo doveo do brzog rešenja za danas nerešljivog problema.

aparatom do sada uspelo sići u dubine do 2000 metara, što daje ozbiljne nade da će se, kad on bude dovoljno usavršen i mogao i filmski snimati, moći njime prodreti u dubinsku oblast jeguljinog plodišta i misteriju jednom rasvetliti.

Rakić, Milan - PESME

LEPOTA Jest, nema na tebi nijednoga dela Da se mome oku mogao da skrije, Nijednog prevoja blistavog ti tela Da se moj poljubac na nj spustio nije.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

koje do tada ležalo skriveno i nagomilano po podrumima, ambarima i štalama, iznese, rasporedi i uzdigne, da bi mogao „svet da gleda“. Sazidao je kapiju na svod i jaku kao grad. Gornji sprat kuće podigao, okrečio ga i išarao rezbarijama.

jer je on, taj Sofkin pramded, hadži Trifun, trgujući po najvećim gradovima i mešajući se sa najviđenijim ljudima, mogao, usled toga poznanstva a najviše zbog svoga bogatstva, ne samo zaptije, kajmakame, nego i same paše da menja i u

Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem, nikako | nije mogao da iziđe na kraj. Kćeri je već udao i udomio, kako je on hteo.

a još manje sina, naslednika — on je dakle bio poslednje dete, „istrišče“ — kada je ovaj odrastao, nikako sa njime nije mogao da se slaže. On, sin, kao u inat, nikako nije hteo da mu ide po volji. A ko zna zašto? — mislio je starac.

A ko zna zašto? — mislio je starac. Da li što već, onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne zarađujući više, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najviše jedilo

Što god bi uradio, učinio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da bi on mogao, ili što bi i učinio, da je to nešto ružno i nevaljalo.

Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada

Nije mogao da ga gleda, kako je govorio. A da i njega kao i druge bije, nije mogao, jer ga je i on mnogo voleo. Istina, to nikada nije kazao, čak, kada bi se ovaj i razboleo, starac nije hteo da siđe

starac nije hteo da siđe da ga vidi, ali ipak da i na njega, kao na ostale, sluge i čivčije, digne ruku — to nije mogao.

A? — Ama koje doba — iščuđavala bi se ona uporno. — Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava. On već ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili čibukom bacio bi se za njom: — Ajd’, bar i tebe da ne gledam!

I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili piska dece. Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč izgovorila glasno.

Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč izgovorila glasno. I što je bivalo svađe, nesuglasice pa i smrtnih slučajeva, sve

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Dok tako stajaše, niko ne spusti očiju s njega. Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj. Prva pomisao, vidjevši ga, bila bi: čudne muške snage!

Krštene duše nije nigdje bilo oku na domahu, niti joj se čovjek nadati mogao u to doba i po takome vremenu. Nekrštenjaka bijaše pod Đinovim brdom i pod Zagrabljem, ali neće ga biti želja bila

Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta pomisao ne ponese sna s očiju ni jednome. Ni gavrani, što ih grakanjem pozdravljahu u prolazu, ne

Za nekoliko nije se mogao odvojiti od ogledala, pa se trže te istrča i uz treći niz skala, u neku prostranu dvoranu. Djevojka trčaše k njemu

Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično

Kao da ga je usud ustavio tu. Markova planu prije no što ga je Otaš mogao ustaviti. Beg i đogat pod njim ljosnuše kao da ih grom bješe svalio. „Ha vlasi!

Osta im jedan konj zdrav na koga posadiše dva ranjenika, a jedan je mogao da ide. Otaševa družina ponese Mišana i Janka. Ovaj potonji bijaše još u životu.

Lagano, među dvojicom drugova, pođe on uz goru. Gledao je kao iza dubokoga sna, a progovoriti nije mogao. Jedva u mrak nađoše se na onoj istoj ledinici gdje prije počinuše.

„Bog će dati, ali prilike nije da će ovi zore dočekati!“ reče Otaš, koji mu bješe rane oprao i kako je mogao zavio. Jedno mu zrno prošlo kroza stegne ali nije kosti prelomilo; drugo kroz rebra s boka na bok.

Udri!“ I ono mrtvo puhalo ražesti se nekoga jada, te stade mlatiti što je jače i hitrije mogao, ali zaludu, Jan mu svaki put odbije udarac, pa ga ubode i vikne: „Ranjen si u grudi, u mišicu dva! u slabine tri“ itd.

„Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu. „Tata moj, neka!“ viknu djevojka i potrča k njemu.

„Tata, tata!“ „A, urte sokolovi!“ graknu on što je ikad bolje mogao, a znamo već kako je mogao da viče. Ranjenik jauknu. „Tata moj, neka!“ viknu djevojka i potrča k njemu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Govorni izrazi su nasušna potreba našeg govora, bez kojih on ne bi mogao da bude ni moćno izražajno sredstvo, ni značajan književni tvorački činilac.

govorništva, — onakvog, kakvim je patrijarhalni čovek, uz vršenje svojih običaja protkivao svoj život i jedino i mogao da ga do te mere i ostvari.

Dao ti bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kraj njega pa prosio! Dao ti bog zimljivo srce, a lojane noge, pa niti se mogao zimi

Dao ti bog zimljivo srce, a lojane noge, pa niti se mogao zimi ogrijati kraj vatre ni leti ka suncu! Dao ti bog hiljadu pasa, pa svi ćutali, a ti sâm trčao oko kuće i lajao!

Da ga zemlja ne vuče, poleteo bi. Da ga objese, doneo bi kući vješala. Da ga čovek pošlje po smrt, mogao bi se naživeti. Da ga čovek privije na ranu, izlečio bi je. Da ga udeneš u iglu, — tako je tanak.

Lasno je tebe, al’ je teško poštenom čoveku. Mogao si za te pare i novo kupiti! Možeš mi vjerovati: rijetko istinu govorim, a još rjeđe lažem. Na čunu katana.

Nijesu bile ni zrele. — Rekao međed za nekakve kruške, kad ih nije mogao dohvatiti. Puče trijes iz nebes’, te mene povrh glave.

Car čuvši to načini kćeri svojoj dvor od stakla u koji se ni mrav nije mogao uvući a kamoli zmija, i iz njega je nikud nije puštao napolje.

— Boga mi, đeco, nema para ko bi mi ga mogao platiti; a kad bi došla nužda, samo bih ga dao roblju za ručak. I ni za kakve pare druge!

MORA Pripovijeda se da je nekakvoga čovjeka tako morila móra, da već najposlije nije mogao zaspati, i dosadi mu se kod kuće življeti, nego uzjaše na svoga bijela konja i pobjegne u svijet ne znajući ni kud ni

stane šiti, gost mu se potuži kako ga mori móra, „Nego, — veli, — dok ti još radiš, leći ću ovdje kraj tebe, ne bih li mogao zaspati“. Potom se pokrije gunjem i legne. Kako zaspi, odmah ga móra pritisne, i kroz san stane vikati i otimati se.

Ko je god mogao sekiru poneti krene se na krš i svu goru iseku i zapale. Kad se kamen beše užario, prljevima ga poriskoše i niz strmen

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

(ali opet ne po svome vkusu, nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo prećerano, nego da bi mogao i učen čitati, i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku, kako je to za mene teško!

Pa to tvoja žena! i ti mogao s njom živiti! I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu rupu upao prije toliko vremena, pa mi je iz najprije istina

ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).

Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog ćoso!“ — „Bog ti pomogao sinko.“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?“ — „Bi, zašto ne bi; evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.

“ — „A oćeš li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka? — „Bi, zašto ne bi, ja idem sad upravo tamo.

opet ne po svo- | me vkusu nego po svojstvu Srpskoga jezika), da ne bi ni s jedne strane bilo pretjerano, nego da bi mogao i učen čitati i prost slušati; a ja sam kazao u predgovoru k Srpskom rječniku kako je to za mene teško!

d.), tako da bi čovjek na mnogo mjesta mogao reći da su pripovijetke ove prevođene s Njemačkog jezika. — Poznato je da je G. Đorđije K.

Poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga međed drukčije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu pod jednu bukvu, pa mu reče: „Ako tu bukvu možeš iščupati iz zemlje, onda ću te

Braća njegova zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca, i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i

A posle tri dana nije se mogao ni jedan ni videti. Onda domaćin za mačka napuni putniku galiju punu srebra i zlata. Po tom naš putnik pođe s galijom

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onoga jezera. Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane | se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli.

Stanković, Borisav - JOVČA

koju je razumeo iz vladičinih reči, sa strahom od sveta da ih ne vidi, polako je odguruje od sebe, da bi je i bolje mogao gledati): Tako si unezverena, okupana u znoju, i kao ubijena. Šta ti je? VASKA (silom se smešeći): Ništa, tata.

A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više. VASKA A opet služiš? MLADEN Pa, ne služim. VASKA Kako: »ne služiš?

VASKA (istrči, poleti ocu; uzima ga od dece): Oh, oče, zar opet ovamo? Zar si opet mogao da se ukradeš i dođeš ovamo? Oh, zašto, zašto?

Oh, zašto, zašto? (Uzima ga, meće do sebe, u krilo, čisti mu odelo): Oh, gde si to padao, gde si mogao toliko da se uprljaš?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

i dostignuti do najpotajeniji[h] zapletaka srca mojega; prosvetile su me i dale su mi više poznanst|va nego što bi[h] mogao pridobiti iskustvom hiljadugodišnjega življenja na zemlji.

Ja, koliko sam mogao poznati ljude, po višoj časti poznao sam i[h] dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili

Utešen ću poći s ovoga sveta znajući da sam braći mojej dobra želio, da sam se silio učiniti toliko polze koliko sam mogao i da nisam zaludu živio.

Žalim je koliko da je juče umrla. Toliko sam je ljubio da, da je živila, ne bi se nigda od nje udaljiti mogao. No, zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati

stvari mile su bile mome dobrom tetku i po njegovu mneniju vrlo polezne k namereniju koje je on sa mnom imao; niti je mogao moj dobri blagodetelj predviditi da je baš ovo bilo uprav protiv njegove nakane, kako ću sad dati poznati.

” Iguman, siroma[h], videći se iznenada u takoj fortuni, pravdao se kako je god mogao, zaklinjući se i preklinjući da on toga ne bi za glavu učinio, i daje on mene hoteo u Senđurđu ostaviti.

„I ko bi se mogao dosetiti turskoj politiki i lukavstvu! Gdi je god koja lepa crkva bila, oni su je prisvojili i u žamije obratili; a

Kakva je bedna stvar kad mlad čovek obikne samovoljstvu! Na moju dušu, sam se sad čudim kako sam mogao taki biti! Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko više šiba i

U mom milostivom blagodetelju ja nisam tada ništa drugo mogao viditi nego jednog prostaka koji nije čitao nikakva kazanija, ni prologa i koji iz preizlišne mirske i plotske ljubavi

sam ispovedam, premda nije proishodila iz zle volje i srca, nego iz nerazumija, nerasudija i sujeverja; niti sam ja mogao inače mis|liti, predstavljajući sebi da ja čistosrdečno želim da se posvetim, a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu

Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga. Smatrao sam ga kao slabu trsku koju najmanji vetar

Ja sam od jestestva iz detinjstva bio strašiv i po višoj časti drugima pokoran; kako sam, dakle, mogao k volji moga tetka toliko upornosti pokazati?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

ova je siromašna, te se njezina djeca klančaju na sve četiri strane svijeta radi hljeba nasušnoga, pa ko to zna, taj bi mogao reći da u tome vinogradu gospodnjem prema prostoru zemljišta i broju čokota, ima rabotnika i odviše.

ima desetak kuća Jerkovića, ali se već od poodavna dijele na tri grane, koje se prezivlju: Brzokusi, Zubaci i Krkote. Mogao bi ko, zbog tijeh nadimaka, pomisliti e su Jerkovići prezreni među svojim zemljacima, a to nije istina.

I KUŠMELjIĆI Jere Jozov Jerković, Brzokus, Kušmelj, bješe štaponog, vrata kao u divokoze, glave okrugle i tvrde, da je mogao njom bukovu dasku razbiti. Riđi mu brci zatiskivahu nozdre i dopirahu do ušiju.

Riđi mu brci zatiskivahu nozdre i dopirahu do ušiju. Zubima mogaše nagristi pletu, a šakama slomiti čvrstu suhoricu. Mogao je pojesti pečeno dvize, ali piti je slabo mogao.

Zubima mogaše nagristi pletu, a šakama slomiti čvrstu suhoricu. Mogao je pojesti pečeno dvize, ali piti je slabo mogao.

Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi? Odista se pretjerivalo i s jedne i s druge strane. Tako je kanda i carska vlast mislila, te prebivši

On je odmetao kamenom i starijima od sebe, odskakao i u trci utjecao svijem svojim vrsnicima, mogao se popeti na drvo kao vjeverica, mogao je uzjahati gola konja, a imao je srca da se pobije i s kojim brkonjom.

kamenom i starijima od sebe, odskakao i u trci utjecao svijem svojim vrsnicima, mogao se popeti na drvo kao vjeverica, mogao je uzjahati gola konja, a imao je srca da se pobije i s kojim brkonjom.

ruke, ali i njegovo tijelo, bješe puno možulja, ama se nikad ne uteče ocu da ga on brani, nego se svetio sam, koliko je mogao, i trpio junački.

Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo. Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku kao konac, gdje se krije među brda. Zatijem obrnu oči put ostrvca na kome bijaše manastir.

Kušmeljić izračuna da će u toj kući biti oko četrdeset suvota, a kad se tome doda tavan i podrum, onda bi se u manastir mogao smjestiti gotovo sav zvrljevski narod! Dva đakona svrnuše lijevo, kroz velika vrata, nad kojima bijaše ikona i kandilo.

Kad se Osinjača povrati, Bakonja se još smijao, ali od silnog umora i dremljivosti nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni povrate.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više.

Stište kesu da uguši glas žutih napoleona, da ih ne čuje noć. On se još više smanji, toliko da se mogao uvući u kesu. Zašto ja dvadeset godina strahujem da mi ne raspolute glavu? dukati žulje i peku.

Celu noć nije spavao kad je prvi put na kantar stavio šuplje đule, i dugo nije mogao i još uvek ne može da pogleda u oči selaku kome je prvi put krivo izmerio prase.

Onda nije mogao da izdrži: pokazao je prvo Simki i slugama, što nisu prestajali da se smeju gospodskom odelu, koje je, tvrdili su,

Jedino oni i majka mogu da donesu nesreću čoveku. A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije. Odmah se videlo da će biti lep i krupan.

Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata.

Pa ću sad, nekome... — zaćuta. Gledao je kroz prozor. Možda po ovakvom vremenu nije ni mogao da pođe. Razmekšalo se i pogospodilo; zelen kaput nosi. Usne mu se podrugljivo skupiše.

— Dobro veče, Simka... snajka! (Nema smisla, zagrcnula se od radosti, ništa joj nisam doneo.) Nisam mogao da vam javim, doneo sam odluku na brzinu, služba, moram odmah da se vratim... (Šta mogu? Moram je razočarati.

Pogled mu se pobode u guticu između njegovih razmaknutih i gustih obrva. Ljut je. Zašto? Mogao si da javiš pa da te čekam, čvor je senka, a lice mu žućkasto, gutica na korenu dugog nosa udarac je nečije pesnice.

„Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?“ — gledajući kako se deca jedva batrgaju po snegu, nije mogao a da ga ne zapita. „Ja sam, gospodine, učitelj.

Za dukate, i ti, tako sitan i grdan, mogao si s lepoticama da spavaš. A ja te čekam... Po desetak večeri zabadava sam oblačila čistu košulju, a tebe nema.

Za tebe se spremala, a ti dođeš pa zaudaraš na mehančine, obore i konje. A da si bar tada mogao želju da mi odmališ. Uzimala sam te u naručje i pela na sebe, kao što se dete penje na konja.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

— Vreme je da Zlatoprsta pređe u moje carstvo — reče jednoga dana Carica Istočnog carstva, s čijom se moći niko nije mogao meriti. Vladarki 3emlje Srebrnih Breza ne preostade ništa drugo nego da Zlatoprstu pošalje suparnici.

Dugo i strasno, mladić joj je celu noć nešto šaputao, ali kroz rešetke nije mogao da prođe. Niti je on mogao unutra, niti ona napolje.

Dugo i strasno, mladić joj je celu noć nešto šaputao, ali kroz rešetke nije mogao da prođe. Niti je on mogao unutra, niti ona napolje. Dan i noć, kao bleda biserna školjka, sjalo je iza rešetaka devojčino lice.

Tada je shvatio da je opasno penjati se, jer su svuda unaokolo bili stražari. Ali nije mogao da se obuzda. Kad su ga uhvatili, Zlatoprsta je čula samo tupi pad i očajnički mladićev krik: — Čekaću te!

« devojčica uzdahnu i zakloni brata iza svojih leđa, a čičak udari u nju. Je li moguće? Đavolak sopstvenim očima nije mogao da poveruje kad vide kako se čičak, naletevši na grbavicu, preobrati u ružu. Joj, joj!

— nagađali su susedi šapatom, ali za ta nagađanja ubrzo ču celi grad. Zar je mogao gradski Savet da se ne umeša. Netko predloži da se Tataga istera iz grada, ali se većina uzdrža od glasanja za taj

Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj!

Nakon smrti roditelja susedi su ga doveli i ostavili na pločniku, rekavši: — Prosi, i ne vraćaj se u selo! Kako je i mogao da se vrati? Put do sela nije znao, a i svoje kuće se sećao tek kao gnezda na vrhu brda. Da prosi, ipak, nije hteo.

I sam pretvoren u puža, Smejačko nije mogao da se ne nasmeje: — Želeo si da budeš puž, eto ti! Smejačku je život puža bio zabavan. Kako i ne bi?

Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice! Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao! Još i ne doreče Plačko svoju želju kad oseti da se s njim nešto čudno događa i htede da pobegne u ljušturicu. Ali, gle!

— Mnogo si moje dece spasao, traži od mene šta hoćeš! — Kraba zaćuta, ali i dečak nije mogao da izusti ma i jednu jedinu reč. »Verovatno sanjam!

Nisam mogao ništa da kupim. — Koji je đavo ušao u njega? — pitali su se roditelji, a oko dečaka je rasla praznina. Drugovi su već

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

I Miloš je to znao, ali kao da nije mario; kao da više nije mogao, ne drugima, to i nije činio, nego ni sebi da prizna promašaj. Možda je i on već bio umoran?

I kad se nije moglo lepim, moralo se ružnim. (Da li? Više nije ciguran.) Ustav, naravno, knez nije mogao da prihvati, jer nije sumnjao da će ga sputati; Jevrem je, opet, smatrao Ustav neophodnim i, u odlučujućem času, stao

Tako je mislio Vučić i sve je to mogla biti istina, ali da li baš sasvim cela? Gospodar Jevrem bi mogao da prizna, sebi, i nešto drugo: knez Miloš jeste bivao sve samovoljniji ali Gospodar Jevrem nije, zbog toga, bivao sve

Mučila ga je samo strepnja da će Miloš, ostavljen i sam, biti sklon da posumnja čak i u njega: to ne bi mogao da podnese. A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao?

A Miloš je lako mogao da prihvati takvu pomisao: zašto da ga ne izda i Jovan ako ga je Jevrem već izdao? O Gospodar-Jevremovom neobičnom

Šta da preduzima i zašto da pita? Sve je naslućivao a ništa nije mogao da spreči. Cećao se kako 1815, uoči Drugog ustanka, umalo da pogreši najteže u životu.

Da li i sad isti Miloš misli tako? Da li bi sad mogao da poveruje da ga isti Jovan napušta? A možda oni nisu više isti Miloš i isti Jovan? Mučio se.

Kad god je mogao, odlazio je, u samu zoru, na Avalu i gledao kako se, kroz prostore nad udaljenom tvrđavom i nad rekama, primiču prve

Možda bi, zagledan u Knežev lik od bronze, mogao da ga upita da li je taj uklesani lik vladara koga je njegovo doba promašilo jedan od pravih, jedan od onih koje bi i

Ko god je mogao, bežao je: trgovci i zanatlije, Srbi, Cincari, Jevreji, čak i Turci. Jednog dana, bio je praznik i nije ce radilo,

Posrnuo je, noga ga više nije slušala. Mogao je da ostane u Beču, ali čemu? Uvek je morao natrag, u borbu, a sad je, po prilici, morao napred, iz borbe.

okrenulo naglavce; ustanici su ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih vođa kao da nije mogao da stigne, a Karađorđe je ćutao. Opkoljen nepoverenjem, počeo je da gubi poverenje u sebe.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on ne beše više onaj isti; i sunčane obale veselog i strasnog Jonskog Mora nije mogao da pozna! Bolno, on stište oči i pogleda u se. I, gle!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Zavukoh se u nju što god sam dublje mogao i počeh da razmišljam šta da počnem. Moja soba za rad koja se nalazila na gornjem spratu kuće stradala je kao većina

Zato mi posta još miliji. Počeh da razmišljam ne bih li svojim perom mogao nadopuniti onu prazninu Vilandovih „Abderićana“ i odlučih da to pokušam.

Zato se, čim sam dovršio svoj spis o Demokritu, zapitah ne bih li, koristeći se svojom bibliotekom i svojim znanjima, mogao preduzeti kakvo naučno i zabavno putovanje kroz carstvo tih nauka i upoznati se onda lično sa njihovim tvorcima kao što

Eto, u takvim prilikama, kada nisam ni misliti mogao na naučni rad i objavljivanja njegovih plodova, preduzeh svoje putovanje kroz carsvo nauka, kako sam ga upoznao svojim

No da bih ga mogao preduzeti i opisati, moradoh se dobro pripremiti za to putovanje, proučiti istoriju starog Egipta, upoznati njegove

Tek kada sam prikupio, proučio i sredio sve te podatke, mogao sam napisati poglavlje o Pitagori. Na to poglavlje nadovezalo se, samo od sebe, već napisano poglavlje o Demokritu, tako

Godinama sam prikupljao sve što sam o toj nenadmašnoj školi mogao da doznam. Poznavao sam sve što se zna o Aristarhovoj nauci, no o njegovoj ličnosti doznao vrlo malo.

O ličnosti Gerarda iz Kremone zna se vrlo malo, no kada sam prikupio dovoljne podatke o sredini u kojoj je živeo, mogao sam ga predočiti kao pouzdana izveštača o tome kako su Arabljani sačuvali i predali Zapadu tekovine grčke učenosti.

Njime sam mogao živo i pregledno predočiti i stanje francuske nauke u doba srednje trećine devetnaestog veka i u daljim poglavljima svoga

“ Posle kratkog zastoja nastavi Pitagora svoju priču. „Tada sam uvideo šta bih sve mogao da naučim i saznam, kad bih i ja pošao onamo gde je Tales svoja znanja prikupio, znanja koja su nama, Grcima, bila dotle

„Drago moje dete! To ne beše tako lako i jednostavno kao što ti sad zamišljaš. Da bih mogao ući u Sais, tadašnju prestonicu faraonovu, moradoh se prijaviti kao kulučar za najteže poslove i mišicama posvedočiti

„Na putu saznanja koračao sam, draga deco, dokle god sam mogao. Sedeći na obali večnog Nila koji teče pored Memfisa, moje želje vukle su me dalje.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Padala je brza kiša i kapi kao suze slivahu se niz zamagljeno okno. Kroz to okno ja sam iz mraka mogao da posmatram mokre šine i vagone i kako nosači, pljaskajući po baricama, žurahu s dvokolicama da unesu putničke prtljage

Bar prema ovome što sam dosad pročitao. — Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti.

Jer sukob koji se, razvijao na moje oči i umalo što nije bio krvav, jeste događaj takve prirode da se lako nije mogao ni zaboraviti.

— Pobratime, — rekoh odlučno — ni pomisliti nisam mogao da si takva slabotinja. Molim te: ti, kao pravnik, kao čovek od zakona, znaš i sam koliko je beznačajna, neznatna ova

Suze nije pustio. Pa posle kratkog ćutanja: — Ali sve to ja bih mogao da prebolim. — Nesretni Nikola, zar još ima? I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam

Oh, koliko žalim što je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao maziti, grliti, držati

žalim što je nisam mogao pratiti u njenom razvijanju, u jednom tako slatkom uzrastu kad se rascvetava, što je nisam mogao maziti, grliti, držati na srcu. Pa ipak, ova je karta učinila kraj mojoj agoniji, povratila me.

I toga dana, i druga dva što sam tamo proveo, nisam se mogao dovoljno nadiviti duševnoj snazi i herojskoj volji ovoga uzora od čoveka, obhrvana svima nesrećama, izložena tolikim

Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica? Ali kakav sam ja čovek, kako sam mogao samo da čekam tolike opomene, pa tek sad da pođem u ovu posetu koju sam svome divnom i milom drugu dugovao mnogo

poslao po vojniku jedno dosta opširno pismo, iz koga sam saznao ponešto o njegovom raspoloženju koje nikad ne bih mogao očekivati. „Dragi moj pobratime — pisao mi je između ostaloga — izgibosmo pijući po ovoj Bačkoj.

A otkud bi me i mogao poznati? Pa i ja više sebe ne poznajem. Znam, vidim i sam: nisko sam pao; stidim se od tebe; zvao sam te pa zaboravio.

Verovatno, opominjali su me da ih ne zaboravim. Čudim se, časti mi, kako sam mogao biti tako nepažljiv. Ali pošto sam zalepio banknotu na čelo jednome što su mu se najviše oči kolutale, oni me ostaviše

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno.

Zadugo sam naslućivao i opipavao to nešto a da nisam mogao da ga spoznam ili odgonetnem. Vjerovatno sam se kasnije i sam i nesvjesno uklanjao tom saznanju, u doba kad mi se

— Vjerujem da bi odrastao čovjek mogao lako zaboraviti fizionomiju sudije koji mu izriče smrtnu kaznu, ali slika djeda u spavaćici što pred licem bizantinske

i razgolićava, a one same ostajale nepronicljive, praveći nam znanu i voljenu osobu iznenadno dalekom i zagonetno tuđom. Mogao sam da dugo i nenasitno gledam u njih.

Slušao sam kako me po kući zivkaju i traže, kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom malograđanskom odsustvu fantazije, kome nikako da sine gdje da me potraže.

on čuo priču o tragediji virtuoza koji je nesretnim slučajem, ili nesmotrenošću, na veselom izletu kad se najmanje tome mogao nadati, iznakazio ruku, i time se upropastio i onesposobio za dalju karijeru; i to uprav u času kad je već stajao na

pregracima, pregradicama godišnjih doba, činovnih razreda, dnevnih horara, i nije bilo te sile i tog događaja koji bi mogao čovjeka spriječiti da u određeni sat uzme određenu žlicu sirupa protiv kašlja ili određenu pilulu protiv lijenosti

Oči su gledale pravo u nas, kroz nas, kao što gledaju oči čovjeka izvedena iz samice. Odnekud iz ugla — nisam mogao tačno odrediti pravca — čuo sam marljivi rad crva.

— Smiješno! Ko je samo mogao izmisliti smrt! I dijete, se smije toj kukavnoj izmišljotini priglupih, pozemljušnih ljudi.

Taj mi je miš bio sva ljepota i sva razonoda koju mi je život u tom času mogao da pruži. Jedno vedro malo krilce kojim mi je izdaleka mahao.

Ljepota nad čijom se stvarnošću strepi. Nikad mi nije prošla glavom pomisao da bi još neko u njenoj porodici mogao biti lijep, i vjerovatno bih se začudio da mi je kogod to rekao.

I možda ga je od skoka uzdržavala pomisao da bi nekome od njih mogao pasti na glavu. I to ne toliko, ili bar ne isključivo stoga što nije htio da nanese iznenadnu smrt nevinom slučajnom

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kao siromah nije se mogao isticati bogatstvom odela, ali je i onu sirotinjsku odeću umeo tako vešto namestiti na sebi, da je svakome, i po njoj,

Ugušio je u sebi i najtajniju žudnju za društvom i njegovim životom. Samo jedno nije mogao ugušiti. Ali tu bi se već morao boriti protiv prirode i protiv sebe sama. Žudio je za lepim ženskim svetom.

Žudio je za lepim ženskim svetom. Još za ovo vreme, pod uticajem kakvih lepih očiju, on se mogao izmeniti, mogao je postati drugi čovek. Ali takve ga oči ne pogledaše.

Žudio je za lepim ženskim svetom. Još za ovo vreme, pod uticajem kakvih lepih očiju, on se mogao izmeniti, mogao je postati drugi čovek. Ali takve ga oči ne pogledaše.

odsudnim preziranjem i nekom, neobičnom za seljaka, ponosnom ohološću; ali jedan takav Stankin pogled, u kome bi on mogao pročitati one iste izraze, koje čita u pogledima većine devojaka i momaka, takav pogled ne bi podneo, on bi ga uništio

Njihov pogled prodiraše oštro u samu dušu čovekovu, i nema toga, koji bi pred tim pogledom mogao slagati, a ne pocrveneti.

U razgovoru je bio vrlo oprezan i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je

Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu licu sinu radostan izraz, koji je mogao značiti: »O, pa on nije našao: mogu se još spasti.

Da je on bio dobar posmatrač, mogao bi opaziti kako na Đuričinu licu sinu radostan izraz, koji je mogao značiti: »O, pa on nije našao: mogu se još spasti.

sjajem i on, gotovo nesvesno, pod uticajem ovoga lepog osećanja, pođe bliže k prozoru i stade da razgleda ne bi li se mogao popeti gore. Odmah naiđe na neki podmetač, koji su sigurno njegovi prethodnici, radi istoga cilja, tu namestili.

»Bolje što se čini nevešt starom poznanstvu, sad mi je to lakše i zgodnije... baš ga ne bih mogao pogledati, a već posle... lako ćemo...

Sad, kad se našao pred stvarnošću, izgubio se sav. Samo zna jedno: da je mogao unapred osetiti sve ovo što je danas preživeo i što sad oseća — ne bi se nikad odlučio na takav korak.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao. Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi dakle bilo da ideš u svet, pa možda ćeš naći gdegod

Idući tako, naiđe na neku veliku šumu, i uputi se jednom stazom. Išao je tako čitav dan kroz tu šumu, a nije mogao nigde nikoga da vidi; tek posle nekoliko dana naiđe na jednog starca gde pored vatre sedi: — Dobro jutro, starče!

Ko bi u tu zemlju otići mogao, taj ne bi nikad ostario niti umro; ali tamo ne može niko otići, jer koji god je dosad u tu zemlju odlazio, svaki je

Petar joj pritrči u pomoć. Kad je devojka došla k sebi, zapita ga: — Kako si mogao ovamo doći, i kako te džinovi nisu rastrgli? Petar joj odgovori: — Bog milostivi bio mi je u pomoći.

okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio, nigde nije mogao ni sela ni žive duše naći. Onda Petar pohita da vidi šta je od njegovog sela.

je da mi prosimo kada sam ja, hvala bogu, poodrastao; nego daj da mi prodamo ono malo baščice pa da kupimo konja, mogao bih ja već drva goditi pa se oboje hraniti, a da drugome ne dodijavamo.

— Nemam posla, pa bih rad da me primite u tu aščinicu makar i za hranu, a mogao bih vi, ako ništa, sude prati. — Dobro, dobro, — reče mu aščibaša — hajde unutra, dobićeš posla.

Nego, care, daj mi dva pouzdana i jaka druga, koji će me nositi, jera ja kao sakat ne bih mogao otići. Car mu odmah dade, i oni ga uprtiše, te badži u sobu.

Braća njegova, zavideći mu što je on bio junak te je sestru našao i izbavio, presijeku oputu da on ne bi mogao sići, pa onda nađu u polju jedno čobanče kod ovaca i preobuku ga i mjesto brata svoga ocu povedu, a sestri svojoj i

Kad dođe u grad, sav se grad slegne kao na čudo gde on dođe a pre nijedan čoban nije mogao doći s onog jezera. Sutradan carev sin opravi se opet i pođe s ovcama upravo k jezeru.

Kad uđe u grad, sav se grad uskoleba i stane se čuditi gde čoban dolazi kući svako veče, što pre nijedan nije mogao. Ona dva konjanika još su pre od carevoga sina bila došla u dvor i pripovedila caru sve po redu šta su čuli i videli.

je stradala, kako je muž prokleo i kako ide po svetu te ga traži — pa sam, veli, došla pitati tvoga sina, ne bi li mi mogao on za njega što kazati, nije li ga gde video, jer on preko svega sveta prelazi.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Neupućen slušalac mogao bi se zakleti da se u sobi nalazi više lica. Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteljski dar koji posedujem, i

Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije.

Nijedan od studenata psihologije i fiziologije koje sam pitao za mišljenje nije mogao uspešno da objasni ovu pojavu. Izgleda da su oni bili jedinstveni u svom stavu, mada sam ja verovatno bio predodređen

Ponekad bi čak ostajala tako postojana u prostoru iako sam mogao rukom da prođem kroz nju. Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće prikazati na platnu i učiniti

na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da zamislim stvari u mašti, nisu mi bili potrebni modeli, crteži ili eksperimenti. Mogao sam da u mašti o njima stvorim sliku onakvu kakvi su oni zaista bili i u stvarnosti.

Bilo mi je dvanaestak godina kada sam uspeo snagom volje da odagnam sliku iz svoje mašte ali nikada nisam mogao da kontrolišem bleske svetlosti na koje sam već skrenuo pažnju. Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo.

Brojao sam korake u šetnji i izračunavao zapreminu tanjira za supu i šoljice za kafu i zalogaja hrane - drukčije ne bih mogao da uživam u jelu.

Knjige sam voleo najviše. Moj otac je imao veliku biblioteku i kad god sam mogao, pokušavao sam da zadovoljim svoju strast za čitanjem.

Kartanje je za mene predstavljalo užitak nad užicima. Moj otac koji je vodio uzoran život, nije mogao da nađe opravdanja za tako besmisleno traćenje vremena i novca kome sam se odao.

samo dva primera od mnogih, ali i oni su dovoljni da pokažu da nije bilo izumiteljskog instinkta u meni, ja ne bih ovo mogao da ispričam jer ne bih bio među živima.

Posle toga svaki dečak je mogao učiniti to isto, pa je sledeće leto bilo katastrofalno za žabe. U svom sledećem pokušaju činilo se da sledim svoj

Taj odvratni prizor učinio je kraj mojim naporima na ovom polju koje je obećavalo i od tada nikada nisam mogao da dotaknem majskog gundelja ni bilo kog drugog insekta. Kasnije sam počeo da rastavljam i sastavljam dedine satove.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Pa ni moj otac ni moja majka nisu znali čitati ni pisati. Tu se nameće pitanje: šta je mogao dečak od petnaest godina, rođen i odgojen pod takvim okolnostima, bez ikakvih sredstava doneti Americi ako bi se našle

Prvi naseljenici starog sela živeli su u malim zemunicama koje neprijatelj nije mogao raspoznati iz daljine. Ostataka tih podzemnih stanova bilo je još u doba moga detinjstva dok sam, pre pedeset godina,

godine. Zvao se Baba Batikin, a po mišljenju seljana bio je vidovit i mogao je da proriče. Imao je izvanredno dobro pamćenje i izvanredan pripovedački dar. Govorio je kao guslar.

Uskoro sam se mogao pohvaliti svojoj majci da znam da čitam i pišem, bar tako dobro kao i svaki drugi dečak. I učitelj je primetio promenu.

Uvek sam visoko cenio očevo mišljenje, ali ovog puta nisam mogao a da se ne nasmešim sa prizvukom ironije, što ga je naljutilo.

nam je inače objašnjavao fenomene fizike, nije znao da mi ovo protumači, a čisto sumnjam da je prosečni fizičar Evrope mogao to učiniti u ono vreme.

Da bih donekle izmenio pogrešan utisak koji sam mogao ostaviti, i da bih imao topli ogrtač na putu ovih hladnih jesenjih večeri i noći, bio sam ogrnut dugim žutim kožuhom,

Pošto nije znao kome pripada ta torba, nije ni obraćao pažnju na to. A kako bi i mogao posumnjati bogoslovca? - O, sveti Savo - rekao sam - kakvo će pravoslavlje propovedati Srbima u Banatu ovakvi budući

Njihova ljubaznost prema meni bila je zagonetka koju tada nisam mogao da odgonetnem. Odgonetnuo sam je, međutim, tek posle nekoliko godina.

Moja mala spavaća soba na tavanu, jedino što sam mogao sebi priuštiti, teško je odudarala od života u beskrajnim banatskim ravnicama, gde sam čitavih šest nedelja svakog

Mislio sam da su ti ljudi isuviše iznad mene i nikako nisam mogao smognuti hrabrosti i odlučiti se da ih posetim kao što je želeo prota Živković.

Kada sam ga pri rastanku poljubio u ruku, dao mi je jednu forintu, potapšao me po licu i uverio me da bih mogao lako ispuniti očekivanja prote Živkovića i mojih učitelja, ako bih više vremena provodio nad knjigama, a manje sa svojim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Iz okolnih kuća razasiplje se ređa i slabija svetlost. Ulice omrtvile i opustile; rekao bi nigde ni žive duše: mogao bi celu varoš orobiti, a da nikoga ne susreteš...

Iz odela se pušilo kao iz kotla. Pustu vlagu, što se sa svih strana natisla, nije mogao ni najljući plamen da savlada. Sutradan bilo je lepo. Sunce se pokazalo svetlije nego ikada.

Sa maslinovih stabala, čim bi ih se dotakao, padala je voda, a zemlja je bila tako glibava da si je mogao mesiti. Masline su, kupeći ih, gazili. Župan ustavi radnju. Oni se s društvom, zlovoljni,povratiše kući. .

Nije se hteo pokriti, iako ga je majka neprestanice nutkala i mirila. Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami. Sveće nisu imali.

—Za nevolju je, gospodaru!... . Čovek pogleda na Marka, koji gleda u zemlju... —I taj momčić... Mogao bi i on da radi... — izvadivši novčanik iz džepa, utisnu Cveti novčić u ruku. —Bog ti platio!

Da, biće roda od masline ka dosad! — i nasmija se šrezrivo. — Ma moja duša vanka tega... Učiniću ča budem mogao. — Valja, — potvrdi Bukalo.

Pa tek što je dobio službu, oženi se, izgovarajući se da to ne bi još bio uradio kad bi bio mogao u gostionicama dobiti sve one ugodnosti na koje se bio naučio u velikom gradu, i, okućivši se, zaboravi svoje rodno

Ali hoću da se bolje izrazim: kao što se vodom gasi onaj naš obični oganj, tako njime mogao bi se gasiti onaj strašni pakleni, što je tebi pravedni bog namijenio! Jezuita najednom prestade.

A s Ilijom lako se sprdati, nagluh je, a da još i ne vidi, — eto sreće za komšiju mu Pavla: mogao bi kad god bi hteo... Za sve ljude oko vatre nema mesta: kuća malena i prenatrpana.

Utrobu toga staroga kaštela Ivo Polić kao dete nije nikada mogao da upoznade. U njegovoj mašti bio je to jedan veliki prostran grad pun tajnih glasova i oblika; stoga on je, pre nego

Kod prve ispovedi beše odlučio da sve kaže svome ispovedniku; nije mogao ni da pomisli da bi mogao što da prećuti, ali, našavši se oči u oči sa njim pred ispovedaonicom, zataji svoj greh.

Kod prve ispovedi beše odlučio da sve kaže svome ispovedniku; nije mogao ni da pomisli da bi mogao što da prećuti, ali, našavši se oči u oči sa njim pred ispovedaonicom, zataji svoj greh.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U srpskoj kulturi verovatno nema drugog mita koji bi je koliko kosovski mogao da zatvori u sebe samu, a Vasko Popa je upravo sa njim želeo pesnički da se ponese, da ga reartikuliše u njegovome

Zato je naš književni jezik mogao da dobije funkcionalne stilove kao što su naučni, žurnalistički i slično – za koje znaju svi moderni jezici – tek u

14 On se u ovakvome obliku nije mogao samo u jeziku sačuvati: u neposrednome doživljaju i individualnoj percepciji, pri čemu i položaj tela uzima učešća.

Nije se mogao ni u samoj književnosti naknadno vaspostaviti, bez jezika koji je očuvao specifičnu upotrebu upućivačkih reči.

Vuk pesmu zabeležio, ali nam ponešto govori već i sama činjenica da je to, po svemu sudeći, bio neko ko je u ono vreme mogao diližansom da putuje od Beča do Zemuna.

A ko bi to drugi mogao biti ako ne pesnik? Zanimljivo je da ni Crnjanski, kao ni Petrović, nije naveo stvarno ime pesnikovo.

Pesnik je mogao, ali nije signalizovao samo jedno čitanje, i time je pojačao ono latentno kretanje i čitanje unazad koje njegov stih

Signal bi mogao biti jednostavan, u vidu velikoga slova: Razgrni milovanja Grane smeha razgrni Dušan Matić je voleo da pominje muzički

Ono pak što ga posebno može da zainteresuje jeste činjenica da pesnik više nikada nije hteo ili nije mogao, svejedno, da posegne za idealom tako stroge, skladne i ritmičnozvučne forme kao u svojoj sedamnaestoj godini.

Ko je imao prilike da čita pisma ljudi nedovoljno vičnih pismenome izlaganju lako je mogao da primeti kako se reč u njima, slikovito rečeno, osvrće na sve strane: ne pristaje na postepeno izlaganje i linearno

Konačne odgovore nije dao, nije ni mogao da dadne, ni Mišić u svojoj kritici, bar ne toliko uverljive da bismo zaboravili na iznesene zamerke; više i bitnije od

prelomnog trenutka u razvitku srpske poezije: novi sistem književnih konvencija koji je zamenio stari, kritičar nije mogao da prihvati zato što ga nije razumevao, zato što je na nove poetske tekstove primenjivao staru „gramatiku“, a oni nisu

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Oh, bože, kad bi se to desilo...mogao bi onda i Čeda... ŽIVKA: Taman, kao da je Čeda prva briga. Kamo sreća da si ti mene poslušala...

ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje! I ja još sirota hoću da nauči engleski da bi se mogao igrati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca i samome engleskom konzulu.

I ja još sirota hoću da nauči engleski da bi se mogao igrati sa decom engleskog konzula, a on, kakav je, mogao bi opsovati oca i samome engleskom konzulu. Napolje, bitango, vuci mi se ispred očiju!...

Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može. Nikoga nemaš koji bi mogao biti državni savetnik, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa je pravo,

A posle, ne bih ja, nego ja njemu sasvim učtivo kažem: „Kuš, svinjo jedna!” A on meni opet: „Olrajt!” E, nisam onda mogao više da se uzdržim, nego ga haknem po nosu i opsujem i ja njemu oca.

ČEDA: Odmah ću vam to objasniti. On je dugo i dugo razmišljao o ženidbi i nije mogao lako da se odluči. Uvek mi je govorio: „Ako se već rešim da se ženim, uzeću samo zrelu žensku”.

Samo, moram napomenuti da ja ne bih mogao pristati na obično vraćanje u službu, bez satisfakcije za učinjenu mi nepravdu.

Odmah je ceo svet pogodio. DARA: A zar nisi nikako mogao da saznaš ko je pisao? ČEDA: Saznao sam. DARA: Ko? ČEDA: Reći ću ti, ako mi daš časnu reč da nećeš reći majci.

DARA: Čedo, Čedo, šta si učinio?! ČEDA: Neka vidi da i ja umem da plombiram. DARA: Kako si smeo, kako si mogao? ČEDA: A kako je ona mogla mene da gurne u Ivanjicu? DARA: I kako si imao srca, ona je moja majka!

moj visoki položaj počasnog konzula, to pojmite što nisam žalio ni truda ni sredstava da saznam ime pisca, kako bih mogao pribaviti sebi satisfakciju. I uspeo sam najzad da ga saznam...” ŽIVKA (nestrpljivo): Ko je, tako ti boga?

Ah, da! Zamisli, saznali smo ko je pisao ono u novinama. ČEDA: E? VASA: I šta misliš ko je? ČEDA: Ko bi to mogao znati? VASA: Ti! ČEDA: Ta nije moguće? VASA: Jeste, ti! ČEDA: Ko bi to rekao? VASA: I znaš kako smo saznali?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ne devojka, nego devojče Nuška celo se skupilo u telo kojim vitlaju čula i nagoni. Ali ko bi sve to mogao opisati, izbliza i gotovo iznutra, iz samog doživljaja, kad pripovedač Mile ne bi bio rođak junakinjin, uz to i dovoljno

” i druga „A seća se svega17- autor u prvoj verziji više nije mogao ni videti ni znati ništa što neposredno ili posredno ne bi mogla videti (u smislu opažati) ili znati sama Sofka.

Jezičkih omaški ima od svake ruke, i lako bi se mogao sačiniti njihov poduži spisak. Pred nama je, kratko rečeno, pisac kod koga čitalac pre oseća mučno dolaženje do izraza

A zanimljivo je da se danas lako i često na to zaboravlja; zaboravlja se, naime, da je razvojni kontekst mogao snagom kontrastiranja jače da istakne pojedinosti koje su se kod Stankovića osećale kao mane.

Beogradski stil mogao bi se shvatiti i kao vreme kanonizovanja moderne srpske sintakse. Jer samo tako, u isti mah složenija a stabilizovana,

Stoga je Dučić i mogao tvrditi da je najveći pisac „onaj koji piše najlepšim jezikom, ali naročito onaj koji piše najboljom sintaksom!

ako je paradoks, u tome je, naime, što se nesigurna sintaksa - baš zahvaljujući činjenici da Stanković nije umeo, mogao ili hteo da prihvati njen kanonizovani oblik - lakše i spontano saobražavala sa zahtevima pripovednog teksta, sa

Ali dovoljno je ponovo navesti rečenicu i sa čisto gramatičke strane pogledati na nju da bi se naslutilo šta je mogao imati na umu: „Više se znalo i pričalo o njenim čukundedama i pramdedama nego o njima samim: o ocu joj, materi, pa čak i

Sa Sofkom kao pripovedačem. Tim putem, međutim, Stanković nije mogao udariti, mada inače ima pripovedaka koje su u prvom licu ispripovedane.

82 Na pitanje da li je pisac mogao bez ovakvoga zaista zamršenog sintaksičkog niza - nema odgovora. Jer je nepravilno postavljeno.

To, izvesno, nije autorovo oko, jer je on sam za se u romanu bezličan. Čovek bi se ovde mogao prisetiti Stankovićevog pripovedača iz Starih dana, koga likovi zovu Mile; recimo u času kad sustopice prati Tomču i -

Borisav Stanković kao da nije mogao da nađe dovoljan broj interpunkcijskih znakova koje bi pometao duž rečenice: sve pauza do pauze nejednake jačine, i

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Zato se već po Brodu peku halve, mese baklave i razni kolači, kakve je samo Carigrad mogao izumeti a Goranin naučiti, bilo kao kuvar kod kakvoga ješnoga paše, bilo kao poslastičar s one strane Zlatnoga Roga.

Kad se već poturčio, hteo je da bude slobodan i bez stege: nije valjda mogao gledati da mu Ljumljani i dale otimlju stoku i presecaju globu.

Čak ni pravoslavni sprovod ka večnoj kući nije mogao da gleda. A zla im nije tvorio. Ljudi su u njemu gledali čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se

— Zaželio sam se rakije. Bogdana. Nijesam je do večeras okusio otkako sam iz kuće ono izišao. Nijesam mogao da se nakanim: bilo me stid... — Pa sad, nesrećniče? — Sad nije... u svojoj sam kući. — A od mene? — Što od tebe?

— Nije ta, Miloje, ne!.. No ćeš me poslušati. Bilo što bilo. Bog će oprostiti. Bio je zulum, nijesi mogao da se izvučeš od Turaka... — A, ne. Dragom mojom volom sam se poturčio. Čuješ li, dragom volom!...

— A, ne. Dragom mojom volom sam se poturčio. Čuješ li, dragom volom!... Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju... Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu.

Kolika šteta što nije čovek da bi se mogao ubiti: gle, kako se krvavo pretvara kao kakav ljuti Arnautin čije suze za porodom još niko ne vide!..

Em kopuk, em dve žene hoće!.. Samo priđi ovamo, pezevenk–Arnaud!..“ Šta je mogao da radi? Imao je još nešto zlata kod sebe, otijšao u grad s babom i prijavio se vlastima za povratak, jer mu tobože

Grabili njegova stada, ubi– jali seljake. Zasukao i on rukave. Čekao i ubijao koliko je mogao. Pripremao krađe i grabeže, činio svako čudo Arnautima da im se samo sveti, pa se još udruživao sa čuve– nim

E, to prota Dejan Popović nije mogao ni da zaboravi, ni da oprosti. Onda... Po povratku iz bugarskoga ropstva, još slab i izgladneo, ščepao je pušku,

— Pa posle, proto? — Eh, posle!.. Eto vidiš. Malo sam ti već kazao... Nisam više mogao gore da ostanem. Prelomilo mi se na duši. Pobegao sam ovamo. Da postanem derviš ili kaluđer, ako hoćeš.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Rulja većem odaljila. A to j’ sreća bila. ZEBNjA U RAJU Oženio s’ mladić Toplotan i zreo, Mogao je naći Krin bez pege beo. Pa gde nađe ljubu? Gde je uzgred stigô: U grehu je našô, Iz greha je digô.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Ah, gledajte kako ste srećni, kako ste aloboner. Gospodin filozof, moj rođak, koji se u Parizu mogao oženiti, moj rođak, ja se dičim, sklonio se, oćete li moći pogoditi? Sklonio se... FEMA: Uzeti moju kćer...

RUŽIČIĆ: Bezumne, ne znaš šta je sladost. To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu gdegod založiti za deset forinti? JOVAN: Ako mi štogod date, mogu.

Miljković, Branko - PESME

Verujem, da bih mogao da govorim da izađem iz sebe s nadom na povratak, makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt do istinskih

Krakov, Stanislav - KRILA

Jednog slepog intendanta mučila je škripa kreveta njegovog suseda. Ipak nije mogao da vidi kako se nad pilotom sa slomljenom nogom nadneo beli, ponoćni anđeo.

Bilo je potrebno da bude tu, kraj takve žene, da bi mogao ozdraviti. To je sve prošlo kroz glavu. Potom kao da se hteo potužiti nekom ko je ležao uz njega, otvorio je oči, ali

Opet su malo docnije tiho jauknula vrata. Opet se krevet uvio pod teretom, i mrtvac je mogao da sluša pesmu metalnih opruga. Kraj vrata je nešto greblo i skikalo ljutito.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Treba znati kako je savršena moć opažana kod crnca, pa razumeti šta znači kad se i on mogao prevariti. Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući.

Nisam mogao pretpostaviti da je zemlja ipak puna, ne toliko reptilija, koliko mrava, da su grane visoke, nezgodne i čvornovate, ili

šef sela ipak pronalazi da jedan bogati tamošnji crnac ima svoju šalupu, kojom prenosi banane, i da bi je možda mogao iznajmiti. Treba sat vremena dok se pogodimo, i dok brod, koji nije mesecima radio, proradi.

Ostalo je savana. Onaj ogromni prostor, od zapadne do istočne afričke obale, koji se zove Sudan, mogao bi se zvati savanom. Njegova je zemlja crvena, trava žuta a drveta i zelena i crvena.

Ja je odmah po povratku radosno poklanjam prijatelju. Kad pomislim na maske koje sam mogao kupiti na reci Komoi...! Video sam mnogo stvari toga dana, obišao nekoliko sela i gledao nekoliko tam–tama, tako da

Dogodilo se da me silom prilika niko više nije mogao smatrati običnim turistom, i da silom prilika ja više nisam mogao gledati oko sebe kao što gleda prosti putnik.

Dogodilo se da me silom prilika niko više nije mogao smatrati običnim turistom, i da silom prilika ja više nisam mogao gledati oko sebe kao što gleda prosti putnik.

Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega. Toga večera belci u Boakeu imali su nešto da proslave.

Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N. možda nije ličnost s kojom bih ja mogao produžiti put. Ovaj se opet sakri iza prethodne svoje uljudne izjave: on nalazi da je prilika vrlo pogodna.

Njegov glas, pogled, celo držanje govorili su sasvim obratno: da nisam mogao uopšte pasti na nepogodniju, nesigurniju ličnost od ove. Ovoliki me je formalizam ljutio.

su očekivali s časa na čas da se ova mlada žena pojavi, a Švajcarac je hteo da zna da li bi on, iako je u društvu N–a, mogao otići da je pozdravi. Onda sam imao utisak da je tu glavni razlog što je N. tako deklarisan u ovom društvu.

Jedan Baule optužuje drugoga da je naročito pozvao igračicu da bi je stezao. „Ako ti hteo, ako ti hteo, mogao posvati ja; ja mene ti stezao, ja znao šta činiti!“ svađa je na francuskom.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Ko je to drugi činit mogao, Nego ja, majka, njezina?... GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija!

STANA (uzdahne, a posle se, dršćući, približuje prozoru): O, grozno! PRVI TURČIN: Ja je, sirotu, ne bih mogao tako mučiti. DRUGI TURČIN: Ja bih je volio ubiti... Gle kako je preblijedila, rekao bih: sad će izdahnuti.

HASAN: Nije, efendi! ĆERIM: Ako ga neđe raja nije premlatila... Ja ne znam, čestiti muselime, kako si ga mogao sama i opremiti?... HASAN: Slušaj, Ćerime!

(Gleda kroz prozor.) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati... GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile?

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

su Hafis i Sulejman počeli napadati na Hrvatovića) produži napadaje i tako se primakne Zaječaru da je već i samu varoš mogao bombardati.

Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle!

naroda koji se iz okolnih mesta i popaljenih sela preko naše granice zbegao u Aleksinac sa ono malo prtljaga, što je ko mogao u brzini poneti, izmičući ispred Čerkeza.

Ja ću ovde da predam utiske, kako sam ih redom sam dobijao. Spočetka nisam mogao da se razaznam u borbi i tačno da uhvatim kuda se pruža naša, a kuda turska linija.

Zatim nastavi: — A čuje li se borba s fronta od Katuna i s levog krila od sv. Stefana? — Nisam mogao ništa razabrati; pucnjava je kod Tešice vrlo jaka, pa se s drugih strana ništa ne može čuti.

Pošto je glavna celj promašena, rat je izgubio svaki smisao; našto ga produžavati? Ako je do časnoga mira pre bi se mogao zaključiti sad, dok Turci još nisu prodrli duboko u Srbiju.

ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major. — Gde vam je vojska? — Baterije su na logorištu, a pešadija ne znam gde je...

Međutim pešadija je prsla po šumi, vinogradima i kukuruzima i svaki se posebice povlačio kuda je najlakše mogao. Ma da sam pred borbu označio zborno mesto, gde se u slučaju povlačenja imaju skupiti sve trupe, opet zato, kad sam

I tako, ja faktički sad ne znam gde, je moja pešadija, ali g. đeneral vidi da to nije moja krivica. Ja nisam mogao trčati za svakim pešakom posebice, a morao sam da pazim na topove, da pri povlačenju kakvom pogreškom ne padnu u ruke

ostavio je svoje odelenje, koje se sastojalo iz 6 (ili 8, ne može dobro da se pročita) bataljona i 2 baterije i niti je mogao pokazati gde mu se odelenje nalazi, niti ga je mogao skupiti.

8, ne može dobro da se pročita) bataljona i 2 baterije i niti je mogao pokazati gde mu se odelenje nalazi, niti ga je mogao skupiti. Usled toga desno krilo naših položaja ostalo je bez vojske i podvrgnuto je najvećoj opasnosti od nepritelja.

i pred mlađim i starijim oficirima, (pri Černjajevljevoj grdnji prisustvovalo je dosta oficira) on, nežan i osetljiv, nije mogao da preživi ovu porugu, gde su ga nazivali kukavicom, strašljivicom, beguncem, izdajnikom, i pešio je da se ubije u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Himalaji, vrag bi ga znao. — On se obrati Mišiću. — I kad me ti malopre zapita kako izgleda Kajmakčalan, otkuda sam mogao da znam. Visoko do neba! Oko ponoći začu se brza puščana paljba. To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja...

Samo što nas ne poljubi. Kaže: „Ja njihov večerašnji nalet ne bih mogao izdržati.“ U toku borbe ovih nekoliko dana izgubio je dve trećine oficira i vojnika.

— Zar nisu puštene raketle? — zapita Radojčić. — Kakve raketle!... Borba je bila u pokretu. Niti je ko mogao da im dostavi raketle, niti bi imali odakle da ih pale. Oni su bili u rovčićima... Pričaću vam.

Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom.

Bile su se izmešale čete, bataljoni, pukovi... A rovovi plitki da se ni najmanji pokret nije mogao učiniti. Onda odluče da na položaj iziđu naših šest četa i preuzmu rovove onih izmešanih jedinica.

A ovi su preko telefona sigurno zakukali, te oko podne prestadoše sa gađanjem. Koliko sam mogao videti kroz puškarnicu, ceo plato bio je pokriven leševima naših i bugarskih vojnika. Da vas muka spopadne.

Bilo je leševa od pre deset dana. Povremeno dune vetar sa vrha i nanese kužan zadah. Tek sada, iz rova, mogao sam da pogledam levo i desno. Ogromna planina. Slušajte: mora zbilja da se oda priznanje i tim Drincima.

Ali pred zoru probudio sam se zbog hladnoće. Osetio sam ludu želju da popijem nešto toplo. Suv hleb nisam mogao više jesti. Iako nam je javljeno da će nam dostaviti toplu hranu, naši kuvari nisu nikako dolazili.

Moji bolovi su sve jači. Došlo mi je da zakukam... do neba. Zaželeo sam da me ubiju, jer više nisam mogao. Prenebregao sam život i pomerih se.

Išli smo obazrivo. Ja sam prvi koji nastupam. Negde pred nama, ili sa strane, nisam mogao tačno da ocenim, pucale su puške.

Negde pred nama, ili sa strane, nisam mogao tačno da ocenim, pucale su puške. Tek sam se tada prisetio, kako sam mogao da zapitam one artiljerce šta gađaju, i tako bih znao gde je neprijatelj.

A posle, drugo, ja sam mogao i da poginem. Zar ne?... Kod vas artiljeraca kad pogine vodnik, onda se to odmah zabeleži u analima puka.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Svi znamo kamo je on izbio, dokle, i kako pouzdano i radosno zahvatao — dok je mogao. Ali, odakle je zapravo pošao, i sa kakvim književnim nasleđem i opterećenjem, i sa koliko potrebe, svesti i snage da ih

a možda jasnije nego i iz mnogih Brankovih rođenih stihova, videti šta je on sve smeo a šta morao odgurnuti da bi mogao ići dalje, koliki već znatan rezultat mimoići a kojih se sve ispitanih puteva poetskih funkcionisanja odreći.

ni slast odgovornosti duhovnog vođstva; jedino je još omladinski deo šturovskim idejama zapojenih pesnika ove epohe mogao da nepovređeno dočeka nove dane omladinskog pokreta, iako ne uvek sa stihovima u džepu.

Ni taj jezik niko nije znao, a što je stvar još teža, niko ga živi uopšte ni znati nije mogao, nikada. Jezik taj se ipak, pored svih apsurdnosti, izgrađivao tokom čitavoga stoleća i predavao s kolena na koleno

Preredak je odista slučaj da bi neko — reč je naravno o pravim piscima — mogao odabrati za svoj pesnički jezik neki drugi sem maternji.

imao je snage da je nametne i stavi na hartiju bez ustručavanja i kolebanja, kad mu je god zatrebala (a znamo: nije mogao bez njih). Tačno onako kao što je rekao Horacije: da reči mogu, desi li se nešto presudno, i vaskrsnuti ...

Možda bi neko mogao pomisliti da je to tako samo sa malima i nepoznatima, — a ova Antologija je znatnim delom odista i antologija

Stoga pesme, koliko god se to inače nije slagalo sa mojim teorijskim uverenjem, nisam mogao ni smeo odabirati isključivo po kriteriju estetskom. Bilo je to neizbežno.

Pre svega, već jezik ove poezije unosio je u onakvo gledište oštar i neumoljiv korektiv: on se nije mogao izbeći. Nije li jezik, — dobar jezik, književni jezik, — nesumnjiv i neodvojiv sastavni elemenat dobre poezije?

Da li bi mi mogao napisati za Glasnik jedan pregled o vašem pozorištu? Mnogo pozdrava tvoj J. Skerlić.” Skerlićev učenik koji je dovršio

tekst Gorestnog plača (tekst transkribujem; ni veoma lošu interpunkciju, a radi lakšeg razumevanja pesme, nisam mogao ostaviti nedirnutu; menjao sam, iako svega na nekoliko mesta, Orfelinov ili, bolje, štamparev nelogični način upotrebe

Tako je onda u pesmarice i zbornike mogao dospeti i Plač: nije se pevala svaka pesma prepisana i sačuvana u njima. (U tome pravcu Tih.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao? Pa opet hvala mu!... Kakvi smo mi, Mogao nas je i pokloniti. KNEZ ĐURĐE: Vas videt, braćo, Želja mi beše, — Vas, diko srpska, sedi glavari!

Nas radi je isprosio?... Laže, zdravlja mi! A isto bi tvrditi mogao: vas radi spavam, sanjam, jedem, hodam — sve to vas radi činim; a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po

Bojić, Milutin - PESME

znam samo hoću, a ne znam šta hoću, Stotinu bih stvari u jedan mah hteo, Bežao bih u svet, tražio samoću I, kad bih mogao, na nebo se peo; Svirao, pevao, bez reda i veze Melodije lude, očajne i drske, Kako plamti nebo, kako plaču breze,

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Neka svrati i kod onoga gazda-Joce maloga — i to je kanda nekakav revolucionar; mogao ga je i on sakriti. VIĆA: To je onaj krojač ženskog odela? JEROTIJE: Jeste, on!

Moram biti ovde. Nego, gospodine Žiko, kad bi ti mogao nekako da se razdremaš? Ovo je trenutak kad država traži od nas da svi budemo budni. ŽIKA: Pa ja bih mogao... samo...

Ovo je trenutak kad država traži od nas da svi budemo budni. ŽIKA: Pa ja bih mogao... samo... JEROTIJE: Samo bi zaspao u prvoj opštini i onda ko zna kad bi se probudio.

(Govori.) Pa je l' on lud? Otkud se javno kaže da je špijun? VIĆA: On kaže, pre, dok je krio, nije mogao ništa da dozna, a sad mu svi kazuju jedan protiv drugog. JEROTIJE (Josi). Gde je on? TASA: Evo ga čeka.

ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama. JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti? MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sakrio se u sobu... JEROTIJE: I mrda!...

(Vadi iz džepa depešu i daje je Vići.) Pročitaj mu, gospodine Vićo, kako sam telegrafirao gospodinu ministru, da bi se mogao u svojim iskazima držati toga! (Đoki.) A ti slušaj, pa tako od reči do reči da mi kažeš na saslušanju!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

za realnost svakodnevnog života u onovremenoj srednjoevropskoj civilizaciji, a ruski se u srpskoj sredini nigde nije mogao čuti, niti se učio u školama.

čuda i patetike, i tako Milutinov život izneo kao koherentan ciklus pričanja o ratovima, a uspehe na bojnom polju mogao je slobodno pripisati Milutinovoj ratnoj veštini.

Jakob Grim je počeo učiti srpski jezik da bi pesme mogao čitati u originalu, svaku novu zbirku srpskih narodnih pesama propratio je tananim poetskim analizama.

Da je način na koji je srpski kraljević obavljao svoju vazalsku dužnost mogao pomoći oblikovanju njegovog epskog lika kao narodnog zaštitnika pokazuju dva podatka. Prvi je arhivski.

izražaja glavna njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti (prema jednom carskom zakoniku). D. Maksimović je nesumnjivo najpopularniji srpski pesnik 20. veka.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Kako si, Jonatane, mogao da podlegneš? Srce moje, Jonatane, gorkom je patnjom puno. Bio si moja sreća, prijatelju, brate moj.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Pun, kratak i ponizan. Uz to zvek novaca i izvinjavanje: — Nisam mogao više, nano. A za to i to cena je ovolika. Niža nije. I, ako hoćeš, da kupim, ako ne, kako ti narediš.

Brzo, za kratko vreme ušao je u sve poslove. Cene svačemu već je znao. Već je u mislima uvek mogao da oceni i proceni ne samo koliko i od koga espapa ima nego i ceo dućan i magaza koliko otprilike vrede i koliko se za

Čak se i vino, kao pre dok je bio otac, i sad iznosi. Ali on, reda radi, samo okusi. Mogao bi još više, ali neće, ne da se zameri, već, ako popije više, možda će se zagrejati, zaboraviće se, postaće

Znao je da će se baba dosetiti da je to izgovor, a da je u stvari drugo: Jovanka i njegov odgovor njoj sutra. Ali nije mogao drukčije. Nije mogao da ode kući. Izdao bi se. Svađao bi se i s babom, i sa svima, toliko mu je bilo.

Ali nije mogao drukčije. Nije mogao da ode kući. Izdao bi se. Svađao bi se i s babom, i sa svima, toliko mu je bilo. I dobro mu dođe što ostade sam u

I tako u dnu magaze, usamljen, ograđen dućanom, kako mu sladak dođe bol! Nije hteo ništa da misli. Ne što nije mogao, umeo, već nije hteo. Znao je da je nepotrebno, da je svršeno, rešeno o njoj.

Odmah zatim vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom

put saznade da mu, ako hoće da je kao što treba a ne oslanja se ni na koga, ne obavezuje nikom, da bi to svoje, sebe, mogao da nosi, treba mnogo snage, bola, i da je jak, jak... Jak nad sobom. Sebe da ima u rukama.

Sit je bio. Samo je pušio. Čak, danju, nije se ni video, izlazio, kao da je spavao, da bi mogao što više noću da je budan, šeta se slobodan oko kuće, dućana.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

izvesne činjenice: 1) bogiša bere se, i nosi u crkvu na blagoslov, na Spasovdan, a taj dan (ili neki iz te sezone) mogao je nekada pripadati Perunu; 2) u Dubrovniku postoji slava Bogiša, vezana za kult svetog Petra Bogišara (cf.

od Turaka, stvorili novo naselje, izabrali su i nov zapis, a ovaj brest prodali su nekolikim ljudima, ali ga niko nije mogao preseći »Jedan je krešući grane presekao sekirom nogu i jedva ostao živ; drugi je pao glavačke i ugruvao se, a treći

Ali ima dokumenata po kojima izgleda da je g. doista imao božansko poštovanje i mogao biti fetiš. Selo Grab u Hercegovini nazvano je po jednom velikom g.

?) u vezu sa mitskom ličnošću i deposediranim božanstvom Trojanom. Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l.

Da bi mogao napraviti odelo za svoje vojnike, naumi Trojan da seje l. Nikako nije mogao naći zgodno mesto, pa zato pusti sokola, i gde soko padne, da ga tu seje.

und Schulmeіster dürfte mehr alѕ bloѕѕ praktіѕchen Grund haben« ‹= leskovak kojim kažnjavaju kaplari i učitelji mogao bi imati više nego čisto praktičan razlog«›. Upor. nasuprot tome, Samter, Volkѕkunde, 790).

Ko bi na leskovom štapu svakoga dana od Svete Lucije do Božića zarezao po jednu crtu, taj bi na Badnji dan mogao u crkvi poznati sve veštice (ZNŽOJS, 19, 158). L. ima veliki značaj i u kultu; »L. je drvo blagosloveno« (S.

Tri godine sluga nije mogao učiniti ništa. Onda mu jedan stari pastir objasni da njegova slabost dolazi od c. l., i pouči ga da jede samo hleb, a c.

Mitska biljka: ko bi imao njeno seme, znao bi o čemu se ptice razgovaraju, sama bi mu se kazivala svaka lekovita travka, mogao bi da otvori svaku bravu. Ali teško je doći do semena, jer b.

raste na dnu mora, ima trnje kao divlja ruža i cvet koji »daje večnu mladost« i čak »starca podmlađuje«, ali do njega je mogao da dođe samo Gilgameš, koji je bio više bog nego čovek, pa ni on nije mogao da ga sačuva od zmije.

i čak »starca podmlađuje«, ali do njega je mogao da dođe samo Gilgameš, koji je bio više bog nego čovek, pa ni on nije mogao da ga sačuva od zmije. Drugu kategoriju čine stvarne biljke sa nekim mitskim osobinama, i takvih u Rečniku ima mnogo.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Pred njim je velika, otvorena, trgovačka knjiga, u njoj nešto traži, a sigurno nekog od dužnika nije mogao da nađe, jer posegne za drugom, manjom, u kojoj su dužnici pobilježeni alfabetskim redom.

i sve je uokolo pritisnuto olovastim nebom, krcatim snijega, a obasjano blijedom snježanom svjetlošću, — ali nije mogao da uguši vječiti šum rijeke, ni žamor slapa nad mlinovima, što se odozdo odjelito čuje i jednoliko u ušima bruji.

Pred sami suton pade mu na pamet da bi mogao kukuruz prodati istome svome gospodaru, a zašto ne? I, teturajući, uđe u dućan i dovuče se u pisarnicu.

Seljaci govorahu da mu se krv sledila, a ljekar je našao bolest opasnom. Dok je gođ mogao stati na nogama, nije htjeo ostavljati svoje kuće, a i sada, kad mu već ne da ni disati, jedva se sklonio, na molbe

Nagovara sina Radu da mu spomene kako bi od časa na čas mogao umrijeti, pa bi dobro bilo da se zna komu će svoje imanje oporučiti.

Čisto ne može da shvati kako bi mogao da podijeli Nikine zemlje sa bratom Petrom, kad su kao klin uvukle se između njegovih oranica.

U brata četvoro je djece, ljuti kao vukovi, a razulareni. Što bi od Rade bilo? Varali bi ga na svaki način, a ko bi mogao oteti se štetama što bi ih činili u polju, na livadi i svugdje? I nikada ne bi mira bilo. ...

Ilija neće da zovne ljekara, strepi, mogao bi ga ozdraviti, a neće da zovne ni popa dok ne opremi svoj namišljeni posao.

je za to koju mu drago izliku, a vratit se razdragan mišlju da će u kući naći muško čedo; predoseća da će biti sin. Mogao bi se naći svakoga dana: već davno, po opažanju komšinica, Božica je zatrudnjela.

— Polako ćemo — veli naoko zamišljen gazda. —Mogao bih se i predomisliti; nijesam baš voljan prodati cijelo... Mogla bi se prodati na dijelove, po česticama...

pokojnoga Nike meni sada pripadaju tri dijela, a tebi tek četvrti; kad bi se dijelilo, ko zna koji bi te dio zapao; mogao bi taj dio biti o sebi. Tako bi se livada, dubrava, oranice morale raskomadati kao bravče...

Rade sjedi na kamenu, pazi na goveda da ne ulete u šumsku branjevinu. Tako je sada, a negda si ih mogao pustopašice zagnati.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu. Nisam mogao tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših navika, ali da će se pomeriti, u to ni trenutka nisam sumnjao.

srče odvratnu žućkastu vodurinu, uz to još vrelu, i to je ovaj poslušno kao malo dete radio, uprkos gađenju koje nije mogao da sakrije.

Ja mislim da je tada molio Svevišnjeg da što pre padne duboka noć i da nas ostale uhvati tvrd i dubok san, da bi mogao krišom izaći napolje da se ratosilja bede pa da se opet vrati i žestinom molitve nadoknadi svoje kratko odsustvo.

Nisam mogao više da se zamlaćujem sa tim nemogućim čovekom. Ono što sam znao o Laušu bila je tajna i ja, kao njegov ispovednik,

Ono što sam znao o Laušu bila je tajna i ja, kao njegov ispovednik, nisam mogao reći tek tako ovom mušičavom starom jarcu koji mi je već dozlogrdio, oprosti mi, Bože, da je vlastelin siromašniji od

Da nije tako zar bih mogao podneti svoju odvratnu ljusku, u koju sam živ sahranjen? Jelena Uobraženi mladi petao penje se ovde svakoga dana.

U redu, ja znam da je on monah i da mu je zabranjeno obraćati pažnju na žene, ali zar nije mogao makar nekim najsitnijim znakom pokazati kako me primećuje. Barem toliko.

Provešće tu sedam noći. Ništa mu nisam rekao. A i šta sam mogao. Ako bih ga odvraćao od te sumanute zamisli, on bi me nazvao mlakonjom i rekao mi da je moja ljubav prema Hristu

Dadara Bio sam zapanjen. Onu Jelenu, koje danas nisam mogao da se nagledam, viđao sam iz dana u dan, svih ovih godina otkako sam došao na Kulu.

Što se mene tiče, taj Prohor bi odmah mogao ustati iz svog groba. Ja ne dopuštam da iko na ovome svetu bije moju bitku, a najmanje taj matori kuštrin koji ionako

O čemu bih tamo mogao razmišljati, Gospode? Bludio bih kao duh preko miomirisnih polja, među milozvučnom ptičijom grajom, i ništa više.

Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u svoje lice, makar i s ovom sparušenom zelenom kožom, makar bilo još izboranije i umornije nego što je

Ilić, Vojislav J. - PESME

No Rahman ne beše srećan. Deleći radosti svima On nije mogao često da radost podeli s njima; Jer spomen na mračnu prošlost njega je mučila često, I on je tražio tada ugodno i mirno

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Prošla su davno ona vremena kada se sistematski pregled najvažnijih delova astronomske nauke mogao izvršiti u jednoj knjizi.

Šteta što se onde ne može noćca sačekati! Tada bih mogao još slađe utonuti u slavnu prošlost antike. A zašto da ne pokušam? - Učinićemo to, mi oboje, zajedno!

Upoznavši se sa tom činjenicom, mogao je Tales, kada se vratio u svoju otadžbinu da unapred pretskaže to novo pomračenje.

Zato dovršavam ovo pismo i opraštam se sa Aleksandrincima; ta ni na njihovom gospodskom stolu ne bih mogao biti bolje počašćen nego na našem, bez srebrnog i zlatnog posuđa i umetničkih amfora.

Ja sam tada projektovao, a on izvodio, razne građevine na vodi, koju nikako nije mogao da trpi. On je sada u Carigradu i željno me očekuje da na obali Bosfora ispijemo koju dobru kapljicu i osvežimo uspomene

Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu. Da li on ima i rep, to još nisam mogao da dokučim. I ja imam, verovatno, takvog spria u glavi, inače valjda ne bih bio profesor Univerziteta i član

Pokušao sam ponovo da razmišljam i napregao sve mišiće u mozgu, ali uzalud, moj spri je ležao opružen i nije mogao da se makne. No dobra priroda pobrinula se za svoje stvorove.

Tako je intervencijom francuske vojske sprečeno nasilno rasturivanje kongresa, i on je mogao idućih dana produžiti i okončati svoj rad. Osmoga juna potpisane su od svih učesnika odluke carigradskog kongresa.

Baš sada besni, ovde kod nas na jugu, strašna vrućina, pa sam zato mogao tim lakše da razumem Vaše ushićenje hladovinom norveških fjordova.

Ne zamerite mi što Vam tako dugo nisam pisao. Verujte da nisam mogao. Moje dugo otsustvo i konac školske godine nagomilali su mi poslove na Univerzitetu, a sem toga sam hteo da izradim za

Tako mi Dunav odnosi, malo po malo, i poslednje ostatke moje očevine. Ali ja se ne srdim na njega - a kako bih i mogao!

koje je Božja ruka zapaljivala jednu po jednu, ja ću se moći lakše uživeti u ono doba astronomije, no što bih to mogao pored kakvog velikog refraktora moderne zvezdare.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Pa, Boga mi, baš dobro i ponapijemo se i poigramo i zapevamo. SVI Jest da, jest. MIRON Ali zato si, posle, mogao da mu pokatkad odrekneš, i ne poslušaš ga što ti naredi. HADžI RISTA (pobeđen): A, jest, i to je bilo.

na meni uništile: i razum, i ime, i dostojanstvo moje, te bi možda učinio kakvu ludost, zbog koje celog života ne bih mogao da se nakajem.

Oh, kako bi mi bilo kad bi me neko tako žalio, tako voleo, tako čuvao; da mi je nekog kome bih umoran mogao doći, mogao uzeti mu ruku i metnuti je na svoje čelo, da mi se ohladi, umiri.

Oh, kako bi mi bilo kad bi me neko tako žalio, tako voleo, tako čuvao; da mi je nekog kome bih umoran mogao doći, mogao uzeti mu ruku i metnuti je na svoje čelo, da mi se ohladi, umiri.

SAROŠ Da! I bio sam mu brat. Jer, kad biste vas dvoje pali od umora i zaspali, mogao sam te poljubiti, ali nisam hteo. Jer sam se bojao da sutra on, pokojnik, po mojim očima i ustima, to ne pozna.

Što se zaklah? Jedino mesto gde bih osetio da sam čovek, to bi bilo tamo. Jedina kuća, soba, gde sam mogao da se odmorim, očistim od begovske haremske memle, od njinih jela, pića, od teških jorgana i jastuka što zaudaraju na

KAFEDžIJA (dolazi i donosi rakiju): Izvolevaj, Saroš. (Ode.) SAROŠ (uzme rakiju i pije): Oh tamo, kod nje, mogao sam danima da ležim, da udišem onaj čist svetao vazduh što miriše na bosiljak i ispajane ćilimove.

Slušaj, Nazo! Imao sam, u celom ovom golemom svetu, samo jedno mesto, jednu kuću, gde sam mogao danima, mesecima, da sedim, ležim, jedem i pijem.

je muž bio živ, ja sam bio siguran da neću na njen obraz udariti; ali, od kad je ostala udovica, sama, slobodna, ne bih mogao odoleti da joj ne kažem koliko je volim. I sad, sve izgubih.

Treba da ima na nešto da se oslonim. Da imam bar zanat. Bez oca, bez matere a mali, slab, nesposoban za zanat, mogao sam samo kod berbera da poslužujem goste i tu ostanem. I to je bila moja nesreća.

TAŠANA Mirone, Mirone, brate! Bud sebe, što tebe toliko upropastih! MIRON Krst nije lako nositi, da bi čovek mogao biti čovek. (Ostalima): Sad hajde. Ja na groblje, a vi vašim kućama. Ovde se nema šta više.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti. Jeste li zavirili kadgod u radionicu gde sede, u fuseklama i prslucima, šnajderski momci?

Kažu da je u magistratu bilo smeja dok su pisali taj izveštaj: otac, šnajder, koji nije mogao služiti vojsku ni kao bolničar; majka, sluškinja; brat, peva tužne pesme na uvo nesrećnima; sestra — to se u poslednje

„Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta. Rista je mogao biti pomilovan još pre dva meseca, ali nije hteo da piše molbu.

Adrese dece svoje samo je otprilike mogao dati. Kuća da se proda, novac podeli unucima. Advokat zapita koliko je unuka, a stari odgovori da ne zna.

nije moglo sve izvaditi i pretresti; samo se s vremena na vreme izbacivalo na đubre ono čime se „eto, neki siromašak mogao sit nakoristiti, ali, šta ćeš, požderali moljci, rascrvotočili crvi”.

Jedino je naš Toša mogao to da sastavi, da bude i koza i kupus. — Dupli pretsednik imao je vazdan posla. Ideju o zaposlenju žena preuzeo je

Oficir-mladoženja, mali i šareni austriski potporučnik, predstavljao je kauciju kojom bi se mogao manji muzej ozidati i snabdeti.

Ej, smrti! Ali pre toga da mi je još planinu videti... Joso! da li bi ti, Joso, mogao da dobro ošineš te konje, i da okreneš sasvim drugim putem? nekuda tamo gde sam se ja rodila i odrasla.

Devojka, vaša poćerka, i lepa je, i bogata je. Ali ja ne znam da li bih je mogao voleti kao ženu i druga. Ostavite mi desetak dana da promislim. — Tako je najbolje za vas i za nas.

a njoj je samo dobri Bog mogao zapaliti tu samrtničku voštanicu... ima Boga, i ima čuda, narode, i Bog gleda sirotinju...

Promeće se, a ne živi. Ne znaš mu pravo zanimanje ni prave potrebe. Može da opstane bez pare u džepu; i mogao bi, što ovde kažu, sfiskati carstvo za dva dana. Sad je na salašu, sad je negde u trgovini.

— Saslušao sam vašu priču do kraja, zato da bih mogao kazati moral te priče. Svi znate da bez naravoučenija priča ne može proći, i da nam je to lep amanet od našeg

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

PREDGOVOR Kad bi se po načinu gdikoji spisatelja hoteo faliti, ja bi mogao s prozopopejom navesti da je ovo delo prvo ovog roda na srpskom jeziku, da sam osobiti trud radeći ga položio, i proče.

Potom bi mogao čitav tabak napuniti, predstavljajući polzu koju će rod iz ove knjige pocrpsti. Sve ove i ovima podobne, koje nikom ni

No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira. On se jamačno nazvati mogao komet, to jest repata zvezda ondašnje, pređašnje i, ako smemo kazati, i buduće dece; jer je tako nešto od sebe izdavao

Tek što je stvari razaznati mogao, nađe slučajno jednu pčiodu, i primetivši da bode, naumi uveselenije sebi so tim pričiniti.

Ovom dakle pohvalnom primeru naš sveštenik sledujući, naumi svoje pitomče s opredelenijem upoznati, i je l’ mogao bolje nameru u dejstvo privesti nego predstavljajući mu romane, gdi će svoju sudbinu kao u ogledalu nalaziti?

Sve romane, gdi god je naći mogao, donosio je svom ljubimom pitomcu, čitaše mu i slađaše mu da je tu najbolje za čoveka uveselenije, i — Roman, ionako

— Roman, ionako sklonjen na to, tako se zaljubi u čitanje romantičeski knjiga da se ni u vreme ručka od nji rastaviti nije mogao.

što je bila nađe, koja je više gotovo nego on trpila — to je za Romana bilo uveselenije koje dovoljno nije smestiti mogao.

koji svoju draganu davno nije vidio, predstavio bi sebi kako bi krasno bilo kad bi se iznenada s njome sastati mogao, i proče. To drugi.

U palati bilo je ponajviše takovi ljudi koji su za najglavniju dužnost počitovali jesti i piti. Ovde bi mogao tko reći da takovi jesu na škodu opštestvu, no ja se dobro opominjem reči prilj-Rabenera, da lenštine osim druge polze i

Sad ga pobeditelji dobro vežu i s trijumfom (škoda što nije kakav poeta bio, mogao bi lepu odu sostaviti), dakle s trijumfom u zamak uđu. Kom delu vino i jelo nije oskudevalo.

Naravno se morala jako vozbuditi čujući bedu Romanovu i predstavljajući sebi da je on kao mlad vrlo lasno pokliznuti mogao, i da njegova pogreška nije nikakva druga, osim što je dobar junak.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

se šaputati da mi ta reputacija daje dovoljno kvalifikacija za člana akademije nauka i umetnosti, te sam svakoga časa mogao očekivati da budem i izabran.

Čak bi se i u životu čovekovom taj period od rođenja do ženidbe mogao, kao i u istoriji, zvati period „od doseljenja do propasti“.

Kao što bi se i period koji zatim nastaje mogao tako lepo i u životu, kao i u istoriji, nazvati: period „robovanja i patnji“.

— A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao? — Ne, jer od briga nisam mogao dići glavu. Uze reč zatim onaj što je plakao: — Iscedio sam zenice plačući, istočio sam dušu jadujući nad ljudskim

— A jesi li bar poznao i video život taj? — Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti. Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je

Taj postupak nikad u životu nisam mogao oprostiti mome ocu. Naterati me da se rodim pod pretpostavkom da sam bogatoga oca sin i onda, kada sam već rođen, kada

To ocu nisam mogao da oprostim utoliko pre što je imao dosta dece, pa nije među njima morao baš mene izabrati da napravi tako pakosnu šalu.

interesantno pitanje: ko je taj od mojih predaka koji je sam svoje prezime zaboravio i pod kakvim je okolnostima on to mogao učiniti.

Dobro, to još razumem; ali takav razlog nije mogao postojati u doba kada je dotični moj predak zaboravio svoje prezime.

bogat čovek i da je nekako baš tih dana bankrotirao, što znači: da nisam imao zadocnjenje od sedam dana, ja sam se još mogao roditi kao bogatoga oca sin.

Vele: da bi se stalo na dve noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je najpre da puzi, kao što mora najpre poklecnuti onaj koji hoće da skoči.

Bože, da sam samo tada razumeo, čemu li sam se sve mogao naučiti prilikom tih svojih ekskurzija! Jer ja sam znao da postoji govor brojeva, pa govor cveća, ali nisam znao da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Noć je sve više uvijala vidokrug. Put je krivudao, a nigde svetle tač ke prema kojoj bih se mogao upravljati. Ordonansa nisam poveo. Da se povratim, izgubio bih u vremenu.

— pita Luka dosta blago. Jedan ga samo pogleda, ne hte ni da mu odgovori. Drugi promrmlja: — Pa jes, kad bih mogao da preskačem! — i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku.

Podmetnuše mu jedno jastuče i komandant se svali porebarke. Sedoh i ja, oslanjajući se na jednu ruku, jer nisam mogao noge podaviti. — Šta to bi, pobogu čoče, te izljegoste iz zemlje? — E, velika sila udari...

U mnogih su otekle promrzle noge, te ostaju sedeći kraj puta. Niti oni mole za pomoć, niti bi im ko mogao pomoći. Ovaj neumitni nagon za opsta-nak stremi kao neumoljiva matica rečna, valja, obara, ruši, ostavljajući za sobom

Kipislcauf!... Žderi to i kaži hvala, kad si dobio. Neki govore kako bi se peksimitom mogao i konj ubiti. — Kako ti izgleda? — pitam jednoga pešaka koji mrzovoljno žvaće. On mahnu glavom, pa će reći: — The...

Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco! — Ovaj bi mogao da zadiči i samo Cetinje — reče Dragiša kada smo izišli.

Približavao se kraj. Životinja je grizla zemlju... Dragiša se zaplaka. Nije mogao više da posmatra samrtne muke svoga vernog druga, i ode da luta besciljno, po varoši i logorima.

Onda se obratim Gruji, da ga popne na kona. — Hajde, pobratime! — reče Gruja. — Eh, kad bih mogao... Priđe još jedan vojnik, i sa velikim naporom ga podigosmo. Predadoh dizgin Gruji, a ja produžih pešice.

Neko predloži da iziđemo na krov lađe. Paluba je široka, mogao bi se bataljon postrojiti. Tu su ležali pešaci, za koje dole nije ni bilo mesta. Sve jedan pored drugoga.

— Uvek sam išao s poslednju jedinicu, jer ona kupi „šnjur“, i imao sam pare. 3apitah ga gde je mogao da kupi „šnjur“ kroz Albaniju, — E, tu sa jednu komandu osvanem a s drugu omrknem...

— Isečem ja na kriške, pa ispod koporana. Tada su baš odabirali bolesne vojnike. Priseti se Tanasije da bi se i on mogao javiti. Ali nije imao ko da ga prijavi.

Novca nije imao, strani govor nije razumeo, i onda je razmišljao kako bi mogao doći do para... Seti se on svoga trika, na pristaništu u San Đovaniju...

Petrović, Rastko - PESME

već iz besa; sa tobom počinje životinjstvo i kanibalstvo, zbog tebe neću stići trezne svesti ni umreti, moj trbuh nije mogao još svariti grudvu krvi i mesa. Mesto vrba, udove i creva prostirati na Cveti.

U jedanaest i po sam gladan, i ni po koju cenu ne bih mogao pevati; potom varim. Ja imam tako mnogo zanosa; ali imam tako mnogo raznovrsnih elementarnih (ili drugih) potreba,

Šta bih činio da nema ljudi već da sam sâm: kao pesnik šta bih činio? Ako bih taj nestanak mogao podneti, ne bih ipak više pevao rečima: izvesne svoje zanose bih kreštao i derao u prostor.

Više svakako time ne bih bio lirik, ali bi to bilo najviše što bih mogao i dovoljno. I ti ljudi koji su svojim prisustvom uneli toliku pustolovinu u moj život!

U fantastičnim romanima o drugim svetovima, niko nije mogao izmisliti, i opisati je verno, kakvu novu boju npr., koju već ne znamo u sunčanom spektru.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Na vrhu Srebrne Gore Cvet ga čeka, nema on vremena za priče. Ali, umorile mu se ruke i noge, žedan je: mogao bi potok da popije, a nigde ni čoveka, ni zveri. Čak se i vetar ućutao. Kad, odjednom, kao da odnekud dođe šum vode.

Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji. Poče da ga zahvata nelagodnost.

Očisti šumske izvore i potoke. Možda će ti poštedeti život. A voda već do brade došla. Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda

Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka. Jedva je mogao da poveruje da samog sebe u vodi gleda, kad iz jezera izroni Mesečev Cvet, dotače nežno dečakov obraz i reče: — Hvala

Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka. Snažan i lep, korakom srndaća pođe Vedran ka svome domu.

Sav užasnut, potrča Drvoseča ka žbunu gde je ostavio vreću s licima. Možda bi nekim drugim ovo đavolsko mogao da prepokrije? Otvori Drvoseča vreću i zagleda se u maske: baš je zgodan mladi vojnik!

Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo? Gladni su mu bili i želudac i oko: samo je hranu sanjao.

Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo? Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo? S tugom se sećao čak i đavolova lica. Pomoći nije bilo.

Ali, niko Neznanca sa crnom kapuljačom nije znao, niko njegovo pravo lice nije mogao da mu vrati. Niko mu više ime nije znao, čak ga je i on sam zaboravio. Za sve, pa i samog sebe bio je: Smešno Lice!

Baš je budala Kapljica! Budala budalasta! Ko bi; sem budalice, mogao da napusti morsko carstvo? Car odluči da budalicu sjajem zadrži u svom podvodnom carstvu.

Reči učitelja zujale su kao mušice oko njegovih ušiju: čuo ih je, ali nije mogao da razume. — Nikada ja to neću naučiti, majko!

Postade slavan dečak iz suze rođen, doraste do mladića, ali je svejedno bio prozirai i malen, kao da jedino sebi nije mogao da pomogne. Devojke su kao kroz staklo gledale u njega ili mimo njega: nijedna da se osmehne, nijedna da mu pruži ruku.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Teško da je kmet prema toj državi mogao imati simpatija. Po svoj prilici, slično mišljenje o toj državi on je imao i u doba dolaska Turaka, utoliko vre što je

A posle udaje njen je život potpuno zavisio od muževlje ćudi: mogao ju je zlostavljati na razne načine, mogao ju je čak i oterati.

A posle udaje njen je život potpuno zavisio od muževlje ćudi: mogao ju je zlostavljati na razne načine, mogao ju je čak i oterati.

Hrišćansko nebesko carstvo on nije umeo i nije ni mogao da uskladi sa paganskim zemaljskim carstvom. Naprotiv, on ih je prikazao u potpunoj protivrečnosti.

Pa ipak, vredi naglasiti neke okolnosti zbog kojih je narod mogao da pripiše izdajstvo baš Vuku Brankoviću: on je vladao na Kosovu, a nije poginuo u kosovskom boju; vlada njegovog sina

Otud je narod mogao pomalo razviti potpunu izdaju. Osim toga treba znati da je Vuk Branković poslije kosovskoga boja živio u neprijateljstvu

deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti. I zato je Vasojević Steva mogao onako odlučno i ubedljivo da kaže sestri na rastanku: Kad se rodi od zapada sunce, onda ću ti sa Kosova doći.

vila, a jedni opet da ga je kupio u nekakijeh kiripija: prije Šarca vele da je mijenjao mnogo konja, pa ga nijedan nije mogao nositi; kad u nekakijeh kiridžija vidi šareno gubavo muško ždrijebe, učini mu se da će od njega dobar konj biti, i uzme

Dabome, on je kavgadžija, ubojica, samovoljan, nepokoran, nesavitljiv. Ali zar bi mogao da bude drukčiji prema ulozi koja Mu je data u pesmi?

Ali zar bi mogao da bude drukčiji prema ulozi koja Mu je data u pesmi? Zar bi mogao da predstavlja osvetničke i oslobodilačke narodne težnje, da je — recimo — miran, tih, poslušan, uvučene glave u ramena,

Razume se da ne bi mogao. Sa takvim „vrlinama“ on bi taman bio dobar rob, dobar sultanov podanik, o kome pesma ne bi imala šta da kaže.

Zar bi mogao to da čini a da ne prekorači običan jelovnik? Očigledno, prema čoveku čaša i pogača. Narodni pevač — s pravom — vodi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Da lav na nj jurne, čini mu se, on s mjesta ne bi mogao da makne. Da mu miš potrči uz nogavicu, ne bi ni onda. Eh, kad baš on izmisli onaj prokleti nadimak?!

Stric se još jednom prezrivo iskezi na svoj lik u prozorčiću i progunđa: — Paprika! Ništa pametnije nijesi mogao da izmisliš. U obližnjem ljeskaru, odakle je valjalo donijeti šibu, Stric se nađe u velikoj neprilici.

Paprika sa školskog praga ljutito zurio za njima, gonioci se brzo izgubiše u lisnatu ljeskaru derući se koliko je ko više mogao. Jedan preplašen zec iskoči ispod niska žbuna i jurnu nekud udesno. Stric se nadade za njim. — Eto ga tamo!

Odasvud si je mogao očekivati kao nekakvog čarobnjaka. Jednom je dječake letnja kiša zatekla iznenada na pašnjacima pod samom planinom.

— Stoj! — ispade preda nj dugački Stric, a zahuktali Đoko, prije nego se mogao zaustaviti, još dvaput optrča oko Strica i tek onda zastade još uvijek pocupkujući i podviknu: — O-op, sto-oj!

Iz pećine je udarala hladnoća, prijetio zagonetan mrak. Kad je otvor već toliko proširen da bi se mogao uvući čak i odrastao čovjek, Lazar Mačak pusti ašov. — Sad je dosta, možemo unutra. Evo, ja ću prvi.

A ja sam i bateriju donio — prijekorno napomenu Mačak. Protiv tako jakih razloga Jovanče nije mogao ničim istupiti. Zato on samo sleže ramenima i pristade: — Pa dobro, idi. Nego...

Da im je sad neko priskočio iz tame, mogao ih je slobodno makljati kao dva govečeta, oni se ne bi umjeli ni pomaći s mjesta. — Ej, upalite opet lampu!

Gurne zatim jedan odsječen trnov žbun u otvor pećine i tako ga prikrije da ga ni iz blizine niko ne bi mogao primijetiti. Jovanče stigne ubrzo poslije Mačka. Naravno, odmah počinje povjerljiv razgovor o pećini.

— Samo dok vidimo kakvi su ovi naši drugovi, znaju li tajnu čuvati — opominje on Mačka. — Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku. — Čekaj dok je mi najprije dobro izvidimo — predlaže Mačak.

Pa zar on već godinama najviše ne ratuje i ne nadmudruje se baš s njima! Kako bi on onda i mogao da živi na zemlji, a da ne zna gdje su oni, čim se bave i kakve podvale smišljaju. Tužan bi život bio bez toga.

Kako mu je šešir bio namaknut na lice, poljar ga nije mogao prepoznati. Njegovu pažnju naročito je privlačio baš taj dječakov čudni šešir okrpljen debelim kartonom.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna, smešljiva žena?

Kako ono lepo raste; nit se trudi ni muči, niti prede da pravi sebi odela! I kažem vam, da se nije nikad tako lepo mogao odeti ni Solomon u svoj svojoj slavi i tafri, kako jedan od tih cvetova što se odene.

I ponapre je ona glava motrena gola bila, a vrlo golema za čudo, tako da je mogao poslednji čovek hoditi iznutra po njoj.

imenom Apeles i sastaše se kod njega mnogi poniži ikonopisci i počeše se međ sobom natpirati koji bi od njih polepše mogao ispisati jelena. I poče ga između njih jedan pisati.

bio u tamnici, to ne bi ni car, faraon, za njega znao, ni bi preda se zvao da mu snove prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir i nad svom onom zemljom zapovednik.

Niti je on mogao njima dušmanin biti ako se i odsecao grozljivo na njih, nek se sećaju za onaj im prvašnji posao što su mu učinili, te kad

vreme i plahu, golemu umnoži pljuštalu vrlo kišu, tako da niko živ od ljudi niotkud s jabane i ni od koje strane, nije mogao tko doći u manastir na prazdnik ovih svetih mučenika, nego samo sami ondešnji kaluđeri otpojaše večernju s paraklisom

« Na to mu reče car: »Ja bih vrlo zaktevao da bi jedne lepe sebe polate spravio tamo u efeskomu mestu. Bi li ti to mogao meni dokonati?

I svuda se car šnjime hvaljaše da se ne može pored njega naći nigde takav momak, koji bi ga mogao nadhrvati i soboriti ga. I to u Solunu doču neki mlad momčić imenom Nestor.

I od Maksimijana se nije moglo zatajati, te ga podiže to čudo na zavist i nije mogao otrpiti nego li uhvati toga čudnoga mučenikova slugu, što mu ime bijaše Lup, i dade ga poseći.

se Slaveni po prvom zamanu kad je sve to u jednoj slozi bilo i jednoga su cara nad sobom imali, te im niko nije mogao odoleti.

Zanovetaš sobom a ne stojiš mirno slušati s razumom, a da kako bi se mogao o kom čatanju doviti što je?... Nego i koji vas zna knjigu a i ima je kod svoje mu kuće, dosta put voli uzalud sediti

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Bila je čisto fatalna sa svoje prilepčivosti; i ko je samo jedared čuo, nije mogao više da je izbije iz glave i zaboravi.

I ne jedan paša — nego nekoliko njih! Zamfir je bio sila: mogao je čoveka i sa samih vešala skinuti, samo kad hoće i kad potrudi svoje čudo i gospodstvo.

A ta sila dolazila je od silnog bogatstva njegovog. Njegovi vinogradi i čifluci mnogobrojni su, i ko bi ih mogao izređati!

Dugim uskakanjem izveštio se do neverovatne lakoće, tako da je mogao još onako u letu, u skoku, skrstiti noge i odmah se i posaditi prekrštenih nogu, kao Turčin, i sve je to, što bi naši

U dućan niko više nije mogao stati, zato u prvo vreme Mane nije držao ni šegrta, nego je sam samcit u njemu radio; pazario je i pazio da ko šta za

Bio je besan. Turio je kamu za pojas i gotov bio na svašta, ali nikako nije mogao da dozna ko je to napisao, pored sveg traganja i raspitivanja, a po potpisu se nije znao ni mogao upravljati, jer je na

ali nikako nije mogao da dozna ko je to napisao, pored sveg traganja i raspitivanja, a po potpisu se nije znao ni mogao upravljati, jer je na svršetku ovog pakosnog napisa kao potpis stajalo samo: „Jedan veran sin naše svete pravoslavne

Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija. Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču.

Ali ovako nije mogao to, nego se morao zadovoljiti tim što mu je u prolazu, onako kao slučajno, izbio laktom cigaru iz muštikle kad je

Mane je sve ono u subotu već bio smeo s uma, i nije mogao ništa ni slutiti, i zato mu je ovo sad sve novo i iznenadno bilo.

jedan takav dosetljivac sutradan išao s otečenim obrazom, i na pitanje: šta mu je, tužio se da od kutnjaka svu noć nije mogao oka sklopiti. Za Mana je to stanje vrlo nesnosno bilo.

Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo razgovarati s njom. Ali šta ne može čvrsta volja i odlučna namera?!