Upotreba reči mogla u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija budućnost iznići mogla, svojim oštrim zubima podgrizaše!...

Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj hleba, a kad malaksa, oteraše je u špitalj.

njome je ispirao rane koje je dobio četrdesetosme godine; posle ih je oblagao melemom koji mu je dobra moja tetka — mogla bih reći: dobra moja majka, jer ja majčine nege upamtila nisam — dodavala; a kad bi ga rana zabolela, škripnuo bi

Ona lakomo pruži ruku, uze kolačić, ali ga nije mogla progutati: „Grlice, ja nisam gladna!“ I ona vrati ostatak od kolača natrag... „Tebi je zlo, tetka?

Tako smo proživeli skoro nedelju dana... Sirota tetka već nije mogla iz postelje ustajati; beše mirna, tiha, jedva si joj disanje čuo, a izgledala je kao sveci što ih po crkvama viđamo.

godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne, suviše stroge: ja se na to lice ne bih nikada naviknuti mogla... Priđem joj ruci, ona se osmehnu.

neka vam je srećno i ajir!“ Sa ovim bi se mogla svršiti pripovetka o jednoj običnoj ženidbi; čovek dođe, zaprosti devojku, prstenuje, venča se i živi s njome, dokle ne

U selu, istina, niko nije mogao šta da iznese protivu nje — štaviše, ljudi su se čudili kako je mogla onako nevaljala mati ovako čestito dete odnegovati — ali ja sam, pored svega toga, držao da je ona potajna grešnica...

A što je umela čarape šarati, tako ukusno nije mogla nijedna seljanka!... Zato su je i ogovarale i iznosile svašta za nju: neke su govorile da je veštica, da ume činiti,

izvadi konopče, priveza jedan kraj za drvenu kvaku, a drugi za jedan direk tako pažljivo da je Stojna, koja nije još mogla zaspati, mislila da je to samo povetarac što suvo lišće kotrlja.

da je sa Đošom ašikovala, i da je Đoša iz mrzosti prema Gružaninu najveći zločin hteo izvršiti, za koje ona nije mogla znati. Kad je to sve priznala, pa kad je videla one prezrive poglede kojima je pratiše ona pade u nesvest.

Obradović, Dositej - BASNE

i junac Žaba na kraj bare upazi junca na livadi, pak se načne hvaliti drugim žabama govoreći: „Ja da hoću samo, mogla bih biti koliko god ono june onde!” „Ćuti, ne luduj!, — vele joj druge — gdi će žaba biti koliko june.” — „Ne verujete?

Pitali je kurjačići: „Ta, majko, imaš li gdi koga prijatelja od kog bi se mogla kakva nibud pomoć iskati?” „He, moja jadna deco,” — odgovori ona — „mi smo kurjaci zle i opake ćudi!

Da je bog hoteo da oni netljeni ostaju, njih niti bi mogla vatra sažeći, ni vreme razrušiti. Ali idi i kaži to onima koji pritom gube, pak se drži onda!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Sve hajke na tvoj trag! Sva zla na tvoja dobra! Al dok ti nož ne podigneš sva zla ti ništa ne mogla! 4. Ako u tuđem oku Nisi sunce ugasio! Ako se nisi u vučje doba vučjim glasom oglasio!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

sve prošle godine mog života, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovest štogod prebaciti mogla.

crkve sve posadevata topovska đuleta od svake mere, i čini mi se toliko i̓ je, da i̓ sva srpska kola ne bi ujedanput mogla poterati, jer i̓ je vrlo mlogo u redu, a u visinu ima hvat sadenute sure.

No budući da je navala turska od sviju strana, zato se nije mogla skupština sabrati. Dok je Karađorđe Karanovac tukao i 29.

Čuvši naša vojska naše topove kako pucaju — a mogla je skoro sva vojska videti, jerbo je Užica u ravni, a okolo brda kao venac kuda naša vojska stoji, i skoro svaka

od vojske naše, koja je stanovala kod Valjeva u Kličevcu šancu, tukla se po granici i branila nahiju od Turaka, koja je mogla raditi i sa žitom bila je izobilna.

Zato Turci na šabačku nahiju i nisu navaljivali, i ona je mogla slobodno zemljedelije obdržavati, i dovoljno ̓rane imati; krome što je morala kuluk vojskama nemačkim činiti.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

nije bogzna kako zadružna; on u godinama i otežao, a njegova Stana nije više onako okretna kao u mlađe doba, kad je mogla uporedo kopati s najboljim kopačem i kad se u svakom poljskom radu nije bojala mnogog muškarca.

Kud ćeš, jadnice, pre? Da imaš sto ruku, opet ne bi mogla tako sama stići da sve uradiš... Što ne dođeš barem dok ti dečica stanu na snagu?... — Ne mogu, dešo!

— Ama što ne možeš, snaho? u našoj kući. bilo bi ti i lakše i rahatnije... — Kako bih ja, bolan dešo, mogla ugasiti ovo ognjište, gde su se ova siročad prvi put vatre ogrejala?...

Svud su je hvalili i njome ukorevali svoje domaćice kad bi se malo olenile. Samo jedno im beše začudo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od kuće Ognjana i opremiti ga u školu! To su joj kao i zamerali.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Jesi čuo, junački sine! Kad se taj Srbin zamoli, najpakosnija Ciganka ne bi se mogla oglušiti o molitvu njegovu, a to li dobri bog, otac sviju nas!... Lepo veruješ da mu se molitva uslišava.

Pa se okrete i jurnu kao vihor... Hteo je sakriti suze koje ga gušiše... Ona i da je htela suze zaustaviti, nije mogla. One su lile potokom. Od njih jedva je nazirala njegovu belu košulju kako zamiče u lug...

— Rano moja!... Blago moje!... Nemoj plakati!... Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!...

Ti misliš da ću te ja kleti?... Gde bi majka mogla svoje čedo prokleti? Gde je takva majka koja bi to mogla učiniti!... Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom.

Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom. Jelica i da je htela nije mogla ništa reći od silnog jecanja.

Krunija sede na krevetac. Ona još nije ni pojmila; nije mogla pojmiti sve to što je došlo nenadno, kao grom iz vedra neba. Obe ćutahu.

— Hajd̓ sad! — reče i pođe žurno. Čula se stopa i zveket fišeklija... Već se kroz debla drveća mogla videti ona krčevina što se zvala Salaško polje...

Zasedoše oko ognjišta. Petra upiljila u njegovo muško lice, nije mogla da ga se nagleda. — Pričaj nam kako je bilo tamo! — reče Aleksa. — Čekaj da ga se prvo sita nagledam!

— „Zato je tako duboko!” Ništa lepše ne karakteriše našu ljutu borbu u prvom ustanku od ove poslovice narodne. Mogla je turska carevina krenuti svu Aziju na Srbiju, ali joj nije mogla nauditi kao samo tim što je krenula Bosnu i

Mogla je turska carevina krenuti svu Aziju na Srbiju, ali joj nije mogla nauditi kao samo tim što je krenula Bosnu i Hercegovinu.

Dučić, Jovan - PESME

Puna nostalgije beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, Kô ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— upravo onako kako to prave dobri i rđavi moleri: Sava, koja je bila tako opala da je se gotovo na svakom mestu mogla gaziti, sanjivo oticaše, odbijajući slabačak crvenkast refleks od oblačka povrh nje.

— Mogla bih dokazati da imam više prava no vi, al' kako je to pravo na našem međunarodnom, tj. srpsko-nemačkom kongresu ukinuto

17 Sedoh na stolicu do nje i tako približim glavu njenom vezu, da nije mogla više iglom probadati. Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku.

Trgoh je za ruku i izvukoh na gornji stepen. Baba se slatko smejaše. Nije ništa opazila, a nije ni mogla ništa opaziti. Odem u svoju sobu, skinem zimski kaput i odem u opštu sobu. Predstaviše me gđici Vedel.

Pa baš i da sam hteo da mislim na izlazak — nisam mogao. Ja sam bio i odviše srećan da bi mogla ikaka malo crnja misao osiliti se u meni i prevući ovaj sladak san grkom javom. Večno sam bio s njom.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Kad ona napravi to Saće od zolje od kvasca, mogla je, što kažu, i samog cara poslužiti!! Gospodin Jerotej Draganović kad je napisao onaj Kohbuh, hteo ga je njoj

Frajla Jula je mogla u pauzama da živi, ali ih frajla Melanija nije trpela, i zato ona poče: — Pa kako vam se dopada, gospodine, ovo naše

— Nisam... a zašto bi’ bila? — veli Jula, a svu je oblila rumen i razmišlja šta bi to sad mogla raditi u kujni il’ ma gde samo da ne sedi tako. — Eto vi’te — veli Melanija. — Al’ vi ste svakojako.

Gospoja Persa bila je zadovoljna, blažena! Još kod pop-Spirinih mogla je već videti kako se stvar sretno uputila, i da je nešto znala latinski, mogla je još tamo reći ono starorimsko:

Još kod pop-Spirinih mogla je već videti kako se stvar sretno uputila, i da je nešto znala latinski, mogla je još tamo reći ono starorimsko: Venі, vіdі, vіcі.

za njom saplete se nesrećom preko valova, pa koliko je dug nosom o zemlju, i dok se on osvestio i digao, ona je komotno mogla skočiti u bunar, da nije, srećom, baš pred samim bunarom pala u nesvest.

« Gđa Sida nije mogla to da trpi, smetalo joj je, upravo kvarilo njen dojakošnji red i naviku. I ona je naučila svako predveče da sedne na

A baš joj je zgodno došlo da uradi što je smislila; nije imala koga da pita, nego je mogla sama da uradi, jer pop Spira ni pop Ćira nije bio u selu.

Ni ona ne bi mogla preživeti takav gubitak, sanjala je Jula budna; i ona bi se ubila, mislila je u sebi; ubila iz pištolja, ili bi u Tisu s

Ni máma u sobi nije mogla čuti tamburu. Ali Jula je čula, i odmah je skočila iz kreveta k prozoru, pa kroz razređene šalukatre videla neku

Tako sam utiškavala i, što kažu, krpila! E, al’, bo’me, i tome je bilo kraja! Dok su mene slušali, i dok sam ja mogla... bilo je i kojekako. Al’ otkako dođe onaj mladić, ne sluša me više ni jedna ni druga, pa tako je i došlo do škandala.

prozora, i gledala bez ikakvog interesovanja i izraza kroz prozor na ulicu, i jednako mislila, ali se ipak nikako nije mogla da seti da je kadgod čula da se neka tako iz popovske kuće udala za berbera.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— Pretio bi joj on dajući. — Hoću, hoću! — Uzimala bi klisarica. Pa od njegove tolike prljavštine ni novac ne bi mogla da ostavlja gde treba, već odvojeno, na zemlji, u kakav kut, ćošak.

Ali to je svakoga dana bilo tako sve gore i gore, da ona nije mogla više. I jednog dana, pošto se groblje ispraznilo, svi prosjaci razišli, a pop seo ispred klisarnice da se odmori od

A da ga opet kod sebe, u kolibu pusti, nije mogla. Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?“ A ovamo, zima sve jača.

— Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu.

S tom ženom imao i kćer. Ali ga žena toliko volela da ga nije mogla gledati da tako on trpi, posti, gladuje, već je radila, ponova služila i njemu davala te on pijući, valjajući se, i ženu

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Možete. — Pa ’ajd’mo — izvolite. — O, moliću, idite vi sami. Kako bi’ ja onamo sad mogla ići? — A zašto ne? — Zato jer bi se zastideti mogla. — Kako se ja zastideti neću? — Kod vas je drugo, vi ste muško.

— O, moliću, idite vi sami. Kako bi’ ja onamo sad mogla ići? — A zašto ne? — Zato jer bi se zastideti mogla. — Kako se ja zastideti neću? — Kod vas je drugo, vi ste muško. — E dobro, dakle. Ja sad idem.

bi se ona, tojest gospođa Makra, ipak udala, da ne bude Paulinin muž veći gospodin nego njen, jer onda bi do te nezgode mogla doći da bi u jednom istom društvu mogla Paulina u pročelju sedeti kao gospođa, a gospođa Makra kao polumati sniže, a to

da ne bude Paulinin muž veći gospodin nego njen, jer onda bi do te nezgode mogla doći da bi u jednom istom društvu mogla Paulina u pročelju sedeti kao gospođa, a gospođa Makra kao polumati sniže, a to bi joj teško palo.

— E, drage volje, otseći ću. i tako skriju se i otseku nokte, te s tim je uklonjena bila i poslednja prepona koja je mogla ženidbu pokvariti. Odu u crkvu. Po časa — pa je svemu kraj. Čekmedžijić je, najzad, oženjen. Svatova je bilo sijaset.

Kakvo mironosno parče! Bar da je više krišaka, mogla bi komisija malo zasesti i pokraj rujnog zasladiti se. Sviloksić tvrdi da je to ta ista baklava, Babonja negira.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

užasne sumnje da je možda nejaka i slaba, pred snažnom pretnjom onog naduvenog džina koga nije poznavala i čiju moć nije mogla odmeriti.

da ona nikad nikog ne pogleda, nikad ni s kim ne progovori, nigde ne izađe i da se, nikome ne dopadne a ona to nije mogla. Imala je mnogo poznanika i svi su joj se iskreno divili.

Imala je mnogo poznanika i svi su joj se iskreno divili. I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla. Njena lepota privlačila je svačiji pogled, ona zato nije kriva, a o svemu onome što je glavno vodila je i sama računa.

Eto, tako ću joj reći. I onda će mi oprostiti što joj nikad nisam pisao. Jadna Nataša. Ona je mogla posumnjati: da sam onda ozbiljno mislio na raskid. Raskid sa Natašom?! Užas!

Jadnica. Ona nikad nije mogla živeti u otrovnoj omorini okova i umorna a gladna na iznurenoj sisi dojilje svoje tradicije, pruža već ruke onom nečem

Afrika

Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.

Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo

Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada. Drugi starac joj je otac, ali nije on domaćin, već odsutni sin, koji je sam trgovao i sticao.

Tu je i nekoliko crnkinja. Sve to izgleda impozantno, i fotografija toga mogla bi poslužiti kao reklama za fabriku u kojoj je izgrađen kamion. Na sve strane gori.

Guba dolazi od zlog duha koji je navučen na porodicu, i nju bi, razume se, samo vračarija mogla odagnati. U Tafiru je jedna misija milosrdnih sestara bila podigla azil za gubavce; ali azil za gubavce koji se već

moram zaključiti da se ona pažnja, poslušnost, veština i tačnost u izvršenju naredbi, koja je bila i kod Sambe, ne bi mogla čak ni zamisliti kod jednoga belca.

Njima se dopalo, i hteli su da saznadu šta je bilo dalje: II Pogledaj, moje je telo skoro mrtvo A još je uvek crno! — Mogla si biti mojom radošću!

III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim da govori. Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ja vam kažem, gospodine, kad bi hotela pripovedati sve njegove budalaste poslove, mogla bi se čitava knjiga napisati. POZORIJE 9. JANjA s kesom u ruci utrči, BIVŠI JANjA: Kajmeno, kajmeno!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Dok se njegova žena brisala i oblačila, ona je, slobodno, mogla da stane pored tih anđela i da se meri sa tim slikama golišavosti i ženske lepote.

Bila je čuvena kao igračica, lepih, snažnih, nogu, a čuvena, među oficirima, i pri jahanju. Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju.

On se usiljeno smešio. Kad su je opet posadili, da sedne, da bi mogla u razgovoru da učestvuje, stari major mu postavi pitanje, da li ima neplaćenih dugova.

Tako je to i bilo, isprva. Ali kad počeše da dolaze, svake godine, deca, ona više nije mogla da dođe k sebi od zaprepašćenja.

Živela je, tako reći, samo dva‑tri meseca, a mesecima uopšte nije mogla da izlazi u svet, zbog svog velikog trbuha, naduvenog svake godine, kao bubanj u Cigana, medvedara.

Te selidbe su, tog proleća, bile učestale, u Pomorišju i Potisju. Za nekoliko talira Marije Terezije, mogla se, kod tih trgovaca, kupiti kuća. Trandafil je bio naročito vešt, pri tim transakcijama.

na gornjem sedištu – na mestu koje se tada nazivalo „posto buono“ – gospožu, koja je bila mnogo, mnogo mlađa od muža. Mogla je biti trideset godina. A bila je prava lepotica, crnka.

A da je htela da ima švalere, mogla ih je imati – viđene, lepe, ljude – sto. Kad je došao dan svadbe, ispunila je svoju želju.

Prolaznici su rado pokazivali put oficiru. Opasnost je bila samo da naiđe na nekog oficira, koji bi ga zapitkivao. Mogla je biti ponoć kad je do grečeske crkve stigao. Tu se i u mraku, lako, snašao.

Kad ih odškrinu, vide da je ulaz u kuću, dole, kao u bunaru, ispod njega, i da, otuda, ne bi mogla, ni čitava rota vojnika, da mu priđe, dok je u njega pištolja. Isto se tako uverio da mu je nemoguće prići, i sa doksata.

međutim, izgubivši strpljenje i bez mirnog sna, Isakovič postade nesnosan i Agagijanijanu i gospoži Huml, koja nije mogla da razume, što kapetan ne poziva urin‑doktora, da ga leči, nego sedi, ceo dan, tako, na svojoj postelji, sa glavom u

Ali njene oči nisu tražile Isakoviča, nego neku utehu, negde, u vazduhu. Njeno je lice bilo uvelo iako je, tada, mogla biti tek prešla tridesetu. A i njeno telo bilo je opušteno.

Teodosije - ŽITIJA

I kada čuše njegov glas, ispuni še se velikom radošću i svi ka kuli pritrčavši u visinu gledahu, kao da bi se tama mogla ukloniti, da bi se, videvši ga, utešili. i uzevši reč, reče vojvodi: — Toliko si mudar, a izvodiš detinjarije.

Šta je, dakle, mogla ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide

I tako car uđe u tajnu klet. Šta je, dakle, mogla činiti ona smernomudra i pravedna duša, koja je hvale i počasti kao hule beščašća mrzela, videći cara kako se ne

A sveti će njima: — Nijedno od onoga što se sada u nas nalazi ne želim, samo kada bi se mogla naći sveža, sada ulovljena riba, od ne bih, mislim, okusio.

Jer mučeni nečistim dusima slobodni bivahu, hromima hođenje i grbavima ispravljenje i gluhima sluh darovaše. Pošto nije mogla množina naroda da pristupi k njegovim svetim moštima, uzimahu blagovoni prah groba i prilagahu ka svojim bolnim

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Trebalo je zaista da Srbija postane bogatija da bi mogla održavati solidnu vojsku; da stekne ugleda svojim ekonomskim napretkom, svojim demokratskim ustanovama, svojim

Nigde se nije mogla tako brižljivo nadgledati imovina kao u zadruzi, zbog velikog broja njenih članova. Sama zadruga postavlja neki broj

Zbog toga je svaki želeo da ima popa u porodici. Izuzevši demokratskih težnji nijedna druga težnja nije mogla naći osnova u narodnim predanjima.

krajeva dobro su poznate u raškim i crnogorskim plemenima, koja su u tursko doba uživala poluslobodu i uskocima mogla dati pribežište. Ali su ovi morali ući u jedno bratstvo, uzeti slavu i prilagoditi se plemenskim navikama.

pored ostalog, gotovo sa svih strana opkoljena teritorijama koje su pripadale Turcima, Mlecima i Austriji, i nisu se mogla uvećavati na štetu ovih država.

Pošto su bila na teritoriji pod turskim suverenitetom i imala neku vrstu autonomije, mogla su proširivati svoj domen, utoliko pre što se turska uprava gotovo nije brinula o ovim oblastima.

Da bi se postigao ovaj narodni ideal, svako pleme treba da bude što mnogobrojnije. Žena nerotkinja mogla se promeniti, naročito ako je udata za junaka i poznatog čoveka čija se „loza“ ne sme ugasiti.

Podilaze ih žmarci od zebnje i ganuća. Imaju čednosti, stida i srama, koje nije mogla mnogo oslabiti ni Vojna granica ni austrijska kasarna.

je, kako se čini, vrlo lako primala muhamedansku veru da bi sačuvala svoje zemlje i svoju nadmoćnost i da bi se mogla osvetiti Ugrima koji su ih po želji papinoj naročito gonili.

Osim toga je ova vlastela bila u tesnim vezama s janičarima i često je mogla pomoću njih obarati velike vezire, kojima se prohtelo da im gospodare.

Austro-Ugarska nije mogla sprečiti širenje prosvete i rasprostiranje informacionih sredstava. Mladi, školovani muslimanski naraštaj se je

Jadransko je primorje jedini predeo, u kome se je zapadnjačka civilizacija mogla prilagoditi južnoslovenskom mentalitetu laganim razvitkom, koji je počeo sa slovenskom najezdom krajem VI i u VII veku.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Na tome stolu, kroz dugi niz godina, bilo je popijeno toliko rakije da bi se od nje mogla načiniti jedna dobra kiša za čitavu državu, okretati čičin mlin čitav mjesec dana, i još bi preostalo taman toliko da

— Hajde, ali samo na jedno okce i to škiljeći — pristade skitnica i otvori džak taman toliko da bi se unutra mogla zavući dječja ruka.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Kroz dva-tri dana imam neka primanja, ali dotle bi li mi mogla pozajmiti oko 200 dinara. RINA (vadi iz kesice i daje mu): Ti si tako često u novčanim neprilikama.

AGNIJA (kobajagi zbunjeno): Čime? Ničim, čime bih ga mogla nagraditi? VUKICA: Priznajte, priznajte ipak, morali ste ga tek nečim nagraditi. AGNIJA (zbunjeno): Pa, bože moj...

NOVAKOVIĆ: Pa da, šta će mu žena koja ga ne voli? RINA: Ja ne bih mogla preživeti to da mu se vratim. SPASOJE: Čekajte, molim vas! Nije to tako prosta stvar kao što vam izgleda.

SPASOJE: Je li velika suma koju vam duguje? PAVLE: Veća no što bi se mogla zamisliti. SPASOJE: Pobogu, šta je taj čovek s tolikim novcem učinio?

Nego ako bi mogli što drugo. AGNIJA: Znaš šta? Mogla bih joj ponuditi da pođe sa mnom i da sama izabere srebrni servis.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema ništa u šta bi mogla da je stavi i pođoh ka izlazu. - Ko je to, Vesna?

Baba s kučetom i tako nikada ne gleda šta ko radi, a ne bi mogla videti ni da gleda. Nasip i vrhovi jablanova kao da su u sebe upili svetlost.

- Do tih ostrva putuje se neka dva meseca, otprilike. Ja ću se prijaviti kao mornar. Šta bi ti mogla da budeš, Rašida? - Ništa. Nisam pala s Marsa da se prijavljujem! Kad budemo na pučini, neće moći da me vrate.

On, međutim, nije bio od onih na koje se mogla obraćati ili ne obraćati pažnja. On je prosto primoravao ljude da je obraćaju.

naglo se zaustavila povukavši moj dlan ka svojim grudima i rekla: - Slušaj! Slobodno je mogla to i da ne kaže: srce joj je udaralo kao doboš na požar, ali ja ga, ipak, nisam bogzna kako čuo.

” - zaricao se neki bivši trećeškolac na koricama istorije. „Bože, kad bih samo mogla da naučim sve ove proklete tangense i kotangense!

Jedno takvo stanje njoj je u slučaju kraj teniskog igrališta promaklo i ona to nikako do kraja nije mogla da oprosti samoj sebi. Ušavši u grad, pokušao sam da se mračnijim ulicama nekako dovučem do svoje kuće.

Pitao sam se zašto je baš njega izabrala? Sa svojom zlatnom kosom, ona je mogla da izabere koga god je htela. Nekim ostatkom iskrenosti shvatih da bih mrzeo bilo koga da je izabrala.

Na sebi je imala haljinu koja je pre pola veka mogla biti bela. Kad god bih pogledao u njenom pravcu, video bih dva sitna, smeđa oka uprta u mene.

Slova na spomeniku nisu više mogla da se raspoznaju, a u malom kvadratu zemlje, ostavljenom za cveće, precvetavale su ljubičice i u noć pružali svoja mrka

- Mogla si mi doneti tri kornjače. Pored srpskohrvatske ja imam još rusku, latinsku i englesku gramatiku. - Onda si se prevario

To, ipak, nije bio pravi razlog, bar nije što se Rašide tiče: ona je mogla da ode bosa i na dvorski bal vodeći za sobom ne kornjaču, već krokodila. - Da nije nešto drugo?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

A gospođa Tatijana mogla se udati više puta, jer prosilaca starijih bilo je dosta, i to valjanih. I sam gospodar Sofra bi je uzeo, da nije kći

Veliki udar; ni sva nada prema Šamiki nije mogla bolju utaložiti. Dok je Šamika pred njenim očima, odvuče se od crnih misli, u tom magnovanju raduje se kanda nema tereta

Ta lepa Katica, sa palestinskim licem, još je lepa. Kao Judita, kao Ester, Mardoheja kći, koja bi još mogla kraljeve opsenuti, neće da se uda. Ona je izgoreli vulkan, nije već živo, zeleno, ponosito brdo. Imala je zaručnika.

Započe se razgovor o balu. Lujza se hvali kako je zadovoljna bila; gospođi Matildi je žao što nije mogla doći; imala je glavobolju. No ako opet bude bal u U., onda će doći da malo poigra kotiljon sa „fiškalom”.

Kad o tom govore, jedno na drugo gleda, niko ne veruje. Kako bi se tako bolesna devojka mogla udati? Šamiki se takođe čude; kao mlad, zdrave devojke nije uzeo, a sad bolesnu. Niko ne veruje. Čude se, pitaju se.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

selu, došla je bila da stanuje, poslednja dva dana, u jednom kućerku pokrivenom trskom, kod obora, na vodi, samo da bi mogla da provede noć kraj njega.

Njeni poljupci, plahi i ludi, koji su mu padali u lice i pod grlo, bili su mokri od plača. Ustavši da bi ga bolje mogla obuhvatiti, jer se on nabusito branio, gazeći po jastucima, kožama i ćilimovima prostrtim po zemlji, ona je bila

Prevalivši čanak osvećene vodice i bosiljka, koji je sinoć bila spremila, da bi mogla ujutru, kad se probudi, da ga poškropi, teturajući se, kao da je dizao i nosio prazno bure, on stiže do vrata i otrgnu

Ljubeći ga ustima mokrim od plača, što više nisu mogla da se zatvore na poljubac, već su bila otvorena i opuštena, od drhtanja, gledala ga je očima izvrnutim, u kojima se

tiče cevanica i kolena, ona se ponosila njima i bila tu sa njim istog mišljenja, pokazujući ih, skrstivši noge, kad god je mogla, Obilazila ga je hodom svojim snažnim, koračanjem pravim, iz kukova.

Izgledalo mu je sasvim smešno da je ona bratovljeva žena, kad mu brat nije ovde, i još smešnije, da ne bi mogla biti i njegova žena. Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita.

I kosu meku i svilenu, što je bila počela da sedi, nije mogla da zaboravi, ni rumenu gornju usnu njegovu, što mu se trzala, pri osmehu.

I tako joj se, kroz plač, činio Vuk Isakovič i njegova koža i njegove oči, usta, kao neko bilje i sazvežđe koje nije mogla da zaboravi sve dok joj se, u mislima, ne pojavi onakav kakav je sad: krivonog, podbuo i težak, kao bure.

Mada se jasno sećala još cele te ljubavne noći, oseti da bi mogla začas i da je zaboravi, tako da joj više nikad ni na pamet ne bi pala. Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio.

Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti. Mogla je to učiniti isto tako, ma s kim drugim, sutra opet, a da joj ne izgleda baš naročito nešto važno.

Psi su urlikali napolju. Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne. Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu, obuzima ledena

Psi su urlikali napolju. Zagušena od mraka, nije mogla da vikne, a, premrla od straha, nije mogla da se makne. Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu, obuzima ledena zima.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

dođu po mladu, paze je od „zlijeh djevojaka da joj koja resu od struka ne zaveže u čvor, jer, ako bi to bilo, ne bi mogla s mužem biti, a i ako bi to, ne bi imala djece“.

gde žive Srbi strogo je zabranjeno uskratiti ženi u blagoslovenom stanju hranu koju ona poželi, jer se veruje da bi ona mogla zbog toga da „pomete“ plod ili će se to što je želela, a nije dobila, pokazati na telu deteta kao belega, a može se,

Tako, na primer, u Grblju veruju da ako bređa žena nije „u ljutosti mogla ili smjela izgovoriti sve ono što je htjela“, dete koje rodi biće „jecavo“ (teško će govoriti.

staru ženu a bojeći se da je vještica, treba pošto prođe bacit roge od desne ruke pa pro prsta pljunut i reći: ’Kad se mogla dohvatit zubima za žile ispod kolena, tader mi i naudila’.

U gornjoj Krajini veruje se da ne valja da se porodilja kupa, „jer ako kane samo kap njene varenike u vodu, onda bi joj mogla lako sva varenika otići“.

“ Na Grudi veruju da ne valja „da vidi zrcalo, jer bi mu se mogla prizrijeti napast“.⁸⁰ Pre isteka prve godine života „ne valja kazati kako mu je ime, da živi do duboke starosti i da

„Kad je Bog stvorio svet, kazao je kako će se koje životinje kotiti. U to doba ni jedna životinja nije mogla da ide do godine dana. Zbog toga su se životinje mnogo patile, pa se dogovoriše da se žale Bogu...

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Mnogi od nas maturirali su samo sa tom jednom jedinom sveskom, svaštarom, koja je lako mogla da stane u levi džep kaputa. Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna.

Slušajući, čovek je neprestano strepeo za zvuk koji je stizao do njega. Mogla je oluja srušiti motke, mogle su na žicu sleteti ptice prekidajući načas svoje nebesko putovanje, mogao se ovlažiti

Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja. Odlazila je tamo svake nedelje »četvrtkom« noseći u zembilju ašovčić i male grabulje.

Da li biste bili ljubazni da mi protumačite izraz ,igrali su se šuge', kako bih mogla da otklonim zastoj u svom poslu. Šta je to: igrati se šuge? Vaša odana Helen K., London, septembra 1974.« ...

Nisi to smela da mu kažeš! – A šta bi sa tim vremenom'? – Mogla bih da se udam. – Pa, što se ne udaš'? – Reci to još jedanput i stvarno ću se udati!

nas propusti saobraćajac, ugledah i svoju prvu ljubav i htedoh nešto da joj doviknem; gledala je u mom pravcu, ali nije mogla da me vidi, jer su mi brisači brisali lice.

U vazduhu su nepokretno lebdeli milioni vodenih kapi iz polivačkih kola i nekoliko minuta prašina im nije mogla ništa. Onda je zamišljeni Bel Ami primetio kako tamna boja asfalta postaje bleda, a malo docnije gotovo sasvim bela.

Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre. Pošto nije mogla da pali sama cigarete, stavljali bi joj u usta već zapaljene. Pušila je i gledala nas nekako već s one strane.

Pa to je prirodno, pravdao se pred sobom, mogla bi da mi bude kći! Ostavio je sve poslove toga dana i odveo je na ručak u jedan veoma poznat restoran, uživajući u

Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazaću mu je u takvim prilikama, da znate da hoću! – Šteta, velika šteta... — kazao je predsednik.

Samo da me ne vidi neko poznat! Sve je poskupelo! — kazao je neko iz reda. Nema tog poskupljenja koje ja ne bih mogla da odgladujem! — rekla je prkosno jedna stara dama. Šesto grama mlevenog! On je još spavao.

Svirala sam na klaviru. – Jao, opet stari Černi! – Rasterao si mi drugarice. Mogla sam da se udam za koga sam htela! I kako sam završila?

Matavulj, Simo - USKOK

A jadna Joke mogla bi se udati gotovo u isti mah! Nije li tako? — Ej, pomozi bože! — reče najzad Krstinja i duboko uzdahnu.

Ja mnim da će se Janko preko njekoga javiti koliko sutra, a ja ću skupiti brastvo i objasniti. Vjeridba bi mogla biti o Petrovdanu, a kad im kuća bude gotova, neka se vjenčaju, neka im bude srećno!...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA: E, zabunjena da! KUMAČA: More, čudno je kad se devojka udaje. Mene je jedanput jedan prosio, pa nisam mogla tri noći da spavam. DEVOJKA: A meni nije ništa. KUMAČA: More, nemoj zaboraviti kad pođeš na venčanje da me povučeš.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

književnoj vrednosti dečjeg pisanja ne može se ozbiljno govoriti; od svih vunderkinda nije ostala ni stranica koja bi se mogla meriti sa jednom jedinom Floberovom, a Rembo, ipak, nije bio dete.

nego što su pojedini pisci osetili izrazitu sklonost prema ovom nivou književnog izražavanja, bilo je dela koja su se mogla preporučiti deci.

on neće uzimati kao spoljašnje kontrolne mere svog stvaralaštva, već kao prirodnu susednu sredinu u kojoj bi njegova reč mogla povoljno, to jest tačno da odjekne.

Dečja književnost se rodila iz otpora lažima i ujdurmama odraslih, pa na ovo, novo porobljavanje nikako nije mogla pristati. Zato su se lepe namere vaspitača u njoj skoro automatski izvrgavale u licemerno, jadno, neduhovito tolkovanje.

koje pesništvo u HH veku prolazi, dečja pesma se u suštini ne razvija; teško je zamisliti u kom bi se pravcu ona i mogla razvijati, a da pritom ostane ono što je.

Jedino nam se u detinjstvu besmrtnost čini moguća, jedino se tada nadamo da bi se borba protiv smrti mogla završiti čovekovom pobedom. Kako stoji stvar kod pesnika inače, tj.

mogući ozbiljni književni napori, kad joj se neposredno poetsko osmišljavanje učini privlačnije od svih visina do kojih bi mogla dopreti — trenutak je nastanka dečje pesme.

Tek kad bi se pesnik dosetio da bi se igra mogla igrati i bez tih, iscrpljujućih obaveza, bez predumišljaja, u opuštenom tonu, tek tada je osvajao punu slobodu i duhovnu

Ta, retka izvorna delca, mogla bi opstati i naći mesto i u postojećim okvirima književne umetnosti. Mogli bismo ih priključiti čas satiri, čas

Zbog svoje nenadgrađenosti dečja pesma je mogla da ovakvim iskazima podari izvorno zvučanje, da im vrati nešto od njihove bespovratno izgubljene svežine.

Tek temeljna promena, koja bi se sastojala u kidanju svih odnosa, veza i običaja, mogla bi da razreši njenu muku. Liričar zavičajne bede i nevolje, Ćopić je vezan za seljake onakve kakvi su, kakve ih je u

Ćopićeva vezanost za takvo stanje mogla bi izjednačiti s ljubavlju. Slika sela dvostruko je idealizovana: zavičaj je najdublje doživljen u detinjstvu koje se više

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu književnost novoga, svetovnog doba.

Crkveni ludi su sve manje pisali, u štamparijama su se počele štampati crkvene knjige, ali prava književnost nije se mogla stvoriti.

nije imala uslova za stalan opstanak i neprekidno usavršavanje, ni u samom kraju gde se javila, a još manje se mogla preneti na ostale delove srpskoga naroda, koji je živeo u sasvim različnim prilikama i imao sasvim druge potrebe.

bila u upotrebi, na tu veliku masu srpskoga naroda ta lokalna, staleška, katolička i latinicom pisana književnost nije mogla imati uticaja.

Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaže Sveta Rožalija, panormіtanѕka divica nakićena і іѕpіvana ili polemično delo Kamen pravі

Za svetovnu kulturu i modernu prosvetu oni vode borbe sa crkvenom jerarhijom, koja nije mogla da iziđe iz srednjovekovnih tradicija i balkanskih kaluđerskih zloupotreba; iz njinih redova će izići na kraju XVIII

Najzad se došlo do škola gde su se mogli sveštenici i učitelji obrazovati, i srpska deca mogla su na svom jeziku i u svojoj školi spremati se za više studije.

Zatim, nikakva školska reforma, koja se započinjala na širokoj osnovici, nije se mogla zamisliti bez jedne štamparije koja bi štampala udžbenike.

Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske književnosti, ali ona dobro pokazuju »kako bi se prema starome

književnosti da bi prosti ljudi, i seljaci i čobani, mogli što lakše i sa što više razumevanja čitati i da bi se prosveta mogla što brže i dublje širiti.

stvorio u Pešti Josif Milovuk, sa ciljem »pisati i izdavati ona dela koja bi našem knjižestvu česti i polze prineti mogla«.

Celo delo, puno sadržine, nema nijedne suvišne reči, čak bi mu se mogla prebaciti preterana konciznost. Stil je silan i dramatičan, jezik bogat, čist, aforističan, živopisan, izrazit,

Milićević, Vuk - Bespuće

I prije nego što on mogaše da posumnja da li je ona mogla da osjeti njegovu ravnodušnost i da li je nosila jad u duši, ne kazujući ga nikome, sakrivajući ga od svijeta, od njega

na ispovijedi svećenik je zadržavaše dvaput duže od ostalih, govorio joj je ozbiljno i strogo o stvarima koje je mogla tek da sluti, ili o kojima nije imala pojma, i propisivao joj neke naročite molitve.

I prvo što je srela u životu, to je bila nesreća; prije nego što je mogla da se naraduje slobodi, ona je osjetila srce puno jada. Rekla je Gavri Đakoviću da će otputovati sutradan s ocem.

Rekla mu je da je dobila mjesto. On joj je čestitao. Ona je htjela da ga omrzne u tome trenutku. Nije mogla. Pa pored svih spremljenih stvari, dolažahu joj časovi kad ne vjerovaše da ostavlja ovu kuću i ovo mjesto.

Sremac, Stevan - PROZA

Nekoliko dana posle toga, mogla se čitati izjava u tadašnjem poluzvaničnom organu kojom prelazi u stranku koja je na vladi.

Opisa je od repa ravnim načinom do ušiju i rogova. I tu su deca lepo mogla saznati: da krava ima četiri noge i peti rep, dva oka, i uveta dva, i usta; oči da vidi, uši da čuje, usta da jede, i

Radičević, Branko - PESME

došla nojca tavna, Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile, Sve mi milo nojca rasplašila, Što ne mogla, u tamu zavila, Nigde traga od dana bijela, Crna nojca sasvim preotela.

'“ 62. „I jerbo sam još sirota, Valja meni što učiti Su čime bi za života U poštenju mogla biti; Jer u tome kad zastrani, Šta ostaje ženskoj strani? 63.

“, to izusti Pa staklence dole spusti. Da naudi — ne mož' biti, Kako je mogla pomisliti? Baka beše tako blaga, Kao mati kakva draga, I veljaše, kad je zgleda, Da se seti svoga čeda, Što je

Jest zlotvora i presila, Ma junačka smrt im mila, Ta jedanput doći mora, A mogla bi doći gora. „Aoh udri, ne daj, brale!“ Poklikuju, puške pale.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Dešavalo se, bogami, kad koju više potegne, ona me napopasti koriti kako je u svoje vrijeme mogla da se uda za lugara i da danas bude gospoja lugaruša pa da je vidi bog: uvijek puna boca uz krevet, a u ormanu načet

— ote se djedu poslije dužeg ćutanja. — Nikad! — potmulo odvali gost, kao da zatrpa posljednji prolaz kud bi mogla proći riječ i živ čovjek.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Šta je tri sata jahanja! HASANAGA: Sad si rekao! To! Tri sata jahanja! Eto vidiš! Nije mi kaduna ni toliko mogla! Ona mene konstantno prezire! Još od samog početka, nisam ja slep! E, pa, sad je i tome kraj!

Slatka je to računica! AHMED: Paz da ti ne padne sikira u med, mogla bi da se oglibavi, znaš! HUSO: Odlučila Šemsa da se s-skine, i primeni trb-bušne veš-štine!

Pa im se čini da su svojom nesrećom naročiti među ljudima! Pa, kao, oni znaju ono što niko živi ne zna! Mogla bi ti da budeš malo skromnija, i da prestaneš da se zanosiš. Bolje da sedneš i da uzmeš Kuran...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Opereš sahane, da se ne bi poznalo. Sve središ, zagasiš vatru na ognjištu, lepo i jako poklopiš sudove jela da ne bi mogla koja mačka ili pas što da uzmu.

Ti si jednako, onako pognuta, valjala taj zalogaj u ustima. Uzalud si probala da ga progutaš, ali nisi mogla. Posle briznu u plač. — Teto, teto! — Ne plači, ćerko! Pisano je! — Crno pisano! — Ne ’uli Gospoda!

Kako se nije podavala bolesti; kako sama, noću, nije mogla da naiđe na vrata sobe; kako je lomila vatru u mangalu mesto u peći; kako je htela da padne u bunar ne mogući da se

Slušala je, strepila, a ništa nije mogla da radi. Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i

Pa kad sve to počne da se tiska, gura, pretiče jedno drugo, onda ni kokoš ne bi mogla da prođe s jedne na drugu stranu, a kamoli čovek.

Pa se nisam odmicao od nje, već stajao i dodirivao je. Ona je plamtila sva, ali, zauzeta oko vađenja kofe, nije mogla ništa.

Uhvatio sam je za pâs. Nije mogla da se brani. Jer ako me odgurne rukama, pustiće kofu koja će natrag u bunar pasti i razbiti se; a ovamo sam je ja

A šupeljka pišti, te srce kida... Odjednom se razleže pesma: Jovane, prvo gledanje... Nuška skoči. Nije mogla više. dohvati tepsiju i poče da igra. Nikad to neću zaboraviti. To beše nešto!

Pa pošto je ona bila prostrana, velika i nije mogla da se zagreje, to ga otuda preneli u ovu, a s njim i sve uneli, dovukli celu kuću, kako bi bilo tu, na domaku, sve oko

Majka mu od radosti, nije mogla da ga se na gleda. Hvalila se po komšiluku kako joj čak i sudove pere, kuću čisti. A otac, ma da je bio s njim

Takvi su oni, Aničina braća, bili. Pa zbog njih ni kuća im, ma da je bila velika, lepa, nije mogla da bude kao što treba: lepo nameštena, čista, uređena da svaka stvar stoji na svome mestu. Zbog njih nije se moglo.

Iza kuće bašta velika. Pa ni ona od njihova gaženja, dovođenja tovara, konja, što su noću dovodili i odvodili, nije mogla da se održi uređena, zasađena. Oca, koji se, pošto je ostavio selo, bio povukao sasvim, nisu ni za šta pitali.

Kostić, Laza - PESME

odlazi migom, naloži mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla spasti, da j' u našem domu, u njegovoj vlasti! Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju!

Prilete mu beli golub, prilete mu Valadila, nije mogla dosta brzo, kako ga je željna bila. Kako ga je željna bila duša joj je izletila, a ostade belo telo, osta mrtva

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

— ja bih rekao — ne prvenstveno zbog estetskih vrednosti koje je narodna pesma u sebi nosila, već zbog sokova koje je mogla dati jednom raspaljenom nacionalizmu i njegovim borbenim zahtevima.

Ne dobivši oreola u svetu, srpska narodna pripovetka nije mogla postati, u prvom redu baš zbog toga, ni dragocenost u svom domu. Istina, tražena je i čitana, ali ne i razglašavana.

generacija, Vukova, koja je nastavila i proširila rad svoga učitelja kroz časopise i posebne zbirke, nije nikako mogla naći načina kako da izmeni niski pijedestal na kojem je ovaj divni torzo počivao.

u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo. Ako je do neke opravdane, uglavnom tehničke promene moralo doći, ona je naznačena u beleškama.

Poslije nekoliko dana dođe joj čoek, ona mu sve kaže kako još nije mogla doznati od Baš-Čelika đe mu je junaštvo, a čoek joj odgovori: „Kušaj ga opet“ pa ode.

Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš?

Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, potom točeći vodu jednako je u nj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve u nj gledala. Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš?

Starac joj odgovori: — Hoćeš, — pa u toliko odbaci balotu, a ona poteci onamo što je najbrže mogla. Došavši do oba brata okamenjena, pozna ih i stade da ih plače, jer joj živo srce puče; i u to vrijeme začu nekoliko,

Ali ova žena bila je Milošu maćija, pa ga je mrzela, da ga nije mogla očima gledati, a često puta nije mu dala ni jesti. Miloš je bio volujar, te je vazda Divonju čistio, hranio n timario.

Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.

On je sad privezivao jednu po jednu djevojku za uže, i dao svakoj blaga koliko je koja mogla uzeti, a oni izvuku sve tri gore.

No ne bijaše joj to dosta, već poče raditi da ga otac otjera od kuće, ali nije mogla uspjeti jer bi joj čovjek uvijek odgovarao kad ona mnogo navali: — Bog s tobom, ženo, kako bih otjerao svoje rođeno

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: Moja narav nije za to. Pre bi mogla kakvu šalu preduzeti. JEVREM: Dobro; pokušaj od šale, pak ćeš viditi, da je sredstvo dobro.

SOFIJA: Samo treba istija kuvati. MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem. Lepo sam, eto, složila jošt prekjučer u čaše. SOFIJA: Jošt prekjučer?

A došla bi bila ranije, nego sam se, eto, zabunila bila s pređom. SOFIJA: Da si meni kazala, pa bi ti mogla srediti. MAGA: Smetnula sam s uma. Ne možeš, eto, na svaku stranu. Opet onaj moj ljut, pa kud ću pre.

SOFIJA: Ništa, ako ti kuću propučkam, zajedno ćemo gladovati. MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom.

MAKSIM: Gdi je ta žena, koja bi mogla dospeti na bal, ako je dobra gazdarica? MAGA: Eto vrag da ga zna, druge mogu. MAKSIM: Mogu, kad ne mare za kuću. 3.

MAGA: O teško si ga meni! Toliko sirće! NIKOLA: Idi, idi, ne stoj! Dok tandrčeš i teškaš se, mogla bi polak posla svršiti. MAGA: Eto, žao mi je, gdi se ljutiš. NIKOLA: Ta idi samo, nit mi pomaže ljutiti se, ni pevati.

KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre. Kažite za koju ste čuli da je zla?

NIKOLA: Fala bogu; a zašto nisi malopre, da te pisar zateče? MAGA: Eto, nisam mogla da stignem. NIKOLA: Ej, drtino moja! — Kako ti stoji ta škurteljka? nešto egavo. MAGA: Ta dobro je, dobro je.

MAKSIM: Evo vam vaši novci, meni ne trebaju. SVETOZAR: Presuda se ne može apelirati, a baš kad bi i mogla, to bi se dopustilo samo nadležnome licu. MAKSIM: Ej, teško meni, prevariše me! JEVREM: Ajd’ zbogom!

JEVREM: Na moju oficirsku reč kažem, da Sofija nije ništa o tome znala. MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar?

SOFIJA: Ali muž nijedan. Ja sam trpila, ja sam ćutala i gutala, pak ti nisam mogla ugoditi. Počela sam malo oštrije, to isto! Kaži, kako da ti ugodim?

je na proizvodima blagoslovena, i kako ima vredne žitelje, kao Čese, Slovace, Poljace, Rusnjace, Srblje, Horvate i Vlase, mogla bi cvetati, osobito zbog besplatežnog pristaništa trijestanskog. PUTNIK: Kakvo je to besplatežno pristanište?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PELA: Jesam, milostiva gospođo. Dobila sam zapovest da dođem kod vas. SULTANA: Valjda si čekala limune, nisi mogla ranije doći? PELA: Sad mi je momak kazao. SULTANA: Ugursuz! U svačem me mora jediti...

(Sipa.) PELA: Dobro je, dobro je, Perso, samo kad se ima... Perso, bi li se ja mogla danas malo na karuca izvesti? PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti.

Tako i vaša gospođa, dok je bila u jarosti, nije ni mogla upravo lice svoje pokazati, ona se više furiji nego ženi upodobljavala.

PERSIDA: A ja? SULTANA: Svi ste vi nevini. To je zar tako nebo hotelo da iskusim ono što nisam nigda ni pomisliti mogla. Majstor Sreta me je naučio da nije sovestno decu sasvim maziti i raspuštati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

četiri i po puta dok si radila sletske vežbe, a ona seljančura iz komšiluka opet kazala da te nije ni videla (nije mogla od pakosti), jer kako da te ne vidi, kako samo ona, kad su te svi lepo videli četiri i po puta: i tetka Gina, i teča

Da oćelavi? Da dobije bore? Da postane maser, da drži dijete; da liči na staru, tvrdo kuvanu kokošku, šta li? Mogla bih se kladiti u šta god hoćete da ću, kada nafuram trideset i devet godina, sama sebi govoriti da su to najbolje

Zašto ne bih mogla, na primer, da iz čista mira malo pričam o jednoj devojci s naočarima ogromne dioptrije . . (najmanje minus dvesta ili

potrošeno je toliko magnetofonskih traka da bi se u svečanim prilikama povodom rođendana grada Beograda, cela varoš mogla tri puta obmotati, a da preostane još materijala za veliku rođendansku mašnu.

— Ja znam, srce, da si ti briljantna devojčica preseče on najzad tišinu — da si, tako reći, vunderkind, ali zar ne bi mogla da budeš za nijansu manje duhovita, baš sada, kad dobijam sede zbog tebe?

Kako uopšte možeš da se skoncentrišeš na učenje a da ga neprestano slušaš? Pa ti bi, u stvari, mogla tako presedeti godine i godine piljeći neprestano u jednu te istu stranicu.

Eto šta sam sve mogla da kažem svom matorom kad se onako zgodno napenalio, ali, vidite kakva sam bednica — nisam mu rekla od svega toga ni

Jednostavno, nisam mogla, ubijte me — nisam! Pitaćete svakako, a zašto? Zbog jedne neverovatne stvari, to jest detalja.

Bile su to boginje Pravde, Industrije, Poljoprivrede, Zanata i nekih drugih veština koje nisam mogla da dešifrujem. I lampa i grejalica bile su direktno priključene na vod kojim je struja snabdevala veliki brojčanik

Oko čega su ograde? Mislim, kad svi ustanu na levu nogu, ne bih se mogla zakleti da ih baš preterano obožavam. Ali, sve u svemu, dragi su mi!

Zahvaljujući tom tipu iz kioska, mogla sam u ogromnim količinama da ukokavam dosadu čak i na letovanju, čak i na nekom blesavom pustom ostrvu usred srede

Leti se hladio malim električnim ventilatorom. Jeo je ne napuštajući svoj začarani kiosk. Uglavnom, koliko sam mogla da gvirnem, hranio se salamom, sardinama, perecima i grožđem, a s vremena na vreme i gulašem koji su mu nodosili iz

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Pet godina. ALEKSA: Prekrasno! JELICA: Tako mi se, znate, Beč dopao, da sam se jedva privoleti mogla kući doći. Jedva sam se dodala srpskom jeziku, tako sam se na nemecki bila ongevenovala. ALEKSA: To često biva.

JELICA: Apropo! kad sam se setila: imam nekoliko reči koje nisam mogla razumeti, i koje sam u mom tagbuhu zabeležila. Vi ćete mi, znam, najbolje protolkovati moći, ako nisam zudrіnglіch.

JELICA: O, molim, gospodin baron, a da l’ bi mogla moja radost veća biti nego s takvim gospodinom unterhaltovati se, koji je tako učen i belezen.

ALEKSA: Nije Mor ono osjećao što ja čuvstvujem, nit je mogla Amalija tako ljubov pobuditi kao što ste vi meni. JELICA (diže ga): Molim, gospodine, ustajte!

MARKO: A miluješ ti njega? JELICA: O, tatice, nije mogla Genoveva većma ljubiti nego ja njega! MARKO: Eto ti! JELICA: A kako ne bi kad je lepši nego Apolo, kao što Kocebu

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Lepo vaše selo. — Da, lepo. Siroto. Prošle zime celo je jezero bilo zamrznuto. — Znači, nije se mogla loviti riba? — Ne, nije se mogla loviti riba.

— Da, lepo. Siroto. Prošle zime celo je jezero bilo zamrznuto. — Znači, nije se mogla loviti riba? — Ne, nije se mogla loviti riba. Starica pored njega, ne gledajući me, kaže: — Mladež iz Belmonteha otišla je pešice na Veće.

Samo dođite pa otidite. Dajem vam reč da neću ništa zlo pokušati. — Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto!

— Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto! — Vi ćete doći ako vas niko ništa ne upita, niko ne vidi kad prođete.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

sunce je manje od svog sjaja velika javljanja tek slede Knez Lazar se po gorama šeta Možeš li poznati kneza Lazara Mogla bih seko poznati i da mi nisi kazala po dugoj haljini i zlatnom pervazu Paunovo pero pada mu do peta poznala bih

5. Posle predsoblja i amblema ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

MIĆA: Da, takva bi se kombinacija mogla uzeti u obzir. SARKA: I ako hoćete, pravo da vam kažem: meni ova devojka, kad je čovek malo bolje zagleda, pomalo liči

DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle? MIĆA: Jer, bojati se, moja bi žena mogla biti ljubomorna. Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano?

Tada je mama još bila živa, je li? TETKA: Jeste! DANICA: A tata? TETKA: On je davno, vrlo davno umro. Njega nisi mogla upamtiti. Ali otkud danas da me pitaš o tim stvarima? DANICA: Tako, palo mi na pamet.

VIDA: Ja velim, prijatelj-Agatone, da se kogod od nas useli u kuću da sačuva ovo. SARKA: Pa jest, eto mogla bih ja. VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama.

GINA (preplašeno cikne, stavi odmah kutiju za leđa i nasloni se na zid na kutiju da bi mogla osloboditi ruke): Iju! Iju!... SARKA: Šta ti je, more? GINA (užasno uzbuđena): Ju, tako sam se prepala!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Austrijanci su bežali u paničnome strahu, da ih ni puška nije mogla stići. Vojnici, već malaksali od nesanice i zamora, posedali pored topova, čupkaju i grizu travu.

Isto su to uradili i poslužioci ostalih topova, te je sada već mogla da padne komanda: „Po tri s košenjem.“ U zemunici su vojnici pripremali zrna i kada potporučnik Aleksandar zagrmi

Ali sva ta nauka, posmatrana sa vrha crkvenoga tornja, liči na neki vodeni konac i sva bi se mogla svesti samo na tri reči: srce, ljudi, oruđa.

Razrogačenim očima gledamo sveže rupe gde bi se i cela kola mogla smestiti. Pred ovom navalom čelika naše js telo isuviše slabo. Svesni smo da se onaj protivnički komandir ne vara više.

„Mrtva stvar... dok samo padne mrak!“ — i Jankulj uđe u štalu. Mogla bi to dalje da bude priča koja se doslovno dogodila za vreme zatišja.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa? Ja imam po zakonu pravo na dobro ozidane

Al’ eto !... Al’ opet, zar ne bi baš ona mogla naviknuti na mene! Navika je velika činjenica, tako učismo u psihologiji.

A dečje oči, upravljene na njega, gore, gore, kao žeravice... »Bože, kako je ovo lepo! Što i ja ne bih mogla ovako. Baš ću da ogledam... ne, ne da ogledam, nego da i ja okrenem ovako, sasvim da okrenem...

Što, gle samo kako to on polako, smešeći se.... Zar ja ne bih mogla tako ?...« po dečjim pogledima oseti da ona stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se

Očekivao je potpunu poslušnost, a ono, eto!... Pa sad ti razumej žensko srce! I šta je ona mogla dosad misliti?... Ne, ne... izabrao je nezgodan trenutak, to je izvesno.

Samo se još nije mogla dosetiti svemu jadu. Ona podiže glavu, pa blago ali ozbiljno pogleda Ljubicu, pravo u oči... Naučila je ona davno, da iz

progovori Ljubica, crveneći. Videlo se da je zbog toga i zaustavila Gojka, ali nije mogla odmah da se obrne s pozivom... prvo valja pripremiti zemljište okolišnim razgovorom, pa tek posle na glavnu stvar.

»Život, mladost... ala to prođe !... I šta sam sad? Ne smem ni da sanjam onako, kao što sam još jesenas mogla, u ovoj istoj postelji... Našto mi sad takvi snovi, kad znam da se ne mogu ostvariti !... Za koga sam sad?

Tako je to, bratiću moj !... Ali opet, opet... Časni je ne ubio!... Osvanu dan turoban, vetrovit. Ljubica nije mogla gotovo nimalo spavati, a Gojko nije ni trenuo.

»O, šta sam radila!... Pa ja ga nisam pre ni gledala, a on je užasan, strašan, odvratan !... Kako sam mogla... šta mi bi!... Na ceo vek, do smrti... I sve tako beži od njega, gnušaj se !... O, tu se mora izgubiti pamet!

A kako je to sve moglo biti drukčije !... Mogli su se ostvariti svi oni lepi snovi, mogla sam saviti gnezdo, u kome bih dušu odmorila i poznala pravu sreću. A ovo... zar je ovo gnezdo!... On leži tu celo leto.

Ali da se čuvamo njega, da nas ne opazi; može te oteti... Ljubica se dugo osvrtaše, uplašena, ne znajući šta bi mu mogla raditi. Najzad se doseti, ukvasi ubrus i metnu mu na čelo... To ga za časak umiri, ali posle opet stade buncati.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

se nauživam tvoga tela, baciću te pijanoj vojničkoj rulji, neka se krvavi vojnici naslađuju ostacima tvog devičanstva! Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!

Ja vam sve ostavljam sa punim poverenjem! (Ulazi u kuću) JELISAVETA: Sofija bi bar malo mogla da pomogne! Nego, gospođica, odmah na plažu!

BLAGOJE: Nisi videla ništa dalje od Zabučja, a htela bi o celom svetu da sudiš! GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim? Kuća — pijaca, pranje — peglanje, kuvanje — šivenje! To mi je ceo život s tobom!

(Uđe u kuću) JELISAVETA (idući za njom): Sad, kad si se iskupala, i isunčala, i kad se osećaš tako divno, mogla bi da se presvučeš i da mi pomogneš... (Ulazi za Sofijom u kuću) GINA: Nisam ni znala da je ovde kod nas tako divno!

GINA: U njoj ti i ima najviše kurvinskog đubreta! JELISAVETA: Mogla bi ti malo da biraš izraze! GINA: Ovo je dvadeset godina bila poštena kuća! A vi ste za sat napravili kupleraj!

) SIMKA: Jesi se smirila? GINA: Smiriću se kad umrem. SIMKA: Jesi mogla bar malo da treneš posle svega? GINA: Da trenem? Pored tebe i tvojih glumaca?

GINA: Da trenem? Pored tebe i tvojih glumaca? SIMKA: Ja sam ih stišavala kolko sam mogla... Nervozni su, večeras imaju predstavu. GINA: Spaljivala sam Sekuline papire. SIMKA: Pa jesi šta našla?

GINA: Znaš li kolko Sekula ima godina? SIMKA: Znam, ne moraš da mi govoriš! GINA: I kako si mogla onakvog čoveka da varaš? SIMKA: Onakvog čoveka! GINA: Samo što nisi imala ptičjega mleka! SIMKA: Svega sam imala!

MILUN: Spremi, pa ćemo viđeti! GINA: Do neba ti hvala! (U dvorište se vraća Simka) BLAGOJE: Možda bi mogla nešto časkom da umesiš? GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka! GINA: A kad da razvijem kore?

Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine! SOFIJA: Svima bih mogla da oprostim, al Blagoju nikad! SIMKA: Blagoje se ponovo propio, propašće!... (Sofiji) Pa zar vas nisu ošišali?

kopajući i pevajući, izbaci iz Jorikovog groba, i kad god je Hamlet uzme u ruke i kaže: ‘Ova je lobanja imala jezik i mogla je nekada pevati’, biće to moje vaskrsenje!” SOFIJA: Je li to sve? VASILIJE: Sve. JELISAVETA: Nesrećni Filip!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

me je, u zgradi nasred Segedina, nemilosrdno saslušavala, ali, sem gurnjave sa detektivima, pri našem hapšenju, nije mogla da mi prebaci ništa.

Dabogme, dolazilo je zbog toga do velike dernjave među saveznicima, ali pogreška, katkad, nije mogla da se popravi i Turci su nastavljali put, bez ritualnog ručka. Mi smo tvrdili da je šifra za ritualnu hranu bila data.

Slušao sam o vešalima. Austrija je vodila rat prema našem narodu, kao prema zverovima, ili stenicama. Nije mogla očekivati pardona. Osveta će uvek biti oružje slabijega, a sabotaža, ma kakva, slatka.

Sav novac koji je mogla da nabavi slala je meni. Ona se hranila golubovima i šljivama i jagodama, koje smo imali u bašti.

Mirno, kao tuđin, dižem ruku sa svake stvari. Mrak, kao prah, padao je po krovovima. Mesečina, koja nije mogla da probije mračna nebesa, ispunila ih je nekim vampirskim bledilom, koje se širilo nad zidovima, drvećem, široko,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

mojoj miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta zemlja koju sam krvlju svojom natapao da bi slobodna mogla biti. Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini.

Svet se okupi pred domom velikog državnika u tolikoj masi da i kiša najjača ne bi od ludi, žena i dece mogla pasti na zemlju. Ljudi poskidali kape, a u svakoj grupi je po jedan kome iz džepa strči napisan rodoljubivi govor.

Kako ta stvar, kao vrlo važna i značajna, nije mogla trpeti odlaganja, to su odmah preduzeti najnužniji koraci. Sem toga što je poslat ministar pravde da proučava uređenje

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

One su grčevito stezale i nemilosrdno gnječile i čupale šašu oko korenja... Sirota šaša, kako bi se šalila, da je mogla ose ćati i govoriti. Bog bi ga znao, šta je ona skrivila curama večeras.

Kad je došao iz vojske, nije se mogla opaziti na njemu nikakva promena. Isti govor, isti pokreti, sve — kao što je i pre bilo.

kao ono čovek, koji živi samo jednom mišlju, jednom jedinom željom, pa oseti da je došao čas, kad bi mu se želja mogla ostvariti. Da ubije odmetnika — dobiva odmah pare, i to kakve pare — čitavo imanje! Ali on zna da ga ne može ubiti.

Pa ipak, u tom blagom i vedrom pogledu veštu oku nije se mogla izmaći po neka munja, koja bezuzročno, samo za jedan mig, za jedan trenut sijne i nestane je u onom toplom i milom

A depeša !...« I on se pipnu po džepu gde mu stojaše depeša, u ko joj žena javlja da dolazi večeras. »Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...

»Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...« Ali on pojmi da njegova Draga ne bi smela učiniti ono, što je protivno njegovoj volji.

Na vratima se pojavi jedno crveno, mlado, zajapureno lice, na kome ni neočekivana vest nije mogla odjednom izbrisati tragove neobuzdana veselja. Za njim se pojavi drugo, pa treće, ispuni se cela soba gostima.

Baba Soka sad nije pribegla takom načinu, jer nije mogla; i Jula je znala Vasu kao god i ona sama. Dok je baba Soka govorila, Jula je se bila mnogo zamislila, premišljala je o

Znaš li da me je sad stid proći kroz varoš, svi će da namene pružaju prst k’o na belu vranu... No Jula nije mogla i dalje slušati da joj č’a Gliša čita lekciju, već se i ona pridiže i otpoče iznajpre govoriti tiho čisto kao da moli,

Videla je da za ove dve godine niko nije iskao Kaju pa je se nadala da i od sada neće, te je tako mogla obreći Gliši da pristaje da udadu dete za prvu dobru priliku koja se ukaže, a međutim je se nadala da će i ovog

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

DANICA: Svejedno, da nije on, uselio bi se drugi. PAVKA: Uselio bi se, jest, al' je mogla da se useli kakva familija. Ovako... Jesi li čula, neka popadaju sve saksije, neću više da mi izlaziš tamo!

DANICA: Nije. Razgovarala sam sve vreme sa gospodinom Ivkovićem, pa ne bih ni mogla da čujem i da sam htela. JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali?

JEVREM: Pa dobro, šta kaže, znaš li makar prve reči? DANICA: Ne znam! JEVREM: Baš si prava ćurka, zar nisi mogla da upamtiš makar prve reči? XX MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (upadne i razdere se): Idu! JEVREM (prestravljen): Ko, brate?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« I nakitivši tako ćir-Đorđa, nakitio je obično posle i sebe u mehani ćir-Đorđevoj. I baš tu skoro mogla se u zvaničnim novinama opet čitati blagodarnost, što je proletos poklonio vojnicima te i te čete, toga i toga

— veli Sreta i pročita mu depešu. — Vrlo lepo! — veli Đorđe. — Eto pa sad sudi sam. Kraća već nije mogla biti! I adresa i potpisi i depeša, svega četrdeset i jedna reč. — Pa šta koštaje to sag? — Šest i po dinara. — Iha!

Sve je to napisano bilo u te četiri glave, a mogla je čak i peta doći, u kojoj bi bilo opširno izneto kako je Sreta otimao opštinski pečat i tom prilikom dobio užasnu

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Kakva reka? Pomislim — okean Čedu mom je za život potreban! — I to je sve što bih mogla reći O ljubavi, materinstvu, sreći; To je naše osećanje, kravlje... A sad zbogom, ćao, i uzdravlje!

A mogao je Od ruke do ruke Stići do Doboja Il do Banjaluke. U srećna, lepa Vremena ona Mogla se kupiti Jedna bombona. U kakvoj maloj Nevolji, muci, Znao je da se Nađe pri ruci. A ovde, avaj! Sudbino kleta!

Kad pomislim, dah mi se i sad preseca! Šta sam mogla? Vratih se u Čajniče, Majci, i onamo sam tri meseca Zbog tebe plakala, izdajniče! Dosta je bilo vratolomija!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ono je bilo tako providno, da se u čašici vode, u koju je stavljeno nekoliko desetina takvih životinjica, nije ni jedna mogla videti.

Larva ni u kome slučaju nije mogla doći iz Mesine, već sa drugog nekog bližeg mesta, koje valja pretražiti. Kad je sebi postavio taj zadatak, Šmit se,

Ona je u takvome zatvoru živela nekih mesec i po dana, bez ikakve hrane i u takvoj jednoj tečnosti koja bi mogla otrovati konja. Na putovanje ka moru jako utiču vreme i mesečeve mene.

Kad bi živa bića na dnu mora imala za vodu neprobojnu kožu, ili hermetično zatvoren oklop, takva se bića ne bi mogla zagnjuriti ni na koju desetinu metara dubine, a da ne budu zdrobljena.

A ovakva kakva su, ako naglim silaskom u dubinu kompresija nije i suviše brza da bi se mogla uspostaviti ravnoteža između unutarnjih tečnosti i morske vode, ona ne trpe ništa od velikog pritiska spolja.

Ali pošto se ona mora dizati vrlo lagano da bi se kroz njene guste rupice mogla cediti voda iz koje ona skuplja morske životinjice, to krupnije i okretnije životinje, kao što su ribe, imaju vremena i

nalaze se saonice od jakog rastovog drveta, da se kugla, kad legne na dno, ne bi prevrtala, i da bi, vučena kablom, mogla kliziti po muljevitom dnu. Kugla se spušta u more pomoću dugačkog jakog čeličnog kabla.

Ideja Profesora Pikara, ako se bude ostvarila, otklonila bi tu nezgodu, jer bi se gnjuračka kugla mogla slobodno i samostalno kretati u svima pravcima.

i pruža se u nedogled prema zapadu, nema u dovoljnoj blizini nikakvih dubinskih rovova ili ponora u kojima bi jegulja mogla naći za nju neophodno potrebne uslove za mrestenje i rasplođavanje.

stotine hiljada kilometara na sekundu, zašto da jegulja, verovatno vrlo osetljiva za jednu vrstu takvih radijacija, ne bi mogla biti njima orijentisana ka cilju prema kome je pri okeanskom putovanju upućuju njen instinkt i neodoljiva prirodna težnja za

Uskoro za tim mogla se sa palube broda u daljini sagledati nepregledna mrko žuta ravnica, z a koju smo, kad smo pre šest godina ovuda prvi

fama da su sve to ostrva koja plivaju po površini mora, i da je zemljina kora koja ih sastavlja tako tanka da bi se mogla bez velikih napora probiti. Klima je na ostrvima veoma blaga; zimi temperatura nikad ne silazi ispod 7˚ S.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Jedna furundžinica, koja bi samo za njihovu kuću pekla, mogla je od njih da se izdržava, toliko se mesilo i peklo. I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka,

uvek se sa jezom i strahom sećala toga što je, ili još kao i dete, od svoje babe, matere i ostalih tetaka i strina mogla da načuje, kad su one bile nasamo i mislile da ih niko neće čuti, još manje se bojale da će to Sofka, onako mala,

Noću bilo bi još gore. Sofka, pokrivena jorganom sa ostalom decom, koja, naviknuta, odavno bi zaspala, ne bi nikako mogla da zaspi, jer bi jednako dopiralo do nje odozgo, kroz tavanicu, njegovo pocupkivanje.

Tada bi se sve brže primicali. Magda gore, kod kočijaša, | usred korpi i zavežljaja sa jelima i pitama, već ne bi mogla da izdrži a da se ne zdravi i razgovara sa seljacima prolaznicima i radnicima.

Kroz nekoliko dana vraćali bi se kući. Otac istina kao umoren, kao povučen u sebe, ali zato mati presrećna. Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto njoj, svome detetu, Sofki, ima da zablagodari što joj se opet vratio on,

koji su tobož donosili te njegove poklone, uvek su dolazili kada Sofka slučajno nije bila kod kuće, te ih ona nije mogla videti. A sve je to materino upinjanje bilo uzaludno.

zemlju kao prikovane ostajale i kada je osećala da ako bi taj muški ovamo k njoj prišao, da se ona od obamrlosti ne bi mogla maknuti, još manje mu se odupreti, odbraniti od njega, — pa već tada, kada je dakle bilo najgore i najteže, već je tada

Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji.

Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči.

Kad god bi je bilo na kapiji, mogla se videti kako stoji ispred nje | slobodno. Nikada u kapiji, nikada u strani, ne krijući se, a osobito ništa ne krijući

Zato je ona mogla uvek da bude slobodna. | I kaogod što je tako slobodno, otkriveno i javno išla, stajala na kapiji, tako je isto i

slike se kao žive izdizale — a taj vez i šare bile su tako teške, da druga na njenom mestu tek ako bi mesecima mogla da uđe u nj — ona bi se sve više i više u to unosila i odmah bi počela osećati kako joj je drukčije. Mirnije spava.

Pandurović, Sima - PESME

Neka topla suza i zadnji put kane Na to mirno mesto zaborava trajna, Gde je mogla, skromno, jedanput da stane Cela jedna mladost uzbuđena, sjajna.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„U potonju reče“, odgovori Mita, „da nema te ljubavi, pa ni te sile, koja bi ga mogla iz Crne Gore pokrenuti; da će u njoj živjeti do svog suđenoga dana.

Stana je u Janku nalazila ono, što je pri čovjeku zamišljala, a prije nije mogla jasno prestaviti. Uz prikladnost i junaštvo, širi opsežniji um i nježnost srca.

šta ti treba?“ pridade ona. „Čuješ đavola!“ reče serdar u sebi, češkajući se po glavi. „I ne pade mi na um da bi ona mogla biti tu blizu! Sreća da se Joka ne probudi, e bi ova čula sve!

oči, jer toga gvozdenoga junaka, ništa na svijetu nije tako diralo kao Stanine suze, kao što ga je ona, mimo ikoga, mogla razvedriti i razveseliti. Zabolje ga to, pa je zagrli i stade je ljuljuškati na svojim runjavim, razdrljenim grudima.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Kiselo grožđe, ne valja, trnu zubi od njega. — Rekla je lisica kad ga nije mogla dohvatiti. Ko je moj, blizu rupe stoj. — Kazao nekakav stari miš ostalim mišima kad su se negđe s mačkom mirili.

oženio, opremao se na vojsku, a žena uvrazila konac u iglu da nešto zašije, ali budući da nije dobro viđela, zato nije mogla odmah da uvrze, nego sve promašala mimo ušice iglene govoreći: „Mini ga sablja, mini ga puška!

3 Bio kovač koji je znao kovati tajne ključeve kojima se mogla lako otvoriti svaka brava. Kovao je petkom i svetkom, te ga za kaštigu osudilo u mjesec, gđe mora neprestano kovati.

u neku čestu da se sakrije; ali je među drvećem bilo nekoliko jasika, u kojih je list tako treptao da se ona nije tu mogla skloniti. Zato ona jasiku prokune ovim rečima: — Treptala do veka, ni od vetra ni od kiše, nego od straha božijega!

(Žice prolazeći kroz brdilo, kad se na razboju tka) 116 — Sav svijet zaođela a sebe ne mogla? (Šivaća igla) 117 — Sve ima, a govora nema? (Slika) 118 — Sve po kući izgore, a kuća osta?

više nje na dugačkome čupavome vratu bila konjska glava s velikijem zubima, koja je tako načinjena da su se usta odozdo mogla lasno otvarati i zatvarati, te je sve klocala; a noge je imala čupave i na dnu kao u tice.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kako opazi njega i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu nikako nije mogla da se odande otrgne nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš?

kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pa je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš?

Kako ugleda Stojšu i maramu, a ona uzdahne, po tom točeći vodu jednako je unj gledala, i pošto natoči vodu, nikako nije mogla da se otkine odande nego je sve unj gledala. Stojša to opazi pak je zapita: „Što je, snaho, što me tako glediš?

pa pođe dalje putovati; i tako putujući jedan put dune jaki vetar te odnese galiju Bog zna kuda, da za tri meseca nije mogla izaći na svoj pravi put.

zmijina to čuje, vrlo se obraduje i zaželi videti svoga sina kad iziđe iz zmijinje košulje, pa zapita snahu kako bi ga mogla videti, a snaha joj reče: „Kad pođemo legati, ja ću izvaditi ključ iz vrata, pa kad se stane skidati, onda ćeš ga

da je ono ona nego misleći da je nekaka druga nalik na nju zablenu se u ogledalo, te čoek odmakne daleko da ga već nije mogla stići. A ona kad viđe da ga stići ne može, vrati se natrag, a oni čoek svojoj kući zdravo i veselo.

” Đevojka sirota idući za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda poliježu u plandištu, ona videći da se na kuđelji ne poznaje što je oprela, stane plakati.

Ali vrag koji vazda o zlu nastoji, potakne ovu maćehu da nije mogla svoju pastorku koliko krv na očima viđeti, i mnogo bi je puta šćela ubiti ili đe obestrviti da je od svoga muža smjela.

nemojte me ubiti, a proste vam moje ruke, evo ih posijecite, a i srce bih vam svoje dala kad bih znala da bih bez njega mogla življeti.

Ona sirota ostavši sama tumarala je čitav dan po šumi, ali iz nje nikako nije mogla izići. U tome prispe i mrak i ona se popne na jedno drvo da prenoći, da je na zemlji ne bi izelo kako zverinje.

Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga muža i da bježi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se ukrade, jer je je Solomun vrlo čuvao; za to se dogovori s ovijem drugijem carem te joj pošalje nešto te popije pa

Žena kovčeg zatvori i zaklopi i baci u more; ali dokle je još držala kraj od veriga i nije mogla kovčega da izvuče, dođe neko te je prevari da su Premudroga s njegovijem kovčegom zajedno već odavno ribe proždrle i da

Sveti Sava - SABRANA DELA

Jer kao što smo mi složeni iz dvojakog, to jest iz duše i tela, tako je i sa manastirom. Kao duša njegova mogla bi se razumeti sva bogolepna služba u pevanju, a kao telo sam manastir i ono što je potrebno našim telima.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

pomalo izgubljen JAGODA, devojka iz unutrašnjosti, oko dvadeset sedam godina; odevena, po svom shvatanju, moderno; mogla bi da odgovara opisu Vukosave, koji Skitnica daje u prvoj slici VILOTIJEVIĆ, čovek sa govornice ISLEDNIK MANOJLO,

Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka. CMILjA: Ne bi baš mogla da se setim. Tu sam od skora. Bolje pričekajte gazdaricu, pa pitajte. Treba da rasklonim čaše.

Ni daj si Bože onaj čovek! IKONIJA: Samo bi mu još to falilo! CMILjA: Kad bi ja mogla da budem sigurna da neće ostati u onu nogu faličan... IKONIJA: Spremaj tu kajganu, i malo manje fantaziraj!

MANOJLO: Treba se čuvati i od srpskih i od austrijskih trupa! Znaš da smo ovde po specijalnom zadatku! TANASKO: Mogla bi žena diznese nešto čorbasto! MANOJLO: A šta ako je Makenzenova špijunka? A šta ako sarađuje sokupatorom?

Mislio da si Vukosava, ličiš na majku... Cmiljo, pitaj ovog šta oće, meni se noge osekle! Nesretnice, mogla si oca dubiješ! CMILjA: Šta pijete? ISLEDNIK: Ja l ovde stanuje neki Anđelko Ćora?

Stanković, Borisav - JOVČA

A što ona bila kučka (otme Nazi »kost« i baca na Zulfu, koja se zgrčila u strahu.) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Moja glava, napunjena budući pustinjami neprohodimimi i pešterami, ništa drugo | nije mogla u sebe primati. Na nekoliko dana posle ovoga razgovora bio sam se kradom spremio da pođem s jednim igumanom Dečancem u

Ljubov k nauci morala je u meni silna biti kad me je od njih otrgnuti mogla. Bez sumnjenija, ovo slatko i blagorodno svojstvo, tako neodložno i prirodno srcu i duši našej, ljubov, mora za nešto

Njegova roditeljnica da me je rodila, ne bi mi mogla bolja ni milostivija biti. Ona bi mi često rekla: „O υιoς μoυ εχει χαι αλλoυς ϕιλoυς, oμως τετoιαν αγαπην, oπoυ σoν

Vaša blagorodna duša, na[h]odeći sve svoje nagraždenije u svojej vroždenoj dobroti, niti je mogla ni hotela o čem drugom čuti.

vospetiti ili, ako ništa, | a ono barem za kasniti opšte dobro i polzu, koja bi se črez ova nova spisanija pričiniti mogla, to je meni dobro poznato.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje. Kušmelj življaše ponajbolje među svojima, a bijaše odijeljen od braće.

A ovdje mogla bi piti sva čeljad što je ima na svijetu, i sva stoka što je ljudi drže, i sve zvjerke, i sve tice, pa ne bi otpili

— viknu Brne ustajući. — Ja sam nemoćan, ja ne mogu... — Ma stani, brate. Ti ne znaš kakva bi se škandala mogla izleći iz toga — reče Tetka namršten. — Stani, da čuješ do kraja.

— Ma na šta sve tolike pripreme i ta tvoja zebnja? — Zato što bi mogla učiniti štagod od sebeka. Nemojte se smijati. I juče je dolazila na voz i sidila više od ure, kaže mi Dundak.

I juče je dolazila na voz i sidila više od ure, kaže mi Dundak. I potavnila je, kaže, u licu kâ zemlja. Mogla bi se utopiti, a onda bi se i ja utopija. Odma, onoga trenutka skočija bi u vodu.

— dalje nije mogla od plača, no mu odreza bič kose, koju ižljubi i odnese da spremi. Knez tada preuze: — Ive, dite moje, bog ti dâ...

„Govori u beskraj o onome što ni malo ne zasijeca u tvoje interese, a čim se seljak dotakne stvari koja bi ti mogla donijeti zanovijeti, napravi se nejasan pa, ako hoćeš, i nedotupavan.“ Pred podne se narod raziđe.

fratar u čudu, jer ona bješe udovica, starija od Jozice najmanje deset godina, a tako krupna da bi ga, što no kažu, mogla za pas zadjenuti. On odmah razumjede šta ih je navelo na taj izbor. Vica je bila imućna udovica bez djece.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

moglo je biti drukčije: sred vlati Šuštiš žitnim klasom, zrela, sunca puna I ja motrim tvoj stas što ga vetar klati. Mogla si, pesmo, da bleštiš kao luna Na nekoj padini i ja tu, u travi, Sa jedinom strepnjom da te grȁd ne smlavi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kako je mogla da ga poželi? Na Đorđevoj šubari otopi se i poslednja grudvica snega. Prema vatri svetlucaju mokre dlačice jagnjeće

Radi vodenice i onih pustih livada... — o tome neću da čujem! — Kako sam ja mogla? Svi mogu u mojoj familiji. — Možda je meni tako suđeno. Šta mogu protiv Boga? — nemoćno podiže ruke.

Kako to ranije nije videla i osetila? I kako je mogla da se uda za njega i da živi s njim? I možeš sada da spavaš, tako si ružan i mali, kao gidža. Hrčeš...

Naučio je neko. Zatrpan poslovima, on nije video; nije je poznavao. Pola njihovog života on je proveo u putovanju. Mogla je. Imala je prilike. S kim li je samo? Ili je sada, baš ovih dana, s nekim? Mlad je onaj ker Mijat.

snažnim rukama, mišićavim i dlakavim, nudila se nekome kome je svaki prevoj na telu znala, samo lice nikako nije mogla da mu vidi, tom željenom znancu što je ponekad posećuje pred san, i kad nije sama u krevetu. Voda se ohladila.

Srela se sa očima na ikoni: one su je gledale s takvom ravnodušnom mržnjom da nije mogla da izusti spremljeni molitveni pozdrav.

Čula i svoje disanje Bilo je toliko glasno kao da vetrovi duvaju. Od straha je zaustavila dah. Čula je srce, njega nije mogla da utiša. ...Do udaje nisam više ništa zgrešila.

od tišine, njoj nije bila tišina, krckao je kamen, sveci sa zidova zamahivali su mačevima na nju, ona se grčila, nije mogla da podvuče noge pod grobnicu, i duboko padala gubeći svest.

Gde li je Simka? izdaleka pomisli Nikola. Zna da joj je on noćas jedina muška ruka u kući i zaštita. Mogla bi, hajduk, noćas da se rasplače pred njim, a on bi joj dlanovima pritisnuo obraze.

Uvek je kasno legao, a rano ustajao. „Čovek je stvoren da najmanje spava“, To je mogla da smisli samo učiteljska pamet. Svakog jutra i svake večeri donosio mu je sa česme po dve testije vode.

Najpre htede da iziđe napolje. 3bog nečeg što liči na strah. A nije strah. ...Nije mogla putem da. pronese sebe. I poljske putanje bile su široke i vidljive za oči Prerova.

“ Posle je ošamućena tumarala po kući I dvorištu. Majci nije mogla da pogleda u oči, izbegavala je, iznalazila poslove van kuće i od mutnog straha ni reč s njom nije progovarala.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tim vezom ona je iščezlom mladiću govorila sve što rečima nije mogla da kaže. Blistala su na svili jezera kakva mladić i devojka zajedno nikada nisu videli; crvenio se krov kuće u koju

Ali, kada jutro svanu, Majka svih reka opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla otići? — u potragu za njom! — naredi svim vodama u planini, i veliko traganje poče, mada je kiša još rominjala.

Oko nje je brujao grad, ali kroz prozor svoje podrumske sobe mogla je da vidi samo stopala prolaznika u neprestanom pokretu. »Kuda li idu? Šta traže?

Devojčica uzdahnu. Iz svog betonskog dvorišta, ograđenog visokim zgradama kao kamenim liticama, jedva je mogla da vidi komadić neba. Šta da se o oblacima kaže? Ličili su na leptire, i brzo nestajali.

Ali već nakon nekoliko trenutaka njen strah preraste u sažaljenje. Ptica je jedva disala. Šta je mogla osim da joj previje krilo i nahrani je mrvicama hleba?

Ali tek kad leto zatabana dvorištem, devojčica otvori prozor, stade u stranu da bi ptica mogla da izleti, i prošaputa: — Leti, jadniče! Ali vrabac se i ne mače ni prvi ni drugi dan.

ZAČARANI ČIČAK Kad više ni majka đavolica nije mogla da izdrži vragolije najmlađeg sina, rešeno bi da ga pošalje u Gornji svet, među lude.

»Joj, sada ću još i rogove steći!« pomisli i užasnu se. U isti čas prođe joj glavom misao da bi mogla brata isturiti pred čičak, i izbeći nesreću. To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep!

No, gle vraga! Šuma je i od njih sakri. A kad se vratila, dugo je u noć gorela njena svetiljka. — Možda bi deca mogla da ispitaju šta to Tataga radi? — seti se neki bradonja. — Ona jedino mališane pušta k sebi...

Pogledaj onu malu kraj peći! Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju.

Glatko i kao kost belo bilo je njeno lice. Zar je i mogla primetiti da stari? — Poljubi me! — odvaži se da joj predloži jedne noći dok je mesečina rasla nad morem nežno

Ugledala ih je jednom davno, još kad je krenula sa planine. Nije mogla da zaboravi ni njih, ni prohladni dah planinskog cveća, ni svoje krilate vode. Njene peščane obale bile su ravne.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

u toj materiji bilo je to što je izgledala nematerijalno, sva od tamnog sjaja, prozirna i neprozirna u isti mah. Mogla je nastati od prašine nrolaznosti koju je slepila ljudska patnja ili od otpadaka strave izmešane sa svetlošću.

i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada, što nikako nije mogla. Neprijemčiv za užas koji je nosila sobom, palisad je nije propuštao.

Izgledalo je da više niko nije bio sklon da trpi samovlašće. Tako je mislio Vučić i sve je to mogla biti istina, ali da li baš sasvim cela?

iza beogradskih zidina Turci su slavili Bajram (nisu ni slutili da bi se, za njih, ova praznična novembarska noć mogla razlikovati od stotina onih noći između 29. i 30.

Osim što je vrlo stara, ova je druga kuća i vrlo uska i vrlo izbledela: u svojoj opustošenosti mogla bi da deluje avetinjski ali ona deluje samo nestvarno i, u toj nestvarnosti, ljupko.

Vratio se, jer više nije mogao bez Mačve a Mačva kao da je mogla bez njega. Manje je bilo onih koji su mu se radovali, više onih koji su ga se plašili.

Karađorđe nije stizao niti je mogao da stigne. Ni pesma nije mogla, sad, da nadjača taj sve luđi huk umiranja i to beznađe rastopljeno u kiši i u blatu.

Ta prikrivana opakost davala je Miloševim očima čudnovat, žut sjaj od kojeg se Ljubica stresala iako nije mogla da mu se odupre.

Nije moralo da bude baš tako, mogla je da ga zadrži i za sebe. Ali u tome je i bila sva začkoljica: vije ga htela i za sebe, nego samo za sebe.

Zato što ona, Ljubica, nije njemu oprostila Petriju; i zato što od njega, pravog krivca, nije ni mogla da prihvati oproštaj; najviše zato što je taj već svemoćni Gospodar, pred kojim se, evo, klanjaju i visoki sveštenici,

Trudila se da postigne ono što je bilo najteže: da udalji misao na Miloša kad već osećanje prema njemu nije mogla da iščupa. Ponekad joj se činilo da u tome uspeva, najčešće je znala da ne uspeva nikako.

Pokušao je da je ne ranjava preterano, ali je teško išlo. Ljubica je uistinu sve i smirivala, ali nije mogla da ne primeti kako razlika između Gospodarevog i njenog postupanja ide njoj u prilog.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Mome platno davno pokupile, Pa s' odavde mene izgubile. Sve mi milo nojca rasplašila; Što ne mogla, u tamu zavila... Al' opeta čini se meneka Kao bela da zorica zori: Tice poju, gore stoji jeka, A kraj mene potočić

Puna nostalgije, beznadežne, duge, Ne sećaj me nikad da bi mogla doći Zadocnela radost iz dubine tuge, K'o ponoćno sunce iz dubine noći. Jer ti ne znaš, bedna!

Koji je na njenim devojačkim grud'ma Sanjao nebo, Boga, rajske dveri; I čiju ljubav čistu I duboku Sva večnost ne bi mogla da premeri. Zar sve da zgazi?... I na se misli... Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

nije više imala one lepe bele hartije na kojoj je delo dotle štampala, a takva hartija nije se, u onim vremenima, mogla nabaviti, već samo žućkasta. „Šta da se radi?“ zapita me štampar.

Pre no što bih se za kojega od tih tvoraca nauke opredelio, zapitao bih se da li bi se njegova učenja mogla saopštiti na lako shvatljiv način. Kad bih se o tome osvedočio uputio bih se pred njega samog.

“ „Nije mi to sasvim jasno. Ne bi li se ona mogla shvatiti kao izražaj dejstva celokupnog sistema atoma od kojih je naše telo sagrađeno; a da taj izražaj biva prekinut

Sa njima se mogla opremiti vojska, sposobna da osvoji pola sveta. Videćeš, sinovče, šta će sve da uradi Filipos kad sedne na kraljevski

Da bi se takva hartija mogla proizvoditi i u njegovoj otadžbini, zatraži on iz Aleksandrije seme papirosove biljke i zaseja ga južno od Sirakuze uz

Mora da je imala na svojoj površini kakvu nepravilnost, kakvo udubljenje, pa nije mogla da izdrži pritisak vazduha spolja koji ju je ulubio.

njegovu staklenu ljusku, pa natakoh tu sumpornu kuglu na drvenu osovinu i smestih je u dva ležišta, tako da se iz njih mogla lako izvaditi.

„Grentem je samo šest milja odavde udaljen, a Kembridž petnaest puta toliko. Dok Isak beše u Grentemu, mogla sam ga obilaziti, a u Kembridž neću stići celog svog života. I on ne bi došao odatle ovamo da ga nije kuga poterala“.

Uvide da mu je za to bila potrebna bolja prizma koja bi davala jasniji i oštriji spektar na kojem bi se mogla izvršiti i tačna merenja. Obustavi svoje opite i vrati se u krilo svoje porodice.

Istina, rezultati Njutnovih eksperimenata bili su neosporni, ali su se tim mogla lakše napadati Njutnova shvatanja o prirodi svetlosti, koja ni dan današnji nije potpuno rastumačena.

“ „Rumford je umro 1814 godine. Posećujem često njegov grob i kitim ga cvećem. Kako bi mi drago bilo kada bih mogla da posećujem grob moga prvog muža; kitim ga cvećem i rosim suzama!“ „Ali njegov lik nosite u svome srcu“.

Bila je, ne samo vrlo hitra već i osobito lukava kad je mogla da umakne svojim mnogobrojnim neprijateljima. „Vi se, gospodine carski savetniče, verovatno čudite svim ovim

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

mrdala usnama i sa nekakvim uprepašćenim izgledom, kao da stoji nad ambisom, plašljivo poglédala u muža, procedi: — Pa mogla bi' jedno krilo.

je, posle njihovog odlaska, još zadugo brujalo od burnog sukoba dva sveta, ni kriva ni dužna, uostalom, što se nisu mogla, niti će se ikad moći sporazumeti.

Samo je sad Nikola ćutao, ali i pio junački. Čudio sam se kako su mi maločas ova ista lica mogla biti odvratna. Naprotiv, ona su bila vrlo simpatična. I Nikolu sam sad gledao drugim očima.

Niti ga kadgod napušta veselost, niti kazne ima koja bi mogla da pokoleba njegovo lepo i vedro raspoložene. Jer šamar, vezivanje ili zatvor, Sekula Resimić smatra za neizbežno

I kad se ona slepa odanost nije više mogla prirodno da izazove, onda im ništa drugo nije ostalo nego da veštački obnove patriotizam.

Raskomadana, sa svojim samostalnim političkim gradovima, ona je tako decentralisana mogla jednoga dana da postane tuđ plen.

Jer je linija nacionalne granice povučena najjasnijom bojom baš onda kad je već bila bleda u toj meri da je mogla biti izbrisana zasvagda. Čovek je išao putem kojim je uspevao da raskrči mnoge prepreke što su ljude razdvajale.

— On je naš saveznik i nije lepo... — O njemu kao savezniku mogla bi se napisati knjiga, koju bi trebalo završiti ovim rečima: Svaki je njegov saveznik dužan dva puta više mrzeti Grka

gest, u jedan izraz, u jedan bes, u jedan užas, u jednu jedinu najdemonskiju masku koju je moja detinjska fantazija mogla da zamisli.

— Budi dobar da mi podigneš uzglavlje. I žena koja danima nije mogla podići glavu nalakti se, pa se zagleda u njega očekujući. On kao ljutito i mučno upita: — Baš sve da ispričam?

Uzmeš knjigu, kakvu lepu i korisnu knjigu, kakav roman ili tako šta, pa u Topčider, Košutnjak, Kijevo, gde god hoćeš. Mogla bi i u Zemun... Ali znaš li šta? Ne volim da ideš u Zemun. Dakle Zemun se izostavlja.

ljubim ludo, sa nežnošću koju nikad ni prema čemu u životu nisam osetio, sa ljubavlju koja se, činilo mi se, nikad ne bi mogla utuliti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I mislim da pogotovu nije mogla smirujuće djelovati na nadvojvodu, već ionako smućenog morskom bolešću. U taj sam se salon sklanjao kad bi mi bilo zbog

I kadra, čak, uz neki minimum spretnosti, da čovjeku donese kudikamo više slave nego što bi mu ikad mogla donijeti promašena karijera.

Zato je ropkinja iz pobijeđenog plemena mogla da se potitrava s pobjednikom, da utječe na njegovo životno djelo, da drma temeljima njegove države, a sudopera je

I to im baš nimalo ne smeta. Pomišljao sam: zašto se ne bi mogla tako negdje na rubu života, ustrojiti i jedna kolonija mislilaca?

Ništa nisu mogla ni nagovaranja, ni utjecanja sa strane, ni blagi savjeti moje bake; čvrsto je odlučio da kćep posveti umjetnosti.

To što se konkretno radilo o tričariji nije mijenjalo ništa na stvari. Nije me mogla obmanuti ni neizravnost puta kojim nam se tuđa volja nameće: da li nas je neko formalno prisilio da kažemo „crno” kad

— Nekakva miserabilis insania, kako dalje veli Augustin; po jednoj lekciji, dok drugi čitaju amabilis insania. Ali mogla bi se postaviti i treća, najstroža lekcija: miserabilis infamia...

Vjerovatno postoji neki istočnjački mit ili legenda (a ako ne postoji, trebalo bi je stvoriti) o čovjeku koga je smrt mogla da zaskoči samo na spavanju, samo dok miruje.

Neka vrsta istočnjačke Tantalove muke i Sizifova posla u isti mah. A možda bi se o tome mogla lijepo napisati i sasvim moderna priča.

I svaki nas je dan manje. Sveli smo se već na tako mali broj da bi se kakva država mogla sjetiti pa nam dati nekakvu penziju, kao što se daje dugo zanemarivanoj siročadi kakvog zaslužnog velikana kad su ta

I možda se uskoro zatim pokajao. Ali je već bilo kasno. Ne zato što se odluka ne bi mogla izmijeniti i opozvati, nego zato što ona sitna slučajnost i ona časomična odluka katkad obvežu čovjeka za čitav život.

Tri injekcije — i stvar gotova! Ne, što kažem, jedna injekcija, jedna sama injekcija i stvar gotova. A injekcije je mogla da daje svaka bolničarka, pa i sam pacijent sebi, kao što čine morfinisti i stari šećeraši...

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pa da je bar iz kakve bogate kuće, mogla bi se još i razumeti njena oholost, ali Marko beše veoma tanka stanja, tek pobegao od sirotinje, a ne stigao u bogataše.

Na licu mu se jasno mogla čitati misao: »Propao sam, našao je!...« — Hej, kmete, ovamo svi! — viknu pisar. Iziđoše svi iz kuće.

— Kako se provuče, slava ga ubila, ’naki čovek kâ tresak! Rekô bih ni pesnica mu ne bi mogla ovud’ proći. — Ja, more. Da nisu ovi ljudi pregledali apsu, čisto ne bih verovao da je izišao.

Kad nije mogla videti vampira i drekavca, bar se može pohvaliti (sebi samoj), da je uzela hajdučku pušku i nišanila ga njome u grudi.

— Od muke, moj starče, nije od zaludnice. A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo. — Kažem ti, more, šta je bilo.

— Poslao sam ga da te nađe, pa da idete na posao. Prođe nam večeras dobra stotina dukata, koja je mogla biti naša. Sad Đurica, kao krivac, obori oči, a Radovan se osmehnu veštoj laži Vujovoj. — Ko je to prošao?

— odgovori ona, a oči joj sevnuše onom vrelom blistavom vatrom. — Pa kako ćemo, kad ne može drukčije? Eto, nisi mogla ići sa mnom da bijemo Sretena, a ne možeš sutra ili prekosutra na poharu. — Sve jedno, hoću da idem, pa šta bude.

— Ništa, čekaću vas negde u potoku ili u šumi. — A, tako bi i moja baba, da je živa, mogla hajdukovati... — Stoj ! — viknu Stanka, osvrćući se oko sebe, kao da traži kakvo oružje.

— Pa je li sve izvršila ? — Morala je, jadnica. Čekalo bi je gore zlo. — Kako li je mogla ići zavezanih očiju? — Kroz suknju se vidi lepo.

Da ti pričam s kim god sednem i progovorim reč?... — Pa ne moraš baš sve, ali tek... ’nako... po nešto bih mogla i ja da znam — reče ona smešeći se. Istina, more, kakve su to devojke, jesu li lepe ? — The...

A ove varoške... ništa... Stanka obori glavu i ne odgovori ništa na ovu iznenadnu milost Đuričinu. »Nisam mogla verovati baba Maci — pomisli Stanka — a ono vidiš, istina je. Dopadaju mu se varoške, a ja ?...

Iz šume trčaše neko... Đurica pruži pušku i viknu... — Stoj! Čovek stade, pogleda u pruženu pušku, koja se još mogla u sutonu opaziti, pa se odjednom okrete i potrča natrag k šumi... Za trenut oka nestade ga... — Vujo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Devojka je sad vukla Petra k sebi, a smrt opet k sebi, i nijedna nije mogla da ga otme od druge. Tako su se ove dve nadvlačile čitav jedan sahat.

Nije imala nigdje ništa osim jedne male kućice i jedne bašče. Sirota udovica nije mogla ništa raditi, jer je bila sakata, nego je od milostinje živjela i dijete hranila.

Poslije nekoliko dana dođe joj čoek, ona mu sve kaže kako još nije mogla doznati od Baš-Čelika đe mu je junaštvo, a čoek joj odgovori: „Kušaj ga opet“, pa ode.

Đevojka, sirota, idući za govedima, prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda poliježu u plandištu, ona videći da se na kuđelji ne poznaje što je oprela, stane plakati.

Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.

On je sad privezivao jednu po jednu djevojku za uže, i dao svakoj blaga koliko je koja mogla uzeti, a oni izvuku sve tri gore.

On je nagovarao iznutra ženu da pokuša bi li opet mogla otvoriti bocu; ali žena ne htjede više otvarati, nego ode za svojim poslom, a vrag ostade u boci.

je ono ona nego misleći da je nekaka druga nalik na nju, zablenu se u ogledalo, te čoek odmakne daleko, da ga već nije mogla stići. A ona kad viđe da ga stići ne može, vrati se natrag, a oni čoek svojoj kući zdravo i veselo.

Solomuna zagleda se u nekaka drugoga cara, i namisli da ostavi prvoga muža i da bježi ovome drugome; ali nikako nije mogla da se ukrade, jer ju je Solomun vrlo čuvao.

djevojka na pazar i na glavi nosila jedan kablić mlijeka, pa putem sama se sobom razgovarala na koji bi način najbolje mogla steći novac kupujući i preprodavajući stvari na kojima se može dobiti.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke postelje, Uzeti sobom dva zaspala oka, Dva njena oka, od tuge joj

I gle! svi grobovi ispratiše žive! Njina mrtva usta još su mogla reći: “Mi čekamo cara kraj pučine sive, Da bi mogli mirno tada u grob leći.” 17. SEPTEMBAR 1912.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori. Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje kasno osvešćenje.

II. Moji prvi izumiteljski napori Zadržaću se kratko na ovim neobičnim iskustvima, jer bi ona mogla da budu interesantna studentima psihologije i fiziologije, kao i zbog toga što je ovaj period agonije ostavio najveće

Ali, opasnost je još uvek postojala. Znao sam da će pre ili kasnije da me ponese, pošto nikakva pomoć nije mogla da stigne do mene na vreme, čak i da sam privukao pažnju.

pod oblake, a sa zalaskom sunca vraćale sa svojih hranilišta u tako besprekornoj bojnoj formaciji da bi se pred njima mogla postideti i eskadrila najboljih modernih avijatičara.

Zbog ovoga se javlja promena, koja bi mogla da se iskoristi na najjednostavniji način da se dobije pokretačka snaga u svakom naseljenom delu sveta.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Po predanju, taj plamen se nikad nije smeo ugasiti, a litija koju je dobri svet Idvora priređivao, mogla je otkloniti svaku nedaću koja bi selu pretila, kao na primer, sušu i kugu.

Kroz pismo je provejavao najvedriji optimizam koji je moja mašta mogla zamisliti. Posle nekoliko meseci saznao sam da je moja majka sa punom verom primila ovo ružičasto predstavljanje ovog

leka svojoj muci i to tako što u radne dane nisam skidao ular sa mazge već bi joj samo uklonio jedan deo tako da je mogla nesmetano jesli.

Ta se prepreka nije mogla ukloniti mešanjem sa ljudima istočno od Baueria, a ja sam se uputio baš tamo. Što se voz više bližio Njujorku, sve manje

Jedan njen tim baš je tada pobedio na utakmici u Henlijevoj regati i njegova slika mogla se videti u svim ilustrovanim novinama.

tinja u ljudskom životu, iznosio je pred svoju pastvu svom silinom svoje neodoljive ličnosti i svim lepotama u koje ih je mogla zaodenuti jedna pesnička priroda.

To nije mogla učiniti ni činjenica što su me izabrali za predsednika zajednice studenata treće godine. Ovo je zaista bilo priznanje

Ne verujem da bi ideje plutokratizma, socijalizma, komunizma, ili bilo kakva druga neamerička ideologija mogla ikada nastati u nekom američkom koledžu, a najmanje u Kolumbiji tih dana, i da odatle nađe svoj put u američko društvo.

rada doživeo sam mnoge trenutke slabosti i obeshrabrenja i bio mije potreban sav “Tonik” koji mije kapela Kings koledža mogla dati. Trebalo mi je često ohrabrenje i ja sam ga tamo nalazio.

Kada neko želi da nađe izgovor da bi mogao, ili mogla, da radi ono što želi, uvek se može naći izvanredan razlog Tako sam privremeno rekao doviđenja Faradejevim

Ona se nije mogla uzdržati od smeha, a ja nisam mario za to, jer sam odlučio da naučim tu igru po svaku cenu. Konačno sam ipak uspeo,

naučnika rode novi pojmovi i novi matematički jezik za izražavanje tih pojmova, pre nego se elektromagnetna teorija mogla objaviti svetu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kasno u noć iznemogli padoše na konak kod prijatelja Ilije. Polegoše. Marko je uz vatru slatko zaspao, a Cveta nije mogla oka da stisne: daleko je još do kuće... Mori je briga...

— i prostre se po tlehu, bijući se šakama po glavi i prsima. I mali se Marko rasplače. Suseda Jurka nije mogla da izgovori ni cigle utešljive reči. Blene u nju i nešto kroz zube mrsi. Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše.

Pa kako je dan i sunce osvajalo, onako je u njoj sve jače izdvajala se želja za životom i svjetlošću, i nije mogla da obustavi bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala

Djevojka ostade na mjestu kao prikovana. Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije!

teške nažuljane ruke, pa je nešto steže u prsima: čini joj se da bi joj lakše bilo kad bi se nasami našla, lakše bi mogla da sredi svoje misli. — Idem kući, — veli mu. — Može biti da je gospodar došao.

da pobjegne, da se oslobodi od nametnute joj tuđe volje, i čisto snebiva se pred tolikim svijetom, i čudi se kako je mogla da ostavi svoj školj.

Ali sada, u društvu s njim, ne osjeti ni slatke tuge, ni slasti u životu, i nije se mogla podati besvjesnome snatrenju ni usrdnome poznanstvu sa zasjenutom uvalicom.

I maldane svaki dan neko dođe i pođe, a prvi se vraćaju, i sve tako... Svega toga mogla je da se nauživa da je slušala svoj sopstveni životni nagon, jedini što joj je bio vjeran, da se nije obazirala na

Izišavši na otvoreno, doploviše do u uvalicu Medvjed, gdje je lađa mogla pristati. Prvi stari ribar stavi nogu na kraj, za njim iskaču ostali, samo ostade mladi ribar; otle do na žalo dovuče

— i rukom pokaza na nju. Kad sam bila dijete, nijesam mogla nikako do nje, ako se ne bih izula i podgla skute, a eto sada, fala bogu, može se suvim.

je znala o životu fratara ovog manastira, no ja je prekidoh; zanimalo me ono divlje magare, želio sam čuti kako ga je mogla starica, onako jaka i okretna, savladati. — A znate li kako ih hvatam u lac?

Ja potegoh što sam bolje mogla, a ono dvoje, dok im drug pade, — pobježe. Poslije ta uvezah konopima, pa ga ostavih da gladuje, dok smalaksa...

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Da započne, na primer, podsećanjem na onu dobro poznatu šalu o stonogi koja se omela i ni s mesta nije mogla da se pomakne kad su je upitali šta radi sa svojom trideset i trećom nogom kad pomera sedamdeset i sedmu.

Ali, u svojoj osnovi, teško da bi se teorija recepcije u ovakvome obliku uopšte mogla da pojavi da joj nije prethodilo strukturalnosemiotičko izučavanje književnosti (što se, uostalom, lepo vidi i u

Jedna linija književne evolucije u srpskoj poeziji XX veka mogla bi da se označi kao sve potpunije odbacivanje nasleđenih pesničkih konvencija.

krenuo iscrpljujući i reaktivirajući duž celoga kulturnog pamćenja sticana čovekova egzistencijalna iskustva da bi mogla da ih uporedi sa našim današnjim duhovnim dilemama.

radi sa svojom sedamdeset sedmom nogom kad pokreće trideset treću, ona se zamislila i stala začuđena i zbunjena, nije mogla ni makac dalje.

Dugo je naša kritika samo deo po deo zahvatala iz Dučićeve poezije, da bi je tek u poslednje vreme mogla da sagleda u celini. Jer mi nismo postepeno i dugo otkrivali samo Lazu Kostića. Otkrivali smo i Dučića.

Želeli smo samo letimično da pokažemo šta znači ili šta bi mogla da znači tvrdnja da je Dučić ritmički preuredio umetnički stih i položio ga u osnovicu razvoja naše poezije u

U oba naša primera ne bi bilo lepo prevesti lepo kao krasivo. Za prvi bi se slučaj mogla upotrebiti reč zamečatel¸no; za drugi pravil¸no, točno, pa i ladno i sl.

Na ovome nivou analize mogla bi da se izdvoje dva slučaja: a. kad se u okviru konvencionalizovane stihovne forme otkrivaju nove oblikovne

Ono što bi, međutim, mogla da bude neka vrsta konstante jeste: očekivanje strožeg uređenja uopšte, osetnije uravnoteženosti između samostalne

U tom bi se smislu istorija reči, jedan vid njene istorije, mogla da odredi kao proces kršenja i uspostavljanja zabrana na njeno kombinovanje. Još je u prošlom veku poljskoruski lingvist N.

Takozvana intelektualna poezija koju je tumačio, za njega je značila jedino poeziju koja nije ni htela ni mogla da izvan svoga vidokruga ostavi, kao nepostojeći, onaj temeljni rascep u prirodnome jeziku, u poeziji i kulturi sa

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ja sam svršila tri razreda osnovne škole i, da sam htela, mogla sam još da svršim. Da ja nisam bila takva, ne bi mene tvoj otac uzeo, on je bio već činovnik kad me je uzeo.

ANKA: Pa dobro, najzad, ako je vaša volja... ŽIVKA: A nadate li se da ćete uspeti? ANKA: Bože moj, ne bi' vam to mogla unapred reći. Nadam se, jer, znate kako je, ljudi lakše popuštaju no ženske.

Zapiši, ujka-Vaso: državni pitomac. ŽIVKA: A ti, Sojo? SOJA: Ja bih volela, Živka, kad bih mogla nasamo da ti kažem. SVI (bune se): A ne, kako smo mi! Javno, javno!

I ANKA, DARA ANKA (dolazi spolja, noseći svežanj novina): Evo, gospođo, nisam mogla više da kupim od dvadeset brojeva. (Ostavlja na stolicu pored ostalih.) DARA (pakujući): Šta se to mene tiče!

! ČEDA: Neka vidi da i ja umem da plombiram. DARA: Kako si smeo, kako si mogao? ČEDA: A kako je ona mogla mene da gurne u Ivanjicu? DARA: I kako si imao srca, ona je moja majka!

za jednu dobrodržeću taštu da je odvratna baba, e, nema toga zakona na kugli zemaljskoj u kome bi se za taj zločin mogla naći olakšavna okolnost. ČEDA: To, vidite, nisam znao.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Miloša Crnjanskog prirodno su se zbog svoje osobenosti nametnule kao nešto što valja najpre rasvetliti da bi se analiza mogla produžiti na višim ravnima književne strukture.

Rođak je i mlađi je da bi ga ona bez zazora mogla pustiti veoma blisko, čak toliko da telom uz telo s njom kovibrira. Jednim takvim priljubljivanjem dvaju tela pripovetka

„A seća se svega17- autor u prvoj verziji više nije mogao ni videti ni znati ništa što neposredno ili posredno ne bi mogla videti (u smislu opažati) ili znati sama Sofka.

Čudnovata veza i samog je pisca mogla zbuniti, i čini se da je nehotična, mada nije sasvim slučajna. Susedstvo erotskog sa grobljanskim Stankoviću, u

gledanja u samom je tekstu ostavljen ugao pod kojim je ranije (u prvoj verziji) već ostarela Sofka, sećajući se, unazad mogla videti svu svoju propast.

Stoga bi se ona s jednakim pravom mogla naći i na kraju romana: kao sažeto poentiranje. Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog

Ima, sem toga, još jedna važna okolnost koja je mogla znatno uticati na tumačenje jezika, stila i kompozicije Stankovićeve Nečiste krvi koliko i ostalih dela.

Jer samo tako, u isti mah složenija a stabilizovana, ona je mogla poslužiti za tananija stilska variranja. Otuda beogradski stil, čim se podvrgne bližem posmatranju, izgleda kao da u

Gramatička odstupanja, pošto su time odvojena od pripovednih činilaca koji su ih izazvali, mogla su se shvatiti jedino kao greške. 60 U prikazu Nečiste krvi B.

da je otac može zateći kako je ovlaš obučena, pa da mu zbog toga ona ne bi mogla na oči izaći, niti se usuditi da ga pogleda: „Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da

106 Videla je to, procenila i doživela ipak - Sofka. Jer kako bi se inače mogla shvatiti tvrdnja da je gazda Marko već kupio kuću koju nikako nije ni nameravao da kupi?

koje su jasno odudarale od starih, crnih, mahovinom već obraslih, crveneći se kao da su od mesa, kao - a to nije mogla da pojmi otkud joj dođe i zašto - kao da su od njenog mesa, od nje same. Ona se sva strese.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Čista istina nije mogla da se utvrdi, tim pre što se ne pamti da je koga o Božiću posetio, dok je međutim svake slave kod Trifuna Ledeničanina

LjUTA PRAVOSLAVKA Još pre dvadeset dana susedi su joj doneli tu crnu vest, u koju ona nikako nije mogla verovati. Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž.

Prebledeo, smutio se, te mu još smešnije došle i šalvare i bedna čalmica oko glave. Nikad Bogdana nije mogla ni sanjati da je njen Miloje postao tako bedan Mustafa, ne silni novi Turčin, no onaj pravi pravcati Mustafa Ciganin

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla.

Ti nećeš više raditi kao dosad, samo ćeš za mnom ići, mene i najveće madame ...madame, vrag im materi, nisam mogla otoič pogoditi ...nji ćeš u ruku ljubiti i s karuca skidati. JOVAN: A gdi su nam karuce?

) FEMA (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesi vladaju? SARA: Ni moja grafica nije mogla bolje. FEMA (stavi se u drugu pozituru): Gospodin ot filozof, dakle vi zacelo mislite?

Krakov, Stanislav - KRILA

sunce je slabo probijalo kroz guste tilove, ali se drveni zidovi usijali, i nikakva limunada nije mogla osvežiti ranjenike. Malarični su urlali u vatri, i derali liste sa zida.

Tada se i odlikovanja mogla da dobiju. Po parku su inače mileli pridigli bolesnici u poderanim ogrtačima, i čežnjivo gledali kroz gvozdenu ogradu

Petrović, Rastko - AFRIKA

Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim ramenima nasilnost ovakve prirode.

Njegova krv bila je bez prestanka samo ogorčena, ljuta, bolna. Svaka zver oko njega mogla je živeti slobodno, bezbrižno i strasno u ovoj klimi: tigrova mačka, panter, antilopa i čopori slonova u daljini; samo

Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada. Drugi starac joj je otac, ali nije on domaćin, već odsutni sin, koji je sam trgovao i sticao.

Tu je i nekoliko crnkinja. Sve to izgleda impozantno, i fotografija toga mogla bi poslužiti kao reklama za fabriku u kojoj je izgrađen kamion. Na sve strane gori.

Guba dolazi od zlog duha koji je navučen na porodicu, i nju bi, razume se, samo vračarija mogla odagnati. U Tafiru je jedna misija milosrdnih sestara bila podigla azil za gubavce; ali azil za gubavce koji se već

moram zaključiti da se ona pažnja, poslušnost, veština i tačnost u izvršenju naredbi, koja je bila i kod Sambe, ne bi mogla čak ni zamisliti kod jednoga belca.

Njima se dopalo, i hteli su da saznadu šta je bilo dalje: II Pogledaj, moje je telo skoro mrtvo A još je uvek crno! — Mogla si biti mojom radošću!

III Kada je Me umrla I ptice sa nje odletele, Kada je sišla u svoj dom, Ona ga je sama vodila; Nije mogla ni da se miče, Nije imala sa kim da govori. Onaj za kim je najviše žalila, Išao je korakom nesigurnim.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Na mojim grud’ma krv ti usahnu!“ To onda nije mogla činiti. A danas? Kô da na drumu krčmi Turcima — Pred kuću sjajan cimer ističe: Na časnom nedru majke rođene

TREĆI TURČIN (gleda najpre kroz prozor, a posle se okrene babi): A bi li, babo, što ’no kažu, i mrtva sina mogla poznati? STANA: Kuku! Zar mrtva?... (Gleda usplahireno u Saliju.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

mi moju vernu pušku, pa me umundiraše po štapski, obuše mi ruske čizme od juhta, pripasaše sablju (koja je slobodno mogla izostati), posadiše me za sto, uklopiše u ruke pero, pa sad hajd' šifriraj i dešifriraj depeše, prevodi s ruskoga i

krila stešnjavala Morava, a s levoga jastrebački visovi, i to je jako pomoglo, te im je naša vojska na uskom prolazu mogla dati otpor.

Stevana. Tako ce ca prugovačke strane aleksinačka pozicija mogla napasti s boka, te izbeći napadaj s fronta, što je za napadača vrlo zgodno, a za napadnutoga vrlo opasno.

Ja sam morao biti s artiljerijom, a artiljerija se morala povlačiti putem preko kose, jer je jedino tuda mogla proći. Međutim pešadija je prsla po šumi, vinogradima i kukuruzima i svaki se posebice povlačio kuda je najlakše mogao.

stanovništvo morati naglo da beži pred Turcima, te neće imati kad ni stoku da istera, jer kako bi inače ova stoka mogla pasti Turcima u ruke. — No! šta vi to govorite?!

Nema reči kojima bi se mogla opisati ona povorka ocećaja, što saleće čoveka kad pođe pred puščane i topovske metke, od kojih je svaki i njemu

Da li su suze slabosti i greh? Ah, kad bi mesto suza krv iz ucveljenoga srca mogla prokapati na mutne oči, čini mi se otočio bi se s njom i ovaj bol i jad što me ovako davi svojom smrvljavajućom težinom.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla. Onda sam suzu zbrisô, Sad je razumem tek, Ti s’ čedu našem, Smiljci,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Vi znate da smo se otuda izvukli iz borbe. Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.“ Uh, uh, uh!

U ovoj našoj nevolji oblivao nas je ipak zračak sreće, jer ni bugarska artiljerija nije mogla da dejstvuje. Ležimo zgrčeni, zanemeli, ali naježeni i narogušeni, spremni da i na nebesa udarimo.

Žurno smo pošli niz jarugu ka Crnoj reci, da pronađemo četu. Prekinuo sam Vlajka u pričanju i pitao ga kako je mogla da ode četa bez njega i narednika. — Eh — učini Vlajko i mahnu rukom.

Kad je video pogibiju moje, a naročito druge čete, on se reši da ne prelazi. „Posle vas ni riba vodom nije mogla da prođe“ — govorio mi je.

razorna granata od merzera, pa je eksplozijom proširila kanal da bi se i kola mogla smestiti. Okolo je bilo razbacano kamenje.

se neka gužva, čitav splet od žica i gvozdenih šipki, isprepletanih toliko gusto da se između njih ni zmija ne bi mogla provući. Ovde-onde rupa. Između žica izrasla trava. Prva je misao bila: ovuda Bugari ne mogu lako da prođu.

Sledovao sam mu sa punim poverenjem. Na njegovom licu ocrtavala se dobrodušnost, a po svetlim i pronicljivim očima mogla se uvideti izvesna kultura i inteligencija. — Gospodin kapetan je aktivni oficir, ili iz rezerve? — Učitelj.

Naša artiljerija ništa im nije mogla. Ti topovi mesecima nanose nama štetu i mnogo puta je i sam naš položaj bio doveden u pitanje.

— Izvinite, nisam mogla odmah doći... Vi ste malo čekali? — O, ništa! — izustio sam nemarno, kao da njenim rečima ne pridajem nikakav značaj.

“ Ali moja Arleta bila je još neiskusna, bezazlena, i nije se mogla snaći u zamkama života. Šetali smo sad držeći se za ruke, smejali se i ljubili.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jer, koga bi danas mogla još opravdano zagrejati, i koji poetski stav ili potrebu plodno potpomoći ili pravdati ova ne mnogo privlačna, prašna

Antologija želi da, u prvome redu, sređeno prikupi sve one najuzornije tekstove koje je naša književna tradicija još mogla ponuditi Brankovoj književnoj orijentaciji, i prvenstveno kao umetničku nasladu i radost, jer takav primer i podstrek,

Neka specijalna hrestomatija sastavljena sa naročitim obzirom na Branka ne bi mogla ne doneti u celini onu paprenu pesmicu zabeleženu, a verovatno i nastalu, u Karlovcima, baš u Brankovim Karlovcima,

) Ni većina naših pisaca ove epohe nije se htela — nije se smela a nije ni mogla — prikloniti novome zahtevu: oni su branili onaj drugi, književni jezik.

A kad god je kriterij pri odabiranju pesama nešto spuštan, on nikada nije spušten do popuštanja koja bi ovu knjigu mogla uniziti: i meni je, kao i svima antologičarima, pre svega bilo stalo da vreme koje obuhvata ova Antologija sine i

da je Plač delo Orfelinovo; on piše: „Sadržina ove pesme ne daje sasvim siguran odgovor na pitanje — ko ju je napisao? Mogla bi biti i Orfelinova”, zaključuje on. N.

moju knjigu Članci i eseji, Novi Sad 1949, 49), podsticajna građa muzičkih motiva bar ponekih naših građanskih pesama mogla, pa i morala priticati iz bogate internacionalne, naravno zapadnjačke studentske i uopšte staleške kantomanije XVIII

A ona sama onakva je kakva je mogla biti u ono doba i pod Rajićevom rukom: umetnički uboga, a više od svega zavisna i izvedena iz tuđe; ali sa jezgrom

Jedna od tih pesama mogla bi biti ona vrlo karakteristična Terlaič Mušickom (Letopis MS, 1834, č. 36, str. 29—32; njeni odlomci, pod naslovom

god. postala je poslednja, šesta, u redakciji iz god. 1827, i glasi: Sestra moja Vengrija Mene pomoć ne mogla, Nit’ velika Evropa Čujet vozdihanija moja. U jednoj rukopisnoj pesmarici iz 1847. god.

napomenu povodom njegove pesme Starac) pisao tako da bi se mogla pevati kao ova Vidakovićeva. Pesma je odista praštampana u Zabavnoj pesmarici Jer. O.

GID u Novom Sadu 1937, H, 339; Velikokikindski dištrikt, Novi Sad, 1950, 94), pretpostavljao da bi ova pesma mogla možda biti i Jovana Avakumovića (v.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti. — Da bi naklonost ovog naroda Za naše celji mogla dobiti, Republika ti daje načina. JELISAVETA: Ako je kao namera, Način će biti podlo načinjen!

LEONARDO: A da bi mogla javno priznati Koliko hrabrost ovog naroda U naklonosti ceni golemoj, — Republika mu šalje štamparu Što je u dužda

MIRA: Jaoh, Staniša! Nemoj da zboriš tako pakosno — Ja mrzit n’ umem, samo ljubiti, — Pa bi me pakost mogla ubiti... STANIŠA: I ja sam znao samo ljubiti — Ljubiti jest — i to bezgranično!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Iguman ti je prikričio da dobro pripaziš, jer bi, veli, mogla oklen vidancija trnapiti... 'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice.

bojim da ćeš pomisliti da je 'valim, a ne 'valim je, već ti po pravdi kažem: da se pečem turski zeman povrati, ona bi mogla sa svojom pameti nasred Banje Luke kadija biti. Ja velim: kadija. Kakav kadija!

Ja velim: kadija. Kakav kadija! Na moju dušu, da zna samo još pisati, mogla bi ti mirne duše reći: „Ustani sa te carske stolice da ja narodu pravdu dijelim!“ Tako je to pametna i učevna žena!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Odmah zatim pojavljuje se uzbuđena). ANĐA (dolazi za njom): Što da razbiješ šerpenju? MARICA: Pa šta bih drugo mogla razbiti kad mi je šerpenja bila u ruci? ANĐA: Pa dobro, al' zašto da je razbiješ?

Treba neko da ide u srez! ŽIKA (gunđa nešto). JEROTIJE: Je l' kažeš nešto, gospodin-Žiko? ŽIKA: Kažem... mogla bi rocpođa kapetanica da ide u srez. JEROTIJE: Eto ti sad. Kako ona može da ide u srez po zvaničnoj dužnosti?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ovim sistemom književnih žanrova nisu se mogla izraziti individualna ljudska osećanja i svetovne teme, te su žanrovi usmene poezije, epske i lirske, i usmene naracije,

Teka kad je prestala da bude ideološki tumač nedavno proteklih događaja, srpska biografija je mogla da postane maštovita romaneskna priča koja angažuje čitaočevo saosećanje.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Tvoj mač, Saule, uvek je mahao. Saul i Jonatan! Dragi, dok beste živi, Ni smrt vas nije mogla rastaviti, Orli brzoga leta, a lavovi čvrstog srca. Kako su najhrabriji, tamo, popadali?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Celo polje, breg sa »baždarnicom« od koje se videlo kako širok, beo drum silazi, uvodi u varoš. Iza baždarnice mogla su da se nazru Dva Brata, Čuke, Čukovo sa svojim po padinama raštrkanim i išaranim selima.

s čela i glave, toliko se ona ljulja kao da hoće da se iznad bašte, kuće, gore, toliko visoko, visoko uzdigne, da bi mogla čak i ovamo u čaršiji da vidi njega, Mladena. IV Dolazi Lazarica. Cvetna nedelja pre Uskrsa.

Samo kod Stojančetovih što su joj kao ne branili da odlazi, a i kod Mladenovih. U te dve kuće mogla je ona svakad, u svako doba, ne pitajući ih da odlazi, sedi tamo, pa čak i da noći.

zanos i budalaština — jer ne bi ovako i dalje produžili da žive jedni s drugim čak i više, usrdnije — strepela je, nije mogla da pojmi. Ali docnije pak je bila i radosna što može staru naviku da produži.

Oči, lice bilo je nekako čudno, izraz bio je nekako umoran, koščat. Ona nikad nije to mogla da podnese. Kad god bi došla, uvek bi zadrhtala. Ne od bola, ne od ljubavi, već od njega.

Glavno je da ona nije njegova žena, a kao druga, ovakva, raspuštenica, mogla je da podnese. Zato, kao da ga ne bi vređale, za ručkom nije se o tome ništa govorilo.

Ali ti... Vidiš sebe... Naše već je bilo. Nego nemoj na ovu decu... Ne staj im na put sreći!... To je mogla. Više nije mogla da mu kaže. Grlo, usne bile su joj suve, stisnute kao od već navrelih suza.

Vidiš sebe... Naše već je bilo. Nego nemoj na ovu decu... Ne staj im na put sreći!... To je mogla. Više nije mogla da mu kaže. Grlo, usne bile su joj suve, stisnute kao od već navrelih suza.

Ona pade pred njim. — Oh, bre, sinko! Sam je on morao da se do nje sagne, čisto uzme je, da bi mogla da stoji na nogama, da bi mogla da metne svoju malaksalu ruku oko njegova vrata, zagrli ga.

— Oh, bre, sinko! Sam je on morao da se do nje sagne, čisto uzme je, da bi mogla da stoji na nogama, da bi mogla da metne svoju malaksalu ruku oko njegova vrata, zagrli ga.

Sam ju je morao da unese u kola, ni toliko ona nije mogla, i da brzo, užurbano, kao da prekine, uništi sve to: suze, bol, stežući grlo, još jednom suho, strogo ponovi bratu sve

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. ima u sebi izvesnu supranormalnu snagu (tome je svakako mogla doprineti i narodna etimologija koja njegovo ime dovodi u vezu sa »bog«).

Bog onda naredi da breza pobeli, kako bi je udovica lakše mogla opaziti. I od toga doba breza je bela (Karadžić, 3, 1901, 44). 4. Po b.

kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći. Onda je jedan jelen svojim rogovima prebaci na drugu obalu, i gde je devojka pala, tu je nikla b. Od te b.

Pravoslavni u Gacku (Hercegovina) meću v. više kućnih vrata, »da bolest ne bi mogla ući u kuću« (GZM, 6, 370). Za vreme zaraze vrše se kađenja s. (S. Trojanović, Vatra, 188).

Neka bula pomoću tri leskove mladice i basme zaustavila je na jednoj njivi tri pluga, samo četvrti nije mogla: kad su je upitali zašto, rekla je da na ovom plugu ima nešto od k.

»Da nije trave omana, ne bi mogla majka od uroka odbraniti sina« (narodna poslovica, GZM, 1. s.; i već u spisu Luke Vladimirovića Sváіrhu lіkarѕtva, iz

Nekakva Ciganka, za opkladu, od 50 plugova koji su na nekoj njivi orali zaustavila je svojim basmama 49, a jedan nije mogla, jer je u rogovima volova bilo uvrćeno pomalo tisovine (i zbog toga »takav plug ne bi mogli zaustaviti ni svi

Ćipiko, Ivo - Pauci

zaigraše sjajem u kojem kao da se sakupila sva toplota mladih života, pa ni olovasto nebo ni blijeda snježana boja nije mogla da savlada u njima mladićke vatre. —Neće mene tvoji, — posumnja Devojka, — traže prćijašicu!... — Ko će ih pitati?

— Polako ćemo — veli naoko zamišljen gazda. —Mogao bih se i predomisliti; nijesam baš voljan prodati cijelo... Mogla bi se prodati na dijelove, po česticama... raskomadati... Ilija protrne, pomisli: „Raskomadati?” —Ne, gospodaru!

—Pogodi! —Što znam ja ze ženske poslove... —Čula sam, — veli Maša razvlačeći — gdje dijete plače, pa nijesam mogla želji odoljeti da ga ne vidim ... Pravi soko! I svrnuh s puta da ti to kažem ... —Što neće od ovakvoga oca!

Već i klapci iz komšiluka znadu da za Mašom luduje, vrebaju na nj skriveni iza drveta, a sumnjajući da bi ona mogla k njemu noću ići, penju se na visoki brijest, što je prama župnikovoj kući, i kao mačke preže ...

On iz sela, a Pavle u kuću sa prijateljima po Cvijetu. Ali neće je odmah voditi svojoj kući: vikla je bježati, pa bi mogla i njega odbjegnuti: teža je i življa Ilijina kuća, a on potanko živi.

Budala! Kao da je meni Maša pamet odnijela kao njemu... Neka mu bude podatnija, neka se, ako, je volja, povede za njim: mogla bi, povodljiva je od naravi. Ali što ga ima s njime? Maša rijetko kada mu i treba”.

— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!” Stara nije ni slutiti mogla da je gospodar bacio oko na njihove zemlje: nije njena kuća još na to spala!

Idući kroz stare hrastove, proređene narijetko, dođe mu na pamet da ih sasiječe: i iz njih mogla bi se koja para izbiti!

No čim je dulje boravio uz more, buktijaše sve jača strast i zahvataše njegov mladi život. Sama uspomena na nju nije je mogla utoliti. Za onih dugih, vrućih dana, pošto bi se izjutra okupao, zavukao bi se u polje i zavalio pod krošnjatu smokvu.

— 'Aj demo! — javi se djevojka. — Nije druge, valja ići! — trže se i Ivo. — Dođi i sutra. . — Ako budem mogla .. Pa se časom ćutke gledaju i— poljube. Djevojka krene kroz maslinik naviše. — Kate!

Zna se u selu! Brat me svaki čas prikara , govori: „Pa si htila da te Petar vazme!..''— Niki dan nisam mogla podniti, pa sam mu odgovorila da i on jema mladu... A on počeo vikati i htija me opet tuć'; govori: „Ja mogu ča hoću!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Jelena Danas smo saznali da je u manastir došao neki kaluđer iz Arilja, za koga kažu da je vešt vidar. Mogla bi to biti prilika za Lauša.

Kaluđer pokvasi krpu i stade da pere ranu tako vešto i pažljivo da bih to sve vreme gledala da sam mogla podneti grčenje Lauševog lica. Ponovo sam nastavila da gledam kad se Lauševo ječanje malo stišalo.

jarčevoj koži bilo sijaset, obojili su Pipčevi ljudi nekom nepostojanom crnom bojom koja je tek toliko izbledela da se mogla uočiti podvala, iako su se oni trudili da svakodnevno obnavljaju bojenje.

Ne znam kako bih drugačije mogla da razumem onaj njegov nesvesni pokret rukom prema čelu u trenutku kad je prekoračio prag kapije na ulazu u Kulu.

Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti? Ako joj je stalo do čoveka, zar nije mogla naći nikog drugog nego baš monaha i to ovoga koji je smerniji od svake devojke?

Pa i da je odgovorila žustro, uzbuđeno, gorko, ne bih se začudio. Mogla mi je reći kako nije moje da turam nos svuda i da se sve to mene ne tiče, da je ona odrasla i da zna da meri svoje

Ipak znam da se bacila na krevet, zarila lice u jastuk i briznula u plač. Ne znam šta bi žena, inače, mogla drugo da učini.

Da bi kolebljiva i nepostojana misao mogla da opstoji u čoveku, da se začne i počne rasti, potreban je mir, ono gnjilo mlako čiljenje vremena, ona tišina što se

Ovoga puta nije išlo ono sa čakljama, nije se više mogla ponoviti Dadarina smicalica, prosto zato što se ništa nije videlo pa ni vrhovi lestava prislonjeni na rub bedema.

Zbog mene je sve vreme čekala negde napolju i gledala kada će one najupornije savladati san da bi mogla da se ušunja, preplašena kao košuta na pojilu, u moj podrum.

Jer, došlo je vreme da se ogledamo. Ništa se više ne može odložiti. Dva stara, sipljiva, istrošena čoveka, mogla bi da sede negde pored jaza vodenice, da kisele kvrgave noge i da pričaju dosadne dogodovštine iz minulih leta, tromo

Iako nije mogla da vaskrsne njegovu usahlu želju, postigla je da starac otkravi mrzovolju. A onda je ta lepa veštica prinela svoje

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Vasiona je suviše ogromna, a da bi se mogla strpati u jednu knjigu, u kojoj bismo opisali kakvom nam se ona ukazuje i kakva je u istini.

Iz prevaljenog puta prema jugu i s njim skopčanog priraštaja vidljivog dela nebeskog svoda, mogla bi se, mislim, izračunati i veličina Zemljine lopte.“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?

Tom delu mogla bi se učiniti samo jedna zamerka, Ptolemajos, pod silnim uticajem Aristotelova i Hiparhova shvatanja, opredelio se u

mi se nameće pitanje: zbog čega na ovom blagoslovenom zemljištu, koje je hiljadu godina bilo centar grčke kulture, nije mogla da cvate nauka. Pod ovom reči razumevam egzaktne nauke.

su tumbe u novu knjigu, mnoga mesta starog teksta isprana su tako temeljito da od njih ne ostade ni slovce; druga mesta mogla su se, kako tako, pročitati.

neprijateljsku nauku, i zaklinjem se da u buduće neću, ni usmeno, ni pismeno, ništa više tvrditi zbog čega bi na mene mogla pasti sumnja jeretičkog dela... Tako mi Bog pomogao i sveto evanđelje koje dodirujem svojim rukama.

Visoke okrugle kule brane ulaz u pristanište koje će Vam izgledati malo i usko, a u kojem je nekad mogla da stane cela ponosna flota republike, sa svojih trista brodova.

te putanje, isto tako kao što je to pokazivao Keplerov crtež, polože ekscentrično oko Sunca, inače se izračunavanja nisu mogla dovesti u saglasnost sa posmatranjima.

Ali nebeska mehanika može, u ovom slučaju, zameniti oko. Iz nepravilnosti kretanja Uranusovih mogla bi se, primenom Njutnova zakona, izračunati putanja te transuranske planete i položaj njen u toj putanji.

I ova guvernantina soba mogla je da primi još jednog ženskog gosta. - Mi, domaćini, stanovali smo uvek ugodno u prizemlju, jer su njegove sobe,

Treći, možda najvažniji uzrok što se ona teorija nije mogla da razvije, bio je taj što jačina Sunčevih zraka nije još bila izmerena kao što valja.

postelje, još sto, stolicu i petrolejsku lampu, koja je gorela, po celu noć, da bi straža, kroz mali otvor na vratima, mogla videti šta se u sobi dešava. Ja sam postao novi komad nameštaja ove sobe.

Stanković, Borisav - TAŠANA

STANA (izlazi i donosi odelo). TAŠANA (sa istom onom dosadom, malo se pokreće, da bi je Stana mogla što bolje odenuti). STANA (oblačeći je, nameštajući je, diveći joj se): E, lepa si mi, snaške!

I jednako, uvek, sve veće, sve strašnije... Ali dosta! (Umorna, sustala, tare čelo.) Ne znam da li sam i ovo do sad mogla i znala kako treba da ti kažem. Oh, ne znam kako treba još da kažem. MIRON (odobravajući): Jesi, jesi.

STANA (stavlja sofru ispred Tašane i Mirona): Nisam od njega mogla, snaške. Znaš ga kakav je, bojim se doći će i kod nas u kujnu, i tamo sve pregledati, sve poklopce sa lonaca poskidati

MIRON Eh, ima! Ali ti to ne možeš. — Za to treba mnogo para. A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to. Eh, kada bi ti to mogla, ali samo ti.

A ja bih baš voleo kada bi ti to mogla. (Sam sebi): A, to bi dobro bilo. Otkada mislim na to. Eh, kada bi ti to mogla, ali samo ti.

Mislim na one slepce, kljaste, bogalje, sulude, što ih toliko po varoši ima... kad bi se mogla kakva kuća za njih pri groblju da podigne, da se ne bi na zimi mrzli, skapavali po ulicama i drumovima.

I kad bi mogla ti to da podigneš, da to bude samo tvoja zadužbina, samo tvoje ime da nosi, samo tvoja slika da se drži!

Ti to ne smeš tako o meni... TAŠANA (besno, ulivajući sav bol, jad): Smem! I hoću! I istina je! Jer ja sam po tebi mogla da presvisnem, da skončam, da sama sebi glave dođem. I ti nikad da priviriš.

I kada sam ja, ja, Tašana, mogla da volim, da imam što želim? Nikada! SAROŠ Tašana, to je nešto mnogo kod tebe. TAŠANA Sutra, kad mi deca odrastu,

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Je li tebi vrabac pod kapom?” Na povratku u varoš gospa Nola nikoga nije mogla primati u kola. Kola su tada prepuna. Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica.

u ovu situ i masnu zemlju, i za matora muža, pa, šta će drugo, zavolela sam jesti, i pothranila snagu da bih karuce mogla vući. A moja sestrica, sasvim druga, udarila sva na svoju majku.

A nije valjda ni mogla. Gospa Nola, kao činovnik koji je stigao na dužnost, odmah je život pretvorila u svakidašnjicu. Prepričavala se

Pa se javio neki melanholičan stid, možda prvi put u životu Stanojle Perčinove, što je ružna i nezgrapna, što se nije mogla udati kako se udaje, i imati dece.

Kao da više ne gleda, samo unutrašnjost radi u njoj, krv i srce. Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo!

Gospa Nola nikako nije mogla da uđe u stil tih sedeljki s propisnim odelom, i strogo propisanim posluženjima u pet sati, i posle šest sati posle

Ali ona, već znate, kad nešto neće da kaže, badava je i milovati i silovati. Ipak nije mogla sakriti da je puna briga, da je nešto tišti.

” — Usred takvih razgovora upadne ili glas gospa Nolin, ili ona sama. Nije mogla nikada da trpi da dugo buška po njoj misao. Tek skoči, pa je sve prošlo. Treba raditi, posao gledati.

A u crkvu ne dolazim prosto zato što sam nemirna. Nijedno mesto me ne drži. Jednako hodam. Ne bih vam sad mogla stati u onaj sto i otstojati na jednom mestu službu, pošto je ceo svet.

Ali, ako te ja nisam mogla dosta voleti, voleo te je Bog, i to je dosta... Ideš li u crkvu? Tamo se, u Boga, na kraju svega svršavaju naši ljudski

— I tačno je tako bilo. Nijedna se devojčica nije mogla pohvaliti da je videla srce Branka Kalenića, dok ga je stari profesor istorije video i gledao.

Da bi se još otegnula i ta teza, i tvoje lutanje po svetu... Ovde se prsti lome za hleb, da bi tvoja teza mogla da se oteže u slavu Čivuta! Jesi ti pri Bogu, Branko!

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da patka zato leti što ima krila, da guska nije mogla drugojača biti nego guska, da je duga duga, a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između

baš pravu mater u prirodi imala, i zato nije čudo ako nije Fidiju ili Apelesu u smotreniju lepote za obrazac služiti mogla.

Kosu je imala žarko crvenu, da je pri najvećoj pomrčini bez ikakove svetlosti večerati mogla. So tim obećavaše svakom koji želi nju uzeti da nikad neće nuždu imati na sveće trošiti, štaviše, u nevolji trud ili

Budući da je vrlo akuratna bila, to se niko neće začuditi da nije tako skoro želji svojoj shodno naći mogla. Međutim, jednako zapevaše i drva apostrofiraše, tako da je zaista niko ne bi od Arijadne razlikovao.

ženskim personama; no opet gledajući kako žaoke pera vašeg na nas bez svakog štedenja puštate, nisam nipošto verovati mogla i uvek sam tvrdo držala da ni jedna ženska neće unapredak dela vaša čitati, niti za vas poći; sada pak vidim da ste vi

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jer, kada već neko postane veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao što se žena koja je stekla priznanje da je lepa udešava da bi tome i odgovorila.

bio za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga što bi odista bila udovica, ne bi nikako mogla biti udovica; pa onda, u razočarenju profesora Sime Mitrovića, koji sa izvesnim pakosnim zadovoljstvom već nekoliko

Portirova udovica, da bi prikrila guvernerovu bruku, koja bi mogla imati uticaja i na bančin kredit u inostranstvu, sakrila se, po rešenju upravnog i nadzornog odbora bančinog, izmeđ'

Ja nisam nikada, ni docnije, raspitivao kako se to mogla babica zbuniti oglašujući me za žensko, ali mislim da će to biti usled rasejanosti.

rodu, ali vam mogu reći da sam se u suknji neobično dobro osećao i tako navikao da me ni docnije u životu suknja nije mogla zbuniti.

koji umeće u kosu, te, radoznao da vidim gde leže ti predmeti, nagao se pa i sam strmeknuo kroz prozor na ulicu. Mogla bi se čak napraviti i statistika tih mojih podviga.

pudlici osećao neku naročitu odvratnost, namazao tako mastilom da je gospođa Vujićka pala u nesvest i godinu dana nije mogla čestito da ispere svoje ljubimče.

u dušnik, majka mi je dobila lupanje srca, a najmlađa tetka ubola se viljuškom u jezik te čitave tri nedelje zatim nije mogla da progovori.

Botanika je još mogla biti simpatičan predmet da nisu profesori i tu, bez ikakve potrebe, utrpali latinski jezik. Po ceo dan učiš napamet:

ali mislim da je dovoljan i ovaj da ih ubedi kako je hemija korisna nauka, jer ja mislim da bi se ova mala lekcija mogla vrlo korisno da upotrebi u životu, na primer: kao vrlo praktično sredstvo za redukciju činovnika.

Mora se dakle upotrebiti kakva drastičnija dezinfekcija za uništavanje činovnika, a to bi, verovatno, mogla biti ova lekcija iz hemije koju sam naveo.

— Iju! — ciknula je služavka — otkud bih ja mogla imati dete kad nisam ni udata! Na osnovu toga pitanja, da li može ili ne može imati dete iako nije udata, oni uđu u

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Vrata se preda mnom zatvoriše. Iako je možda takav običaj, činilo mi se, ova je forma ipak mogla sada da izostane, i da se učini izuzetak prema jednome oficiru susedne zemlje.

Svi prsnuše u smeh. — Sunce mu njegovo, a goreg bašibozluka vojska nije mogla da rodi! — dodaje Dušan. — Večito raskopčan i mastan... — Ah, da li će da svane sutrašnji dan! ...

U FRONT! Prošli su močvarni dani zime. Naša životna sposobnost mogla bi se porediti sa nekim filtrom koji propušta izvesne rastvore.

Umirali su vojnici u masama, da im se ni imena nisu mogla pobeležiti, potom sve ređe, i kad je granulo proleće, njihova lica bila su pomalo rumena, a oči sjajne.

Petrović, Rastko - PESME

”I plovićemo dugo ovako; vidiš li!“ I tako uvek reka nosi jedan leš I duša bi mogla, ali zar bi imala snage da ga napusti...! ... Na visokoj planini bor zelen.

Kad bih hteo ispričati noć lova s lovcem Mâčem na divlje svinje, nijedna mi muza ne bi mogla zadojiti takvu moć: trebalo bi iščupati celu noć tu iz sebe kao basnoslovni mač; nastalo bi krvoliptenje za slikom koju

Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se odahnulo.

Ako je pokret sve, ako je pokret čak samo i vrlo mnogo, kako je nauka mogla zaboraviti da izučava i izradi jednu, što precizniju, mehaniku erotičkih odnošaja, od momenta prvog erotičkog

život u mojoj pesmi nije dovoljan, a bez nje ne bi bio ceo: da bi ova, i ako intenzivna kao i ostali pokreti životni, mogla ga sveg zameniti. Život nosi umetnost sobom; da ako umetnost istu okrnjiš, neće li i sam život time biti okrnjen!

U prirodi se ne bi mogla roditi tako jedna fatalna ideja, o božanstvu, a da ne odgovara izvesnoj stvarnosti. O nestvarnostima se može misliti

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

i zagleda se u pesak preko kojeg su klizile senke ribljih jata, a na steni, ne većoj od pedlja, pevušila koralna grana. Mogla bi s njom da popriča: možda zna nešto o oblacima, o cveću? Možda je nekada bila u gornjem svetu? Možda zna put k njemu?

Za ribe taj svet počinje u mreži, a završava se u tiganju. Kako bi i mogla Sedefna ruža to da shvati? Meso joj je odvratno i ljudi ga ne cene baš previše.

Sedefnoj ruži tako se otkri da postoji cveće koje zovu ružama; cveće belo i žuto, ljubičasto i crveno. Sada tek nije mogla da čeka. Zašto da čeka? Dokle?

Duboko, na dnu mora gde zraci stižu tek u podne, Sedefna ruža steče svoj mir. Mogla je tako da živi godinu, sto godina, čitavu večnost. Niko joj više nije bio neophodan. Nikoga nije tražila.

Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala? Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razmače voda i Sedefna ruža zatvori oči od prejake svetlosti sunca. — Kako je krupna!

A kakvo je tek more bilo! Kapljica nije mogla da odvoji pogled od njegove plaveti, njegovog sjaja. Sve niže i niže spuštala se da ga izbliza osmotri, kad pod udarcem

Ali, Kapljica ne krete svojim putem. Nešto ju je nosilo, nešto ju je guralo. Svuda oko nje bila je tama. Nije mogla da razabere gde je, dok joj jedna od saputnica ne reče da su pod zemljom, jer ih je plju— sak zahvatio i poneo.

— Gle, neki su od njih zreli! — uskliknu žena i nabra čitav snop makovih čahura. »Mogla bih ih poneti sobom!«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u naručju.

Kako se brane od hladnoće? Sve što je najukusnije mogla da smisli — davala mu je, u najmekše i najtoplije tkanine ga oblačila i dečak je rastao, ali tanak i proziran kao

A kada je došao i taj trenutak, žena sopstvenim očima nije mogla da poveruje. Zar je moguće? Je li taj osmehnuti momak zaista ono isto slabašno i večno zabrinuto dete?

— Hvala ti, kćeri! — reče bakica i upita je čime bi joj se mogla odužiti. Ali, Lepotica sleže ramenima: sve ona ima! I porodicu i dom, šta bi još mogla da poželi? — Nikad se ne zna!

Ali, Lepotica sleže ramenima: sve ona ima! I porodicu i dom, šta bi još mogla da poželi? — Nikad se ne zna! — reče starica i pruži joj ogledalo ne veće od dlana, rekavši da takvog nije bilo, niti

Stanković, Borisav - KOŠTANA

MAGDA Ta je, kćeri. KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

i društvo). Egipatska mitologija nikad nije mogla postati tle ili materinsko krilo grčke umetnosti. Ali u svakom slučaju jedna mitologija.

Naročito je istaknut težak položaj u kome se nalazila žena u prošlosti. Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom

Sasvim prirodno, prema tome izdajniku raja je mogla da stvori lik izdajnika u prošlosti. Čije bi ime vezala za taj lik?

Ta činjenica, posle sto godina, negde između XV i XVI veka, kad je turska vladavina već postala teška, mogla je da bude sasvim dovoljna za pripisivanje izdajstva Vuku.

Na zamagljeno polje sletala je smrt, krvlju su plinuli i Lab i Sitnica. Samo smrt mogla je da rastavi vernu braću. Tako Milutin i izveštava Milicu: Pogibe ti osam Jugovića, đe brat brata izdati ne šćede

Kakav zamah i otkos! Tako je mogla da kosi samo sablja koju su u vekovima ropstva, u osvetničkoj žudnji, stezale hiljade ruku sirotinje raje.

U doba kada je živeo Marko, turska sila je bila u naponu i nije bilo te snage koja bi mogla da je sruši. Dakle, stvarnost za koju se morao vezati pesnički lik Marka Kraljevića karakteriše nesmenljivo Tursko

nisu mogli proterati iz zemlje, ako je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak mogla je da seče sablja, njihova rebra mogla je da prebija topuzina.

je njihova vlast htelo se to ili ne — bila neizmenljiva činjenica, njihove glave ipak mogla je da seče sablja, njihova rebra mogla je da prebija topuzina. Tu sablju i topuzinu dao je narodni pevač u ruke Marku Kra ljeviću.

despot Đurađ tražio je pomoć u Ugarskoj, nu onde se nikako nije mogla opremiti velika vojska, jer je vlastela težila da ograniči kraljevu moć... Tako se onda Smederevo moralo predati (18.

počev od poraza na Kosovu (1389), ostaci stare srpske države pružali su snažan otpor zavojevaču, ali se propast nije mogla izbeći — ona je iz decenije u deceniju bivala sve neminovnija.

Ali nesreću nisu donosili samo stranci. Ona je ležala i u našim ljudima, u njihovoj zakrvljenosti. Kako se tu mogla iskoreniti? Na to pitanje odgovara narodni pevač opisujući postupak ljube Anđelije u pesmi Dioba Jakšića.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Eto ti baš, kad nema Žuje, nek nema ni mene! I vjerna životinja nije mogla bez svog malog gospodara, pa je kod novoga gazde čitavu noć zavijala, sve dok nije prekinula lanac i drugog jutra

Tako je dobijena solidna građevina koja bi mogla odoljeti vjetru, kiši, i svakoj drugoj nepogodi čak da se nalazila i na otvorenom polju.

Šta je prema njoj bio čak i vođa Jovanče! Četa je mogla da pohvali, da osudi, da odbrani, a kad četa nešto kaže, to je onda — ehe! — nisu to priče Đoke Potrka.

— nepovjerljivo zaškilji Mačak. — Maloprije. Najprije sam plakala, onda sam probala da se izvučem gore pa nisam nikako mogla, a onda... — Pa šta onda? — ispitivao je Mačak.

Od ove bi se jame mogla načiniti Žujina tajna kuća. Mačku nije trebalo ništa dalje pričati, odmah se dosjetio o čemu se radi i već je izlagao

“ Ova učiteljeva najnovija pustolovina zaista se nije mogla sakriti. Ozlojađena baba Staka, po nečijem nagovoru, otišla je sudu da tuži za „tešku tjelesnu povredu“, a kako joj

— Ode moj Stric i ja ostadoh sama. Da je tih dana odakle naišla čitava neprijateljska patrola, mogla je neopaženo promaći pored Lunje, rastužena djevojčica to ne bi opazila.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla odnositi i davati, da od gladi onde ne umre.

Te zarad te ljute tuge moje i nevolje, izvolila sam poganiti svoje telo, da bi sotim mogla njemu hranu nahoditi. Jer što sam god od svoga mi roda imala i donela bila k njemu, sve su to pograbili dužnici i do

Kako se isto prvi put s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li se mogla s kim nameriti, odašta se sad stidim i pomisliti, a

s muškom felom opoganih, posle toga već nikako nisam se mogla toga zasititi: toliko mi je veće starost bila bi li se mogla s kim nameriti, odašta se sad stidim i pomisliti, a kamoli izgovarati ono moje zločesto boravljenje.

Ja se protiskujem da bih mogla unutra ući, ja nikako ne mogoh se provreti da ulezem. Pomislih jer mnogi narod i oni me natrag otiskuju.

Nit sam što jela ni pila, nit sam ikoga greha mogla učiniti; niti je za me bio, ni mi je valjao. I ja nisam, gospodi, tvoje zapovedi prestupala, nego što je što zlo

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A ako se Zona ponosila što se svet za njom okretao, mogla se, vala, ponositi, i te još kako, kad se za njom osvrne Mane kujundžija! jer i isti taj Manasija bio je krasan mladić.

dana je čak planula i zaboravila se, tako se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na dojakošnjoj daljini i visini od „fukare“.

se zaboravila da je grdnu lekciju izvukla od svojih strina i tetaka, i nije mogla dovoljno da se nakaje što se nije mogla da održi na dojakošnjoj daljini i visini od „fukare“.

po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i svaka radoznala ženska, mogla instinktivno, a i iz dugog iskustva, saznati o čemu je reč bila... — Lasno, mori, za toj!

Vaska što je donosila abere od teb’ do men’?... — Mori, — reče dosadno Zona — Vaska mogla da si zbori što si miluje, — toj si je njojno znanje... — Tol’ko? — Tol’ko se zbori...

Oseća i vidi da je sve propalo za nj... Ne zna, ne seća se kad je to mogla biti proševina i prsten i kad brže je došao sam dan svadbe, samo čuje pesmu, čuje strašne one reči: Jesi l’ čuo da

ujni i tetaka koje se posle Taskine pohode izređaše i napuniše joj glavu, da već više ni jedna jota valjda ne bi mogla stati. Posmatrala ga je i dahnula je dušom jer joj se učinilo da joj domaćin još ništa ne zna.

Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna! razmišljaše sećajući se njega i reči njegovih, a sedeći usamljena, zasipana jesenjim lišćem, na doksatu, i